Православна порука, мисао дана....

[JESSY]

[JESSY]

Covjek je duzan da se oslobodi – ne od sebe, vec od tudjega u sebi, sacuvavsi svoju licnost i individualnost kao dar Boziji. Da je cilj stvaranja bio unifikacija i uopstenosti, onda je Gospod mogao da nas stvori u obliku istih geometrijskih figura. Svaki covjek ima neponovljivu tjelesnu strukturu. To je znak da svako ima i jedinstvenu dusu. U ovome nam se otkriva ljepota Bozija, predstavljena ne u jednoobraznosti, vec u mnogoobraznosti svoje tvorevine.

Arhimandrit Rafail (Karelin)

[Bokisd]

Sama pak ljubav ili charitas (jedna i druga riječ označuju jednu zbilju) dovodi do kraljevstva onoga koji ne govori jezicima, nema proroštvo, ne pozna sva otajstva i svaku znanost, ne dijeli sve svoje siromasima jer nema što razdijeliti ili je u tome nekom nužnošću spriječen, ne predaje svoje tijelo da izgori ako ne postoji iskušenje takve vrste. Tako je da samo ljubav vjeru čini korisnom. Vjera može, doduše, postojati bez ljubavi, ali ne može i koristiti. Radi toga i kaže apostol Pavao: "U Kristu Isusu ništa ne vrijedi ni obrezanje ni prepucij, nego vjera koja djeluje po ljubavi" (Gal 5, 6). Tako je razlikuje od one vjere kojom i zlodusi vjeruju i dršću.

 

sv. Avgustin ( O Trojstvu ).

[Bokisha]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Сатана је ушао у Јуду и научио га да изда Господа. Он се сагласио и издао га (Лк.22,3-4). Сатана је ушао због тога што су му била отворена врата. Иначе, наша унутрашњост је увек закључана. И сам Господ стоји изван и куца да му се отвори. А чиме му се отвара? Саосећањем, наклоношћу, сагласношћу. Сатана, међутим, улази код онога код кога све то нагиње на његову страну. Господ, опет, улази код онога који Њему нагиње. За улазак сатане, а не Господа, крив је сам човек. Не попуштај мислима које су угодне сатани, не саосећај се њима, не управљај се по њиховим саветима, и не саглашавај се са њима. Тада ће сатана обилазити около, и најзад - отићи, будући да му није дата власт ни над ким. Онај над ким он влада, сам му се даје у ропство. Почетак читавом том злу јесу мисли. Не дозвољавај да тобом овладају рђаве мисли, и увек ће за сатану твоја врата бити закључана. У вези са наилажењем рђавих мисли, не може се ништа учинити. Без њих није нико на свету. Ту нема никаквог греха. Прогони их и - свему је крај. Кад поново дођу, опет их прогони - и тако читав живот. Уколико, пак, примиш помисли и почнеш да се занимаш њима, неће бити чудно ако се јави и саосећање према њима. Тада ће оне постати још наметљивије. После саосећања доћи ће и рђаве намере и подстицај на рђава дела. Неодређене и неоформљене намере усмериће се, затим, ка појединачним стварима или лицима. Започеће избор, који прати саглашавање и ревност - и ето већ греха у унутрашњости! Ту су врата срца отворена широм. Чим се само образује сагласност такве врсте, сатана ускаче унутра и почиње са тиранисањем. Тада бедна душа, као сужањ и као теглећа животиња, бива гоњена и исцрпљивана у врешењу неприличних дела. Да она, међутим, није примила рђаве мисли, не би било ни несреће.

http://www.voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/sv-pis/137-p-dv-d-s-d-v-i-p-p-d-s-nici

[JESSY]

Не живе Хришћани у једном атеистичком свету, већ атеизам живи унутра у души Хришћана. Дебелог незнања на идеју о Богу се највише налепи у једној учмалој средини.

Павле Евдокимов

[StefanLugic]

Послато са iPhone користећи Pouke.org мобилну апликацију

[JESSY]

Нема потребе да сазнајеш неднебеске тајне, не трагај затиме да сазнаш оно што је скривено, или оно шта се односи на буду­ћност. За спасење је неопходно да верујеш, да испуњаваш заповести и да свагда очи­шћујеш своје срце, а не да будеш радознао. Опасно је желети да се сазна оно шта је скривено, а још је опасније настојати да се те тајне и открију. По промислу Божијем нама се открива оно шта нам је потребно и увек у мери у којој то можемо да схватимо

СВЕТИ ФИЛАРЕТ МОСКОВСКИ

[JESSY]

Црквеност би морала да ослобађа. Али, у њеном данашњем тону, “црквеност” не ослобађа, већ поробљује, сужава, осиромашује. човек почиње да се занима за “стари” и “нови” стил, за епископске сплетке и за свако улизиштво. И он почиње да схвата духовност као обавезу да чита књиге очајног квалитета, ужасне по њиховом сиромаштву и реторици, свакојаке брошуре о “чудесима” и “чудотворним иконама”, сваку сумњиву “поповштину”, као и да све време брбља на религијске теме.

 

А.Шмеман

[Bokisha]

Црква – лек за сваки грех

 

Живећи пуноћом Свога Божанства у телу Свом — Цркви, Господ Христос непрестано оживљује људе умртвљене гресима, подиже их из гроба греховности, васкрсава их из мртвих, и посађује на небесима. То је непрекидни богочовечански подвиг Јединог Човекољупца, Господа Христа, којим Он спасава све верне, дајући им у Цркви лек за сваки грех. Јер грех je богопротивна сила, умртвљује човека за све што је Божије; умртвљује га за живот у Богу; умртвљује му ум, те не познаје Бога, заборавља Бога; умртвљује му срце, те не осећа Бога; умртвљује му савест, те не исправља себе Богом; умртвљује му вољу, те неће Бога. Својим преступима и гресима људи навуку у себе толике смрти, да запета постају духовни мртваци и кроз грехе сами себе непрестано сахрањују у безброј гробова, потапају у безброј смрти. Јер грех тиме je грех што одваја човека од Бога који је извор живота, и испуњује га оним што је смртно. И када грех сазри у човеку и човек га учини, гле, у њему се родила смрт: кроз један грех — једна смрт, а кроз многе грехе — многе смрти. Непоречна је истина вечног Еванђеља Божјег: грех учињен рађа смрт[1]. Ма колико човек не хтео, но плата за грех — увек је смрт, само смрт.[2] Остајући у гресима и не кајући се, човек добровољно остаје у многим смртима, и оне му упорно и немилосрдно умртвљују и душу и срце и ум и савест и вољу за све што је Божје: за Истину Божју и Правду и Љубав и Живот. У ствари, греси само то и раде: обезбожују човека, осмрћују га и усмрћују. Кога то од људи греси нису свалили у безброј духовних смрти? Ко то од људи није умро по много пута у гресима? Нема ту изузетка, сви су људи под гресима, под њиховим страшним ударцима. У самој ствари, грех је неисказано страшнији и од саме смрти зато што он једини производи смрт, рађа смрт.

св Ава Јустин

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-1/76/

[JESSY]

Не ропћи, дете, не треба, када би Господ заборавио тебе или не би био милостив, ти жива, не би била; ти само не видиш Његову милост, зато што хоћеш своје и молиш се о своме, а Господ зна, шта је за тебе боље и корисније. Моли се увек, наравно, да те Господ избави од туга и од грехова твојих, али на крају молитви увек додај, говори Господу: "Ипак, Господе, да буде воља Твоја."

Преподобни Алексиј Зосимовскиј

[Bokisha]

Причешћујте се непрестано  Свети Јован Шангајски

Све док се не заврши човеков земаљски живот, до самог растанка душе и тела, у њему се одвија борба између греха и истине. Без обзира на то колико да је неко узвишено, духовно и морално стање достигао, може да постепено или брзо и дубоко падне у бездан греха.

Зато свако треба да се причешћује светим Телом и Крвљу Христовом, који јачају наше општење с Њим и напајају нас живоносним струјама Благодати Светог Духа, које теку кроз Тело Цркве. Колико је важно причешћивање светим Тајнама показује житије преподобног Онуфрија Великог, којем су као и другим отшелницима који су живели у пустињи, анђели доносили свето Причешће; преподобне Марије Египатске, чија је крајња жеља била да после дугих година пустињског живота прими свете Тајне; преподобног Саватија Соловецког и мноштва других.

Јер није случајно што је Господ рекао: «Заиста, засита вам кажем: ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, немате живота у себи» (Јн. 6, 53). 

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2018-02-01/26.html

 

[Bokisha]

Истрајна молитва Свети Макарије Велики

Најважније у свим добрим настојањима и врх свих успеха јесте истрајност у молитви. Њом, преко свакодневних искања од Бога, можемо стећи и остале врлине. Они који су се тога удостојили стичу удео у Божијој светости, у духовној дејствености, и расположење њиховог ума се сједињује са Господом у неизрецивој љубави. Онај ко свакодневно себе подстиче на истрајну молитву, гори духовном љубављу према Богу, божанственим раченијем тј. љубављу и пламеном чежњом, примајући благодат освећујућег савршенства Духа.

http://www.prijateljboziji.com/Pouka-dana/2018-02-02/26.html

 

[Bokisha]

Блаженопочивши патријарх Павле – ПОУКА

Ми смо, заиста, сарадници Божји у одржању свог живота, у задобијању Царства небеског и помоћи другима да и они одрже живот и да достигну до Царства Божјег, ако хоће. Тај принцип остаје заувек. Али, ту је услов да ми учинимо оно што можемо, значи, не више, а не ни мање. Бог је нас послао у наше време. Он зна задатке нашег времена, које је пред нас поставио. Зна снагу коју нам је дао, зна и потребу, уколико ти задаци превазилазе наше снаге, као сарадника Његових, да онда Он учини Својом свемоћном руком оно што треба, а што ми не можемо да учинимо. Али, услов је тај, каже Христос: „Ако останете у мени и речи моје остану у вама, шта год хоћете, иштите, биће вам.“ То јест, ако будемо имали вере у Њега, али да та вера буде активна, у животу да ми живимо њоме, да на тај начин потврђујемо и Сина Божјег и веру у Њега, онда ће Он бити са нама.

http://manastirpodmaine.org/blazenopocivsi-patrijarh-pavle-pouka/

[JESSY]

Будући да помисли одвајају човека од Бога, то за последицу има и телесне недостатке. Потиштеност, несигурност и телесне болести имају свој узрок у помислима. Тога су свесни и лекари, због чега саветују да се не оптерећујемо бригама. Једна једина мисао може учинити да човек не заспи током читаве ноћи. Зато можемо рећи да помисли узнемирују човека и да га могу довести до слома нерава. Авва Доротеј је рекао: „Помисао долази и узнемирује ме..." 

[JESSY]

Бог нас увек окружује оним људима са којима нам је неопходно излечити се од својих недостатака.

Монах Симеон Атонски