Jump to content

Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван Цветковић

Препоручена порука

  • Одговори 1.9k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Прво предавање сам слушао неколико пута..ово друго само једном али значи! На једно питање ми ниси одговорио, мада слао сам у инбокс...ал ево овде јавно сад... Које је тумачење речи апостола Павла " Боље ми је отићи и са Христом бити, но остати у телу потребније је вас ради"? Хвала!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво предавање сам слушао неколико пута..ово друго само једном али значи! На једно питање ми ниси одговорио, мада слао сам у инбокс...ал ево овде јавно сад... Које је тумачење речи апостола Павла " Боље ми је отићи и са Христом бити, но остати у телу потребније је вас ради"? Хвала!

 

Да после смрти постоји живот. "Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века" окончава се за сваког од нас у тренутку смрти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не, та реченица нема то значење. "Ја сам онај који јесам" означава Бога као истинити Живот и постојање, као оног без којег је ни наше постојање није могуће. Дакле, Бог је Живот сами, сушти Живот, исконско Бити.

 

A ja nisam zivot? Pa kako ...ziv sam.. Mozda ne vecno ziv? Ali opet svakome je zagarantovan zivot vecni razlika je samo u klimi xD

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ja nisam zivot? Pa kako ...ziv sam.. Mozda ne vecno ziv? Ali opet svakome je zagarantovan zivot vecni razlika je samo u klimi xD

 

Verujem da, kad bi se Aca potrudio, teološki strogo uzevši, lako možemo dokazati da zapravo niko od nas nije živ - barem ne u punom smislu reči

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зато Златоусти на једном месту каже, да кад човек умре, њему је већ Христос дошао други пут?

 

Не само он, неко и многи други оци то говоре. У скорије време то је говорио Свети Порфирије Кавсокаливит.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ja nisam zivot? Pa kako ...ziv sam.. Mozda ne vecno ziv? Ali opet svakome je zagarantovan zivot vecni razlika je samo u klimi xD

 

Ниси истинити живот, јер си променљив и пролазан. И ниси живот сами, јер живот постоји и пре а постојаће и после тебе. Бог је онај који је Живот сами, само Јесте.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У докторском раду Амвросија Погодина, Марко Ефески и Флорентинска унија, има нешто што ме је заинтригирало. Нисам баш упознат са Русима и њиховим начином посматрања вечног живота у Христу, али знам да када се каже реч "Митарства" одмах на њих помислим :) Амвросије каже да су покушали пре свега да направе договор Грци са Папом на основу учења о загробном животу. И након тога каже Амвросије, а загробни живот, и дан данас није у строгим оквирима православне догматике. 

 

Занима ме, дал његова мисао изражава то да је живот до Христовог другог доласка, у смислу постојања душе (наравно не човека као психофизичке целине)након смрти, само наша теологумена и претпоставка? Или сам га ја погрешно схватио...Јер није ми логично да на бази нечег измишљеног покушавају да реше раскол који је врло реалан и погубан....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Занима ме, дал његова мисао изражава то да је живот до Христовог другог доласка, у смислу постојања душе (наравно не човека као психофизичке целине)након смрти, само наша теологумена и претпоставка? Или сам га ја погрешно схватио...Јер није ми логично да на бази нечег измишљеног покушавају да реше раскол који је врло реалан и погубан....

 

Одговорио сам на ово и слична питања у емисији коју сам поставио горе - "О души и човеку". Да не понављамо то више. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Читао сам, у неком од тумачења јеванђеља, да Христос да није страдао на крсту - он не би умро. Јер плата за грех је смрт, а Христос је без греха. А сад читам код Јована Златоустог, да би Христос свеједно умро на земљи, јер је узео људско, смртно тело на себе. Сад, хипотетички, да Христос није страдао на крсту, да ли би умро природном смрћу, или не би?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читао сам, у неком од тумачења јеванђеља, да Христос да није страдао на крсту - он не би умро. Јер плата за грех је смрт, а Христос је без греха. А сад читам код Јована Златоустог, да би Христос свеједно умро на земљи, јер је узео људско, смртно тело на себе. Сад, хипотетички, да Христос није страдао на крсту, да ли би умро природном смрћу, или не би?

 

Наравно да би умро, јер је узео нашу, људску природу која је смртна. Да је узео неку природу, хипотетички, која не умире, онда то не би била ова наша природа. А ако није узео ову нашу природу, онда нас није ни спасао. Али, он је узео управо ову нашу, смртну природу и кроз то узимање је обожио, дарујући јој оно што она сама по себи нема - бесмртност.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читао сам, у неком од тумачења јеванђеља, да Христос да није страдао на крсту - он не би умро. Јер плата за грех је смрт, а Христос је без греха.

 

Тај који је то тако протумачио греши у следећем:

 

- схвата грех у јуридичком смислу, а смрт, следствено томе, као Божију казну;

- заборавља да је Христос дошао да прими ту "плату" уместо нас. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ето, није било из неког тумачење јеванђеља, него ова књига - нађох сад, Јустин Поповић, "Тајне вере и живота".

"У свему и по свему безгрешан, Господ Христос није могао умрети, јер је смрт последица греха, плата за грех. Али иако због своје божанске безгрешности бесмртан, Господ је добровољно примио смрт за људе које је она због њиховог греха пустошила, и својом искупитељском жртвом постао Искупитељ и Спаситељ рода људског од греха и смрти".

Да тако кажем, "логично" ми је било да би умро, али ме је ово збунило. У сваком случају, сада ми је јасно као дан. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"У свему и по свему безгрешан, Господ Христос није могао умрети, јер је смрт последица греха, плата за грех. Али иако због своје божанске безгрешности бесмртан, Господ је добровољно примио смрт за људе које је она због њиховог греха пустошила, и својом искупитељском жртвом постао Искупитељ и Спаситељ рода људског од греха и смрти".

 

Ава Јустин овде, једноставно, није у праву. Господ јесте бесмртан по својој божанској природи, али он није ни умро по тој већ по људској природи, коју је узео у своју ипостас, након оваплоћења. Смрт се никако није дотакла његове божанске природе, али је итекако био смртан по нашој, људској природи, коју је примио ради спасења и избављења управо од смрти. Основа халкидоснког догмата је да су две природе (божанска и људска) у личности Сина Божијег сједињене несливено и нераздељиво. То, између осталог значи, да свака од њих задржава своја својства. Узимајући заиста нашу природу, Господ узима и сва њена својства, укључујући и смртност. Уколико Христиово божанство не би дозволило испољавање својстава људске природе, онда Христос не би био човек. А он јесте и Бог и човек. Природе се, дакле, не сливају, свака остаје оно што јесте. То је срж халкидонског догмата.

Можемо рећи да је Господ добровољно прихватио смрт, управо због чињенице што је добровољно прихватио нашу природу, која је смртна. Та наша природа поприма својство бесмртности тек након коначног њеног узношења Оцу ("са десне стране"), тј. након Ваксрсења и Вазнесења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...