Зоран Ђуровић - Онан - Онанија

[Родољуб Лазић]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Не живиш више ти, него Ава у теби! И смајлије си почео исте да користиш!

То је пародија на твоје коришћење смајлија, ако ниси, а ниси, разумео.

 

[Родољуб Лазић]

пре 3 минута, Талични Том рече

 имате ли Ви кога да Вас духовно усмерава и лечи?

Има онога ко га усмерава, недостаје му онај ко га лечи.

[Родољуб Лазић]

пре 17 часа, Mirjam рече

Прво и основно значење речи γυνή је жена. Сигурно је мислио на сваку жену уколико је прељуба у питању, а не само на удату, иначе би ожењени мушкарци могли да гледају са жељом неудате жене и девојке. 

Што се тиче онаније, св. Никодим Агиорит је сматра грехом мрским Богу у свом тумачењу канона Јована Посника у Пидалиону. 

 

[Родољуб Лазић]

пре 17 часа, Mirjam рече

Прво и основно значење речи γυνή је жена. Сигурно је мислио на сваку жену уколико је прељуба у питању, а не само на удату, иначе би ожењени мушкарци могли да гледају са жељом неудате жене и девојке. 

Што се тиче онаније, св. Никодим Агиорит је сматра грехом мрским Богу у свом тумачењу канона Јована Посника у Пидалиону. 

 

[Родољуб Лазић]

пре 16 часа, Mirjam рече

Прво и основно значење речи γυνή је жена. Сигурно је мислио на сваку жену уколико је прељуба у питању, а не само на удату, иначе би ожењени мушкарци могли да гледају са жељом неудате жене и девојке. 

Што се тиче онаније, св. Никодим Агиорит је сматра грехом мрским Богу у свом тумачењу канона Јована Посника у Пидалиону. 

Свети Оци у тумачењима овог стиха уопште не обраћају пажњу на (брачни) статус жене. Свима је у фокусу страсни покрет, односно жеља, усмерена према жени. Неки тумачи, (Зигавин, Лопухин) изричито кажу било која жена. И иду и даље, па кажу да се овај стих и забрана страсне жеље не односи само на мушкарце, него и на жене.

Канони Јована Посника имају спорно ауторство. Чак и да јесте он написао те каноне, они су временом доживели много измена и редакција, тако да се тешко могу у облику у којем постоје дуги низ векова сматрати његовим оригиналним делом. Они не спадају у основни канонски зборник Православне Цркве. Међутим, заједно са још неким канонима (Никифора Исповедника, Николе Цариградског и Василија Великоги Јована Златоуста) чине тзв. допунска правила, и уврштени су у најауторитативније зборнике -  Пидалион и Атинску синтагму, тако да се сматрају делом канонског права Православне Цркве. А пре тога канони Јована Посника су, од Алфавитне синтагме Матије Властара наовамо, кроз читав Средњи век уврштавани у практично све канонске зборнике, и њихов ауторитет је неспоран.

[Родољуб Лазић]

Извињавам се због техничке грешке, пустио сам 3 исте поруке. Администрација може да обрише прве две.

[Frenkii]

Пре сат времена, Талични Том рече

Није спорно да морам да се лечим. Имам пуно тога што морам да исправљам. И, за Вашу информацију, имам опитног архипопа који ме усмерава и лечи. Само, питам се добронамерно, имате ли Ви кога да Вас духовно усмерава и лечи?

Odlicno pitanje. Uvek sam se pitao da li svestenici i episkopi imaju duhovne oce? Smatram da svi treba da imaju sa kim da se posavetuju, misao moze da oprelesti. Pomisao?.

[Bokisd]

пре 41 минута, Родољуб Лазић рече

Свети Оци у тумачењима овог стиха уопште не обраћају пажњу на (брачни) статус жене. Свима је у фокусу страсни покрет, односно жеља, усмерена према жени. Неки тумачи, (Зигавин, Лопухин) изричито кажу било која жена. И иду и даље, па кажу да се овај стих и забрана страсне жеље не односи само на мушкарце, него и на жене.

Канони Јована Посника имају спорно ауторство. Чак и да јесте он написао те каноне, они су временом доживели много измена и редакција, тако да се тешко могу у облику у којем постоје дуги низ векова сматрати његовим оригиналним делом. Они не спадају у основни канонски зборник Православне Цркве. Међутим, заједно са још неким канонима (Никифора Исповедника, Николе Цариградског и Василија Великоги Јована Златоуста) чине тзв. допунска правила, и уврштени су у најауторитативније зборнике -  Пидалион и Атинску синтагму, тако да се сматрају делом канонског права Православне Цркве. А пре тога канони Јована Посника су, од Алфавитне синтагме Матије Властара наовамо, кроз читав Средњи век уврштавани у практично све канонске зборнике, и њихов ауторитет је неспоран.

Evo sta kaze sv.Jovan Zlatoust sta moze da bude.....pogled sa zeljom koje je u srcu....

“Всякий, кто смотрит на женщину, — говорит Он, — с вожделением, уже прелюбодействовал с нею в сердце своем”, т. е. кто привык засматриваться на телесную красоту, уловлять прелестные взоры, услаждать таким зрелищем свою душу и не сводить глаз с миловидных лиц, тот уже любодействует.

[Bokisd]

пре 15 часа, Дејан рече

Dobro žensko ćeš uvek gledati sa željom, to nije stvar tvoje volje već genetike . A da li ćeš taj instiktivni nagon preobraziti je ono što je tvoja volja.

opet mislim da nije samo genetika u pitanju, vec neki visi nivo, jer se pogled vezuje za srce..... mozda mozes i bas neku da pogledas srcem  (nismo monasi) ako ti se svidi i hoces kontakt da uspostavis radi neke price i druzenja i sta bude dalje... itd...

[Zoran Đurović]

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Има онога ко га усмерава, недостаје му онај ко га лечи.

Ја духовне савете тражим од мог духовника, Владике Атанасија Раките. Он ми је био руководитељ још од студентских дана.  

[Родољуб Лазић]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Ја духовне савете тражим од мог духовника, Владике Атанасија Раките. Он ми је био руководитељ још од студентских дана.  

 Е јадан човек, како ли ће њега истјазавати на митарствима због тебе....

[Zoran Đurović]

пре 11 минута, Родољуб Лазић рече

 Е јадан човек, како ли ће њега истјазавати на митарствима због тебе....

Морамо да нађемо неког астемичног владику, јер ме је Таса научио да пијем вино! Слао ме стално да му донесем у патријаршију вино, али га је делио одмах са мном. Они на пријавници нису ме после ни питали где идем.  ада сам написао и онај мој текст: Вино у Библији, против суботара. 

[Родољуб Лазић]

А ко те научио да саблажњаваш људе?

[Ćiriličar]

@Родољуб Лазић @Zoran Đurović

Где је извор да се неко "напали" на неког па онда да се самозадовољава?

Креће од визуалног. Шта се даље дешава са том "сликом"? Да ли се тело најпре успали, па онда крећу мисли и фантазије? Или слика порађа мисаону жељу, затим се одиграва "битка" мисаона на пољу слободе: оћу ли је, нећу ли је?

Једни овде говоре о нагону тела, сад смо прешли на Писмо и шта Господ каже. Ајд, нема везе нека је жена уопште, свака. Дакле неко погледа некога, јави се жеља - како се рађа та жеља? Ајмо подвижници...на старну шта ћемо урадити са жељом, како се она јавља и да је искључиво наша? Да ли демони који могу да нам убацују помисли, делују одмах при погледу и учествују у стварању жеље, или тек кад се жеља јави "ускачу" да мало више побркају човеку лончиће?

[Родољуб Лазић]

пре 27 минута, Zoran Đurović рече

јер ме је Таса научио да пијем вино

Делује као да си у међувремену прешао на нешто много јаче.