Још мало па пост...На чему ћете се трудити у посту?

[Драшко]

Iskreno nema ništa lepog

 

дођу и такви тренутци кад човек тако помисли

 

али треба ићи даље, макар у природу, дозволити себи неку лепу мисао, молитву, наду

 

[И.стојковић]

Dragi brate veliko razočarenje u život.Iskreno nema ništa lepog.Da li je to veliko iskušenje ili je to krst?

Велико разочарење у овај живот, ако се прихвати трпељиво и са вером у Бога, уз помоћ свог свештеника, јесте извор енергије за пут по Јеванђељу...за Христов пут....Само помисли, колико Је Христос Могао Бити Разочаран, после свега што Је Учинио? Не Да Није Био Разочаран, већ Је и на крсту Молио за друге...Тако, брате мој, поразговарај са својим свештеником о свему што Ти се само чини да Те је спопало са свих страна....а до тада, иако верујем да већ јеси, лагано и пажљиво прочитај у Светом Јеванђељу,  шта нам Господ Говори у Блаженима.... 

[виноградар]

у суштини то јесте тако, али не треба ни претеривати...онда ништа не би смели да причамо....ако је Господ са нама, а ко ће на нас....?

Сотона.

[Margareta]

Da ne psujem i da manje pušim... 

[Gordana .]

Боже помози.

[JESSY]

...jeste li do sada u necemu uspeli...?

[И.стојковић]

...jeste li do sada u necemu uspeli...?

Богу хвала,и поред редовног радног времена, приватног посла, обавеза у кући и снажне вирусне прехладе, са Радошћу сам учествовао у понедељак и уторак на Јутрењу и на Вечерњем, у среду на јутрењу и на акатисту Српским светитељима у току вечерњег, и у суботу у Недељу на Светим Литургијама, на којим сам се и Причестио. Ако Бог Да, од сутра па надаље бићи на свим Богослужењима.

[JESSY]

Богу хвала,и поред редовног радног времена, приватног посла, обавеза у кући и снажне вирусне прехладе, са Радошћу сам учествовао у понедељак и уторак на Јутрењу и на Вечерњем, у среду на јутрењу и на акатисту Српским светитељима у току вечерњег, и у суботу у Недељу на Светим Литургијама, на којим сам се и Причестио. Ако Бог Да, од сутра па надаље бићи на свим Богослужењима.

 

дивно......свака част......

[И.стојковић]

дивно......свака част......

Хвала, мада сам ја само пожелео да ми тако изгледају периоди поста, а све остало Је Учинио Он!!!

 

[gavrosaurus]

Ми смо заборавили да будемо нормални и обични људи, какви јесмо, већ се узносимо да је сваки од нас посебан и важан, сваки од нас је нека холивудска звезда у свом микро-окружењу и тиме заслужује само најбоље. То недостаје нашем посту, скромност а тиме и анонимност; с тим у вези, важно је шта ћемо бити након поста јер правила за њега постоје, за живот су другачија. Дакле, није битно да ових се 12 дана спарушим од сувог 'леба већ да потом не ждерем сланину трипут дневно и пијем гајбу пива; да се потом не свађам са свима и да дам и другима кисеоника ако га и сам тражим, да и потом благодарим Богу за све као што сам у тишини најдубље молитве током поста.

[Ljubičasta]

Cilj mog posta jeste da se duhovno treniram u borbi sa iskusenjima bilo koje vrste.

[Ignjatije]

Да ли је поред поста и молитве, уздржавања од разноразних ствари, циљ поста да изаћи из њега као и бољи Хришћанин и човек?

 

 

Ако се пост пости како треба, не само храном, из њега ћемо сигурно изаћи бољи него пре.

 

 

Или је пост дат човеку да има дане у години који ће посветити Богу, пошто Бог зна да није поста, човек би се слабије или никако посветио молитви и духовном усавршавању? Па стим у вези, човек треба само у току поста да се уздржава од рђавих помисли, речи, дела... Да ли излазимо из поста као бољи људи? Да ли нам је пост постао нешто што календарски долази на ред, па ајде и то да одрадимо?

 

 

 

Сваки дан требамо посветити Богу. У време поста то треба бити појачано колико можемо.

 

Уздржавање је саставни део поста. Зато је и исхрана таква каква је. Не једемо мрсну храну због њеног утицаја на дух. Не зато што је она "нечиста" за време поста.

 

На жалост пост је код нас људи постао нека календарска обавеза, обичај реда ради. Морамо се борити против тога.

 

Циљ поста треба бити покајање, Исповест и Причешће. Без тога пост му дође као нека дијета или духовна вежба.

 

 

Пошто колико гледам људе око себе, када почне пост, онда строго НЕ не псуј, НЕ свађај се (ђаво те куша), јаој мисли моје које искушење... А шта је са тим мимо поста? Јел треба да се искључимо као пекидач? Зар онда нисмо лицемери?  И колико сам приметио, више гледамо друге него себе. Како пости, шта ради, како се понаша. Зар није циљ да у току поста учимо да се уздржавамо од тих ствари? Ми цео живот учимо како да се молимо Богу, како да постимо, како да постанемо бољи људи. Значи да не по аутоматизму престанемо са тим стварима, него да кренемо да учимо да што мање и мање радимо те ствари (и за време поста, а и после њега).

 

 

Управо тако. После поста, после Литургије требамо да у себи носимо ту Божију благодат и смирење која се у то време добија од Бога. Читао сам негде код отаца да онај ко се након поста преједе мрсном храном као да није постио цели пост. Све је угрозио. Није добио плодове од тог поста, као што су уздржање у јелу и пићу. А ми често знамо да то учинимо.

 

Не сме ништа да нас обесрабрује. Живимо у тешко време по духовне подвиге. Морамо бити реални и трудити се да будемо бољи, колико ко може уз Божију помоћ.

[Ignjatije]

Слажем се са тобом, него мене интересује стање на терену (које није ни близу као што је на папиру). Слабо се прича о томе, а више коју храну узимати. Питања која свештеници добијају су више усмерена на то да ли да посте на води или на уљу, а свештеници слабо причају и едукују народ о резултату поста. А о владикама тек да не причам. Нису ни свештеници криви у потпуности, ту и народ има мало кривице, а свештеници желе да народ почне да пости, било како само да се крене, мислећи да ће сами схватити после неколико постова како и шта треба радити.

 

 

У праву си. Стање на терену јесте лоше, али мислим да иде на боље. Све више људи пости било само телесно или и духовно. То је ипак нада да ће један број њих почети да пости и душом. Не може се ситуација променити преко ноћи. Свештеник не сме да буде нападан ни најмање. Веруј ми да и најмањи савет без питања некоме од стране свештеника или верника може бити као наметање, иако то није. Људи воле формализам. То је у нашој природи. Зато се толико гледа на састојке хране да пост постане време када смо навише оптерећени храном. Уместо да буде супротно. То појачава потрошачки менталитет и произвођачи који се свим силама труде да направе посан производ који ће изгледом и укусом одговарати мрсном. Они на тај начин угрожавају пост, али њима је битан профит. 

 

Свештеник увек одговара на питања о посту. Прича о посту и недељом у цркви. Али неко мора да га пита, или да буде у цркви па да чује. Није Црква секта па да иде од врата на врата и позива људе на пост.

 

 

Никада ми неће бити јасно зашто Црква не закупи пред сваки пост или неке црквене догађаје термин на телевизији и да едукује народ. Зар је скупо нешто ако треба народ да се едукује и води правим путем?

 

 

Не верујем да би то имало неког ефекта. Основна упуства о посту су у црквеном календару. На телевизији се ипак прича о посту. Већина листајући канале на телевизору заобиће и овај слаб верски програм чим наиђе на њега. Некима и сама духовна музика смета.

 

Било би добро имати сопствени црквени канал са националном фрекфенцијом. Одабрати добре емисије, прво мало рекламирати оне о пророчанствима, чудима, јављањима духова... касније и оне душекорисне. Сматрам да би то био пун погодак.

[Караконџула]

Rezultat posta treba da bude pobjeda duše nad tjelom/duhovnog nad tjelesnim . Bar ja to tako vidim , a sad koliko je to uistinu tačno - pojma nemam .  Samo znam da ne pridajem najveći značaj hrani (iako naravno pazim šta jedem , ali nisam suviše ograničen po tom pitanju) , najveći značaj pridajem mislima svojim /tj. da ne budu rđave/ . 

[nana]

Ако Бог да, а неће да одмогну ни ваше молитве за које вас сада молим, одбацићу дуван до краја поста.За сада сам их више него преполовила и стварно се трудим.

"Не се знаје - Толе игра"..... можда и успе

 

пс.

Тако некако за сваки пост трудим се додатно да нешто што је баш лоше  победим у себи, да га сведем и да га се ослободим