Бесплатни правни савети за чланове ЖРУ (пре писања на теми обавезно прочитати први пост)

[Avocado]

1 hour ago, AnaLaz рече

Поздрав,

Мене интересује да ли особа која је подигла стамбени кредит и купила стан може да пријави још неког  на ту адресу,  док  су јој папири о власништву  у банци док се стан не отплати?

Ne vidim nikakav razlog zašto ta osoba ne bi mogla da prijavi još nekog... vlasništvo na stanu i prijava prebivališta/boravišta su dve različite stvari... takođe, ne znam šta znači da su "papiri o vlasništvu u banci"... trebalo bi da je ta osoba uknjižena kao vlasnik, samo banka verovatno ima hipoteku na stanu.

Nego, kod prijavljivanja danas postoji jedna stvar koje mnogi nisu svesni... ako je neko prijavljen na tvojoj adresi i napravi neki dug i krene izvršenje protiv njega za naplatu tog duga, izvršitelj može da dođe i da popisuje stvari u stanu radi zaplene i prodaje i na tebi je da dokažeš da su stvari tvoje, a ne tog lica i to "ispravama", koje većina ljudi nema.

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_izvrsenju_i_obezbedjenju.html

5. Prigovor trećeg lica

Pretpostavke za prigovor i sadržina prigovora

Član 108

Treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.

Prigovor trećeg lica može da se podnese do okončanja izvršnog postupka.

Treće lice dužno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz prigovor priloži isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.

Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice propuštanja (član 109. stav 1), a dostavlja se i izvršnom dužniku.

[Avocado]

On 12/15/2017 at 19:57, Paradoksologija рече

Opet malo ja da davim, a nisam sigurna ni šta hoću da pitam.

Elem, kao uvod, pristala sam da me formalno izaberu za upravitelja zgrade da nam ne bi nametnuli profesionalnog sa strane, jer svi su bili protiv toga a niko nije hteo da pristane na tu ulogu i tako više od sat vremena. Pošto mi je klinac kmečao i pravio frku na sastanku, ja kažem "Aj' ja ću pored tri posla i troje dece, i vidite da sam najgora opcija, već moram da idem". I oni me izaberu i ostanu dalje na sastanku.

Danas mi komšinica advokatica (ne ona što me je onomad zeznula, već jedna druga, koja se inače u odsustvu predsednika kućnog saveta bavila svim tim ali nije htela ni po koju cenu da pristane za zvanično postane upravitelj) donosi papire i između ostalog, dva odvojena zapisnika o sednici na kojoj sam izabrana. Jedan je u formi formulara, potpisan od strane svih prisutnih i odnosi se na moj izbor. Drugi je kucan i niko ga nije potpisao. Žena mi reče da treba da skupljam potpise po zgradi za njega. Na kraju se nalazi stavka o odluci da se zvanično žali opštini na komšije Rome u dvorištu zbog poljskog wc-a koji navodno nekako pravi problem za našu kanalizaciju na koju nije ni priključen (?). Navodno su tu odluku doneli nakon što sam ja otišla.

Tek posle sam videla da postoji i taj prvi potpisani zapisnik bez tog dela o Romima. Imam gomilu pitanja, za početak 1) čak i da su se to dogovorili bez mene (uz manje od 50% vlasnika stanova prisutnih), da li me takav dokument, ako je potpisan, realno obavezuje da podnosim nekakve zvanične žalbe u ime zgrade? 2) ako nisu, šta onda? da li je zapisnik 'lažiran' i podmetnut? 3) mogu li ja nekako zvanično da utvrdim da li nečiji nepriključeni poljski wc može da ometa kanalizaciju zgrade udaljene 30m? 3) da li je uopšte potrebno skupljati potpise za još jedan zapisnik sa sastanka ako jedan već postoji? 4) da li sam napravila ogromnu grešku što sam pristala na ovo i šta je najgore što može da se dogodi? Ispada da će i neki račun biti na moje ime, sad mi je frka jer kroz ovo kapiram da ova advokatica, koja inače već dugo ima neke lične zađevice sa Romima u dvorištu, prosto nije želela da bude lično odgovorna za započinjanje konflikta i plašim se za šta još ne želi da bude lično odgovorna.

Ako ste pročitali, svaka čast. Malo sam i razmišljala naglas. Glavna pitanja su: da li je potreban još jedan zapisnik? Da li može išta da se desi bez mog znanja za šta bih ja bila zakonski odgovorna? i Da li neka odluka stanara mene obavezuje ili mogu da ispita o čemu se tu realno radi? Hvala!

Izvini, propustio sam ovo... jel ti i dalje trebaju odgovori (da ne pišem bzvz)?

 

[AnaLaz]

пре 2 часа, Avocado рече

Ne vidim nikakav razlog zašto ta osoba ne bi mogla da prijavi još nekog... vlasništvo na stanu i prijava prebivališta/boravišta su dve različite stvari... takođe, ne znam šta znači da su "papiri o vlasništvu u banci"... trebalo bi da je ta osoba uknjižena kao vlasnik, samo banka verovatno ima hipoteku na stanu.

Nego, kod prijavljivanja danas postoji jedna stvar koje mnogi nisu svesni... ako je neko prijavljen na tvojoj adresi i napravi neki dug i krene izvršenje protiv njega za naplatu tog duga, izvršitelj može da dođe i da popisuje stvari u stanu radi zaplene i prodaje i na tebi je da dokažeš da su stvari tvoje, a ne tog lica i to "ispravama", koje većina ljudi nema.

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_izvrsenju_i_obezbedjenju.html

5. Prigovor trećeg lica

Pretpostavke za prigovor i sadržina prigovora

Član 108

Treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.

Prigovor trećeg lica može da se podnese do okončanja izvršnog postupka.

Treće lice dužno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz prigovor priloži isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.

Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana, uz upozorenje na posledice propuštanja (član 109. stav 1), a dostavlja se i izvršnom dužniku.

Хвала много. 

[Paradoksologija]

пре 2 часа, Avocado рече

Izvini, propustio sam ovo... jel ti i dalje trebaju odgovori (da ne pišem bzvz)?

 

Da, za ponešto, hvala! U međuvremenu sam jedino saznala da poljski wc izgleda zaista pravi problem, dolazili i snimali cevi... To ćemo videti da sredimo.

Zanima me sada samo šta je najgore što može da se desi upravitelju zgrade ili kako se to već zove i zašto niko drugi nije pristao to da bude. Hvala!

[Avocado]

пре 5 минута, Paradoksologija рече

Da, za ponešto, hvala! U međuvremenu sam jedino saznala da poljski wc izgleda zaista pravi problem, dolazili i snimali cevi... To ćemo videti da sredimo.

Zanima me sada samo šta je najgore što može da se desi upravitelju zgrade ili kako se to već zove i zašto niko drugi nije pristao to da bude. Hvala!

Najgore sto moze da se desi upraviteljici zgrade je da upadne u bazen sa gladnim piranama.

Ne. Najgore je da upraviteljicu zgrade muz gurne u bazen sa gladnim piranama zato sto je vara sa komsinicom sa devetog sprata.

U stvari ima jos gore... ali me mrzi dalje da sirim pricu.

Niko nije pristao da to bude jer nece da se smara sa tim. Samo imas odgovornost da kao nesto radis i uradis i da te hejtuju sta god da uradis jer uvek moze bolje a realno nemas nista od toga. Znaci, sve isto kao Vucic samo bez para, moci, vlasti, DBa, obozavalaca i Vulina.

[Paradoksologija]

пре 8 минута, Avocado рече

Najgore sto moze da se desi upraviteljici zgrade je da upadne u bazen sa gladnim piranama.

Ne. Najgore je da upraviteljicu zgrade muz gurne u bazen sa gladnim piranama zato sto je vara sa komsinicom sa devetog sprata.

U stvari ima jos gore... ali me mrzi dalje da sirim pricu.

Niko nije pristao da to bude jer nece da se smara sa tim. Samo imas odgovornost da kao nesto radis i uradis i da te hejtuju sta god da uradis jer uvek moze bolje a realno nemas nista od toga. Znaci, sve isto kao Vucic samo bez para, moci, vlasti, DBa, obozavalaca i Vulina.

Ma zakonski, ne u zgradi. U zgradi su svi bili u fazonu "samo ti formalno što si pristala, niko ne očekuje ništa, Zorica će sve realno da radi". Jer su kolale priče da se ide u zatvor ili plaćaju kazne ako ne sprovedeš nešto što opština zahteva, čak i kad stanari ne pristaju, i slično. Kažeš da toga nema?

[Avocado]

пре 5 минута, Paradoksologija рече

Ma zakonski, ne u zgradi. U zgradi su svi bili u fazonu "samo ti formalno što si pristala, niko ne očekuje ništa, Zorica će sve realno da radi". Jer su kolale priče da se ide u zatvor ili plaćaju kazne ako ne sprovedeš nešto što opština zahteva, čak i kad stanari ne pristaju, i slično. Kažeš da toga nema?

Ne znam... nov je zakon, nisam citao... ali da ides u zatvor zbog tako neceg... to ne verujem... u krajnjem slucaju uvek mozes da das ostavku...

[АлександраВ]

Драги другари, ако може помоћ

Шта је уговор о раду са одложеним дејством а шта уговор са одложним условом

Да ли неко ко је већ запослен може да потпише тај уговор са одложеним дејством код неког другог, будућег послодавца? Ако ради негде, али ће прекинути тај радни однос јер хоће да се запосли код неког другог када тај добије дозволу за рад, нпр...

И ако неко дели радни однос, нпр. код једног послодавца 10% а код другог 90%, где се води да је запослен, код оба или не?

Извините на гомили питања

[Avocado]

пре 1 сат, АлександраВ рече

Драги другари, ако може помоћ

Шта је уговор о раду са одложеним дејством а шта уговор са одложним условом

Inače u svim ugovorima:

Uslovi i njihovo dejstvo

Član 74

(1) Ugovor je zaključen pod uslovom ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neizvesne činjenice.

(2) Ako je zaključen pod odložnim uslovom pa se uslov ispuni, ugovor deluje od trenutka njegovog zaključenja, osim ako iz zakona, prirode posla ili volje strana ne proističe nešto drugo.

(3) Ako je zaključen pod raskidnim uslovom, ugovor prestaje važiti kad se uslov ispuni.

(4) Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, spreči strana na čiji je teret određen, a smatra se da nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno načelu savesnosti i poštenja, prouzrokuje strana u čiju je korist određen.

Npr. odložni: "Ovaj ugovor o građenju stupa na snagu kada naručilac kupi parcelu na kojoj će se graditi".

Npr. raskidni: "Ovaj ugovor o stipendiji prestaje da važi kada stipendista završi fakultet".

 

Цитат

Да ли неко ко је већ запослен може да потпише тај уговор са одложеним дејством код неког другог, будућег послодавца? Ако ради негде, али ће прекинути тај радни однос јер хоће да се запосли код неког другог када тај добије дозволу за рад, нпр...

Ne znam, ne vidim u zakonu o radu tu mogućnost ali ne vidim ni da je zabranjeno. Može da postoji i neka kvaka koja to sprečava. Najbolje ti je da odeš u PIO fond i tražiš da te primi neki pravnik i pitaš ga... mislim da oni neće da pričaju preko telefona, ali možeš da pokušaš i tako...

 

Цитат

И ако неко дели радни однос, нпр. код једног послодавца 10% а код другог 90%, где се води да је запослен, код оба или не?

Mislim da se vodi kod oba ali pitaj i to u PIO...

 

 

[АлександраВ]

Хвала @Avocado 

[Avocado]

1 hour ago, АлександраВ рече

Хвала @Avocado 

Bas nema na cemu... nisam ti pomogao, samo te uputio dalje

Ne znam bas toliko radno ali ovo mozda moze da bude problem jer mislim da je datum stupanja na rad obavezni element ugovora o radu. Pitaj za svaki slucaj i inspekciju rada (oni se javljaju na telefon i trebalo bi da znaju) ali pitaj i u PIO.

[Срђан Шијакињић]

@АлександраВ Ја сам се помало бавио радним правом, али такође нисам чуо за овакву комбинацију. Међутим, чини ми се да не би требало да буде проблема за запосленог.

Када би нпр. запослени закључио уговор о раду по коме би требало да ступи на раду у неком тренутку у будућности, након што му престане постојећи радни однос, за тај други уговор о раду се не би практично ни знало, тј. он не би био релевантан до тренутка када би рад требало да почне. У том тренутку, ако све буде како се планирало, рад код прошлог послодавца би престао, запослени би се одјавио са осигурања по том основу, док би рад код новог послодавца почео као и ново осигурање. У случају да запослени не пређе код новог послодавца, није ми познато да би сносио неке последице, будући да Закон о раду каже само да уколико запослени не ступи на рад у тренутку који је предвиђен уговором, сматра се да радни однос није ни заснован и то је то. Теретски би можда послодавац могао да тражи неку накнаду штете, али ми није познато да се то догодило икада у пракси.

Евентуално шта би могло да буде проблематично је што би датум новог уговора о раду, указивао да је тај уговор закључен док је запослени већ био у радном односу, мада ми није познато ни да је то забрањено. И овом случају сматрам да би проблем могао настати пре свега за послодавца.

Као што рече Авокадо, свакако треба проверити са ПИО-ом и инспекцијом рада. Ја ипак не видим неке опасности по запосленог, осим уколико у постојећем уговору има неку клаузулу забране конкуренције.

[АлександраВ]

Хвала вам пуно

Упетљала сам се у неку причу која је заправо више питање високошколског образовања, али с обзиром на папазјанију коју су направили нови Закон о високом образовању, Министарство просвете, Национални савет за високо образовање и Комисија за акредитацију и проверу квалитета, и с обзиром да нема јасних упутстава, нити њихове усаглашености око неких (многих) питања, на сајтовима једни држе старе стандарде и упутства а други нове (а усмено вам тек дају веома интересантне одговоре и упутства ), а мени је израда ове документације претпостављени извор прихода и евентуалног запослења, покушавам да размрсим КАКО припремити документацију за почетну акредитацију и на основу којих стандарда и упутстава, а рок је март

Да бисмо уопште кренули поново у ту причу, потребно је првенствено да имамо наставни кадар, а наставни кадар можемо формирати по старим или новим стандардима (веома су велике разлике) а НИКО не зна да каже који су важећи На једном месту у новим стандардима пише и да се мора са тим наставним кадром потписати уговор са одложеним дејством (у старим стандардима је била довољна изјава, у складу са Законом о високом образовању).

Једном речју ЈЛЗ. Немам појма како ова држава може да буде више толико бедна, једном речју.

Хвала обојици, још једном

[мина м]

Запослени на неодређено време. Услед болести привремено спречен за рад. То траје недељу дана. Директор позива особу која није из струке као замену. Исти факултет завршен,али особа радила сасвим у другој бранши. Мислим да је највећи људски проблем што је та особа остала без посла, а још мало до пензије. Разумем све, људски..и жао ми је заиста.

Питам, да ли директор може да одузме место запосленом на неодређено време, који поседује одговарајуће решење, само зато што има повремено здравствених проблема?

Ради се о просвети, основна школа. Негде сам прочитала, да уколико је радник одсутан више од месец дана, послодавац може запослити другог са уговором на шест месеци.

Шта бива у том случају са особом на боловању. Како остварује приходе?

У стилу, ко је здрав,боље да није болестан.

 

[АлександраВ]

Могу ли поново да замолим за помоћ око тумачења?

По новом Закону о високом образовању (Сл. гласник РС 88/17), досадашња Комисија за акредитацију и проверу квалитета радиће док се не установи Национално акредитационо тело (које ће установити нови сазив Националног савета за високо образовање, чији је избор у току), а такође ће радити по прописима који су важили до ступања на снагу новог Закона, што укључује и стандарде за акредитацију студијских програма и високошколских установа. То ми је јасно. Међутим, добила сам два опречна (полузванична јер званичних нема) тумачења (оба од чланова Комисије за акредитацију), око тога који су стари стандарди.

Стандарди по којима се припремала документација за акредитацију пре новог Закона су били усвојени 2013. године (Сл. гласник РС 47/13). Нови стандарди су објављени у Сл. гласнику 88/17 заједно са новим Законом о високом образовању, и по томе су они нови. Међутим, добила сам информацију да их Национални савет за високо образовање тумачи као старе (донете пре новог Закона), с обзиром да их је он усвојио на својој седници у априлу 2017. године, на основу старог Закона о високом образовању, па су због тога стари, а нови, по новом Закону о високом образовању из 2017. једноставно још нису донети. На сајту Националног савета налазе се стандарди из 2017. а на сајту Министарства просвете и КАПК-а (које је још увек званично тело које је задужено за акредитацију) налазе се стандарди и упутства из 2013. године.

Пошто Закон јасно каже да ће до формирања Националног акредитационог тела, садашњи КАПК радити по старим прописима (а то значи и стандардима), а нема званичне ни одлуке ни тумачења ни упутства који су то стандарди, како ја обичан логопед да протумачим који су то стандарди, из 2013. или из 2017. године (јако су велике разлике у условима за потребан наставни кадар)?

Комисија је издала само једно обавештење у којем стоји да ће до почетка рада Националног акредитационог тела Комисија радити у складу са одредбама става 3. чл. 151. новог Закона. А тамо пише:

Do početka rada Nacionalnog akreditacionog tela, postupak provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa obavljaće se po propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona.

Такође у обавештењу се упућујемо на чл. 52 Закона (у којем не пише ништа по којим стандардима се припрема документација).

Надам се да сам успела некако да поставим питање, боли ме глава од ове папазјаније.