Грађански рат у Украјини

[Ромејац]

Хунта је повукла своје трупе из Новоазовска (и околних места) у Маријупољ...

[Crveni Baron]

Може. А је л` би то применили и на Србију онда?

Ja bih. Ali i na sve ostale.

[Trifke]

Ja bih. Ali i na ve ostale.

 

Ali pre rata a ne sada kada je izvrseno etnicko ciscenje!

[Crveni Baron]

Ali pre rata a ne sada kada je izvrseno etnicko ciscenje!

 

Naravno. Kakvo je bilo stanje pre rata. Pa se prebrojimo i mirna i Bosna i Hrvatska i Velika Srbija ...

[Ромејац]

Покушај хунте да се пробије до својих окружених трупа завршио се неуспехом. Јуче је хунта повратила стратешки важан градић Волноваху како би се туда спојила са својим трупама у окружењу али није успела у томе. И даље држи Волноваху на коју новоруси нападају...

[Trifke]

Naravno. Kakvo je bilo stanje pre rata. Pa se prebrojimo i mirna i Bosna i Hrvatska i Velika Srbija ...

 

Znas taj pojam velika Srbija mi se ne svidja. Jednostavno Srbija a Velika Srbija bi bila kada bi mi recimo zauzeli Varazdin ili Istru.

[Grizzly Adams]

Е па сад кад би могли да се вратимо у прошлост многе глупе ствари не би радили, али једном треба рећи "доста је било", расчистити ситуацију па да идемо даље.

 

Него `ајде да наставимо да пратимо "хунтање". Ко зна шта се све десило за ова три минута...

[Ромејац]

Непотврђена вест:

Хунта је успела да заузме место Горско и тиме угрозила везу новоруса са својим трупама у Северодоњецку (на улазу у град).

[Trifke]

U Ukrajini puca Srbin na Srbina

R. DRAGOVIĆ | 15. avgust 2014. 21:45 | Komentara: 58

Državljani Srbije u ukrajinskom građanskom ratu učestvuju u borbama na suprotstavljenim stranama. Podržavamo braću, sa nama su krvarili na Kosovu, kaže dobrovoljac među proruskim snagama

 

Srpski dobrovoljci na istoku Ukrajine (Zdravko Pešić prvi zdesna) sa komandantom u sredini

 

U sukobu u istočnoj Ukrajini Srbi se bore na strani proruskih snaga samoproglašenih republika Donjecka i Luganska, ali ratuju i za račun vlasti u Kijevu. Novi udar „Srbina na Srbina“ bizarna je posledica učešća naših državljana u sukobima širom sveta, gde odlaze radi ideala i avanture, ali mnogo češće zbog novca i pljačke. Službe bezbednosti procenjuju da na ovom žarištu aktivno učestvuje nekoliko desetina naših građana, ali bi broj srpskih ratnika mogao lako da se uveća.

Hapšenje dvojice srpskih plaćenika na ukrajinskoj strani, koje još nije zvanično potvrđeno, daje osnova za sumnju da u redovima trupa lojalnih Kijevu ima još naših državljana. Zarobljeni ratnici, kako se spekuliše, uhapšeni su u blizini Donjecka, a u borbenim dejstvima učestvovali su više meseci.

Koji je bio formalni status i rang dvojice Srba plaćenika zasada nije poznato, ali se sumnja da je reč o snajperistima, ili artiljercima specijalizovanim za ručne protivoklopne raketne bacače. U ratovima poput ukrajinskog, borci ovog tipa su najcenjeniji i plaćeni su i po 10.000, 15.000 dolara mesečno.

Srpski „psi rata“ na strani vlasti u Kijevu u višemesečnom su sukobu sa proruskim snagama u istočnoj Ukrajini, među kojima je i dvadesetak njihovih sunarodnika. Reč je o pripadnicima „Srpskog četničkog pokreta“ koji predvodi Kruševljanin Bratislav Živković. U Ukrajinu su stigli u martu, a put ih je, preko Krima, doveo do Donjecke oblasti. Oni ratuju u sastavu odreda „Jovan Šević“, a njihov najveći uspeh je nedavna akcija uništenja dva ukrajinska tenka.

Ljudi iz ovog odreda ističu da oni nisu plaćenici, već dobrovoljci koji su u Ukrajinu došli da „podrže pravoslavnu braću“ i oduže dug Rusima za pomoć u ratovima u Bosni i na Kosovu.

- Niko od nas nije u Ukrajinu otišao zbog novca - kaže, za „Novosti“, Zdravko Pešić, član odreda „Jovan Šević“, koji se posle 40 dana ratovanja nedavno vratio iz Donjecke oblasti. - Ratujemo zbog braće Rusa koji su sa nama krvarili na Kosovu. Trenutno je tamo dvadesetak boraca iz Srbije. Naš odred učestvuje u borbenim akcijama, a imali smo i ranjenih. Trojica naših boraca lakše su ranjena u okršajima u blizini aerodroma u Lugansku, a dvojica na putu za Donjeck.

Pešić naglašava da Srbi koji ratuju sa proruskim snagama nose maskirne uniforme, četničke i ruske oznake. Tvrdi da su na terenu prava vojska - disciplinovana i pouzdana.

Učešće građana Srbije na obe strane u ratu u Ukrajini moglo bi da ugrozi i međunarodnu poziciju Srbije. Beograd formalno podržava celovitost Ukrajine ali i pouzdan je partner Moskvi. Organizovan odlazak Srba u rat sigurno ne bi koristio odnosima sa obe države.

Učešće Srba u ratu u Ukrajini nimalo ne čudi bivšeg službenika Službe državne bezbednosti Božidara Spasića, koji kaže da je reč o plaćenim „psima rata“. Oni pripadaju krugu ljudi sa ovih prostora koji već godinama ratuju u Avganistanu, Iraku, afričkim zemljama, Siriji...

- U Ukrajini se vodi plaćenički rat u kome učestvuju borci sa svih strana sveta - objašnjava Spasić. - Retki su oni koji tamo odlaze iz ideala. Osnovni motiv je zarada i pljačka. Plata borca u Iraku je 9.000 dolara, u Ukrajini nešto manja. Međunarodne ekipe obavljaju najprljavije poslove. Tamo se smenjuju u rotacijama koje traju od 30 do 90 dana, a putuju preko agencija i organizacija koje neguju veze sa tamošnjim grupama.

U tuđim ratovima najčešće učestvuju naši državljani koji su vojnički zanat ispekli u sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Oni imaju veliko vojničko znanje i rado su viđeni kod stranih „poslodavaca“.

 

NE UGROŽAVAMO SVOJU ZEMLjU

Srbija ne mora da se brine zbog nas. Nismo teroristi, ne činimo zločine. Državu nikada ne bismo ugrozili, niti obrukali - poručuju Srbi koji se bore na strani proruskih snaga u istočnoj Ukrajini. Kažu da se ne boje najava donošenja zakona koji će zabranjivati učešće naših državljana u ratnim sukobima u inostranstvu.

- Znamo zašto ratujemo i to ne može niko da nam zabrani. U Srbiji nam se preti i vređani smo, ali u Rusiji nas zbog toga poštuju - kaže Zdravko Pešić, pripadnik odreda „Jovan Šević“.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:505591-U-Ukrajini-puca-Srbin-na-Srbina

[Trifke]

Politički rat u Ukrajini

Riskantna Porošenkova igra: Kriza u Ukrajini dobila je još jednu dimenziju – političku. U vreme dok na istoku zemlje besni rat – s mnogobrojnim žrtvama i velikim razaranjima – u Kijevu je pala vlada. Koalicija na čijem čelu je bio premijer Arsenij Jacenjuk beznadežno se raspala.

To praktično znači da će već najesen Ukrajinci morati na prevremene parlamentarne izbore. A ovakav rasplet „garantuje” veoma nestabilnu političku situaciju u zemlji do glasanja za novi sastav Vrhovne rade (parlamenta) koje bi, prema nekim procenama, moglo da bude zakazano za 26. oktobar.

Politički rat u Ukrajini nije buknuo slučajno. Moglo bi se reći da je tinjao od februara meseca kada je formirana koaliciona vlada na čelu s Arsenijem Jacenjukom. Najsnažnija snaga u parlamentu, partija Otadžbina bivše predsednice Julije Timošenko, morala je tada da sklopi politički brak sa strankama različitih, bolje rečeno nesrodnih, političkih boja. I posle nepunih pet meseci usledio je „razvod”.

Ukrajinsku političku sliku dodatno su zakomplikovali predsednički izbori na kojima je pobedio politički novajlija, bogataš Petar Porošenko, porazivši, između ostalog, i Juliju Timošenko. Novi predsednik države, bez velikih političkih ovlašćenja i čvrstog uporišta u parlamentu, odlučio se na riskantnu igru. Počeo je da buši koaliciju, procenjujući da bi na vanrednim parlamentarnim izborima njegova stranka „Solidarnost” – zasad postoji samo na papiru – mogla da dobije znatnu podršku birača.

I veoma brzo je je uspeo. Dve stranke, „Udar” bokserskog šampiona i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička i nacionalistička partija „Sloboda” istupile su iz vladajuće koalicije. Premijer Arsenij Jacenjuk, iz političkog tabora Julije Timošenko, morao je da podnese ostavku.

Zanimljivo je da se parlamentarna većina raspala tokom rasprave o budžetu za finansiranje rata na istoku zemlje.

Sasvim razumljivo, Ukrajinu rat protiv separatista na istoku papreno košta. Nezvanične procene kažu da Kijev mesečno troši najmanje 130 miliona evra za ratovanje i postavlja se ozbiljno pitanje odakle namaći potreban novac. Posebno ako se ima u vidu da se ratovanju na istoku Ukrajine ne vidi kraj.

Porošenkova riskantna igra dobro je počela za šefa države. Prema slovu Ustava sada teče rok od 30 dana da bude formirana neka nova vlada. Ukoliko do toga ne dođe raspisuju se parlamentarni izbori.

Situacija u Ukrajini danas je, međutim, toliko napeta i komplikovana da niko, pa ni predsednik Porošenko, ne može da računa na sigurne glasove ukrajinskih birača. Posebno ako rat potraje, odnosi na Rusijom postanu još neprijatniji, pomoć NATO-a, EU i SAD ostane na niskom nivou...

Nepredvidivi Bliski istok: To još nije viđeno, Izrael ratuje a veći deo arapskog sveta odobrava njegov vojnu akciju u pojasu Gaze. I to onaj deo arapskog sveta čiji glas se najviše sluša. Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati iskazuju razumevanje za najnoviji izraelski udar na Hamas.

Stara izreka „Neprijatelj mog prijatelja je i moj neprijatelj” tako je na Bliskom istoku dobila novu formu – neprijatelj mog neprijatelja je i moj neprijatelj.

Iza ovog bliskoistočnog obrta krije se naravno interes – tačnije zajednički neprijatelj. U ovom slučaju to je Hamas, ekstremistička organizacija za koju se tvrdi da je zapravo produžena ruka Muslimanske braće. A njih žele da eliminišu i Izrael i pomenute tri arapske države.

Ova strateška promena najbolje se uočava na primeru Egipta. Pre osam godina, 2005. tadašnji premijer Arijel Šaron odlučio je da se, posle 38 godina okupacije, Izrael povuče iz pojasa Gaza. Vlast je tamo osvojio Hamas. I za Izrael su tada počeli ozbiljni problemi. Hamas je krenuo da raketama gađaIzrael zbog čega je Tel Aviv pokretao ozbiljne vojne akcije protiv ove ekstremističke organizacije. Prvi rat, 2008. godine okončan je posle mirovnog posredovanja tadašnjeg predsednika Egipta Hosnija Mubaraka.

Drugi rat buknuo je 2012. kada je na vlasti u Egiptu bio pripadnik Muslimanske braće Muhamad Mursi. Već tada su hamasovci jedva pristali na prekid sukoba, najviše zbog obećanja da će popustiti gotovo hermetička izolovanost pojasa Gaze.

Sadašnji predsednik Egipta, feldmaršal Sisi, izabran na ovu funkciju početkom juna, ima međutim, drugačiji pogled na Hamas i Gazu. Još u martu Hamasu je zabranjena svaka aktivnost u Egiptu, Kairo je potpuno zatvorio granicu prema Gazi a povodom najnovije akcije Izraela otvoreno je stao na stranu Tel Aviva.

Slično priča je i sa Saudijskom Arabijom. Tel Aviv i Rijad trenutno povezuju najmanje tri važne činjenice: sukob sa Iranom, borba protiv Muslimanske braće (Hamasa) i strah od islamskog ekstremizma i Al Kaide. Između dve države, povodom ova tri pitanja postoji gotovo apsolutno razumevanje.

I tako je bliskoistočna priča dobila nove dimenzije. Stara savezništva više ne važe a nova, doskora nezamisliva stupaju na scenu.

 

Žarko Rakić

objavljeno: 27.07.2014

http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Politicki-rat-u-Ukrajini.lt.html

[Ромејац]

Изгледа да су новоруси (партизанске јединице) напали место Урзуф (на обали Азовског мора, на самој административној граници према запорошком региону)...

Ово доводи хунту у позицију да јој је једина путна комуникација са Маријупољом блокирана. Такође партизанске јединице заузеле су више села западно и северозападно од Маријупоља и практично окружили град.

Међутим партизанске јединице немају снаге да задрже контролу над тим селима па ће хунта вероватно сутра повратити контролу. Али тиме јој стварају проблеме у позадини и терају је да ионако недовољне трупе распоређује у унутрашњости да чувају путне комуникације и села која немају стратешки значај... Новорусима је изгледа циљ да направе хаос на линијама снадбевања хунтиних трупа...

[Trifke]

JALTA - Rusija će činiti sve da bi se okončao "krvavi haos" i "bratoubilački rat" u Ukrajini, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin, naglašavajući i da Rusija ne želi da se izoluje od spoljnog sveta, ali ni da se prema njoj ponašaju prezrivo ili mentorski.

 

Pritom je ocenio da bi poluostrvo Krim moglo za Rusiju da ima ujedinjujuću ulogu.

"Činićemo sve što od nas zavisi da bi taj konflikt bio što pre prekinut, kako bi u Ukrajini prestala da se lije krv", rekao je Putin obraćajući se poslanicima Dume (donjeg doma parlamenta) i članovima vlade u krimskom letovalištu Jalti.

Nazivajući događaje u Ukrajini "krvavim haosom" i "bratoubilačkim konfliktom", Putin je rekao da je situacija iz dana u dan sve dramatičnija i da je na jugoistoku Ukrajine izbila je "obimna humanitarna katastrofa", preneo je Itar-Tas s.

Ruski predsednik je, pritom, istakao da Rusija ne namerava da se izoluje od spoljnjeg sveta.

"Treba mirno, dostojanstveno i efikasno da gradimo svoju zemlju, ne ograđujući se od spoljnjeg sveta, ne kidajući veze sa partnerima, ali i ne dajući da se sa nama prezrivo ili mentorski ponašaju", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, uspešan razvoj Rusije treba da bude zasnovan na unutrašnjim resursima, uključujući dodatne stimulacije industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji.

Putin je rekao da rusko društvo treba da se konsoliduje i mobilizuje ali "ne za ratove ili neke konflikte", već "za uporan rad za Rusiju i u ime Rusije".

Rusiju u oslanjanju na tradicionalne vrednosti, kako je kazao, podržavaju i stanovnici drugih, čak i zapadnih zemalja, gde se te vrednosti zbog aktuelne politike ruše.

Putin je rekao da "ruske sankcije" nisu samo kontramere na embargo, već način da se podrže domaći proizvođači i otvori tržište za nove partnere "koji žele da sarađuju s Rusijom i spremni su na takvu saradnju".

Prema njegovim rečima, Moskva je uvela sankcije zemljama koje su prethodno Rusiji uvele "potpuno neosnovane i nelegalne sankcije".

"Za nas su sada najvažnija unutrašnja pitanja, naši ciljevi i zadaci, koje pred nama postavlja narod i građani Rusije", rekao je Putin i dodao da vlast treba da se usredsredi na rešavanje nacionalnih pitanja.

"Naša budućnost je samo u našim rukama", kazao je on.

Putin je rekao da bi Krim, koji je pristupio Ruskoj Federaciji, mogao da igra ujedinjujuću ulogu za Rusiju, da bude "svoje vrste istorijski i duhovni izvor, još jedna linija pomirenja crvenih i belih".

Ukazujući da je za to crnomorsko poluostrvo vezano sećanje i na pobede, ali i na tragediju bratoubilačkog građanskog rata početkom 20. veka.

Na Krimu se, rekao je Putin, mnogi problemi "nisu rešavali decenijama", vlasti Ukrajine bile su prinuđene da rešavaju probleme na drugim teritorijama, a sa Krima su "uzimali mnogo a davali malo".

"Sada u okviru prelaznog perioda, mi donosimo najneodložnije prioritetne mere, kako bismo popravili stanje", rekao je ruski predsednik.

Putin je rekao da na Krimu treba da bude osigurana ravnopravnost tri jezika - ruskog, ukrajinskog i krimsko-tatarskog.

Prema njegovim rečima, pripremljen je program za dugoročan razvoj Krima a ukupan obim finansiranja do 2020. godine premašuje 700 milijardi rubalja (oko 14,6 milijardi evra).

Putin je zahvalio poslanicima i političkim snagama Rusije koji su "u sudbonosnim danima za Sevastopolj, Krima i celu Rusiju" pokazali jedinstvo i solidardnost, navela je ruska agencija.

 

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:505492-Putin-Okoncati-bratoubilacki-rat-u-Ukrajini

[Milan Nikolic]

Ban Ki Mun obavestio o svojoj uznemirenosti.

[Trifke]

Ban Ki Mun obavestio o svojoj uznemirenosti.

 

Treba mu ponuditi bensedin! 

[Grizzly Adams]

JALTA - Rusija će činiti sve da bi se okončao "krvavi haos" i "bratoubilački rat" u Ukrajini, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin, naglašavajući i da Rusija ne želi da se izoluje od spoljnog sveta, ali ni da se prema njoj ponašaju prezrivo ili mentorski.

 

Pritom je ocenio da bi poluostrvo Krim moglo za Rusiju da ima ujedinjujuću ulogu.

"Činićemo sve što od nas zavisi da bi taj konflikt bio što pre prekinut, kako bi u Ukrajini prestala da se lije krv", rekao je Putin obraćajući se poslanicima Dume (donjeg doma parlamenta) i članovima vlade u krimskom letovalištu Jalti.

Nazivajući događaje u Ukrajini "krvavim haosom" i "bratoubilačkim konfliktom", Putin je rekao da je situacija iz dana u dan sve dramatičnija i da je na jugoistoku Ukrajine izbila je "obimna humanitarna katastrofa", preneo je Itar-Tas s.

Ruski predsednik je, pritom, istakao da Rusija ne namerava da se izoluje od spoljnjeg sveta.

"Treba mirno, dostojanstveno i efikasno da gradimo svoju zemlju, ne ograđujući se od spoljnjeg sveta, ne kidajući veze sa partnerima, ali i ne dajući da se sa nama prezrivo ili mentorski ponašaju", rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, uspešan razvoj Rusije treba da bude zasnovan na unutrašnjim resursima, uključujući dodatne stimulacije industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji.

Putin je rekao da rusko društvo treba da se konsoliduje i mobilizuje ali "ne za ratove ili neke konflikte", već "za uporan rad za Rusiju i u ime Rusije".

Rusiju u oslanjanju na tradicionalne vrednosti, kako je kazao, podržavaju i stanovnici drugih, čak i zapadnih zemalja, gde se te vrednosti zbog aktuelne politike ruše.

Putin je rekao da "ruske sankcije" nisu samo kontramere na embargo, već način da se podrže domaći proizvođači i otvori tržište za nove partnere "koji žele da sarađuju s Rusijom i spremni su na takvu saradnju".

Prema njegovim rečima, Moskva je uvela sankcije zemljama koje su prethodno Rusiji uvele "potpuno neosnovane i nelegalne sankcije".

"Za nas su sada najvažnija unutrašnja pitanja, naši ciljevi i zadaci, koje pred nama postavlja narod i građani Rusije", rekao je Putin i dodao da vlast treba da se usredsredi na rešavanje nacionalnih pitanja.

"Naša budućnost je samo u našim rukama", kazao je on.

Putin je rekao da bi Krim, koji je pristupio Ruskoj Federaciji, mogao da igra ujedinjujuću ulogu za Rusiju, da bude "svoje vrste istorijski i duhovni izvor, još jedna linija pomirenja crvenih i belih".

Ukazujući da je za to crnomorsko poluostrvo vezano sećanje i na pobede, ali i na tragediju bratoubilačkog građanskog rata početkom 20. veka.

Na Krimu se, rekao je Putin, mnogi problemi "nisu rešavali decenijama", vlasti Ukrajine bile su prinuđene da rešavaju probleme na drugim teritorijama, a sa Krima su "uzimali mnogo a davali malo".

"Sada u okviru prelaznog perioda, mi donosimo najneodložnije prioritetne mere, kako bismo popravili stanje", rekao je ruski predsednik.

Putin je rekao da na Krimu treba da bude osigurana ravnopravnost tri jezika - ruskog, ukrajinskog i krimsko-tatarskog.

Prema njegovim rečima, pripremljen je program za dugoročan razvoj Krima a ukupan obim finansiranja do 2020. godine premašuje 700 milijardi rubalja (oko 14,6 milijardi evra).

Putin je zahvalio poslanicima i političkim snagama Rusije koji su "u sudbonosnim danima za Sevastopolj, Krima i celu Rusiju" pokazali jedinstvo i solidardnost, navela je ruska agencija.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:505492-Putin-Okoncati-bratoubilacki-rat-u-Ukrajini

 

 

Е исти Слоба, љуби га мајка...