Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[Juanito]

пре 1 сат, ana čarnojević рече

Mene ova tema nešto i ne zanima ali  danas smo klinac i ja zajedno odreagovali na rečenicu iz knjige za biologiju, 8. razred dok sam ga preslišavala.

Biološka evolucija podrazumeva promene kojima se čovek razlikuje od svog životinjskog pretka.

Ma mama ti bre ima životinjskog pretka.

Samo smo se pogledali u fazonu...ako nastavnica iz bilogije baš želi da je postala od životinje mi ćemo to lepo da joj mantramo za ocenu i ne sekiramo se previše. Mi znamo da nismo.

Такое! Ви јој лепо реците да ви нисте од животиња и да је то увреда, него да сте од блата. 

[Ведран*]

пре 1 сат, ana čarnojević рече

Mene ova tema nešto i ne zanima ali  danas smo klinac i ja zajedno odreagovali na rečenicu iz knjige za biologiju, 8. razred dok sam ga preslišavala.

Biološka evolucija podrazumeva promene kojima se čovek razlikuje od svog životinjskog pretka.

Ma mama ti bre ima životinjskog pretka.

Samo smo se pogledali u fazonu...ako nastavnica iz bilogije baš želi da je postala od životinje mi ćemo to lepo da joj mantramo za ocenu i ne sekiramo se previše. Mi znamo da nismo.

Речите да сте и даље разумне животиње. 

[cloudking]

пре 24 минута, Juanito рече

Такое! Ви јој лепо реците да ви нисте од животиња и да је то увреда, него да сте од блата. 

[Avocado]

пре 41 минута, Просечан србенда рече

Нема доказа да су фосили, не фосилизовано дрво, дијаманти и стене накнадно контаминирани угљеником ц14. Дакле теорија о милјонима и милјардама година пада а са њом и т.е ко има уши да чује.

U najboljem slučaju po vas, pada u vodu samo merenje starosti ugljenikom C14... doduše, ne znam šta ste time dobili...

Doduše, ima neka kao šansa da će neki kreacionista da izađe sa modelom tačne količine C14 u atmosferi na Zemlji staroj samo 6000 godina tako da se se svi podaci uklapaju u taj model, ali šanse za to su otprilike jednake količini C14 koju nalazimo u dijamantima... mislim da će i dalje da umesto takvog modela, izlaze sa veoma naučnim "modelima" kakav je iznet u članku kojeg citiraš:

So the radiocarbon ages of all fossils and coal should be reduced to less than 5,000 years, matching the timing of their burial during the Flood. The age of diamonds should be reduced to the approximate time of biblical creation—about 6,000 years ago.

[Просечан србенда]

пре 23 минута, Avocado рече

U najboljem slučaju po vas, pada u vodu samo merenje starosti ugljenikom C14... doduše, ne znam šta ste time dobili...

Oвде није у питању одређивање старости угљеником ц14 и нико не спори време полу распада. Имам и опширнији текст о томе али и он је на енглеском.

[Avocado]

пре 10 минута, Просечан србенда рече

Oвде није у питању одређивање старости угљеником ц14 и нико не спори време полу распада.

Zaista??? Kako onda ospravaš milione i milijarde godina, kada merenja koristeći polu-raspad kalijuma u argon (K-Ar), uranijuma u živu (U-Pb) pokazuju milione, a Rb-Sr i Sm-Nd pokazuju milijarde godina?

 

пре 10 минута, Просечан србенда рече

Имам и опширнији текст о томе али и он је на енглеском.

Slobodno. Znam engleski...

[Кратос]

пре 4 часа, Avocado рече

Rekao si skelete i fosile... i već na prvom sledećem pitanju (kakav skelet bi prihvatio kao dokaz) si pobegao od odgovora...  znači lepo priznaj da si sebi zacrtao da nikakav dokaz nećeš ni uzeti u obzir, pa da ćeramo dalje...

Koja je definicija prelazne forme po teoriji evolucije?

[Кратос]

пре 9 минута, ana čarnojević рече

Svesna si da si rekla da i Spasitelj rođen kao čovek, spada u životinje? 

Svakom po veri i liku. I opredeljenju ofkors.

[Avocado]

пре 21 минута, ana čarnojević рече

Svesna si da si rekla da i Spasitelj rođen kao čovek, spada u životinje? 

Svakom po veri i liku. I opredeljenju ofkors.

Anči, u biologiji skoro sve višećelijske eukariote su životinje (animalia)... od živih bića, a da nisu životinje, ti ostaju prokariote (bakterije, arheje), jednoćelijske eukariote, biljke i gljive...

Životinja u biologiji nema negativnu konotaciju... samo zajedničke biološke karakteristike.... (nema duhovnih karakteristika u biologiji)...

Nema čak veze ni sa TE osim u smislu da po TE sve životinje imaju jednog zajedničkog pretka... ali i da sutra skroz odbacimo TE, ljudi će i dalje biti eukariote, životinje, deuterostome, hordati, kičmenjaci, sisari, primati...

Ako nas je i stvorio Bog, stvorio nas je sa određenim karakteristikama koje imaju sve vrste uključene u ove grupe...

Drugim rečima, sve životinje imaju sledeće karakteristike (kopiram sa wiki):

- u pitanju su višećelijski eukariotski organizmi
- ne poseduju ćelijski zid
- poseduju molekule kolagena, integrina, proteoglikana i adhezivnih glikoproteina u ekstracelularnom matriksu
- poseduju specifične međućelijske veze tipa pukotinastih veza i dezmozoma
- postoji mogućnost pokreta ćelija tokom ontogenetskog razvića
- imaju zajedničke odlike razvića zigota — brazdanje i stadijum blastule (eventualno i gastrule?)
- heterotrofni su, što uslovljava njihove uloge u ekosistemima (paraziti, predatori, detrivori)
- poseduju gastralnu šupljinu sa jednim ili dva otvora.

Ti sad možeš da kažeš da ti imaš sve to ali nisi životinja, nego su ljudi neka posebna grupa, pa i u biologiji organizme sa ovim nabrojanim karakteristikama treba da zovemo: životinje+ljudi... i sve životinje sa kičmom treba da zovemo kičmenjaci+ljudi... i sve kičmenjake sa mlečnim žlezdama treba da zovemo: sisari+ljudi... ali to je malo bez veze zar ne? I nema baš mnogo veze sa biologijom?

 

[Paradoksologija]

пре 9 часа, ana čarnojević рече

Svesna si da si rekla da i Spasitelj rođen kao čovek, spada u životinje? 

Svakom po veri i liku. I opredeljenju ofkors.

Avokado ti je odgovorio biološki. Ali, čemu gađenje, čak i teološki? Jeste, po pravoslavlju Spasitelj se spustio pa je ne samo čovek, već i 'niža' životinja (Jagnje) pa i biljka (hleb i vino). Nije to slučajno. 

[Paradoksologija]

пре 11 часа, Paradoksologija рече

Svesna si da i ljudi spadaju u životinje, još uvek?

Izvini, drvce, ne svi!

[о.Горан]

пре 12 часа, drvce рече

Dobro, onda zasto imamo toliko slicnosti sa zivotinjama, kad smo vec toliko drukciji? 

Ко спори уопште сличност људи са животињама на плану анатомије и осталог, то не споре ни креационисти ни заступници ИД. Креационисти/ИД говоре о common designer, а продавци бајке за штребере говоре о common ancestor. Између људи и најсличнијих животиња, а то су сисари, конкретно мајмуни, постоје многе сличности., има их на Википедији, ево један вики стручњак нам је то баш пласирао овде. Међутим, сем сличности, између људи и животиња постоје и разлике, о томе је писао овде попљуван од простака Терзин, а ја ћу намерно опет да пренесем цео текст да науче нешто( repetitio est mater studiorum) :

 

У биологији се сви организми класификују хијерархијски, у таксономске категорије. Због увреженог еволуционистичког веровања у заједничко порекло свих живих бића, хијерархијска таксономија се принудно примењује на сва жива бића, укључујући и човека. Чак и ако се усудимо да размотримо могућност да људи нису примати, еволуционистичка наука нас тера да сврстамо људе међу примате,  а порекло примата је међу сисарима, порекло сисара међу кичмењацима, а порекло кичмењака у животињском царству. Другим речима, наука насилно проглашава људе животињама, сисарима и приматима, служећи се еволуционистичком таксономијом. Еволуционисти често употребљавају следећу фразу “ми и друге животиње” указујући на своје веровање у еволуцију човека од животињских предака. Овде ће бити представљени многи аргументи који упућују на закључак да је сврставање човека међу животиње и примате, научно погрешно. Сличност не може бити доказ заједничког порекла. Сличности између људи и животиња не следе слику коју бисмо очекивали од еволуције. Уместо тога, особине типичне за људе, као нпр. способност говора, усправан ход, изградња насеља итд., су расуте широм животињског царства, указујући на стварање онако како је описано у Књизи постања.      Прво што треба да знамо је да је таксономију изумео креациониста, Карл Лине, са намером не да прикаже еволутивну везу међу врстама, него да проучава уређеност засновану на сличностима независно створених врста. Касније су еволуционисти присвојили таксономију, модификујући принцип класификације створених врста, у тврдњу да је та сличностt производ заједничког еволутивног порекла различитих врста. Та тврдња никада није научно доказана. Ако је тотални трансформизам погрешан концепт, онда нас сличност између сисара и људи, или сличност између човеколиких мајмуна и људи, не приморава на закључак да смо ми животиње или мајмуни. Листа која следи није коначна и може у многоме бити допуњена. Циљ текста који следи  је да илуструје разлике између људи и животиња.

Физичке и физиолошке особине: 1.) Величина мозга и развијеност неокортекса (сличност са делфинима, китовима и слоновима. Поседујемо мозак који је неупоредиво развијенији од било ког рецентног или изумрлог човеколиког мајмуна); 2.) Способност вокалне експресије путем речи и реченица (сличност са способностима папагаја. Мајмуни су у потпуности неспособни за вокализацију); 3.) Усправан ход (сличност са пингвинима. Примати су неспособни за трајан усправан ход); 4.) Редукована длакавост тела (сличност са воденим животињама); 5.) Коса и нокти код човека, за разлику од примата, морају да се секу; 6.) Способност плакања (искључиво људска особина – овај термин ће надаље у тексту бити означен скраћеницом и.љ.о.); 7.) Жене се рађају са хименом (химен постоји још код слонова, китова, хијена и коња, али не код примата); 8.) Знојење (људи се зноје много више од животиња, међу којима се једино коњ зноји много); 9.) Способност да се поцрвени од стида је и.љ.о. Сви људи црвене, али се то слабије види код тамнопутих популација. Вазодилатација и повишена температура коже лица се догађа код свих људи, али ни код једне животиње. 10.) Гени сирочићи (људи имају око 1000 гена који не постоје код човеколиких мајмуна. То је сувише велика разлика за претпостављену еволутивну дистанцу од само неколико милиона година) [1]; 11.) Регулација гена код човека је различита него код мајмуна [2]; 12.) Код људи је описано преко 4000 наследних обољења (много мањи број наследних обољења је запажен код животиња). 13.) Не-сезонска сексуална активност (и.љ.о.). 14.) Сунчање, пливање и излежавање на плажи (сличност са морским сисарима). 15.) Певање (слично птицама и неким китовима).

Не–физичке особине:  1.) Језик (слично медоносним пчелама и могуће неким делфинима и китовима); 2.) Разноврсност језика унутар исте врсте (и.љ.о.); 3.) Живот у изграђеним насељима (слично неким птицама и социјалним инсектима); 4.) Ношење одеће (и.љ.о.); 5.) Космополитанска распрострањеност (слично пацовима и бубашвабама, не мајмунима); 6.) Сахрањивање мртвих (и.љ.о.); 7.) Прављење гробља (сличност позната само код слонова). 8.) Коришћење календара (и.љ.о.); 9.) Записивање информација (и.љ.о.); 10.) Систем мера и мерење (слично медоносној пчели); 11.) Ратовање (слично социјалним инсектима); 12.) Припитомљавање и гајење животиња (слично неким врстама мрава); 13.) Такмичарски спортови (и.љ.о.); 14.) Уметност (слично птицама будоаркама); 15.) Друштвена и професионална специјализација (слично социјалним инсектима); 16.) Активна производња хране (слично неким социјалним инсектима); 17.) Коришћење спољних извора енергије (слично зеленим биљкама); 18.) Образовни систем (слично медоносној пчели); 19.) Геноцидно понашање укључујући абортус (и.љ.о.); 20.) Мењање животне средине (слично дабровима); 21.) Медицина (и.љ.о.); 22. ) Масовна производња добара (слично медоносној пчели и неким мравима); 23.) Религија (и.љ.о.); 24.) Судство и правни систем (и.љ.о.). 25.) Коришћење шминке и украшавање (слично неким кљунорозима). 26.) Појам свемогућности и вечности (и.љ.о.); 27.) Размена добара (и.љ.о.); 28.) Иновације и прогрес (и.љ.о.); 29.) Оснивање држава и нација (и.љ.о.); 30.) Веровање у еволуцију (и.љ.о.).

Да закључимо, људи нису мајмуни, људи нису примати и људи уопште нису животиње. Људи деле многе сличности са животињским светом, али те сличности нису груписане на начин који бисмо очекивали од мајмуноликог еволутивног порекла. Сличности су расуте широм животињског царства и не могу имати заједничко еволутивно порекло. Многе јединствене људске особине, као на пример потребу за правдом и богослужењем, делимо искључиво са духовним бићима која су непозната науци али су описана у светим списима. Ова бића су анђели и Бог. Хришћански Бог је у једном тренутку историје одлучио да се отелотвори као људско биће и рођен је као беба Исус, месија и спаситељ човечанства. У својој јединственој материјалној форми, Господ Исус Христос је истовремено и човек и Бог. Али тиме што је постао човек, нема ништа са мајмунима и животињама. Хришћанство базирано на Библији, као и остале монотеистичке религије које исповедају специјално стварање врста, пружају најбоље објашњење људског порекла и људске природе. Теорија еволуције представља напад на људско достојанство и напад на Хришћанског Бога. Пошто теорија еволуције није базирана на научним чињеницама, треба да буде маргинализована у образовним системима хришћанских земаља.

Референце:

[1] Ruiz-Orera J, Hernandez-Rodriguez J, Chiva C, Sabidó E, Kondova I, Bontrop R, et al. (2015) Origins of De Novo Genes in Human and Chimpanzee. PLoS Genet 11(12): e1005721. https://doi.org/10.1371/journal.pgen.1005721

[2] American Society of Human Genetics. (2012, November 6). Humans, chimpanzees and monkeys share DNA but not gene regulatory mechanisms. ScienceDaily. Retrieved September 20, 2017 from www.sciencedaily.com/releases/2012/11/121106201124.htm

 

Др Томислав Терзин

[о.Горан]

Ђура, кад види моју поруку на овој теми

 

и одмах потом реакција...

 

[Justin Waters]

пре 2 минута, о.Горан рече

груписане на начин који бисмо очекивали од мајмуноликог еволутивног 

Ajde???

A kaki bi to ljudi izgledali da stvarno imaju zajedinckog pretka sa majmunima?

Odgovr znas kao i na prethodno postavljena pitanja.

[о.Горан]

Што се тиче датирања, продавци бајке су тачни ко наша железница, у ствари то је неупоредиво. Док се кашњења наших возова мере минутима или сатима, ови омаше за које милионче тамо-вамо. Ево како је прецизно то њихово вајно датирање:

 

 

Nedavni isticanje lave u Novom Zelandu pokazuje „starost“ od miliona godina

Endrju Sneling

Članak iz Creation 22(1):18-21-decembar 1999.

 

Nalazeći se otprilike u centru Severnog ostrva u Novom Zelandu, Mt Ngauruhoe je najnoviji vulkan i jedan od najaktivnijih na Novom Zelandu (Slika 1 i 2). Nije tako dobro publiciran kao njegov veći bliži sused Mt Ruapehu koji je eruptirao otprilike nekoliko puta u poslednjih pet godina.

Međutim, Mt Ngauruhoe je upečatljiv, gotovo savršena kupa koja se uzdiže više od 1.000 metara (3.300 stopa) iznad okružujućeg pejzaža do uzvišenja od 2.291 m (7.500 stopa) nadmorske visine¹ (Slika 3). Erupcije iz centralnog 400 m (1.300 stopa) širokog kratera su stvorile strmost kupole (od 33 stepeni) vanjskog nagiba.

Slika 1. Lokacija Mt Ngauruhoe, središte Severnog ostrva, Novi Zeland

Mt Ngauruhoe se smatra da je bio aktivan barem 2.500 godina, sa više od 70 erupcijskih perioda od 1839. godine kada su evropski doseljenici prvi put zabeležili erupciju pare.²Naravno, prije toga, Maori su prisustvovali mnogim erupcijama iz planine. Prva erupcija lave viđena od Evropljana se desila 1870. godine.³ Sledeće su bile erupcije papela svakih nekoliko godina sve do glavne, eksplozivne erupcije u aprilu-maju 1948. godine, nakon čega je usledilo isticanje lave niz severnozapadnu strminu februara 1949. godine.^2,3 Procenjena zapremina lave je bila otprilike 575.000 m³ (20 milio kubnih stopa).

Erupcija koja je trajala od 13. maja 1954. godine do 10. marta 1955. godine je započela eksplozivnim izbacivanjem pepela i blokova.^2,3 Nakon toga gotovo 8 miliona m³ (280 miliona kubnih stopa) lave je isteklo iz kratera u serijama od 17 različitih isticanja sledećih datuma 1954. godine:

– Jun 4, 30

– Jul 8,9,10, 11, 13, 14, 23, 28, 29, 30

– Avgust 15(?), 18

– septembar 16, 18, 26

Fotografija Krejg Potona

Slika 2. Pogled iz ptičije perspektive, gledajući južno od izlasku sunca, vulkani Mt Ngauruhoe (ispred) i Mt Ruapehu (u pozadini).

Ova isticanja su još i danas vidljiva na severozapadnoj i zapadnoj strmini Ngauruhoe (Slika 4). Isticanje 18. avgusta je bilo više od 18 m (55 stopa) debelo i još toplo gotovo nakon godinu dana od očvrsnuća. Eksplozije pepela su završile ovaj dugi erupcijski period.

Nakon toga, Ngauruhoe je izbacivao paru gotovo stalno, sa mnogim malim eupcijama pepela² (Slika 5). Topovski slične erupcije u januaru i martu 1974. godine su izbacile napolju veliku količinu pepela, kao stub u atmosferu i to dok je odron tekao dole sa strana kupole. Blokovi koji su teški do 1.000 tona su izbačeni 100 m (300 stopa). Međutim, najsnažnija eksplozija se desila 19. februara 1975. godine, praćena onim što su očevidci opisali kao atmosferske udarne talase.⁴ Blokovi do 30 m (100 stopa) širine su katapultirani do 3 km (skoro 2 milje). Erupcijsko pero je bilo 11-13 km (7-8 milja) visoko.

 

Fotografija Endjru Snelinga

 

Slika 3. Mt. Ngauruhoe viđen severno od Mt. Ruapehu.

Turbulentne lavine pepela i blokova su zapljusnjivale strane Ngauruhoea od oko 60 km (35 milja) po satu.² Procenjeno je da je barem 3,4 miliona m³ (120 miliona kubnih stopa) pepela i blokova izbačeno u 7 sati.⁴ Od tada nisu se desile naknadne erupcije.

Datiranje stena

Radioatkivno datiranje, uopšteno zavisi od tri glavne pretpostavke:

1. Kada se stena formira (očvrsne) trebaju biti prisutni u steni samo radioaktivni atomi roditelja i nimalo radiogenskih (koji nastaje radioaktivnim raspadom drugog elementa) atoma kćerke;⁵
2. Nakon očvsnuća, stena mora ostati zatvoreni sistem, to jest, nimalo roditelja ili atoma kćerke ne smeju biti dodani ili oduzeti iz stene vanjskim uticajem kao prodiruća podzemna voda; i
3. Brzina radioaktivnog raspada mora ostati konstantna.

Ako je bilo koja od ovih pretpostavki prekršena, tada tehnika propada i bilo koje rezultati „datiranja“ su pogrešni.

Fotografija Endjru Snelinga

Slika 4. Pogled iz Mangateopopo doline na podnožju Mt Ngauruhoe, pokazuje tamnije-obojano nedavno isticanje lave na severozapadnim strminama.

Kalium-argon (K-Ar) metoda datiranja se često koristi za datiranje vulkanskih stena (i kao dodatak, obližnjih fosila). Korištenjem ove metode, pretpostavlja se da nije bilo kćerke- radiogenski argon (⁴⁰Ar^x) u steni kada je stena formirana.⁶ Za vulkanske stene koje se hlade od tekuće lave, ovo bi izgledalo kao razumna pretpostavka. S obzirom da je argon gas, on bi trebao pobeći u atmosferu zbog intenzivne toplote lave. Naravno, nijedan geolog nije bio prisutan da testira ovu pretpostavku promatranjem drevne lave kada se hladila, ali mi možemo proučavati sadašnja isticanja lave.

Kalium-argon „datiranje“

Jedanaest uzoraka su prikupljeni od pet nedavnih isticanja lave tokom rada na terenu januara 1996.-po dva od isticanja od 11. februara 1949. g., 4. juna 1954. g. i 14. jula 1954. g. i od 19. februara 1975. godine⁷ (Slika 6). Mračnije nedavne lave su bile jasno vidljive i svaka je lako identifikovana (s pomoću mapa) na severnozapadnim strminama nasuprot svetlije-obojanim delovima kupe (Slike 4 i 7). Sva isticanja su tipično pretvorena u nabacane blokove stvrdnute lave, rezultirajući u grube, reckave, ugljenisane površine (Slika 8).

Fotografija Džima Hilija

Slika 5. Mala erupcija pepela, Mt Ngauruhoe.

Slika 6. Dodatak: Andezit isticanja 30. juna 1954. g., Mt Ngauruhoe viđen 60 puta povećan pod geološkim mikroskopom. Različiti minerali imaju različite boje. Svi su utisnuti u mrežu fine prašine.

Uzorci su poslani nizom u serijama Geohron labaratoriji u Kembridžu, Boston (SAD), za celokupno datiranje stene kalium-argon (K-Ar) datiranja – prvo deo po jednog uzorka od svakog isticanja, zatim deo drugog uzorka iz svakog isticanja nakon primitka rezultata prvog seta i konačno deo trećeg uzorka od isticanja 30. juna 1954.⁷ Da bi takođe testirali konzistentnost rezultata iz uzoraka, drugi delovi od dva uzorka lave od 30 juna 1954. godine su takođe poslani na analizu.

Geohron je ugledna komercijalna labaratorija, K-Ar labaratorijski direktor ima doktorat u K-Ar datiranju. Nijedna posebna lokacija ili očekivana starost nije navedena labaratoriji. Međutim, uzorci su opisani kao moguće mladi sa veoma malo argona u njima tako da bi osigurali da je posebna briga vršena tokom analitičkog rada.

„Datiranja“ pribavljena iz K-Ar analiza su uvršteni u Tabliccu 1.7. „Starosti“ dosežu od <0,27 do 3,5 (±0,2) miliona godina za stene koje su promatrane da su se ohladile od lave pre 25-50 godina ranije. Jedan uzorak od svakog isticanja lave je dao „starost“ od <0,27 do <0,29 miliona godina dok su svi ostali uzorci dali „starost“ u milionima godina. Uzorci male „starost“ su svi procesuirani od labaratorije u istoj seriji, upućujući na sistematski labaratorijski problem. Tako da je direktor labaratorije ljubazno ponovo proverio svoju opremu i ponovo obavio testiranje uzoraka, proizvodeći slične rezultate. Ovo je objasnilo sistematsku labaratorijsku grešku i potvrdilo da su niski rezultati ispravni. Dalje, ponovljena merenja na uzorcima već analiziranim (A#2 i B#/2 u Tablici 1) nisu pokazali iste rezultate, ali ovo nije bilo iznenađujuće objašnjavajući analitičku nesigurnost na tako niskom nivou argona. Očito, sadržaj argona varira uveliko unutar ovih stena. Neki geohronolozi bi rekli da je <0,27 miliona godina zapravo ispravan „podatak“, ali kako bi oni znali da ustvari 3,5 miliona godina nije ustvari prava „starost“ ako nisu već znali da je tečenje lave bilo nedavno?!

Slika 7. Mapa sevenozapadne strmine Mt Ngaruhoe koja pokazuje tečenje lave 1949. g. i 1954. i 1975. g. nakupine odrona.^3,4

Zato jer su ove stene poznate da su mlađe od 50 godina, očito je iz analitičkih podataka da ove K-Ar „starosti“ su zbog „viška“ argona koji je nasleđen iz područja magma izvora duboko u zemlji.⁷ Stoga, kada se lava ohladila ona je sadržavala prihvatljivu (ne nula) koncentraciju „normalnog“ ⁴⁰Ar, koji se ne razlikuje od kćerke – radiogenskog ⁴⁰Ar^x koji je dobijen  raspadanjem radioaktivnog roditelja – ⁴⁰K. Ovo krši pretpostavku (1) radioaktivnog raspada, i tako K-Ar metod pada na testu. Isti neuspeh je rakođe poznat da se dešava u mnogim drugim stenama, uključujući ujedno nedavno vulkanske⁸ i drevne koraste stene.⁹

 

 

Fotografija Endrju Snelinga

Slika 8. Isticanje lave od 30. jun 1954., pokazuje razbacane blokove formirane lave, koja daje grubu, reckavu i ugljenisanu površinu.

Zaključak

Metoda radioaktivnog datiranja kalium -argon je pokazana neuspešnom na isticanja lave na Mt Ngauruhoe, Novi Zeland od 1949., 1954. i 1975. godine, bez obzira na kvalitet labaratorijskog K-Ar analitičkog rada. Argon gas koji je iznesen iz dubine unutar zemlje unutar istopljene stene je već bio prisutan u lavama kada se hladila. Mi znamo pravu starost stena, jer su one promatrane da su se formirale prije manje od 50 godina. Međutim, one pokazuju „starosti“ do 3,5 miliona godina koje su stoga pogrešne. Kako se mi možemo pouzdati korištenju ovoga istog metoda „datiranja“ na stenama čiju starost ni ne znamo? Ako je metod neuspešan na stenama kada imamo verodostojan izveštaj očevidaca, onda zašto bi imali pouzdanje u taj metod za druge stene gde nema nijedne verodostojne istorijske provere?

Međutim, mi znamo nekoga koje je bio prisutan kada su se sve zemljine stene formirale-samog Tvorca. On nam je rekao kada je to bilo u svom izveštaju očevidca u prvoj knjizi Biblije, Postanju, tako da znamo koliko su stene stare. Koliko bolje da stavimo svoje pouzdanje u Tvorca koji je stvorio i zna sve i koji nikada ne greši ili govori laži nego u radioaktivnu metodu datiranja koja je ponovljeno pokazivana kao pogrešna i da pokazuje pogrešnu starost za zemljine stene.

K-Ar (kalium-argon) metod datiranja

Fosili se gotovo nikada ne datiraju radiometričnim metodama s obzirom da oni retko sadrže odgovarajuće radioaktivne elemente. Uobičajeni način datiranja fosila (i stena koje ne sadrže radioaktivne elemente) je putem „datiranja“ povezane vulkanske stene. Ovo je uobičajeno rađeno koristeći K-Ar metod. On ovisi o brzini po kojoj radioaktivni kalium se raspada u gas argon.

K-Ar metod radi na pretpostavci da „sat“ počinje da „kuca“ momentom koji se stena očvrsne. To jest, pretpostavlja se da nimalo argona dobijenog radioaktivnim raspadom nije prvobitno bilo prisutno, ali tek nakon što se lava ohladila i očvrsla, argon iz radioaktivnog raspada nije mogao da pobegne i započeo je da se akumulira. Međutim, poznato je da ako se radioaktivno „datiranje“ suprotstavlja (evolucionoj) starosti izvedenoj iz fosila podatak se odbacuje kao pogrešan. Vidi Lubenov, M, The Pigs took it all, Creation 17(3):36–38, 1995.

Datum isticanja	Uzorak	Labaratorijski kod	K-Ar „starost“ (milioni godina)
11 februar 1949.	A	R-11714	< 0,27
	B	R-11511	1,0 ± 0,2
4 jun 1954.	A	R-11715	<0,27
	B	R-11512	1,5 ± 0,1
30 jun 1954.	A #1	R-11718	<0,27
	A #2	R-12106	1,3 ± 0,3
	B #1	R-12003	3,5 ± 0,2
	B #2	R-12107	0,8 ± 0,2
	C	R-11513	1,2 ± 0,2
14 jul 1954.	A	R-11509	1,0 ± 0,2
	B	R-11716	<0,29
19 februar 1975.	A	R-11510	1,0 ± 0,2
	B	R-11717	<0,27

Tablica 1. Kalium-argon „datiranja“ nedavnih Mt Ngauruhoe (Novi Zeland) isticanja lave.⁷

Beleška ed. Ovaj članak iz Creation magazina od dr. Snelinga je zasnovan na njegovom tehničkom radu, Ref 7, koji je puno više detaljniji o metodi istraživanja i odgovara mogućim kritiziranjima koje je moglo biti u Creation magazinu.

Reference i beleške:

1. Williams, K., Volcanoes of the South Wind: A Field Guide to the Volcanoes and Landscape of the Tongariro National Park, Tongariro Natural History Society, Turangi, New Zealand, 1994.
2. Nairn, I.A. and Wood, C.P., Active Volcanoes and Geothermal Systems, Taupo Volcanic Zone, New Zealand Geological Survey Record 22:5–84, 1987. Return to text.
3. Gregg, D.R., The Geology of the Tongariro Subdivision, New Zealand Geological Survey Bulletin n.s.40, 1960.
4. Nairn, IA and Self, S., Explosive eruptions and pyroclastic avalanches from Ngauruhoe in February 1975, Journal of Volcanology and Geothermal Research 3:39–60, 1978.
5. This is true for K–Ar dating, one of the most common methods, and the one discussed here. The so-called ‘isochron’ technique for dealing with the chemical analyses of the rocks being ‘dated’ attempts to bypass this assumption. A discussion of isochron ‘dating’, along with the associated problems of false (pseudo) isochrons, is outside the scope of this paper, but see Austin, S.A. (ed.),  Grand Canyon: Monument to Catastrophe, Institute for Creation Research, Santee, California, pp. 111–131, 1994.
6. Dalrymple, G.B., The Age of the Earth, Stanford University Press, Stanford, California, p. 91, 1991.
7. Snelling, A.A., The cause of anomalous potassium-argon ‘ages’ for recent andesite flows at Mt Ngauruhoe, New Zealand, and the implications for potassium-argon ‘dating’, In: Walsh, R.E. (ed.), Proceedings of the Fourth International Conference on Creationism, Creation Science Fellowship, Pittsburgh, Pennsylvania, pp. 503–525, 1998.
8. Snelling, AA, Excess argon’: the ‘Archilles’ heel’ of potassium-argon and argon-argon ‘dating’ of volcanic rocks, Institute for Creation Research, Santee, California, Impact#307, 1999.
9. Snelling, AA, Potassium-argon and argon-argon dating of crustal rocks and the problem of excess argon, Institute for Creation Research, Santee, California, Impact #309, 1999.

https://creation.com/radioactive-dating-failure

 

http://постање.срб/2018/09/16/neuspeh-radioaktivnog-datiranja/