Психопатија, социопатија и спасење?

[Дидим]

Још нешто што може да буде интересантно за развијање теме, приче из личног искуства. (Можда их чак има и у житијима, а да се онда није користила та терминологија?) На овом линку се јавило пар психопата и написали су понешто из сопствене перспективе:

 

Quora.com: What is it like to be a psychopath? - Како то изгледа бити психопата?

http://www.quora.com/What-is-it-like-to-be-a-psychopath

 

Један прича да није био ни свестан шта је док није добио дијагнозу као одрастао човек. Каже да му накнадно пада на памет како су други то примећивали, у средњој школи га звали "психо" и сл. и да је чак постао психолог а да је све време био потпуно слеп да пати од тога. Признаје да је читавог живота био неосетљив за емоције других људи, али није обраћао пажњу на то.

 

Овде је објављена (на српском) тест-листа за проверу психопатије др. Роберта Хареа, за препознавање психопатије у себи и другима:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Psihopatija#Test-lista_za_proveru_psihopatije

[RYLAH]

Mislim da ne može tako jednostavno da se kaže 'nisu oni krivi za svoj poremećaj'. Čovjek nije samo ono što čine njegovi geni, psihofizičke dispozicije, i sl., niti je tabula raza koju oblikuje okolina.

 

Далеко од тога да сам стручан, али колико сам ја читао о томе, психопатија је урођена, јер је део мозга који између осталог контролише и емпатију остао неразвијен. Дакле, није могао да утиче на то. Социопатија опет настаје душевним поремећајима изазваним траумама у веома младом добу, и неизлечива је. Макар по ономе што сам прочитао о томе.

 

Ако је то стварно тако, какве шансе они имају за спасење, и како се онда све то уклапа у хришћанско предање?

 

 

Свако има свој лични пут и свако је одговоран за своје спасење, просто ми делује невероватно да може постојати неко ко по дефиницији онога што јесте може унапред да буде осуђен на немогућност спасења.

 

Не знам јеси ли упознао неког психо/социопату. Ја сам се једно време дружио са једним који највероватније спада у ову другу категорију.

 

Не можеш да апелујеш на његова осећања, на било шта што не иде директно у његову корист. И када развија емотивне везе, гледа себе, свој положај спрам емотивних веза које развија. У све улази крајње прорачунато. Изузетно је интелигентан и види доста потеза унапред, али није способан да осети било шта. Чак ће и да се претвара и да манипулише жељама других да га промене, да допру до њега, само да га више не би смарали, али није способан да осети емпатију, нити да се заиста брине о неком другом сем о себи. И кад се брине о неком другом, то ради искључиво због нечега што има везе са његовим интересима.

 

Једноставно није способан да осети ни покајање ни да заиста схвати због чега нешто што ради није добро. Осетиће можда страх од казне и због тога можда неће нешто да уради, јер ће да израчуна да му се то више исплати, али право покајање, или право саосећање једностано није у стању да осети.

[Џуманџи]

"Психопате су бар периодично свесне ефеката свог понашања према другима и могу бити искрено растужени због своје немогућности да то контролишу."

Mozda je jedino ovo tacno. Oni kao da nemaju "self" usled konstantnog patoloskog laganja. Koliko god proracunati bili - dzaba, neslobodni su (poput besomucnog).

[Снежана]

Колико ја знам, једино што ми можемо је да им опростимо (колико је у нашој могућности), и да се молимо за њих (колико је у нашој могућности), за све остало постоји Вишњи.

[Дијана.]

Далеко од тога да сам стручан, али колико сам ја читао о томе, психопатија је урођена, јер је део мозга који између осталог контролише и емпатију остао неразвијен. Дакле, није могао да утиче на то. Социопатија опет настаје душевним поремећајима изазваним траумама у веома младом добу, и неизлечива је. Макар по ономе што сам прочитао о томе.

Jeste, i npr. postoje psihofizičke predispozicije za agresivnost kod nekog više kod nekog manje, tako vjerovatno i za sadizam ili sposobnost empatije, kao i poremećaji usljed trauma; ali opet, mislila sam na to da čovjek ipak bira svoj odgovor na bilo koji instinktivni poriv. zaista je lakše spasenje nekome ko je dobio kao dar od Boga vrline koje se cijene, ali tu je ono o sudu : 'Kome je više dano...'.

Mislim da čovjek nije toliko slobodan kako bi filozofski koncept indeterminizma to definisao (što je možda u pravoslavlju dominantna premisa), niti je tako potpuno mehanicistički-redukcionistički determinisan kako to neke psihološke teorije predstavljaju... Istina je vjerovatno, kao i najčešće, negdje u sredini..

Moj zaključak poznajući neke takve ljude, neki bezbožni, a neki crkveni koji se (mirne savjesti?) pričešćuju, da je valjda promisao da se oni osvijeste bar malo, da se poprave bar malo;da okolina koliko je do nje učini ga boljim čovjekom; da šira okolina zaštiti slabe od njih; tako da su oni ispit i porodice i društva. Oni su kao prirodna nepogoda, da, ali šta činimo mi? Kad monstrum namuči i ubije dijete, odjednom u strašnoj tragediji odrazi se odgovornost niza ljudi i instanci države i društva...

Bila je tema ovde o Hitleru koja je povezana s ovom - da li biste mu vi lično presudili - pa tema o stradanju djece - to je sve povezano...

I pada mi na pamet Sivi dom (naša kultna serija, istinita priča), koja govori o djeci prestupnicima koji u većini slučajeva odgovaraju gornjoj definiciji, i jedino na njih može da utiče vaspitač Zeko (Dragan Nikolić) koji ih voli, i oni donekle poštuju društvene norme i popravljaju se, ne zato što ih shvataju i prihvataju njihovu važnost, već da ne razočaraju onog kog vole... Beli (Miša Janketić) koji djeluje na 'isto istim', tj.mržnjom i nasiljem, ne samo da ne može da utiče na njih, već ga i ubijaju... Zeko je prototip hrišćanina, neosuđujuće ljujbavi koja vidi izvorni lik Božiji u čovjeku (i još djetetu), ma kako zaprljan i pomućen bio 

[Џуманџи]

Citala sam dosta o njima, zato se i ukljucujem. Apropo primera "Sivog doma", negde u Americi se odredjena deca "treniraju" podmicivanjem: kad rade nesto "dobro" bivaju nagradjena, kada cine lose ne dobijaju slatkise, npr. Rylah je lepo primetio: sve se vrti oko licne koristi, u onim hardcore slucajevima. A jedan je izvodio experiment 70-ih (ako se ne varam) sa grupom psihopata davajuci im LSD i oni su tada bili pomalo empaticni, ali kada je to obustavljeno vratili su se u prethodno stanje.

[-Владимир-]

Citala sam dosta o njima, zato se i ukljucujem. Apropo primera "Sivog doma", negde u Americi se odredjena deca "treniraju" podmicivanjem: kad rade nesto "dobro" bivaju nagradjena, kada cine lose ne dobijaju slatkise, npr. Rylah je lepo primetio: sve se vrti oko licne koristi, u onim hardcore slucajevima. A jedan je izvodio experiment 70-ih (ako se ne varam) sa grupom psihopata davajuci im LSD i oni su tada bili pomalo empaticni, ali kada je to obustavljeno vratili su se u prethodno stanje.

 

http://putlocker.is/watch-south-park-tvshow-season-10-episode-7-online-free-putlocker.html

[Дејан]

они су такви или рођени и имају здравствени прболем (психопате), или су то постали под утицајем друштва (социопате) - али су такви без своје кривице.

Imao sam bliskog prijatelja sličnih osobina, to me je navelo da gledam razne dokumentarce, čitam neke stručnije tekstove.

Mislim da su oni svi vrlo svesni da su im postupci loši ali im sve to toliko lepih emocija stvara da ne žele toga da se odreknu.

Taj kompleks Boga je izgleda jači od heroina.

[Снежана]

Mislim da su oni svi vrlo svesni da su im postupci loši

Ја баш напротив мислим да је у корену њихових болести немогућност или ограничена могућност да разликују зло од добра. Вероватно су у могућности да "науче" да направе разлику, али не и да примене научено.

[Дејан]

Gledao sam dokumentarac o jednom ubici koji je radio za italijansku mafiju, pobio je oko 250 ljudi.

Čovek nije osečao kajanje niti strah, obično ljudi imaju samo jedan od ovih poremećaja, on je imao oba u kombinaciji, to je redje.

Pristao je da da intervju, ali pod uslovom da ga ispituje jedan uvaženi psihijatar.

Psihijatar mu je na kraju rekao da ljudi sa njegovim poremećajima ne postaju isto što i on, često postanu veliki heroji, ratni, vatrogasni, često su pripadnici specijalnih jedinica ili recimo test piloti.

Taj ubica je imao nesreću da je bio zlostavljan u porodici, od društva, zato je postao to što jeste.

Jedan drugi, koji je silovao i u isto vreme kasapio žene, je rkao da je on svestan da čini veoma lošu stvar, ali to adrenalisnk0o uzbudjenje je uvek preovladalo.

Možda oni emotivno ne osećaju empatiju, emotivno osćeju zadovoljstvo kada su sadisti, ali raciom svakako da su svesni sebe.

[Џуманџи]

@Dejane, Iceman? I ja sam istrazivala puno nakon sto sam imala nesrecu da naletim na jednog. Setih se ovoga, npr: www.psychopathicwritings.com/2011/02/sometimes-i-make-them-wanna-die.html

[Дејан]

Na primeru mog bivšeg prijatelja u praksi sam video ono što sam čitao u stučnoj literaturi.

Psihopate si izuzetno inteligentni, uvek nasmejani, neodoljivog šarma, najomiljeniji su u društvu, vrlo brzo stiču poverenje kod ljudi i postaju im bliski prijatelji.

Imaju neverovatnu sposobnost da procene šta drugi ljudi misle i osećaju.

Stvar je u tome da sve ove mehanizme koriste kako bi se postavili kao dominantni i iskorišrtavali ljude, ali tek onda kada zaključe da ih je druga osoba prihvatila kao dobrog čoveka, bliskog i od poverenja.

Sve vreme dok vam glume blisku osobu, neverovatna je kolicina laži koju pričaju o vama iza ledja.

Psihopata uvek izdiže sebe iznad drugih, uvek na način da ponizi drugu osobu.

Čak i na slikama, ako su niži rastom , ili se penju na prste, ili stani iza svih na slici, popnu se na nešto da bi drugi bili ispod njih

Laži koje pričaju kada nekog ponižavaju ili o svojim seksualnim podvizima, su vrlo šizofrena, prosto neverovatno koliko detaljno mogu da pričaju o dogadjaju koji se nije desio.

[Дејан]

@Dejane, Iceman? I ja sam istrazivala puno nakon sto sam imala nesrecu da naletim na jednog. Setih se ovoga, npr: www.psychopathicwritings.com/2011/02/sometimes-i-make-them-wanna-die.html

jeste, Iceman

[zuti car]

O psihopatiji ne znam gotovo nista ali o sociopatama znam po nesto . Prvo , mnogo su cesci nego sto mislimo , 1 do 3 % populacije su sociopate . Postoje oni koji su rodjeni sa tim poremcajem i oni koji su to postali pod uticajem okruzenja , krajnji ishod je isti bez obzira na poreklo poremcaja . Oni su apsolutno svesni da su drugaciji i to od najranijih dana i vrlo dobro znaju razliku izmedju dobra i zla . Takodje umeju jako dobro da glume emocije a znaju takosje i da prepoznaju jedni druge i da se udruzuju . Nisu sve sociopate iste , postoji skala od 1 do 40 gde si socipate sa visokim indeksom retke ali su obavezno ubice i nasilnici . Izuzetno su manipulativni kao sto rece neko u ranijim potstovima i ne moze im se verovati nikako. Za njih ne postoje nikakva pravila niti granice oni jednostavno menjaju pravila i granice u ponasanju premaa trenutnoj situaciji i sopstvenim zeljama. Njavervatnije da svako od nas poznaje makar jednog sociopatu ali je sasvim moguce i da se on jako dobro skriva 

[Снежана]

@,

@@Џуманџи,

 

Извините само да питам, ваши пријатељи  које спомињете имају постављену дијагнозу?