Шта је то депресија?

[PredragVId]

@АлександраВ

Опрости ако сам те увредио. Заиста од расправа само још већа штета бива.

[АлександраВ]

  On 2. 6. 2017. at 13:05, Матусал рече

Управо су ово случајеви у којима је по мени неопходан Бог.

Expand  

Бог је ту, неопходан у сваком нашем даху.

[АлександраВ]

  On 2. 6. 2017. at 13:08, PredragVId рече

Опрости ако сам те увредио.

Expand  

Пеђа, ниси ме увредио. Ти си мени веома драг и то ће тако бити и убудуће.

[PredragVId]

  On 2. 6. 2017. at 13:09, АлександраВ рече

Пеђа, ниси ме увредио. Ти си мени веома драг и то ће тако бити и убудуће.

Expand  

Хвала Богу.

[АлександраВ]

  On 2. 6. 2017. at 13:10, PredragVId рече

Хвала Богу.

Expand  

[Ana B.]

"Знате ли каквих људи има највише, мали мрави? Разочараних, а после ових – очараних. Разочарани су они који су пре тога били очарани.

Очарани су они које ће тек бити разочарани. Је ли тако и међу вама, драги мрави? Изгледа да није. Тако мени изгледа, јер ниједне ноћи још не видех да се неко од вас искрада на месечину и исповеда ноћи своје очарање или разочарање. Код нас људи, пак, свака ноћ испуњена је таквим исповестима. Пресићена је свака ноћ таквих исповести.

Разочарани су гладни, који су били очарани првим погледом на богатства овог света. Разочарани су милостиви јер нису били помиловани. Разочарани су праведници јер су на крст бивали распињани. Разочарани су грешници јер су увидели да је и очарање од греха само једна варка. Разочарани су они који сласти траже јер, кад су свом снагом обухватили и стегли сласти, очи су им се отвориле и они су видели да су стегли само празне руке. Разочарани су они који чистог страдања траже јер су сазнали да и у страдању има сласти.

Разочарањем Бог васпитава људе, мали мрави. Разочарање је добра ствар, као што је добро шибање мишића да би очврсли. Многа ситна разочарања припремају само човека за једно велико. Претрпљено једно велико разочарање чини човека даљновидим за масу малих разочарања. Разочарања су шибања. Ја волим оне који су под тим шибањем очврсли, а не волим оне који су под тим шибањем омлитавили. Чврстине треба за овај живот, то обично заборављају људи који се највише жале на разочарања у овом животу.

„У овом животу нема река меда и млека“, рекох ја једнога дана гомили разочараних, који проклињају живот због његових обмана. Живот вам није никад ни обећавао реке меда и мледа; он вас, дакле, у томе није могао ни обманути. Ви сте обмањивали сами себе, јер ви сте обећавали себи нешто на рачун живота, не знајући да живот не признаје никакав рачун, склопљен без виђења и познанства са њим.

Једно је ваш смртни грех, пријатељи моји: ви остајете упорно очарани у себе, и никад не допуштате мисли својој да се у том самоочарању разочара. Ваш је смртни грех што се не можете у себе да разочарате, што се не смете у себе да разочарате. Разочарање у себе, то је шибање себе. Докле ћете шибати друге и претварати се да вас боли? Докле ћете затискивати уши да не чујете оне који другом страном улице иду, упоредо с вама и објављују разочарање у вама? Ослушните, ослушните колико гласова говори о разочарању у вама! Но, ја сам још више: ја сам разочаран и у самог себе. Ја сам преживео саморазочарање.

Разочарајте се сами у себе, ви нежни и лажни, и ако издржите ту шибу и останете живи, онда ћу вас звати пријатељима својим. Разочарајте се сами у себе, и ако тада не извршите самоубиство, живот ће вас уврстити у своје праве војнике. Саморазочарање је регрутација за живот. При тој регрутацији један део кандидата предаје се самоубиству, а други део животу. Велики део пак и не дочека ту регрутацију јер велики је део непунолетан и у старости, или управо велики је део често многолетан, но никад пунолетан.

Разочарајте се у свему, и тад ћете бити очарани свим, чак и својим разочарањима. Кад би сав живот био разочарање, он би извршио самоубиство још пре но што смо се ја и ви у њ јавили. Благо онима који су се много разочаравали, но, који при том нису изгубили способност очаравати се. Благо онима који преживљавају и не даду се преживети. Кад не би било разочарања у очарањима, човек не би имао кости и мишиће, но био би као сунђер који не може ништа разбити и кога не може ништа разбити, и који се подједнако гордо надима и пући, ма чиме га згњечили, челом или табаном. Но, нашто сунђер-људи, кад је природа створила засебно сунђере и људе?

Разочарања су наковањ, на којима судба кује људе. Сувише слаби падају у опиљке, које судба поново растапа у пећи. Јаки се најзад очаравају целом процедуром, под коју их судба ставља. Много одлеће с њих под ударцима судбе, но довољно и остане у њима да могу надвладати самоубиство. Надвладају ли самоубиство, тада су пунолетни, тада су сазрели за живот.

Знате ли какавих људи има највише, мали мрави? Оних који јецају у разочарању, а после ових долазе они који певају у очарању. А знате ли у чему је живот велики? У томе, драги мрави, што он те две песме слаже у једну хармонију, у томе што је он шири и од трагедије и од комедије."

Владика Николај Велимировић

[PredragVId]

  On 2. 6. 2017. at 13:16, АлександраВ рече

Expand  

Заиста, хвала Богу.

[Рапсоди]

  On 2. 6. 2017. at 13:05, Матусал рече

Управо су ово случајеви у којима је по мени неопходан Бог. Када се ствари догађају изван наших моћи, када нормалан живот постаје немогућ, када се сведе на муке. Потребна је вера у промисао, у васкрсење у вечност, у доброг Оца који о нама промишља боље него ми сами...Само праведни и страшни Божији суд може дати смисао постојања оваквога света и само вера у награду за трпљење. Само Бог може дати Духа утешитеља, свет нема много понуде свет је гладан и угрожен са ове стране.

Expand  

Бог не товари на плећа људи крстове које не могу да носе. А проблем настаје када само својим снагама покушавамо носити сопствени крст па макар он био и мали  и незнатан ,увек ће бити тежак јер га покушавамо сами носити. 

[Ana B.]

  On 2. 6. 2017. at 14:21, Рапсоди рече

Бог не товари на плећа људи крстове које не могу да носе. А проблем настаје када само својим снагама покушавамо носити сопствени крст па макар он био и мали  и незнатан ,увек ће бити тежак јер га покушавамо сами носити. 

Expand  

zanimljivo mi je, negde sam cula sta je sa onim kad sami sebi pravimo krst, to ce prevazilaziti nase snage. Znaci nesto sto nije po Bozijoj volji ja sam tako shvatila...

[Bokisd]

  On 2. 6. 2017. at 14:25, Ana Bjelan рече

zanimljivo mi je, negde sam cula sta je sa onim kad sami sebi pravimo krst, to ce prevazilaziti nase snage. Znaci nesto sto nije po Bozijoj volji ja sam tako shvatila...

Expand  

Pa, meni to deluje, kao ono sto se kaze,....ne uvedi nas u iskusenje....Ne treba da trazimo 'nevolju' , jer, prvo, ne znamo kakve su nam duhovne snage ( i nismo mozda ni svesni protiv cega se borimo ), drugo, idemo protiv neke Bozije volje i promisla o nama, jer, On zna koje su nam mogucnosti ( cak i bolje od nas samih ) i u skladu sa time i daje nam taj nas krst, tj, svakom onoliki krst, kakav i  koji odprilike i moze da nosi.

Tako nesto vidim ove stvari. Verovatno postoji i neko drugo objasnjenje.
 

[Рапсоди]

Ако пресија значи, притисак, присиљавање, приморавање, принуда, онда дефинитивно узроци деприсије могу имати узроке у овим радњама. Е сада сами себи , а и други могу нам стварати  горе описана стања,  а од сваког понаособ / сви смо различити/ зависи код кога ће се описана стања развити у депресију, а ко ће их решити на неки други начин.

[aliluja]

  On 1. 6. 2017. at 17:50, Anika рече

Треће, биће боље ако се моји буду венчали у цркви као што су обећали, јер ја сам и даље ванбрачно дете по црквеним канонима, а то је велики проблем за душу.

Expand  

Da li je to zaista problem za dušu? Mislim da je takva pomisao veći teret za dušu nego sama činjenica da smo vanbračna deca.

Neće nam se suditi po gresima naših roditelja ako se hranimo krvlju i telom Hristovim... jer upravo nas to razdvaja od nečistog i prosvećuje nas... niti ce nas njihova mlaka vera spasiti.. nego naša vatrena...Kada to jednom shvatimo ...videćemo koliko smo sami odgovorni za svoj život kojim upravlja ono u šta verujemo...

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 2. 6. 2017. at 21:18, aliluja рече

Da li je to zaista problem za dušu? Mislim da je takva pomisao veći teret za dušu nego sama činjenica da smo vanbračna deca.

Neće nam se suditi po gresima naših roditelja ako se hranimo krvlju i telom Hristovim... jer upravo nas to razdvaja od nečistog i prosvećuje nas... niti ce nas njihova mlaka vera spasiti.. nego naša vatrena...Kada to jednom shvatimo ...videćemo koliko smo sami odgovorni za svoj život kojim upravlja ono u šta verujemo...

 

Expand  

Na žalost ima svašta opterećujuće u "pravoslavlju", to je naš šlag monaškim podvizima, koji su uprkos nepravdama zlih očeva i nikakvim bogopotrebitim judima u životu, došli do saznanja da je spas čovjeka u tome što će podnositi mnoge muke iako u stvari to nijesu, i mnoge kazne će trpeti čovjekova duša a da te kazne za Boga ne samo da nijesu negu su mu sama teret i balast za spasenje te iste čovjekove duše.

Nadam se da sam bijo konfuzno depresivan dovoljno za temu.

[Снежана]

  On 2. 6. 2017. at 21:22, Volim_Sina_Bozjeg рече

 

Nadam se da sam bijo konfuzno depresivan dovoljno za temu.

Expand  

довољно си инспиративан

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 2. 6. 2017. at 21:25, Снежана рече

довољно си инспиративан

Expand  

Mogu da uvedem i moju šifru u dijalog i da te vinem u nebesa barem za tren