Jump to content

Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван Цветковић

Препоручена порука

Александре, шта мислиш о "теологији" Мирољуба Петровића? Нзм. дал њега неко озбиљно схвата, али дал би требало против таквих самозваних теолога написати неки чланак или рећи на неком предавању нешто?

 

Класично шарлатанство. Људе треба учити да теологију траже на правој адреси, у Цркви. Господин Петровић ментално још увек припада секти из које је званично изашао (Адвентисти или Суботари).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kakav ce biti odnos muza i zene u vecnosti posto polnost ne ulazi u evshaton?

 

Биће однос љубави, потпуно лишен сваке нужности па и нужности сексуалног нагона.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Класично шарлатанство. Људе треба учити да теологију траже на правој адреси, у Цркви. Господин Петровић ментално још увек припада секти из које је званично изашао (Адвентисти или Суботари).

 

Ево, ја коначно након дуже времена сам послушала предаванје М.Петровића. Ја о њему немам стварно инф. али не виђе да удара на темеље Цркве, да удара на Символ Вере, чак ми се чини да говори све у прилог Цркве. Ја не знам о његовој секташкој прошлости, али ако је има, само могу рећи:"Добродошао брате, међу Правоверне, без лажног лицемерја!" Нисам нигдје чула да мјења суботу за недјељу и сл. говорио је о геологији, чак његова теорија о настанку земље иде у прилог оргиналу како је у византијском календару. дакле никаквог протестантизма или адвентизма. Надам се искрено, да нема ништа заједничко са секташима, и да је то део његове опроштене прошлости.О прехрани има тако лијепих савјета, о начину живота, чак је и духовност како је он износи, у скалду са нашим светим прецима, стварно не виђе ништа што би ме саблазнило као обичну верницу. Али верујте из дна срца ме погоди, кад наше Владике заједно служе са папићима..

Ви познате догмате, и знате боље од мене, шта то значи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево, ја коначно након дуже времена сам послушала предаванје М.Петровића. Ја о њему немам стварно инф. али не виђе да удара на темеље Цркве, да удара на Символ Вере, чак ми се чини да говори све у прилог Цркве.

 

Ако немаш информација, време ја да до њих дођеш. Јер, ако ти се Мирољубова прича чини православном, бојим се да си на дебелој странпутици. На страну његове псеудонаучне небулозе, то ме толико ни не занима. Прочитај мало шта пише о Причешћу, Светитељима, Светим моштима, Пресветој Богородици... и видећеш да је то класично секташко размишљање. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако немаш информација, време ја да до њих дођеш. Јер, ако ти се Мирољубова прича чини православном, бојим се да си на дебелој странпутици. На страну његове псеудонаучне небулозе, то ме толико ни не занима. Прочитај мало шта пише о Причешћу, Светитељима, Светим моштима, Пресветој Богородици... и видећеш да је то класично секташко размишљање. 

 

Ја сам слушала јавно предаванје, блогове и његове књиге не читам, имам важнијих књига, само сам желила рећи, да ако је заблузио у секту, и пронашао прави пут, само га треба прихватити и бити весео. Нисам наслутила у тим предавањима секташку ноту, мада је брзо препознам, мене чак не пресрећу нити јеховини сведоци,

и они ме мимоиђу. Чим стигнем, погледат ћу шта прича о Причешћу и осталом. Ту је кључ свега.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Многи Св. Оци до Кападокијаца, под појмом Бога подразумевали су Бога Оца, било је ту изузетака, али генерално је тако посматрано. Какво је њихово посматрање Христа? Дал су га схватали за Бога? Постоје разни Оци и разна мишљења до кападокијског богословља, тако да не морамо улазити у детаље шта је сваки отац мислио о Христу...Али није ми јасно да нпр. после ап. Павла који јасно на много места потврђује Божанство Христово, ај један од простијих примера кад каже "Тајна побожности је велика, Бог се у телу јави", дође нпр. неки отац и расуди да када се каже Бог мисли се на Оца Христовог? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Многи Св. Оци до Кападокијаца, под појмом Бога подразумевали су Бога Оца, било је ту изузетака, али генерално је тако посматрано. Какво је њихово посматрање Христа? Дал су га схватали за Бога? Постоје разни Оци и разна мишљења до кападокијског богословља, тако да не морамо улазити у детаље шта је сваки отац мислио о Христу...Али није ми јасно да нпр. после ап. Павла који јасно на много места потврђује Божанство Христово, ај један од простијих примера кад каже "Тајна побожности је велика, Бог се у телу јави", дође нпр. неки отац и расуди да када се каже Бог мисли се на Оца Христовог? 

 

Самим тим што су Бога исповедали као Оца, хришћански богослови су исповедали Бога као Свету Тројицу. Јер, Отац је као личност односни појам, те зато незамислив без свог Сина и Духа Светога. Свакако да су друга Двојица, која своје биће добијају на вечном плану од Оца, исте суштине са њим - а то значи да су заједно са њим један Бог, Света Тројица.

Увек је то Црква и правоверно хришћанство тако исповедала, додуше не са јасном прецизношћу. Тако, до 4. века био је присутан тзв. проблем субординације, где су се се Син и Дух на неки начин умањивали у односу на Оца. Међутим, нико осим јеретика никада у Цркви није спорио божанство Сина и Духа Светога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али није ми јасно да нпр. после ап. Павла који јасно на много места потврђује Божанство Христово, ај један од простијих примера кад каже "Тајна побожности је велика, Бог се у телу јави", дође нпр. неки отац и расуди да када се каже Бог мисли се на Оца Христовог? 

 

То управо каже и апостол Павле - Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа....

И апостол Јован Богослов - А ово је живот вечни да познају тебе једнога Бога и кога си послао Исуса Христа... (Јасно је да мисли на Оца).

 

Ствар је у томе, како сам горе рекао, да је Отац релациони појам. Зато, Бог Отац имплицира да је Бог Света Тројица. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Онај осећај када те Бог недостојног удостоји да сретнеш свог Светитеља заштитника, своју Крсну Славу. Тренутак који потреса душу, док ти кроз ум струје имена твоје породице, уже и шире. Мошти Светог Великомученика Димитрија Солунског.

 

1013816_4681279968040_504606444230061524

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aleksandre sta mislis kojim su jezikom komunicirali Adam i Eva u Raju, i koji je to jezik kada im se Bog obraca u Raju na pocetku stvaranja?

 

Не знам којим су језиком причали, а причу о Адаму и Еви не схватам у буквалном историјском смислу. Мислим да је књига Постања до своје 11. главе неисторијска, те да представља расправу са ондашњом митском сликом света.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сваки мит у бити приповеда сакралну, свету историју која се није морала десити у буквално презентованом и дословном смислу, већ симболички представља стварност како је види и схвата одређена заједница, али да у себи има " одређен(е) догађај(е)" као свегенеришућу матрицу, а догађај припада историји, то је нешто што је непорециво, по мом мишљењу. Мит кроз својеврсни метанаратив објашњава уплив натприродног у свет и на свом симболичком језику описује исконске догађаје које су се десиле у освит људске зоре. Он се разликује од народа до народа, од културе до културе, што не значи да у њима не постоје одблесци једног заједничког прасећања модификованог током историје под утицајем разних фактора. Мит је само надсвесни и метафизички покров за одређене догађаје који су се несумњиво десили, тако сваки мит има неку историјску позадину...узмимо пример у многобројним варијантама и код свих народа и племена постојећу, причу о потопу, или у многим народима, под разним именима, сачувано сећање на прву и најстарију мајку - цивилизацију људи на далеком северу (чак и на Тибету постоји сећање на "људе - богове" који су дошли са далеког севера из земље "вечног сунца"), итд, итд...мит је увек, на себи својствен начин и са својим правилима, рефлексија неке стварности која некада давно десила.

Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...