Jump to content

Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван Цветковић

Препоручена порука

може ли неки цитат или упућивање на одређено место од светог Силуана где он говори да је Адам мноштво? Исто то код старца Софронија.

 

 

Духовне беседе од старца Сахарова (издање Манастира Хиландара), где он то детаљно описује и код себе и код свог учитеља старца Силуана. Интересантан детаљ је његово казивање како је научио од свог старца (Силуана) да се моли за "целог Адама", да "Адам опет буде цео".

И код других отаца (оних старијих) имамо појам Адама као "колективне личности". Отуда имамо и појам "Новог Адама" (Христа) као колективне личности (Свети Максим Исповедник, на пример).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.9k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Nije,mislio sam na neke vidjanije face medju Svetim ocima na primer Sveti Grigorije Niski,Sveti Vasilije Veliki ili Sveti Maksim Ispovednik.

 

Па прочитај нешто од њих, ван форумских цитата и препричавања. Људи, није ми јасно докле ћете да робујете својим предрасудама, за које мислите да су алфа и омега православља? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дакле, за почетак прво "Духовне беседе" старца Софронија Сахарова. Има један проблем, само - има их пуно (неколико томова), густ је текст а нема слика. Треба доста читати. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Када су код нас први пут преведена дела светих отаца и ко их је превео?

 

 

Нису још увек преведена "дела светих отаца", ако под тим подразумевамо комплетну Патрологију. Превођена су нека дела, неких отаца. Нажалост, доста је то танко и слабо. Поготово што имамо преводе превода (нпр. превод са руског превода). Први преводи датирају још из средњег века. Тада је преведена "Лествица" Светог Јована Лествичника. Уз Псалтир, то је тада била најчитанија књига.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

... неретко сам сретао ово код отаца да човечанство зову Адамом, не видим ништа необично у томе да се каже човек уместо човечанство...  реч човек у самом појму има тројство и тиме је већ множина; муж, жена, дете... :)

 

Наравно да је сретао онај ко је читао. Проблем је са онима који углавном нису ништа читали (изузев форумских препуцавања), а убеђени су да држе "православље у малом прсту". Па онда са тим својим предубеђењем као мером крену да се разрачунавају са теолозима, владикама и свештеницима, који, јелте, кривотворе веру.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ma i vikipedija je ponekad dovoljna. Za ovako nešto su dovoljni i lingvisti

 

In the first five chapters of Genesis the word אָדָם ( 'adam ) is used in all of its senses: collectively ("mankind"),[1:27] individually (a "man"),[2:7] gender nonspecific, ("man and woman")[5:1,2] and male.[2:23–24][15] According to the Jewish Encyclopedia, its use in Genesis 1 is generic, while in Genesis 2 and Genesis 3 the generic and personal usages are mixed.[12]

In Genesis 1:27 "adam" is used in the collective sense, whereby not only the individual Adam, but all humans, are created on the sixth day. The interplay between the individual "Adam" and the collective "humankind" is a main literary component to the events that occur in the Garden of Eden, the ambiguous meanings embedded throughout the moral, sexual, and spiritual terms of the narrative reflecting the complexity of the human condition.[16] Genesis 2:7 is the first verse where "Adam" takes on the sense of an individual man (the first man): the context of sex and gender, prior to these verses, is absent. The gender distinction of "adam" is then reiterated in Genesis 5:1–2 by defining "male and female".[15]

A recurring literary motif that occurs (in Gen. 1–8), is the bond between Adam and the earth ("adamah"). Adam is made from the earth, and it is from this "adamah" that Adam gets his name. God's cursing of Adam also results in the ground being cursed, causing him to have to labour for food,[3:17] and Adam returns to the earth from which he was taken.[3:19] This "earthly" aspect is a component of Adam's identity, and Adam's curse of estrangement from the earth seems to render humankind's divided identity of being earthly yet separated from nature.[8:21][17]

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једно кратко питање: Да ли се обожење може остварити у овом животу или тек после смрти? 

Максим Исповедник каже да је обожење непрекидан процес јер су божје енергије непрекидне. Е сад, да ли се ми током живота само припремамо на то обожење које наступа у есхатону или можемо да га доживимо и овде док смо у времену? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Волим 1

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Помаже Бог, брате Александре. Знамо се из виђења, заједно смо похађали нека предавања и вежбе, а поштујем твоје мишљење и делим твоје ставове ( радо их  читам у Мисионару ). Занима ме данас актуелна и занимљива проблематика: усклађивање православног учења о Цркви као Телу Христовом ( и све што то доноси: заједништво, љубав, значај свакога од нас) са једне стране, и институционализма који се у цркви јавља ( груба подела клира и народа, подела унутар самог клира ( епископ - свештеник - ђакон ) , отуђеност која из тога следује...). Већ си писао на сличне теме, проникнута је та мисао кроз већину чланака, али - шта конкретно чинити, када ће се то променити?

Свако добро.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно да је сретао онај ко је читао. Проблем је са онима који углавном нису ништа читали (изузев форумских препуцавања), а убеђени су да држе "православље у малом прсту". Па онда са тим својим предубеђењем као мером крену да се разрачунавају са теолозима, владикама и свештеницима, који, јелте, кривотворе веру.

 

Мени је још фасцинантније што и међу теолозима влада мишљење да, ако неки свети отац то није рекао, то не може да буде валидно, па чак ни тема теологије! Волим да читам свете оце и истакнуте теологе, по њима сам формирао и своје мишљење, али они нису говорили суве и непобитне чињенице. Нити је теологија егзактна наука, поента је да Бога спознамо по слободи нашег духа. И још битније, у слободном осносу са Њим. Многи превиде тај моменат, па много размишљају пратећи шаблоне и много причају, а мало осећају и још мање делају.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Шта значе речи - Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda gotovo и да ли је у питању само контекст о почетку проповедања или нешто још више од тога?

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...