Како зауставити дебилизирајуће и тровачке ријалити програме? (Борба против кича и шунда)

[RYLAH]

Када је ово постојало у бившој држави, Рибља Чорба је етикетирана као шунд и упропаштен им је један од албума зато што је оцењен као садржај који "квари омладину". Суштина приче је била у томе да се тадашњим властима није свидео политички обојен албум Чорбе, као ни њихови ставови које су износили чланови групе у јавности. Тако да је идеја лепа, али носи много ризика, посебно на овим просторима.

 

Иначе је интересантно да сад моралише телевизија која је ово ђубре од ТВ формата увела код нас. Марић то ради само много боље од њих, мислим да им то свима смета

[Иван Ивковић]

У вези са темом...

 

Митрополит Амфилохије: О културном благу у име државе брину нестручни људи

 

 

 

Из два разлога нијесмо питали надлежне државне органе за дозволу да обновимо манастирску цркву Светог Георгија на Космачу, рекао је данас Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски на овом острвцету на Скадарском језеру осврћући се на континуиране оптужбе да Српска православна црква врши девастацију црногорског културног блага.

 

„Признајем, нијесмо их питали. Прије свега, зато што они у Бога не вјерују. Како они уопште могу размишљати о томе како треба градити, обнављати и чувати храмове ако у Бога не вјерују“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је објаснио да онај који не познаје суштину и смисао храма, не може знати ни како треба чувати тај храм.

 

„Друго, за такве су храмови камење из прошлости које само треба конзервирати“, казао је он и додао да то што је Митрополија црногорско-приморска учинила са Космачом, да је исто то учинила са свим манастирима на Скадарском језеру који су били претворени у рушевине по којима су својевремено пландовале и цркавале козе.

 

Он је објаснио да је свуда на таквим мјестима писало да је тај „споменик“ под заштитом државе.

„Гдје год стоји тај натпис, гарантовано се види рушевина“, рекао је Владика Амфилохије.

 

Владика је казао да је Црква у почетку добро сарађивала са Заводом за заштиту споменика културе, све док су на његовом челу били заиста стручни људи.

 

„Међутим, кад су касније почели да по партијској линији постављају директоре Завода и Управе, ствари су постале другачје. Сад они хоће да уче нас како треба да чувамо ћивот Светог Василија Острошког“, нагласио је Митрополит Амфилохије.

 

Он је казао је Митрополија црногорско-приморска била принуђена да изврши грађевинске оправке у манастиру Острогу због тога што је постојала опасност да се сруши ћивот Светог Василија Острошког.

 

„Напали су ме због тога, чак и забранили радове јер их нијесмо питали. Кога, међутим, да питамо? Да нијесмо то урадили прошле године, срушио би се ћивот Светога Василија Острошког. А да чекамо њих годину, двије, три, да они нама одговоре, па да нам онда дају своје услове, е па неће бити тако“, поручио је Владика и додао да Црква поштује државу.

 

„Нека држава постави стручне људе на чело институција за заштиту културног блага, па ћемо онда сарађивати. Црква има такве људе, стручњаке, најбоље архитекте, археологе, најбоље зналце које ангажујемо. Они су не само одавде него их ангажујемо од Италије до Србије. И онда можемо да се на прави начин бринемо о храмовима, јер за нас они нијесу мртвачнице него живоносни извори. Стога је за Цркву од изузетне важности да на челу институције за заштиту културног блага буду стручни људи“, поручио је Митрополит Амфилохије.

 

Р.В.

[Иван Ивковић]

Šta je muzika - what is Music?

[Juanito]

Šta je muzika - what is Music?

 

Ако се добро сећам, теби је и Тома Здравковић шунд?

[Иван Ивковић]

Песме су му болесно патетичне. Чему то?

[GeniusAtWork]

Песме су му болесно патетичне. Чему то?

 

To je samo tvoj subjektivni stav i ništa više. A svako ima svoj.

 

Upravo zato sam protiv bilo kakvog oblika cenzure i institucionalizovanog klasifikovanja umetnosti na 'dobru' i 'lošu', a odatle i određivanja šta ko sme da sluša i gleda (ovo se naravno ne odnosi na tebe, da ne misliš da tebe napadam nešto).

[Ignjatije]

Каква црна политичка позадина приликом забране шунда. Било некад, сада је демократија, интернет... Него све има своје границе. "Парови", "Велики брат"... дебилски филмови и спотови.... Ако треба "неко" да нам каже да је то добро и морално, а не штетно и одвратно, реметење јавног медијског простора, онда смо стварно угасили свећу. Сами ваљда видимо, људи смо, не треба нико да одлучује, такве појаве нису ни смеле да се десе. То је вређање цивилизације, људског достојанства, сигуран пут у још већу декаденцију.

[Juanito]

Песме су му болесно патетичне. Чему то?

 

Црнци знају зашто!

 

[Agnostik]

Nije valjda da neko smatra Tomu Zdravkovic sundom.

 

                       

[Deja Vu]

Sad ce digitalizacija to da resi, kao na kablovskoj roditelj lepo namesti koje kanale dete ne moze da gleda i milina ako vec ne moze ovako.

A i ako se odloze/zabrane sundave emisije, sto se ne bi zabranio i internet? Mislim tu ima mnogo toga sundavog, od porno filmova do toga kako postati clan Al Kaide i napraviti bombu. Pa ako dete ne moze da gleda sund onda lepo ode na gugl i nadje mnogo toga ''boljeg''. 

 

Kakav si to roditelj ako ne mozes svom detetu zabraniti da gleda sund? Najlakse je nekako ici preko drzave i tu resavati sve probleme, pa uvoditi komisije i zabrane ovog onog umesto da se malo pomuci i prevaspita sopstveno dete. 

 

Ali se svakako slazem da su emisije sund i da ne predstavljaju nikakvu umetnost i kulturu. I da su televizije toliko debilne, Pink u tome dominira, televizija koja najvise ispira mozak ovom narodu, od politike do ovakvih gluposti.

[Agnostik]

Ako raja hoce sund sto ne pustiti sund na televiziji.

 

Ipak je Srbija slobodna drzava. 

[Милан Ракић]

Генерално, покојни Тома ако би неко учен у музичким закономерностима, дакле упућен у музичке воде, текстове, аранжмане, мелодију и прочаја, мишљења сам, можда и јесте шунд... Мени лично, кафанских детерминија и дерта ради - "одговара"... Питање је овде, рекао бих, да ли постоји шунд и "шунд"... Да ли је уво кафанског човека облапорило Томине песме и "сврстало" их у стандарде, иако оне немају никакву "вредност", односно, да ли можемо Томине песме нпр., сместити у исти фолдер са којекавим несрећницима/цама, које трају "једно лето"?

 

Можда је Ивча Ивковић и у праву (гледе његовог и Ивичиног "сукоба"), али ипак сматрам, да не можемо Тому сврстати уз неку Мими, Сеју ил` НеЗнамНиЈаКоју/Га...

[Juanito]

Генерално, покојни Тома ако би неко учен у музичким закономерностима, дакле упућен у музичке воде, текстове, аранжмане, мелодију и прочаја, мишљења сам, можда и јесте шунд... Мени лично, кафанских детерминија и дерта ради - "одговара"... Питање је овде, рекао бих, да ли постоји шунд и "шунд"... Да ли је уво кафанског човека облапорило Томине песме и "сврстало" их у стандарде, иако оне немају никакву "вредност", односно, да ли можемо Томине песме нпр., сместити у исти фолдер са којекавим несрећницима/цама, које трају "једно лето"?

 

Можда је Ивча Ивковић и у праву (гледе његовог и Ивичиног "сукоба"), али ипак сматрам, да не можемо Тому сврстати уз неку Мими, Сеју ил` НеЗнамНиЈаКоју/Га...

 

Ако нешто нисам побркао, мислим да се Тома дружио са Миком Антићем. Тако да оно...

 

То је управо проблем разних ”комисија за шунд”. Оне увек испадну или 1) политички злоупотребљене или 2) снобовске. 

[Juanito]

А ево и једног текста са прилично интересантним информацијама...

 

„Malog mrava“ od kritika spasavao Duško Radović

Iako je godinama pisao ozbiljnu poeziju i za nju često bivao nagrađivan, profesor književnosti Ruždija Krupa na ovim prostorima ostaće zapamćen kao autor nezaboravnih tekstova narodne muzike.

 

Njegove stihove često su poistovećivali s izvornim pesmama i to je svakako najlepši kompliment koji stvaralac ove vrste muzike može da dobije. „Svi pljevaljski tamburaši“, „Jedna reka u mom kraju“, „Mostovi na Morači“, „Ko se jednom napije vode sa Baš-čaršije“... samo su neke od najpoznatijih pesama koje su ostale u narodu.

 

Krupa podseća da su se u ovom kraju ukrštale razne kulture i civilizacije i da su tu nastale prekrasne izvorne pesme kao što su „Pomrčina, cijela varoš spava”, “Kafu mi draga ispeci”, “Moj golube, ne padaj mi na maline“, „Trepetljika trepetala“ i mnoge druge.

 

A kako je sve počelo? U prvim mladićkim godinama počinje da piše ozbiljnu poeziju, radi na poslovima kulture u Priboju i rukovodi Kulturno-prosvetnom zajednicom. Jednom prilikom, negde šezdesetih godina, dobija poziv od čelnika opštine da povodom Dana FAP-a napiše pesmu o Priboju, ali pesmu za pevanje.

 

– Pesma je počinjala: „Lim se Drini javlja izdaleka...“, pevana je pred nekoliko hiljada FAP-ovih radnika i dobila je više aplauza nego Čkalja, Safet Isović, Lepa Lukić, koji su tada nastupali. Zato smo slavili ja i moj pesnički sabrat Rasim Ćelahmetović u restoranu FAP-a, kada nam je prišao jedan gospodin, rekao da je Nedeljko Bilkić i da bi hteo da mu napišem pesmu za pevanje. Tako je nastala autobiografska pesma o mojoj prvoj ljubavi u Pljevljima, skoro dečačkoj: „Ja mlad pijem noći, noći piju mene“, s refrenom „Idite, idite, hoću da sam sam, ja sam bez nje isto ko bez sunca dan“. 

 

Po mišljenju nekih etnomuzikologa, bila je to i prekretnica na estradi jer su njome do tada preovladavale pastoralne teme, gde se pevalo o stadima, čobanima, ogradicama od mladog cerića, a Krupina pesma predstavljala je dolazak na gradske, varoške teme.

 

Sedamdesetih godina Ruždija Krupa sarađuje sa svim vodećim domaćim kompozitorima i pevačima. Iz tog perioda ostali su hitovi „Jedna reka u mom kraju“, „Prođe leto trideseto“, „Ko se jednom napije vode sa Baščaršije“...\

 

– „Mali mrav“ je nastao upravo iz potrebe da se razbije ta tamna strana novokomponovane pesme. Bio je dočekan kao dosta smela erotska pesma, sa različitim komentarima, koju su neki moralni puritanci i lažni čistunci nazvali „literarnom pornografijom“. Međutim, opovrgao ih je niko drugi do Duško Radović. On je prokomentarisao da je to pesma s retkim i do tada nenapisanim motivom fine erotike i senzualnosti, što je bilo dovoljno da uđe u program radio i TV stanica – naglašava Ruždija Krupa.

 

Uslediće potom i saradnja s Lepom Brenom i preko milion i po prodatih ploča, što je u ono vreme bio svojevrsni rekord. U njemu je, kako kaže, poezija ubila poslovnost, jer nikad nije umeo da bude trgovac niti je to želeo. Uvek je bio emotivac, stvaralac, pesnik. 

 

Krupa svoje penzionerske dane provodi u Priboju, najčešće u društvu unuke i prijatelja. Kaže da ima starih mladića i mladih staraca. Nije teško pretpostaviti kojoj kategoriji on pripada…

 

Izvor

[Juanito]

Toma je BLUZ!

 

Управо.

 

И севдах је блуз.

 

И фадо је блуз.

 

И ребетико је блуз.

 

. . .

 

Немам ништа против типова у белим рукавицама који се гаде горе побројанога и још којечега, само ме мало стра' од њих кад се домогну власти...