Свештеник Ненад Илић: текстови и интервјуи

[obi-wan]

пре 5 минута, slovoA рече

а Храм ће остати

Kao sto je "ostao" jerusalimski hram i carigradska Aja Sofija.

Lepo sam napisao sta tu ne valja, kao sto i o. Nenad isto to vrlo jasno kaze.
Sad samo da sozercavas napisano.

[Тражитељ]

Колико је само његов најмлађи син за годину дана својим разметљивим и скандалозним јавним понашањем успео да пљуне на очеву животни труд да изгради име од угледа, оно је невероватно.

Не морамо ништа ми овде да то коментаришемо, али сам Ненад Илић би морао први да буде свестан какав ће први одговор добити ако јавно било кога прозове за неморално понашање и неодговорно трошење огромног и на брзину зарађеног новца.

[sampaganini92]

пре 8 часа, Тражитељ рече

Колико је само његов најмлађи син за годину дана својим разметљивим и скандалозним јавним понашањем успео да пљуне на очеву животни труд да изгради име од угледа, оно је невероватно.

Не морамо ништа ми овде да то коментаришемо, али сам Ненад Илић би морао први да буде свестан какав ће први одговор добити ако јавно било кога прозове за неморално понашање и неодговорно трошење огромног и на брзину зарађеног новца.

Дај ако ниси имао концентрације да ишчиташ текст од 5мин бар се уздржи од давања несувислих коментара. Нигде отац Ненад не прозива никог за неодговорно трошење новца на Храм. Штавише види се да је радостан што се Храм напокон приводи крају, а акценат је на нечем поптуно другом. Али не, кога брига за писаније оца Ненада, кад можемо да пљујемо његовог сина... јадно.

[Тражитељ]

Не прозива, колико сам ја разумео поента је на томе да у хришћанској свести имамо то да материјална импозантност чак и светих ствари као што су храмови не би смела да нас одведе на пут хришћанске гордости и мешања приоритета. Бар сам ја то тако схватио. Али ако његове речи неком само и заделују као позив на етичко преиспитивање других, долази се до оног бумеранга који сам споменуо горе, јер нажалост није баш у најсрећнијој позицији по питању упућивања таквих позива.

Што се тиче Баке Прасета, ја уопште нисам гадљив на то шта тај човек ради, чак га и сматрам релативно позитивнијом појавом на домаћој ЈуТјуб сцени и у том контексту сам га својевремено и бранио на форуму. Помаже другима, улаже новац и у племените сврхе, а и морамо се држати оне Андрићеве опомене да будемо јако опрезни у критици богатих, јер богаташ једним својим мигом може учинити више за велик број људи него стотину оних који нису богати. Међутим изградњом своје такве каријере и тиме што је по њој постао национално и регионално препознатљив, нарушава углед свог оца који својим јавним наступима и политички ангажовањем покушава да представи један сасвим други систем вредности. Ако прозива (или позива, небитно) било кога због "егоманије" и "дечачких снова где себе види као цара" мора да буде на опрезу јер нашу јавност, а и људе овде на форуму, не занима шта се каже, него ко то каже, и при том се особа ставља под моралну лупу испод које не може да се провуче ниједна пикантерија.

[sampaganini92]

пре 13 минута, Тражитељ рече

јер нашу јавност, а и људе овде на форуму, не занима шта се каже, него ко то каже, и при том се особа ставља под моралну лупу испод које не може да се провуче ниједна пикантерија.

 Ово је највећа трагедија у томе. Јер има једно дете које се отргло контроли ради шта му падне на памет, притом је веома успешан у томе и због тога смета препобној српској јавности, а то што има још троје деце који су сјајни људи, а имам среће лично да их познајем, то никог није брига. Него ето сад човек ко да не сме да пише и ради и прича оно што већ деценијама пише и ради и прича а што је све и на месту јер има једног помахниталог сина.

Разумем како би ово могло имати бумеранг у јавности што кажеш, међутим наша јавност поготово она склона гутању медијских баљезгарија свакако спада ван домен црквеног, те према томе и није толико у фокусу Илићевих уписа. Тако да и ако буду имали шта да замере, верујем да је огуглао на такве нискости до сад.

[Тражитељ]

Ја медијске наступе оца Ненада пратим још одавно, из оних емисија да ли беше "Док анђели спавају", гостовао је у "Агапе", док је још био ђакон и искрено ме цела ова ситуација са Баком Прасетом прилично нервира јер је само у малом делу хришћанске јавности остао препознатљив као ђакон, сада и свештеник, огромне ерудиције и разумевања искушења савременог свакодневног живота, који улаже завидну енергију допре до других људи и у томе је добар. У много већем делу јавности, да не кажем целој, постао је препознатљив као отац Баке Прасета, а који је део таблоидне сфере и предмет (а и учесник) веома прљавих личних напада где се не штеде ни породица ни биографија. Човек сада због њега мора да мери буквално сваку изговорену реч и јавну поруку, не дај Боже неку политичку.

Овде смо, да тако кажем, "међу нашима" и можда и сам Ненад Илић ово прочита и овде из обзира и поштовања те ствари можда и не поменемо, али узмимо само онај текст као пример, да га се дочепају са једне стране Курир, а са друге стране Нова-С и да од свега што је написано, у наслов ставе само онај део о Вучићевој егоманији и улози колонијалног управитеља, па Курир дода још и неко своје "НИЈЕ ГА СРАМОТА:" или "СМЕТА МУ ХРАМ", а Н1/Нова да га због става о Вучићу прогласе за месију опозиционе Србије и цео текст сведу само на ту димензију. А то би се догодило, не 99% него 100%, да је то изрекао у интервјуу било ком листу или часопису у Србији. А човек нити је крив за било шта, нити такав третман заслужује, нити се његовом сину суштински може било шта приговорити осим разметљивости у истеривању младалачких хирова. Једноставно, ствар се отргла контроли мимо сваке нормалне и очекиване мере и док год Бака Прасе мало не ућути, Ненаду Илићу ће о неким стварима бити веома тешко да проговори. Невезано за овај конкретан текст.

[sampaganini92]

Све се слажем, нажалост је тако. Издуваће се и тај бака прасе ускоро, па ће и јавности да буде мање интерстантан. Надајмо се да ће кад се ствари слегну, отац Ненад опет моћи без бојазни од свакаквих напада да искаже оно што мисли, а што је и Цркви и друштву свакако на корист.

[obi-wan]

„Али човек тражи да ce поклони оном што je већ неоспорно, и то y толикој мери неоспорно да сви људи наједном признају да ce томе сви могу клањати. Јер брига тих бедних створова не састоји ce само y томе да ce пронађе оно пред чим ћу ce ја или неко други поклонити. него да ce нађе нешто такво да сви поверују y то и да ce поклоне, неизоставно сви заједно.

„Ето та потреба зaједничког клањања јесте најглавније мучење сваког појединог човека, као и целога човечанства, од почетка памтивека. Да би ce сви клањали баш једном и истом, људи су уништавали један другог мачем. Они су стварали богове и довикивали један другом: „Оставите ваше богове па дођите да се поклоните нашима, иначе смрт и вама и боговима вашим!" И тако ће то бити до скончања света, чак и онда кад нестане богова са света: свеједно, људи ће пасти на колена макар и пред идолима.

„Ти си знао, ти ниси могао не знати ту основну тајну природе људске, али ти си одбацио једину апсолутну заставу која ти ce нудила да њоме доведеш све људе дотле да ти ce поклоне без поговора: — заставу хлеба земаљског; a одбацио си je y име слободе и хлеба небеског"... `Велики инквизитор` великог пророка, Фјодора Михаиловича...

Непогрешив знак доласка опасних времена је кад обични људи који би хтели да сви поверују у оно што они мисле да је добро и истинито почну да показују крвожедно нестрпљење пред чињеницом да нису сви спремни да прихвате њихово мишљење.

Нетрпељивост и склоност тоталитарној поједностављености расте сад већ видљиво убрзано.

Христе Боже помози да не одбацимо слободу на коју нас Ти упорно подсећаш.

...

 

https://www.facebook.com/dakon.ilic

[obi-wan]

Одјекује Васкрс и даље.

Поуку овог дана преносе нам Христови ученици са путу за Емаус.

Још увек у пометњи због свега што се дешавало тих дана, страдања на крсту Учитеља, Његовог васкрсења о којима већ многи причају, ученици Лука и Клеопа, на путу срећу васкрслог Христа и не препознају га.

Истина, док причају са непознатим који им објашњава делове Писма, "горе им срца", али га не препознају све док он не преломи хлеб у Емаусу и пружи им.

"И док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хлеб благослови и преломивши га даваше им. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих."

Виде Христа али га не препознају. Кад их чином ломљења хлеба подсети на Тајну вечеру, на Свету Литургију, кад се приближе Причешћу, они га препознају. А кад га препознају онда га више не виде.

Колико истовремено једноставно и колико тајанствено!

Од тада па до краја историје сусрет са васкрслим Христом имамо у литургијском ломљењу хлеба и причешћу Његовим Телом и Крвљу које нам Он сам нуди. Пре тога загревамо срца молитвом, читањем и тумачењем писма.

Видимо ми васкрслог Христа сваки дан у онима у којима нам је рекао да треба да га тражимо, оним "малим" Његовим, али Га не препознајемо.

Због тога је најбоље да из захвалности Богу чинимо добро свима којима можемо.

А да бисмо га препознали, да бисмо ојачали нашу веру и љубав - причешћујемо се.

И онда у миру изађемо из цркве, а убрзо од силних обавеза и досадног свакодневног ритма опет не видимо Христа и не препознајемо.

И опет се трудимо да Га видимо у свакоме кога срећемо, а препознајемо Га у Светом Причешћу...

И тако све док не буде крај и Нови почетак, све док не буде Бог све у свему. Када ћемо се одморити од својих грешака и незнања, ограничености, када ћемо видети и препознавати само оно што је у Богу и Божије, када ћемо се уверити колико то "само" надилази и наткриљује све што сада знамо, видимо и замишљамо.

Велика је радост:

Христос васкрсе!

...

 

[obi-wan]

Било је разлога да Тома у име свих нас провери да ли је васкрсли Христос само визија, или је заиста телесан а васкрсао.

Јер ако није васкрсао у телу него само виртуелно, како би то данас рекли - то не би за нас имало значане последице. Бог чини Божија чуда- Па?...

Али Христос је Богочовек. И Бог и човек. И нестворен и створен.

Телесан а вечан. Васкрсао је и телом.

И нама је то обећао ако идемо за Њим и са Њим. Обећао нам је да ћемо с Њим бити јачи од смрти.

Због тога је Христос и позвао Тому да слободно нађе доказ који је затражио кад је чуо да се Учитељ појавио осталим ученицима.

"Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран."

Није то Христос рекао Томи због тога што се смиловао да му као неком детету задовољи радозналост.

Позвао га је да се увери. Да се увери у име свих оних који неће моћи да га додирну кад се вазнесе и врати Оцу.

Да, каже данашњи сумњичавац и Томин следбеник, али ми данас не можемо да проверимо као Тома, и онда ту не може бити позитивног знања. Где је ту експеримент који ће неопозиво доказати Божије постојање и стварност васкрсења?

Христос је знао да је Тома спреман да се суочи са несумњивом потврдом васкрсења, са позитивним знањем о васкрсењу Богочовека а да и даље остане љубављу везан за Њега. Не логиком, не разумом, него целим својим бићем. Љубављу.

"Господ мој и Бог мој!" каже Тома Христу. Он исповеда своју веру. Веру јаку толико да ће због ње годинама касније као сведок Христов мученички пострадати.

Само сазнање не даје основу за жртвовање, љубав даје, вера даје.

Знао је Христос да ће Тома остати у вери и љубави, да ће имати и даље чему да се нада, а не да се ограничи беспоговорним знањем.

А ми? Зашто нама није дата могућност као Томи? Да додирнемо, проверимо и уверимо се.

Умножени докази те врсте потпуно би нас лишили потребе за вером и љубављу, за поверењем у Бога и надањем да ће он одржати своја обећања и у нашем случају. Позитивно знање о најважнијим основама живота и смисла лишила би нас потребе за љубављу, довољни би били само памет и знање. У најбољем случају били бисмо прорачунати а слобода би нестала.

Не бисмо искористили Божји позив и Његово обећање да ћемо са Њим бити усиновљени од Бога, за вечност. А Бог је љубав. Без љубави не можемо са Богом бити Богови. Не можемо бити Божији у вечности.

И тако остаје нам да веру нађемо и чувамо имајући поверење у апостоле, јеванђелисте, мученике, подвижнике... И у Љубав у нашем срцу која је Бог.

Да имамо радосно поверење у истинитост Томиног искуства.

Уосталом и наука, а Тома ето испаде као некакав заштитник научника, и наука тражи наше поверење. Наука не тражи љубав, али поверење људи тражи.

Највећи део науке не можемо сами да проверимо, имамо или немамо поверење у неке научне ауторитете, институције. Наш живот је уопште заснован на поверењу. Кад поверење у нашем времену драматично страда, климају се основе нашег живота.

"Зато што си ме видио, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше."

Да блажени, су сви који пронађу у свом срцу макар и зрно вере у васкрслог Христа. Да блажени смо и ми који молимо Бога за то зрно вере.

Христос васкрсе!

 

...

 

 

[J_a_n_a]

Ne znam zašto pojedinima toliko smeta Hram, uslovno rečeno. Od 1935 na ovamo se zida, generacijama se ulagalo u njega, krajnje je vreme da se završi. Svi ti komentari koliko se novca izdvojilo što se mene tiče ne piju vodu. U ovoj zemlji se krade na veliko decenijama, i sada pojedincima smeta novac uložen u hram. Za razliku od nekih "investicija" bar se vidi gde je otišao. Ova zemlja je uvek u problemima, ratovima, teškoćama čekajući da podmirimo sve i bolja vremena ne bi ozidali ni jednu crkvu.
Što se tiče oca Nenada Ilića, ranije sam više volela da pročitam šta ima da kaže, sada i ne toliko.

[obi-wan]

пре 52 минута, J_a_n_a рече

Ne znam zašto pojedinima toliko smeta Hram, uslovno rečeno. Od 1935 na ovamo se zida, generacijama se ulagalo u njega, krajnje je vreme da se završi. Svi ti komentari koliko se novca izdvojilo što se mene tiče ne piju vodu. U ovoj zemlji se krade na veliko decenijama, i sada pojedincima smeta novac uložen u hram. Za razliku od nekih "investicija" bar se vidi gde je otišao. Ova zemlja je uvek u problemima, ratovima, teškoćama čekajući da podmirimo sve i bolja vremena ne bi ozidali ni jednu crkvu.
Što se tiče oca Nenada Ilića, ranije sam više volela da pročitam šta ima da kaže, sada i ne toliko.

Evo me. Slobodno kazi ime, barem forumsko, nemam nikakav problem sa tim.

Napisao sam na srpskom sta je izrazito lose u svemu ovome. Ali dodacu opet, nije mi tesko.

Zidani hram, narocito ovako velik, ima smisla ako i samo ako ispod njega stoji dobro izgradjena ziva Crkva. Bez toga, on postaje jedan ogroman nadgrobni spomenik celoj jednom umirucoj kulturi. Da bi ovaj hram mogao da ima smisla i da se zavrsi do kraja, potrebno je da najpre poradimo na zivoj Crkvi. Da, na primer, ne bacamo sredstva u zlato i kamenje dok tesko bolesni umiru i bauljaju na kolenima trazeci malo milosti, kako bi mogli da se uopste lece.

Celo Jevandjelje je utuk i kritika na povrsnost i formalizam, bas ovakav kakav se sad i kod nas javlja.

Gle, zar ne bese jedan mnogo veci hram kod Jevreja, koji je bio tad jedini zavetni narod na planeti? I gde je sad? Kako to izvrsno kaze nas lelicki prorok - "sruci jevrejski narod svu dusu svoju u zidine jednog hrama, i osta bez duse. I kad vide Bog dusu narodnu u rusevinama, On i hram predade rusenju. I zaista - porusen je tja do temelja. Ostao mu jedan tuzni zid, koji bandoglavi potomci hristoubica pokusavaju na silu da obnove, jer im je dusa i dalje u rusevinama.

I zar ne bese jedna velika i neponovljiva Aja Sofija? Pa evo je danas - prvo muzej, a sad opet dzamija.

I sta velis? Vreme je da se konacno zavrsi? To kaze pravoslavni hriscanini koji bi morao da zna da su "vremena i rokovi iskljucivo u vlasti Bozijoj".

I zar nije goreo Hilandar onomad? Isti ga je taj Sveti Sava gradio i negovao, pa evo, predade ga pozaru, bezmalo pa celog.

Niko nema nista protiv samog hrama, to je vrlo lukavo i zlo podmetanje. Ima protiv brkanja baba i zaba, i ponavljanja jednih te isitih gresaka, koje su mnogi pre nas vec mnogo puta napravili. E da ne bude da i nama Gospod nas kaze nesto slicno sto je i jevrejskom narodu kazao - "ne tuzim vas ja Ocu, ima ko vas tuzi, Sveti Sava (= Mojsije) u koga se vi uzdate!"

"Idite i naucite sta znaci - milosti hocu, a ne zrtve!" I jos "ovo je trebalo ciniti (prvo, dakle milost), a ono (drugo, gradnju) ne ostavljati."

A milosti i paznje i covekoljublja danas treba u Srbiji bas mnogima. Ogromnom broju ljudi.

I umesto sto neki zakukavate za gradjevinom, bolje se okrenite ka onom sto je jedino vazno, a Bog ce da ucini da nakon toga hram nikne kao iz vode.

[J_a_n_a]

пре 1 сат, obi-wan рече

Evo me. Slobodno kazi ime, barem forumsko, nemam nikakav problem sa tim.

Mislim da nisi sam. I nisam želela da te imenijem jer da jesam citirala bi te, prosto sam rekla mišljenje.

пре 1 сат, obi-wan рече

I sta velis? Vreme je da se konacno zavrsi? To kaze pravoslavni hriscanini koji bi morao da zna da su "vremena i rokovi iskljucivo u vlasti Bozijoj".

Ako su vremena i rokovi u Božijoj vlasti ni ti ni bilo ko ne zna da li će naš Hram proći kao jerusalimski. A Aja Sofija i dalje stoji, kao džamija, ali je tu i pošto ne znamo vremena, šta znaš može opet biti pravoslavna.

пре 1 сат, obi-wan рече

I zar nije goreo Hilandar onomad? Isti ga je taj Sveti Sava gradio i negovao, pa evo, predade ga pozaru, bezmalo pa celog.

Jeste. Možda ga nismo trebali ni obnavljati jer ima ljudi koji stradaju i teško su bolesni, a i onako smo narod koji umire i nema živu crkvu.

Opet mislim da sav novac utrošen na hram i nije neka cifra, i da su to protivnici crkve vešto iskoristili da stvore određenu atmosferu u javnosti.

Nekako me cela ova priča podseća na deo iz Jevanđelja kada Juda kaže zašto se prosipa skupoceno miro, moglo se prodati i novac dati siromasima...

[J_a_n_a]

@obi-wan Generalno u mnogim stvarima se slažem s tobom, samo mišljenja sam da taj novac nije otišao za Hram završio bi ko zna gde, do siromašnih, bolesnih i onima koji je potreban sigurno došao ne bi. Opet to su pare iz bužeta da je to "crkveni novac" onda bih mogli da polemišemo da prvo treba ulagati u živu crkvu tj.narod.

[Vanjah]

пре 3 часа, obi-wan рече

Da bi ovaj hram mogao da ima smisla i da se zavrsi do kraja, potrebno je da najpre poradimo na zivoj Crkvi. 

Ovo je pogrešno jer je kritičan prostor za pojavu proizvoljnosti. Onda bi uvek moglo da se kaže: nećemo graditi, Crkva nije dovoljno živa. 

Samo Bog zna koliko je nešto živo.