О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Sophrosyne]

Молитва се темељина вери

Mолитва се темељи на вери: ја верујем да је Бог, пред којим изговарам своју молитву; Сведржитељ, који држи на длану сву творевину и који је дао разне врсте гласова створењима ради њиховог унутрашњег узајамног општења, а Сам нема потребу ни за каквим гласом; ја се надам да моја молитва долази до Њега, или боље рећи, право од срца прелази у Његове уши. Тако се и преписка сина са оцем или мајком, браћом и сестрама, оца са децом, пријатеља са пријатељем, који су удаљени једни од других, заснива такође на вери. Они су уверени да када пишу писма постоје и живе та лица, којима они пишу; надају се да ће писана реч доспети до њих, да ће да произведе у њиховој души, одговарајуће писму представе, мисли, осећања и они ће да одговоре на писмо сходно његовом садржају. Тако се ми и у животу руководимо, у много чему, вером и надом: тим више, ми у односу на духовни свет, треба да идемо, до краја времена, вером, а не гледањем (2. Кор. 5, 7).

Разговарајући са било којим човеком, ми смо уверени да нас он чује без обзира на растојање, које нас дели, а некада је оно врло значајно; уверени смо зато што добијамо од њега одговарајуће одговоре, и наше речи изазивају у његовом срцу иста схватања и расположења као и код нас. Или, ми говоримо на бројном скупу и уверени смо да нас цео скуп одједном чује, и ако наше речи иду од срца, онда оне падају такође на срца слушалаца и изазивају у њима добре мисли и душевна расположења. Тако, разговарајући у молитви са Богом или са Светима, ми треба да будемо, без најмање сумње, уверени да ће се наше речи, које су од срца изречене, чути (не говорим о Богу, Који је свуда и све зна, и само срце наше), не само онако како живи људи чују наше речи, него и много боље, ради једноставности својственој свету духовном, и на наше молитве добиће се одговори са већом лакоћом, мудрији и кориснији, него одговори земаљских лица на наше молбе, по тој истој једноставности и богопросвећености небесних житеља. To треба сматрати за истину, којој нису потребни докази, за најобичнију стварност. Као што смо у првом случају сви уверени из искуства, да су други чули наше речи, тако је и овде..

Молећи се Богу, треба стицати тако чврсту и непоколебљиву веру, да би посумњати у било шта, представљало тешкоћу, чак немогућност, а за то треба имати у срцу као написане речи: јер је све могуће Богу (Мк. 10,27); још треба имати и живо убеђење да Господ све испуњава, да је Његова суштина љубав и доброта; да је Његово дело а и суштина: да ствара, да даје, указује милост, штедро награђује, испуњава наше молбе. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете (Мт. 21, 22; Мк. 11,24). Још треба бити јако пажљив према свом срцу, да оно не би лагало, да би свака реч излазила из његове дубине, како је казано: из дубине вичем к Теби, Господе (Пс. 129,1)! тј. треба се у највећој мери старати о истинитости молитве, о таквој искрености, која чини твојима све речи молитве, које је саставио неко други, сматрати истинском сваку реч молитве.

Веруј чврсто у остваривост сваке речи, посебно оне која је изговорена за време молитве, памтећи да је Узрочник речи Бог-Реч, да се сам Бог наш, коме се клањамо у Тројици, изражава у три речи или имена: Отац, Реч и Свети Дух; да свакој речи одговара биће, или свака реч може да буде биће или дело. Са страхопоштовањем се служи речима и поштуј их. Запамти да је као ипостасна Реч Божија Син Божији свагда сједињен са Оцем и Духом Светим, тако и у речима Светог Писма, или у молитви, или у писањима богомудрих отаца учествује, по својој свудаприсутности, Отац као врховни Разум, Његова стваралачка Реч и Извршитељ Дух Свети. Зато ни једна реч није празна, но има, или треба да има, у себи своју силу, и тешко онима који празнослове, јер они ће дати одговор за празнословље. Јер у Бога све је могуће што рече (Лк. 1, 37), то је уопште својство речи сила и њена извршивост. Таква она треба да буде у устима човека.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ

[w.a.mozart]

Не бих да вам кварим забаву, али бих хтео да вас питам: Која је сврха понављања једне исте молитве или било које друге реченице?

Ако је паметном човеку довољно рећи једном, зашто онда Богу (претпоставимо да постоји) који је бесконачно интелигентан понављате толико пута једну исту реченицу? Или то можда није права сврха?

Да ли је толико понављање заправо намењено ономе ко се моли, да ту реченицу утврди у своју свест и да на тај начин превазиђе било какво критичко преиспитивање, кад већ не може разумом својим да докаже истинитост тврдње коју у недоглед понавља.

prijatelju,stekao sam utisak da iskreno pitaš i baš sam se osećao poraženo dok sam čitao odgovore pravoslavnih na tvoje pitanje ili konstataciju... možda sam naivan pa ne shvatam(kao većina) da si ti u stvari provokator koji je pitao to što je pitao da bi zezao vernike ali zaista mislim da si hteo i još uvek hoćeš da vodiš diskusiju o tome... ja ne mogu da ti ponudim neki ne znam koliko validan odgovor ali mogu da iznesem svoj stav

molitva je pre svega nešto veoma aktivno što preobražava čoveka koji se moli a ne Boga... Bog nema potrebu za našim molitvama i za tim da ga slavimo-on stalno prebiva u svojoj slavi-niti ga slavoslovlje uveličava niti ga hula umanjuje...

znajući ovo,nebitno je da li molitve koje izgovaramo ponavljamo ili svojim rečima kazujemo ono što osećamo i mislimo.Ti verovatno misliš na molitve iz crkve tipa Gospodi pomiluj (i tome slične fore-evo i ja sam izrekao blasfemičnu reč u kontekstu molitava lol)

Ne mogu ti dati tačan odgovor ali probaj da to posmatraš ovako-ponavljanje nije nedostatak kreativnosti niti je molitva mantra-primer za to možemo uzeti iz klasične muzike gde se teme povremeno smenjuju i PONAVLJAJU a pri tom nikom ne pada na pamet da tvrdi kako kompozitor želi da utripuje slušaoce... mada pojedina dela zaista prelaze granicu muzike...

svakako da je većina nas pre nego da postanemo ocrkovljene ličnosti imala (verovatno) slično pitanje

-samo ga nije postavila na forum-lol

ne znam šta bih još rekao osim onoga što sam već nanekoliko tema na forumu postavio a to je

[Ignjatije]

w.a.mozart

prst ka gore

[w.a.mozart]

p.s. pitanje mu je sasvim na mestu samo što mislimo da ljudi van crkve treba da imaju um kao i ljudi u crkvi a pri tom čak ne koristimo ni i ste termine... mislim da bi trebalo otvoriti temu o ovome i to ću upravo učiniti jer je to definitivno boljka nas tj. pravoslavaca as such .hvala.

inače,vidim da su neki u celom prvom postu protagore videli samo NE BIH DA VAM KVARIM ZABAVU

[w.a.mozart]

https://www.pouke.org/forum/topic/16626-jezik-kojim-se-obracamo-ljudima-van-crkve/

[obi-wan]

Ако се односи на "теме" и ја их не разумем. Заобиђеш и готово.

Што се свакодневне хришћанске молитве тиче, то је мало дубље питање. Суштина јесте да се ум ослободи оне напетости коју имаш док тражиш речи, а која га спречава да чује покрете срца и душе. Јер молитва није да ми нешто "кажемо" Богу што Он "није знао", него је молитва "служба" у којој Богу приносимо на дар своју душу. Речи молитве су само "посуда", нису садржина.

Amin.

[Милан Меденица :)]

Мој мотив је мишљење да бог не постоји и да је молитва губљење времена. Са друге стране, анализа је област која захтева пуну концентрацију, тако да ум никако није залудан. Чак и да јесте, тешко да је ђаволово игралиште јер ни он врло вероватно не постоји.

Овај линк сам први пут видео када је Пеђа окачио на групи атеиста и написао "Религија није испирање мозга. Религија није испирање мозга. Религија није испирање мозга...".

А питање сам поставио јер ме је занимало како ви верници објашњавате толико понављање.

добра ти је фора да ставиш предрасуду и онда "питаш" пошто ће ти се било која наведена сврха уклопити у предрасуду greengrin greengrin greengrin

ал ајд да покушам, најкраће речено:

молитва је усмеравање од мисли, преко дела, ка Богу

илити

какве су ти мисли, такав ти је живот.

старац Тадеј

а и молитва нема смисла, пуко је блебетање ако не мислиш заиста оно што искзујеш мислима, као лаж.

а мож и нацртано, да ти бидне лакше

[Милан Меденица :)]

Moj motiv je misljenje da si dosao da nas provociras i izjednacujes sa sektasima poput hare krisna i ostalih koji koriste mantru za ispiranje mozga.Molitve kojim se molimo imaju svoj smisao i ponavljamo ih udubljujuci se u njihov smisao i znacaj,za razliku od mantre koja se sastoji u ponavljanju jedne reci ili recenice u beskraj da bi se izazvale odredjene vibracije koje uticu na promenu stanja svesti.Cilj molitve je svesno trezveno komuniciranje sa Bogom,a ponavljanje nam sluzi da se bolje skoncentrisemo,dok je cilj mante da se izazovu vibracije i da se dozivi vise stanje svesti i trans.Molitva ima smisao kao npr. "Isuse, pomiluj me gresnog" i predstavlja komunikaciju sa Bogom,dok mantra npr. "om" mora da se ponavlja uz odredjenu frekfenciju tj. dubinu glasa kao iz "bureta" i cilj joj je kao sto sam rekao da promenom vibracije utice na to da se promeni stanje svesti i ne predstavlja nikakvu svesnu komunikaciju sa Bogom.Cilj i sustina su potpuno razliciti.

мантра=молитва

исти превод је у питању, а сврха је друга.

[DYNABLASTER]

kad smo vec kod mantranja, zasto mala deca mantraju?

[Ignjatije]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1324264547' post='545603]

мантра=молитва

исти превод је у питању, а сврха је друга.

Sustina je sasvim razlicita.Imam iskustva sa meditacijom i mantranjem jer sam ih praktivao nekoliko godina.Jedna od bitnih razlika je ta sto ti je srce u molitvi skruseno i usmereno ka Bogu,znas sta i zasto pricas i kome se obracas.U meditaciji se smirujes ali je to smiravanje ispunjeno gordoscu i samoljubljem,Mantras tako sto izgovaras reci pod odredjenom frekfencijom glasa(dubinsko kao iz bureta) i trebas da promenom frekfencija izazoves promenu stanja svesti.Slova koja izgovaras su odabrana tako da njihovom kombinacijom postizes najbolji rezultat.Tim recima se daje neki smisao u ucenjima sekti,ali stvar je u tome da one nemaju nikakvog smisla nego samo izazivaju vibracije u telu.

Evo kako to otprilike izgleda

Mislim da se jasno vidi da nema veze sa nasim molitvama.

Dok se molim pomocu brojanica izgovarajuci Isusovu molitvu,uvek se trudim da to traje dok sam skoncentrisan na smisao samih reci,i prestajem kada mi svest odluta na nesto drugo jer tada imam osecaj da zaista mantram(mumlam).Priznajem da se retko molim pomocu brojanica,vec citam molitve iz molitvenika.

[Милан Меденица :)]

јел ти не виде другу реченицу?

[JESSY]

'' ...Али молити се не значи заузети молитвену позу и и изговарати одређене речи.Молитва није молба. Постоји молитва немог сазрцања, тихе захвалности, потпуног самопредавања небеској благодати. Могуће је молити се у форми питања; могуће је молити се вољном одлуком; позивајући у помоћ; слушајући нову, благодатно-молитвену музику; једноставним поступцима; неуморним истраживањем. И такво молитвено извршење увек чува свој религиозни карактер: то је уздизање људског огња ка Божијем Огњишту и озаривање људског сумрака божанственом Светлошћу.''

И.А Иљин, Поглед у даљину

[Хелена Вујовић]

U kom uzrastu pocinjete da ucite decu molitvi? Na koji nacin to cinite? Mislim da za nas roditelje nema lepseg posla na zemlji nego decu uvoditi u veru:) Nekoliko dana pred Bozic slusamo duhovne pesmice i jednom prilikom cujem kako moja cerkica od dve i po godine pevusi ''Bozic,Bozic blagi dan'' svojim jos uvek nespretnim jezikom ali tako iskreno i cisto,prosto sam se posramila pred tom njenom ljubavlju,neki polet je u meni izazvala. Setila sam se Jevandjeljske pouke da budemo kao deca... Kada smo na Liturgiji cerka bez ustrucavanja zapeva sa pojcima a nekad ubaci i decije pesmice u repertoar:) Blago deci i njihovoj slobodi.

[Михајло]

Ако није проблем.,..да се прикључим теми...са мојим питањем..

Дали да крстим дете...или да пустим да сама одлучи када дође време за то?

Знам да се пре није крштавало...док је дете мало..

[Зосима]

Ако није проблем.,..да се прикључим теми...са мојим питањем..

Дали да крстим дете...или да пустим да сама одлучи када дође време за то?

Знам да се пре није крштавало...док је дете мало..

Ау,ко би ово рекао за великог србина и православца хаџи-михајла... :o

И одакле ти то,да се пре није крштавало??!!

После 40 дана ,бебе су крштаване!