О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[DYNABLASTER]

pa sta me pitas to, lepo pise :P

al dobro, takodje je i ocigledno provocira, bolje da je temu poceo ako ga bas to zanima zasto i kako, a ne ako vec ima unapred smisljen odgovor na istu

[Mironosica]

i stojim iza toga

dokon um je djavolje igraliste !

a on nek resava zadatke i nek pusti nas da se molimo sa par reci

a ako mu nesto nije jasno,a vec se pokazao kao pametan

nek procita neku knjigu o molitvi

mada .....

imaju kratke brosure ,ne mora to da bude neka debela knjiga .......

[Grizzly Adams]

Ако се односи на "теме" и ја их не разумем. Заобиђеш и готово.

Што се свакодневне хришћанске молитве тиче, то је мало дубље питање. Суштина јесте да се ум ослободи оне напетости коју имаш док тражиш речи, а која га спречава да чује покрете срца и душе. Јер молитва није да ми нешто "кажемо" Богу што Он "није знао", него је молитва "служба" у којој Богу приносимо на дар своју душу. Речи молитве су само "посуда", нису садржина.

[DYNABLASTER]

Zvonko-monko bas si lepo uoblicio

[Srdjan]

Не бих да вам кварим забаву, али бих хтео да вас питам: Која је сврха понављања једне исте молитве или било које друге реченице?

Ако је паметном човеку довољно рећи једном, зашто онда Богу (претпоставимо да постоји) који је бесконачно интелигентан понављате толико пута једну исту реченицу? Или то можда није права сврха?

Да ли је толико понављање заправо намењено ономе ко се моли, да ту реченицу утврди у своју свест и да на тај начин превазиђе било какво критичко преиспитивање, кад већ не може разумом својим да докаже истинитост тврдње коју у недоглед понавља.

Куцање срца се понавља, као и дисање. Човеково биће тежи ка вечности и ономе што је неизмерно лепо и добро. Хоће да буде срећно. Човек тражи Личност Божију и Љубав. Најчистији израз те чежње је молитва Богу. Не само речима, него самим својим постојањем и свим оним што оно у себе укључује. У биолошком корену нашег постојања у овом пролазном животу је, поред осталог, и дисање. Оно шта ко жели, то се и труди да добије и саображава своје биће ка томе. Човек који искрено чезне за Богом, своје постојање полако прилагођава свом стремљењу. Од простих мисли и жеља, преко животне свакодневнице и несвакодневнице, односа са ближњима и свега онога што сачињава живот, па све до самог дисања. Ко свим срцем тражи Бога, не обраћа пажњу на прошле молитве и на „понављање“, него је свако ново, садашње обраћање Богу битно другачије од претходног јер је „живо“, јер је човек, на неки начин, ближи Господу и вечности.

[Драган άσημος :)]

Јер сваки добри дар, и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца Светлости...

Шта је то добри дар, а шта савршени поклон?

[DYNABLASTER]

to je ono sto osecas da je tako

[Mironosica]

dobri dar - savest

savrsen poklon - ljubav

[Лазар]

Зашто се уопште молити Богу када Он и без тога зна шта нам треба у животу ? Бог воли све људе, и оне које му се молитвено не обраћају па чак и оне који Га не признају.

Ово питање ми је поставио пријатељ прије неколико дана и нисам му баш могао дати добар одговор.

[Дејан]

Molitva je ipak neki trud!

Gledaj recimo isihaste,koliko su oni predano davali celog sebe dok nisu ovladali isusovom molitvom itd...

I ne moli se covek samo kad mu nseto treba,mislim materijalno ili slicno...

Molitva je razgovor sa Bogom...

[RYLAH]

Ово причам као лаик, дакле, можда ово што кажем и није засновано на теологији (ако није, волео бих да ме неко од теолога исправи).

Чак и када се молиш само да ти Господ подари нешто, ти ту молитву изговараш не због Њега, који зна и твоје жење и твоје потребе, већ због СЕБЕ. Јер у молитви у којој се молиш да ти Господ нешто подари, твоје речи треба да издрже испит твог срца, твоје душе, онога што је Божанско у теби, само ћеш тако да знаш да ли ти је оно за шта се молиш стварно и потребно, или можда и да схватиш да си у заблуди, а то ти је опет на корист, јер заблуду можеш да исправиш и отклониш тек када је увидиш. Такође, молитва подразумева и одређено врее које ти посвећујеш Господу, што је опет твоја жртва, на неки начин. И ту гледаш колико си везан за овај свет, то јест, колико си времена спреман да одвојиш од овог света, и да га посветиш Господу.

Значи, поред тог разговора, који мора да постоји, свака молитва јесте и један испит пред који стављаш себе - испит твоје сабраности, испит исправности твог живота (а та се исправност огледа, између осталог, кроз твоје жеље и кроз то колико су оне у складу са Божанским), и још много тога другог.

Укратко, молитва је најпотребнија теби. Господу је молитва драга, али не и насушна. А теби без ње нема напредовања ка Њему.

У здравље!

[feeble]

Мораш да тражиш од Бога, он неће сам дати јер би се онда мешао у твоју слободну вољу. Ти мораш да се изјасниш да нешто желиш или ти треба, па ће Бог да види је ли ти то треба и је ли корисно.

[JESSY]

Мораш да тражиш од Бога, он неће сам дати јер би се онда мешао у твоју слободну вољу. Ти мораш да се изјасниш да нешто желиш или ти треба, па ће Бог да види је ли ти то треба и је ли корисно.

ипак постоје ствари које нам Господ даје без нашег тражења...

[Лазар]

Мораш да тражиш од Бога, он неће сам дати јер би се онда мешао у твоју слободну вољу. Ти мораш да се изјасниш да нешто желиш или ти треба, па ће Бог да види је ли ти то треба и је ли корисно.

Е видиш ја баш мислим да Бог даје многе ствари иако ми то и не тражимо, чак иако не желимо у том тренутку. Бог не даје оно што тражимо већ оно што требамо. Питање је само да ли препознајемо да то требамо. Слободна воља је хоћемо ли то прихватити.

[Лазар]

ипак постоје ствари које нам Господ даје без нашег тражења...

Управо тако