Страхови

[ego]

Ко је јунак и јуначког рода ил` га мори каква мука љута, у видању јоште је избора.  :cheesy:

Строги пост је такође изузетно делотворан у лечењу психосоматских тегоба.

На том пољу је можда највише урађено у Русији. О томе је такође већ било речи:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg226997.html#msg226997

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg229876.html#msg229876

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg227009.html#msg227009

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8211.msg232171.html#msg232171

...

И код нас постоје лекари и нутриционисти који користе у свом раду овакав приступ. Врло је битна припрема, тако да се обично саветује да се најпре примени краћи строги пост од по неколико дана и да се период касније постепено продужава. Ако је правилно примењен изузетно је делотворан и веома убрзава опоравак, а може да реши и проблеме који се на други начин не могу превазићи.

[emilija]

tekstovi oca Ugrina mogu da se citaju neprestano,vec sam negde rekla da sam dosta naucila od njega zbog toga najvishe sto ne podilazi nasim zeljama da cujemo ono sto zelimo i zivimo linijom manjeg otpora, nego seche u srzh onoga sto nas boli beskompromisno i objasnjava put kojim se dolazi do mira sa samim sobom i celim svetom. Dakle...smrt s kojom se treba suociti, prihvatiti smrt ili kao stepenicu na nashem putu ka vecnosti, prihvatiti sebe i dobro se sagledati da bismo mogli da pocnemo da se menjamo, preumljujemo sa beskrajnom verom u Gospoda koji ce nas voditi. i ljudi...svi ljudi sada i milioni koji su otisli pre nas i beskraj koji nam pokazuje da sa nasim "problemima" ovde i sada ne zivimo nego - pilicarimo...i da postoji mnogo shiri, lepshi, svrsishodniji nacin da zivot odzivimo.... ne znam kako tektovi uticu na druge, ja dobijam zelju da zagrlim ceo svet

a ako mi Gospod da da ovo sto sam shvatila i zazhivim, put znam, nacin znam, samo snage i upornosti i vere i dobrih misli - da mi je dan poklonjen da ga nekom drugom oplemenim i ulepsham onda... tako ispunjeni mozemo se posvetiti telu, relaksaciji, masazhama, akupunkturama, sportovima kao nekakvoj nadogradnji a ne reshenju nashih problema, tako ja to shvatih

Gospode, setih se procitanih zivotopisa shimonaha koji su spavali za zhivota u grobovima, toliko su istinito prihvatili zhivot i smrt i ono posle sto dolazi....tada mi je bilo neshvatljivo, sada se promalja smisao toga....

[ego]

Не варајте се, драга браћо моја. Сваки добар дар и сваки савршен поклон долази одозго од Оца светлости, код кога нема измене нити сенке од промене.

И истеривао је једног демона који је био нем. А кад је демон изишао, проговори неми човек и задиви се народ. Али неки од њих рекоше: он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара. Други су га пак кушали и тражили од њега знак с неба. А он је знао њихове мисли и рече им: опустеће свако царство које се разделило против самога себе, и кућа пада на кућу. И ако се сатана разделио против самога себе, како ће се одржати његово царство? Јер ви кажете да истерујем демоне помоћу Веелзевула. Ако пак ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу их ваши синови изгоне? Зато ће вам они бити судије. Али ако ја Божијим прстом избацујем демоне, онда је дошло до вас царство Божије. Када јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега. Ко није са мном - против мене је, и ко не сабира са мном - расипа. Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја. И када га не нађе, каже: вратићу се у свој дом одакле сам изишао. И кад дође, налази га почишћена и украшена. Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога.

Тада му донеше бесомучнога који је био слеп и нем; и излечи га, тако да је неми говорио и гледао. А сав народ се дивио и говорио је: није ли ово син Давидов? А фарисеји чувши рекоше: овај изгони демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара. А он је знао њихове мисли, те им рече: свако царство које се разделило против самога себе, опустеће, и сваки град или дом који се разделио против самога себе, неће се одржати. И ако сатана сатану истерује, разделио се противу самога себе, како ће се дакле одржати његово царство? И ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу изгоне ваши синови? Зато ће вам они бити судије; али ако ја Божијим Духом изгоним демоне, онда је дошло до вас царство Божије. Или како може неко да уђе у кућу јакога и да пограби његово покућанство, ако прво не свеже јакога, и тада ће његову кућу опленити? Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.

Зато вам кажем, сваки грех и хула опростиће се људима, али хула на Духа неће се опростити. И ако ко каже реч против Сина човечијег, опростиће му се; а ономе који каже против Духа Светога, неће се опростити ни на овом свету ни у будућем. Или учините добро дрво и плод његов добрим, или учините рђаво дрво и плод његов рђавим; јер се по роду дрво познаје.

А када нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не налази. Тада каже: вратићу се у своју кућу, откуда сам изишао; и дошавши налази је празну, почишћену и украшену. Тада одлази и узима са собом других седам духова, горих од себе, па уђу и станују онде; и последње стање онога човека бива горе од првога; тако ће бити и овоме нараштају.

И отишавши оданде дође у њихову синагогу. И гле ту беше човек са сувом руком; и запиташе га говорећи: да ли је слободно лечити суботом? - да би га оптужили. А он им рече: који је од вас човек који неће ухватити и извадити своју једину овцу, ако му она у суботу падне у јаму? Колико, дакле, човек више вреди од овце. Зато је дозвољено суботом добро чинити. Тада рече човеку: пружи своју руку. И испружи је, и поста опет здрава као и друга. А фарисеји изиђоше и одлучише против њега да га убију. Али Исус дозна то, те се уклони оданде. И многи пођоше за њим и излечи их све, и опомену их да га не разгласе;

Кад је једном у суботу дошао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега. И гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести. И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: сме ли се суботом лечити или не? А они су ћутали. И дохвати га, излечи га и отпусти. А њима рече: који од вас неће свога сина или вола - кад му падне у бунар - одмах извадити у суботњи дан? И нису могли да му одговоре на то.

А кад је учио у суботу у једној синагоги, гле, онде је била жена која је осамнаест година имала духа, изазивача болести, и била је згрчена те није могла да се сасвим исправи. Када је Исус виде, дозва је и рече јој: жено, ослобођена си своје болести. И стави руке на њу, па се одмах исправи и слављаше Бога. А старешина синагоге је негодовао што је Исус излечио у суботу, и рече народу: има шест дана у које треба радити; у те дане, дакле, долазите и лечите се, а не у суботњи дан. На то му Господ одговори и рече: лицемери, зар сваки од вас не одвезује свога вола или магарца од јасала у суботу и не води га да га поји? А ову Авраамову кћер, коју је сатана свезао - ево, осамнаест година, зар није требало ослободити ове свезе у суботњи дан? А кад је то рекао, сви његови противници су се постидели, а сав народ се радовао за сва славна дела која је учинио.

И када је једног дана учио, седели су фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима; а он је лечио силом Господњом. И, гле, људи донеше на постељи човека који је био узет, те гледаху да га унесу и ставе пред њега. И не нашавши пута да га унесу - због народа - попеше се на кров и спустише га кроз црепове с постељом на средину пред Исуса.

И када виде њихову веру, рече: човече, опраштају ти се твоји греси. Тада почеше књижевници и фарисеји да размишљају говорећи: ко је овај што хули на Бога? Ко може да опрашта грехе сем јединога Бога? Исус је пак схватио њихове мисли, те им у одговору рече: шта премишљате у својим срцима? Шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај? Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе, рече узетоме: теби говорим, устани и дигни своју постељу, па иди својој кући.

И одмах уста пред њима, подиже постељу на којој је лежао, па оде својој кући славећи Бога. И сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говораху: данас смо видели чудне ствари.

И ушавши у чамац пређе и дође у свој град. И гле, донесоше му узетога који је лежао на постељи. И кад виде Исус њихову веру, рече узетоме: не бој се, синко, опраштају ти се твоји греси. И гле, неки од књижевника рекоше у себи: овај хули на Бога. А Исус, пошто је знао њихове мисли, рече: зашто зло мислите у својим срцима? Јер шта је лакше, рећи: опраштају ти се твоји греси, или рећи: устани и ходај? Али да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе - рече тада узетоме: устани, подигни своју постељу и иди кући својој. И уставши оде кући својој. А народ, када виде, побоја се и прослави Бога који је такву власт дао људима.

После тога беше јудејски празник и Исус оде горе у Јерусалим. А у Јерусалиму, код Овчијих врата, има једна бања са пет тремова, која се јеврејски зове Витезда. У њима је лежало мноштво болесника, слепих, хромих, сушичавих, који су чекали да се вода заталаса. Јер је анђео силазио у одређено време у бању и заталасавао воду; и ко је први ушао - пошто се вода заталаса - бивао је здрав, ма од које болести да је патио. Беше онде један човек који је од своје болести боловао тридесет и осам година. Видевши Исус овога како лежи и сазнавши да већ дуго болује, рече му: хоћеш ли да оздравиш? Одговори му болесник: Господе, немам човека да ме спусти у бању кад се вода заталаса; док ја дођем, други сиђе пре мене. Рече му Исус: устани, подигни свој кревет и ходај. И одмах оздрави тај човек, узе свој кревет и ходаше.

А тај дан беше субота. Стога Јудеји говораху излеченом човеку: субота је и не смеш понети кревет. Но он им одговори: онај који ме из лечи рече ми: подигни свој кревет и ходај. Тада га запиташе: ко је тај човек који ти је рекао: узми и ходај? А излечени није знао ко је то био; јер се Исус уклонио, пошто је било много света на том месту. После тога нађе га Исус у храму и рече му: видиш, оздравио си; не греши више да те не снађе што горе. Оде човек и рече Јудејима да га је Исус излечио. И зато су Јудеји гонили Исуса, што је то чинио у суботу. А Исус им одговори: Отац мој стално ради, па радим и ја. Због тога су опет Јудеји још више тражили да га убију, не само што је разрешавао суботу, него што је и Бога називао својим Оцем, изједначујући се с Богом.

И виде у пролазу човека слепа од рођења. И запиташе га његови ученици: рави, ко је згрешио, он, или његови родитељи па се слеп родио? Одговори Исус: није згрешио ни он ни његови родитељи, него треба да се покажу на њему дела Божија. Ми треба да чинимо дела онога који ме је послао - док је дан; доћи ће ноћ када нико не може да ради. Док сам на свету, ја сам светлост света. Рекавши то пљуну на земљу, начини кал од пљувачке, те помаза калом његове очи, па му рече: иди, умиј се у Силоамској бањи; што преведено значи: послан. Он оде и уми се, те дође гледајући. А суседи и они који су га раније гледали као просјака говораху: зар то није онај што је седео и просио? Једни говораху да је то он; други говораху: не, него личи на њега. Он је говорио: ја сам. Тада му рекоше: како ти се отворише очи? Он одговори: човек, који се зове Исус, начини кал, па помаза моје очи и рече ми: иди у Силоамску бању и умиј се; ја одох, умих се и прогледах. Рекоше му: где је он? Рече: не знам.

Одведоше некадашњег слепца фарисејима. А беше субота онај дан када Исус начини кал и отвори његове очи. Тада га опет питаху и фарисеји како је прогледао. Но он им рече: он је ставио кал на моје очи, ја се умих и - видим. Тада рекоше неки од фарисеја: овај човек није од Бога, јер не светкује суботе. Други говораху: како може грешан човек да чини таква чуда? И дође до подвојености међу њима. Тада опет рекоше слепоме: шта ти кажеш за онога што ти отвори очи? А он рече: пророк је. Јудеји, наиме, нису поверовали да је он био слеп и да је прогледао, док не позваше родитеље онога што је прогледао, и запиташе их говорећи: је ли ово ваш син за кога ви кажете да се родио слеп? Како сада види? Његови родитељи пак одговорише и рекоше: знамо да је ово наш син и да се слеп родио; а како сад види - не знамо, или, ко му отвори очи - ми не знамо. Запитајте њега, одрастао је, нека говори сам за себе. Ово рекоше његови родитељи, јер се бојаху Јудеја; већ су се, наиме, Јудеји били сложили да се искључи од синагоге ако ко Исуса призна за Христа. Због тога рекоше његови родитељи да је одрастао, њега питајте.

Тада по други пут позваше човека који је био слеп и рекоше му: подај славу Богу; ми знамо да је овај човек грешан. На то им он одговори: да ли је грешан - не знам; једно знам, да сам био слеп, а сада видим. Тада му опет рекоше: шта ти је урадио? Како ти је отворио очи? Одговори им: већ сам вам рекао и нисте саслушали; шта хоћете поново да чујете? Да нећете и ви да постанете његови ученици? Изгрдише га и рекоше: ти си његов ученик, а ми смо Мојсијеви ученици. Ми знамо да је Бог говорио Мојсију; а овога не знамо одакле је. Одговори човек и рече им: то је баш чудновато, што ви не знате одакле је, а моје очи је отворио. Познато нам је да Бог не слуша грешнике, него, ако је ко побожан и врши његову вољу, тога услиши. Откако је света и века није се чуло да је ко отворио очи рођеноме слепцу; кад он не би био од Бога, не би могао ништа да чини. Одговорише и рекоше му: ти си се сав родио у гресима, и ти нас учиш? И истераше га напоље.

Исус чу да су га избацили напоље, нађе га и рече му: верујеш ли ти у Сина човечијег? Одговори он и рече: а ко је, Господе, да верујем у њега? Рече му Исус: видео си га, који говори с тобом - он је. А он рече: верујем, Господе; и паде ничице пред њим. Тада рече Исус: ја сам дошао на овај свет за суд, да виде који не виде и да постану слепи они који виде. Неки од фарисеја, који су били с њим, чуше то и рекоше му: да нисмо и ми слепи? Рече им Исус: кад бисте били слепи, не бисте имали греха; али сад кажете: видимо; ваш грех остаје.

Стога, дакле, као што је за један преступ дошла осуда на све људе, тако је и једним праведним делом дошло на све људе оправдање које живот доноси. Јер као што су непослушношћу једнога човека многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни. Закон је уз то ушао да преступ буде још већи; где се пак грех умножи, онде се благодат преобилно изли, да би, као што се грех зацарио у смрти, тако и благодат царовала праведношћу за вечни живот - посредством Исуса Христа, Господа нашега.

Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо и даље у греху - да би се благодат умножила? Далеко од тога. Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље у њему живети? Или не знате да смо сви ми, који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт крштени? Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени, да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих очевом славом, и ми на исти начин живели новим животом. Јер кад смо срасли са сликом његове смрти, онда ћемо срасти и са сликом његовог васкрсења. То знамо, да је наш стари човек распет с њим, да би грешно тело било обеснажено, да ми више не робујемо греху. Јер ко је умро - опростио се греха. Ако смо пак умрли с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим, знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над њим. Што је, наиме, умро - умро је греху једном за свагда, а што живи - Богу живи. Тако исто и ви о себи мислите да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу. Стога нека не царује грех у вашем смртном телу - да слушате његове пожуде, и не дајте своје удове греху за оружје неправедности, него предајте Богу себе, као живе из мртвих, а своје удове Богу за оружје праведности. Јер грех неће више имати власти над вама; нисте, наиме, више под законом него под благодаћу.

Шта онда? Да грешимо зато што нисмо под законом него под благодаћу? Далеко од тога. Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, коме се у покорности као слуге предајете: или греха за смрт, или послушности за праведност? Но хвала Богу што сте једном били слуге греха, али сте од срца послушали пример науке, коме сте предани; пошто сте ослобођени греха, стављени сте у службу праведности.Људски говорим због слабости вашег тела. Као што сте, наиме, некад дали своје удове да служе нечистоти и безакоњу - за упражњавање безакоња, тако сада дајте своје удове да служе праведности - на освећење. Јер кад сте били слуге греха, били сте прости од праведности. И какав сте плод у то време имали? - оно чега се данас стидите; јер крај свега тога је смрт. Сада пак, пошто сте ослобођени греха и пошто сте стављени у службу Богу, имате свој плод на освећење, а живот вечни као крај. Смрт је, наиме плата за грех, а благодатни дар Божији је - вечни живот у Христу Исусу, Господу нашем.

facenew22222222 klapklap klapklap

[Guest O.Ugrin]

Evo vam, Emilija, ovaj audio zapis, kao rekapitulacija napisanog i kao sugestija nacina kako to procitano i proziveti, saziveti... otvorenog uma i otvorenog srca, bez straha i u Miru Hristovom a na Radost sveta...

Bog vas blagoslovio - U.

http://www.youtube.com/watch?v=LvSmQykB_xE

[emilija]

HRISTOS SE RODI!

Zelim svim forumashima, administratorima, svestenicima mir i neke nove pocetke u napredovanju... Ocu Ugrinu zelim, jer vreme je zelja, da ga posluze i snaga i volja i ljubav, a narocito strpljenje da shiri reci istine kao i do sad:) Znam da su stalne pohvale preterane, ali cudesno je da tamo negde, zbog vase izrecene ili pisane ili usmene reci neko sasvim slucajno pocne da posmatra (ne) kvalitet svog zivota i odluci da promeni mnogo zahvaljujuci vama a dobije i putokaze pride 0102_laugh

[Аурор]

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  greengrin

Pileća čorba, ne zbog nekih lekovitih svojstava čorbe nego je to ono - jerotićevski-malo-ovo-malo-ono-eklektički-mambo-džambo-pristup. Koji nikome ne preporučujem, da se dopunim.

[maxwell]

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  srecan

Психологија не спада у природне науке (hard science), без обзира на то у шта они покушали да те убеде...

[Aquilius Cratus]

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  srecan

Pileća čorba, ne zbog nekih lekovitih svojstava čorbe nego je to ono - jerotićevski-malo-ovo-malo-ono-eklektički-mambo-džambo-pristup. Koji nikome ne preporučujem, da se dopunim.

A sarmu umesto pilece corbe?

[ego]

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu. 

Психологија не спада у природне науке (hard science), без обзира на то у шта они покушали да те убеде...

Нико не може доћи Мени ако га не привуче Отац који Ме посла.

Сваки који чује од Оца и научи, долази к Мени.

greengrin

[ego]

Сви су битни одговори и решења одавно пронађени и све важне тајне одгонетнуте, али није једноставно да након покољења отпадништва приступимо Истини и саживимо се са Њом. Далеко су нас одвеле многе странпутице. Некада је потребно све тајне упростити и проговорити језиком савременика, да би дотакле наше срце. Њихови одговори немају ту дубину мудрости, искуства и чистоте, коју је Црква вековима очувала, али јасно сведоче до чега нас све богоотпадништво доведе.

"Говорећи о ситуацијама које утичу на обликовање тих односа, или су, пак, њихов непосредан или посредан продукт, Марта Мратинковић, ванредно вешто, ослонцем на релевантне изворе, убедљиво теоријски образлаже, и примерима из сопствене терапеутске праксе илуструје, на које све начине, преко каквих психолошких механизама и до које мере, тајне и лажи, могу да унесу неред у породичне односе - да поремете поредак у породици, онај природни ред који подразумева да се зна ко је у породици старији, а ко је млађи; ко је дете, а ко су родитељи; ко је мушко, а ко женско. Описани радови сликовито дочаравају како се, на пример, прикривањем истине о немилим (компромитујућим) догађајима у породици, као што су инцести, ванбрачна деца, убиства и сл., те потискивањем непријатних сазнања и "измишљањем" боље породице од оне каква јесте и којој припадамо (а чему управо служе различите тајне и лажи), стварају тзв. стања "заглављености" у трауми, односно, недовршени послови". Оно што је у вези с тим најбитније јесте чињеница да се ти незавршени послови остављају у наслеђе потомству, при чему се временом, из генерације у генерацију они, обично, додатно компликују новим (успутно придодатим) тајнама и лажима које као додатни сигурносни механизми спречавају да се ситуација "одглави". И тако уместо да се проблем реши док је у зачетку, оне се заташкавањем и лажима привидно изглађује, али се, у ствари у међувремену компликује, између осталог и због тога што му се губе трагови, па га је све теже схватити и решити.

Ова књига нас учи да стварне жртве лагања и скривања истине нису само (и најчешће нису првенствено) они су који су непосредно преварени, односно ускраћени за истину већ њихови потомци за којима се вуку "недовршени послови" ближих и даљих рођака; оних који су се без могућности да бирају нашли у вртлогу поремећених породичних односа - поремећених тајнама и лажима које их попут генетски предодређених наследних особина упорно следе и киње. Дакле оно што карактерише лаж посматрану у контексту Поретка љубави нису никако њене "кратке ноге" већ озбиљност последица које она производи изазивањем поремећаја у породичним односима, тј. тежина патњи оних који су осуђени да у тако поремећеним односима живе. Зато, истина не избија на видело кад-тад из чиста мира, већ из простог разлога што у неком тренутку постаје неподношљиво даље трпети због њене утаје; истина не крчи сама себи пут већ јој врата отвара онај кога су сустигле озбиљне последице њеног прикривања. Оно што је у вези с тим битно и што аутор овог рада убедљиво доказује јесте да такве психичке патње па и озбиљна органска обољења која их неретко прате (а које су узроковане "запушеним" дуготрајним стањем "заглављености" у трауми због породичних тајни и лажи) не морају бескрајно да се трпе. Поредак љубави управо је она терапија којом се може (истина не увек брзо и лако) допрети до изворишта трауме, којом се могу идентификовати механизми који одржавају то стање "заглављености" у трауми и која може да помогне "чувару тајни" и "саучеснику у лагању" да скупе храброст и суоче се са истином, не очекујући крајњи час, тј. време да патња постане неподношљива, а њене последице ненадокнадиве."

Др Зоран Килибарда, из предговора књиге "Тајне и лажи - Поредак љубави II"

[Guest O.Ugrin]

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  greengrin

Pileća čorba, ne zbog nekih lekovitih svojstava čorbe nego je to ono - jerotićevski-malo-ovo-malo-ono-eklektički-mambo-džambo-pristup. Koji nikome ne preporučujem, da se dopunim.

Sta tacno replicirate ovim navodom Erika Berna i koju igru igrate pozivajuci se na pilecu corbu TA eklekticara da bi pobili mambo-dzambo Vladete Jerotica sa preporukom.... koga? Koje delo stoji iza vas kojim nudite alternativu delu V. Jerotica. Erik Bern je dao TA ako alternativu Frojdu i Eriksonu, vi? Hajde da se okanemo suvog kritikovanja necijeg dela i da damo neke konkretne rezultate pa ce onda ta dela govoriti umesto nas, stedeci nas ishitrenih sudova o necemu sto mozda ni ne razumemo u momentu kada doticno kritikujemo; da li pozitivno da li negativno... nije ni bitno. Mislite o tome...

Bog vas blagoslovio - U.

[Guest O.Ugrin]

Odgovornost - izraz najboljeg u nama... Ovog puta i slika prati rec.

http://www.youtube.com/watch?v=2axwtI3lXTg

Bog vas blagoslovio - U.

[Аурор]

Erik Bern je rekao da čoveku sa ovakvim problemima možeš ponuditi nauku, religiju ili pileću čorbu.  bleh

Pileća čorba, ne zbog nekih lekovitih svojstava čorbe nego je to ono - jerotićevski-malo-ovo-malo-ono-eklektički-mambo-džambo-pristup. Koji nikome ne preporučujem, da se dopunim.

Sta tacno replicirate ovim navodom Erika Berna i koju igru igrate pozivajuci se na pilecu corbu TA eklekticara da bi pobili mambo-dzambo Vladete Jerotica sa preporukom.... koga? Koje delo stoji iza vas kojim nudite alternativu delu V. Jerotica. Erik Bern je dao TA ako alternativu Frojdu i Eriksonu, vi? Hajde da se okanemo suvog kritikovanja necijeg dela i da damo neke konkretne rezultate pa ce onda ta dela govoriti umesto nas, stedeci nas ishitrenih sudova o necemu sto mozda ni ne razumemo u momentu kada doticno kritikujemo; da li pozitivno da li negativno... nije ni bitno. Mislite o tome...

Bog vas blagoslovio - U.

Ne znam,pade mi na pamet citat pošto je tema Strahovi u podforumu Psihologija a prepuno je citata Svetog Ignjatija, vladike Nikolaja... Baš nisam hteo ništa (loše) citatom.

Moramo napisati ekvivalenta Hamletu da bismo kritikovali Šekspira?

To je kada bih shvatio na dobar način, kada bih shvatio to na loš način, onda bi bilo "ko si ti da pričaš o Jerotiću tako?".

Ne igram nikakvu igru. Taj citat čak uopšte i nije iz Koju igru igraš?.

Bern je TA eklektičar? TA definitivno jeste ali da je eklektičar, baš nešto i ne bih rekao.

Ne, siguran sam da nije eklektičar, jer on nije nipošto na isti način eklektičar na koji se Jerotić poziva svaki čas na Adlera, Ranka, pa na Frankla pa na Frojda, pa na onog Mađara, Šandora Ferencija, kao osnovu koristi Junga i na sve to doda Pravoslavlje.

Bern nije davao alternativu Frojdovom učenju nego ga je unapredio, TA nije napad na tradicionalnu psihoanalizu i Frojda ništa više nego što je unapređivanje aviona napad na braću Rajt.

Svako dobro.

[Guest O.Ugrin]

Ne znam,pade mi na pamet citat pošto je tema Strahovi u podforumu Psihologija a prepuno je citata Svetog Ignjatija, vladike Nikolaja... Baš nisam hteo ništa (loše) citatom.

Hajde, molim vas, iskreno... a sta ste ocekivali na pravoslavnoverskom forumu i pdf-u pri tom forumu kada i psihijatri, kao sto ste vec uocili, pravoslavne orjentacije cine slicnu simbiozu Vere i savremenih dostignuca iz oblasti medicine - konkretno, psihijatrije? Nije valjda da ste ocekivali Frojda i njegovu ekspertizu straha kroz ove ili one fiksacije, obojene libidnim kanalisanjem, odnosno, nekanalisanjem kao uzrokom i kao resenjem? Ili, Adlerovski zakljucak o strahu kao o inferiornosti koju treba prevazici razvijanjem superiornosti kod doticne individue koja pati od potistenosti organske ili psiholoske patologije a koja opet ima malo ili ni malo veze sa voljom same individue ili njenih dela. Mada ni sam Adler nije ostao imun na religiju kao jednu od temelja ljudske psiholoske svesti sto je i izrazio u svojoj knjizi - Religija i individualna psihologija (1933).... Dakle, ne verujem ni da ste Adlerovu - Individualnu psihologiju - ocekivali na ovom mestu kao ni modele lecenja svakog sledeceg psihoanaliticara od Viktora Emil Frankla, Pinela, Grizingera, Krepelina, Frojda, Salivena, Froma... do Jovana Raskovica (+1992), ili jos uvek aktuelnog Srdjana Milovanovica, u post SFRJ fazi razvoja psihijatrije u nas, kao i Ivane Aleksic, dr Jovana Mijuškovića, dr Vojsilava Mihajlovića, dr Vladimira Stanojevića, prof. dr Zdenka Levnentala, dr Đorđa Dragića, dr Riste Jeremića, dr Milorada Dragića, dr Dušana Mišovica.... a u svetu do David-a Goleman-a ili Arthur-a L. Caplan-a, James-a J. McCartney, Dominic-a A. Sisti... zar ne?

E, zato se onda nemojte cuditi sto u odeljku - psihologija - na pravoslavnoverskom forumu i jednom od njegovih pdf-a zaticete citate Svetog Ignjatija, vladike Nikolaja... etc. Sasvim je drugo pitanje - da li je to dobro ili korisno - ali, ono sto daje uvod jeste cinjenica da nije ni neobicno a jos manje cudno; zar ne?

Moramo napisati ekvivalenta Hamletu da bismo kritikovali Šekspira?

To je kada bih shvatio na dobar način, kada bih shvatio to na loš način, onda bi bilo "ko si ti da pričaš o Jerotiću tako?".

Ni jedno ni drugo... ali, hvala vam sto ste ostavili prostora ne donoseci svoj sud vec dopustajuci da se teza ucini jasnijom. Ergo, nikako ekvivalent vec upravo antipod, delo koje je drugacijeg zandra ali pretenduje da je bolje u razjasnjenju identicne problematike, ali ni tada ne doticuci se licnosti autora (Shekspira), vec iskljucivo njegovog dela, odnosno pokusaja razjasnjenja problematike opisane u Hamletu, protiv koje sada vi ustajete iznoseci svoj pristup razresenju koji je suprotan ali daje isti, ako ne i bolji, to ce reci i brzi - rasplet... shvatate?

I ne, ne.... nikako opcija broj dva, mada zao mi je ako ste barem na trenutak posumnjali da sam toliko dogmatican i iskljuciv pa da neke autoritete prihvatam per se kao neosporne i kritici nepodlozne... ne verujem ni da bi sam V. Jerotic to voleo dok njegova predavanja upucuju upravo u prevladavanje iskljucivosti u ostvarenju integriteta licnosti, koja sada vise ne mora da se zaklanja iza ovih ili onih normi, licnosti, stavova pa i Zakona - da li Bozijeg ili drzavnog, u ovom kontekstu, krajnje je irelevantno. Ono sto sam zeleo da akcentujem, jeste pogubna navika ''suve kritike'' koja se odomacila kao manir forumskog izrazavanja kojim se anonimusi, zaklonjeni udobnoscu - no name - filtera, ostrvljuju na necija dela ne dajuci nista kao alternativu. Dakle, pitanjem izrazena nedoumica bi glasila: dobro, to ne valja ali sta valja, sta mi nudis kao temu za razmisljanje ako odbacim ovaj sistem zakljucivanja? - razumete li sada? Pri tom, ne mislim da ste vi taj anonimus koji se ostrvljuje vec ste mlad covek, oko 20 god., je li tako, koji jos uvek sazreva i na tom putu intelektualnog  bujanja tipicno je da se autoriteti ili neki dogmatizovani sistemi odbacuju i negiraju... ta, to se mlad um bori za samostalnost a protiv ukalupljivanja, sto je i logicno... i bas zato vam i pisem sve ovo ne bi li vas upozorio na tu tananu razliku izmedju sutrasnjih zrelih mislilaca i razno raznih buntovnika bez razloga, vecito indolentnih analiticara koji do podne mrze sebe a od podne ceo svet, kada ih i mozete zateci ispred dragstora kako junacki pokusavaju da deplasiraju politicki establisment - sasvim je irelevantno koja opcija je vladajuca - oni su vecita opozicija kao sto su i alkoholicari vecito tuzni... jer ta katatonicna stanja psihe omogucavaju stalnu kritiku odnosno, stalno nalivanje a vas ne bih zeleo da vidim u tom drustvu. Mlad ste covek, predstavljate buducnost Zemlje i put kojim krcite stazu zakljucivanja niste lose odabrali, Dekartovski bez sumnje i bas sa sumnjom kao pocetnom istinom, odnosno polazistem... i sve je to drago ali dajte vi neko slovo, delo. Zastanite svaki put kada nesto odbacite i napisite zasto to odbacujete te ce te tako sebi uvreziti jedan manir kritickog dijaloga koji jeste afirmativan posto je pozivajuci te cete i sami videti kako cete mnoge ukljuciti u svoj proces pa ce i oni ''raditi za vas'' iznoseci neke nedoumice kojih se ni vi u tom trenutku ne biste setili.... i to ce vremenom postajati sve kompleksnije i sire a vasa lepeza pitanja stopice se u jednu formu odgovora, odgovora koji ce biti vas.... i tada, dok zadovoljno budete citali poslednju lekturu, seticete se mene.... tamo negde u buducnosti, kada na vas tek izveden zakljucak neki mladi i ishitreni istrazivac i bundzija postavi lakonski komentar - kako to nista ne valja... - i u tom trenutku, kada vam slika mojih reci proleti mozgom, vi spustite loptu i izduvajte sujetu pa mu natenane, bolje nego sto ja vama cinim sada, objasnite koja to dva puta stoje pred njim; ne zaboravljajuci ni u jednom jedinom momentu da to mlado stvorenje, koje je pred vama, jeste buducnost i novo lice Srbije.

''Ne igram nikakvu igru. Taj citat čak uopšte i nije iz Koju igru igraš?''

мајкл Naravno da nije, time sam zeleo da vas uputim na tu njegovu knjigu, te ako ste je procitali, nasli biste njegovu analizu stanja gore opisanih osoba kao i promena cinioca roditelj - dete u dete - roditelj prema okruzenju jer ti ''lavovi'' ispred dragstora ili iza nick name-a jesu zecevi u zbilji sto ih i goni da budu tako neprikosnoveni na poligonu opste bezlicnosti... a, sa obzirom da sam vam persirao do tada, sto i sada cinim, bilo bi malo previse ocigledno da sam napisao - koju igru igras - taj prelaz bi vam refleksno zaparao uho i vi biste odgonetnuli, mislio sam da ce ital-izovanje biti dovoljno. Mada, ponavljam, daleko ste vi od opisanog no name lava i opis se ni u jednom jedinom detalju ne odnosi na vas... vec na ono sto mozete postati sto opet ni malo nije izvesno ni po cemu sada. Nadam se da me razumete, ne bih voleo da me pogresno shvatite zbog moje mozda ispresecanosti futura i prezenta, treceg i prvog lica... udubite se u poentu, ona je bitna i ona je za vas... sve ostalo su opisi - nekih tamo i tamo nekad... u buducnosti!

''Bern je TA eklektičar? TA definitivno jeste ali da je eklektičar, baš nešto i ne bih rekao.

Ne, siguran sam da nije eklektičar, jer on nije nipošto na isti način eklektičar na koji se Jerotić poziva svaki čas na Adlera, Ranka, pa na Frankla pa na Frojda, pa na onog Mađara, Šandora Ferencija, kao osnovu koristi Junga i na sve to doda Pravoslavlje.''

Eklekticarski pristup nije podstapanje na tudje sisteme u vlastitoj interpretaciji odredjenih fenomena vec preuzimanje konacnog rezultata, onog najboljeg ili najjasnijeg sto je odredjena grana dala te onda zbiranje svih tih ''konacnih ishoda'' u jedan sistem i u jednu formu. To je star pristup, datira jos od Stoika mada i jos ranije ali ne tako definisana ova rec kao izvedenica dveju grckih (grč. ek-lektikos) sa znacenjem - onaj koji odabire iz različitih učenja pojedine delove i tako oblikuje svoj sistem. Tekstovi eklektičara u filozofiji mogu poslužiti kao doksografski izvor o pojedinim učenjima (na primjer, Ciceron); uopsteno - oznaka za nesamostalno mišljenje.Već su grčki skeptici smatrali definiciju nepotrebnom sto je pripremilo teren mnostvu razlicitih stavova pod kapom jednog filosofskog sistema i, kao eklektičar, Ciceron je povezao učenja akademičara, stoičara i skeptika. Kasnije se ovaj pristup sve vise i vise razvijao cak je pretendovao da da i jedan idealni religijski sistem a ta indicija postoji i danas mada ne toliko populisana iz vise nego li ociglednog razloga sveopste nezainteresovanosti po pitanjima Vere i covekove definisanosti u odnosu prema njoj. No, to nije ni tema tako da da - Erik Bern je bio eklekticar spojivsi Eriksonovo i Frojdovo napredovanje u oblasti psihoanalize sopstvenim dostignucem - TA; nudeci time jos jednu mogucnost nacina u psihijatrijskom pristupu i lecenju sto predstavlja drugo resenje u odnosu na onog koji nije hteo da se podvrgne Frojdovom ili Eriksonovom pristupu te samim tim predstavlja alternativu ovim pravcima jer alternativa ni ne pretpostavlja sukobljenost vec samo drugu opciju, mogucnost ili varijantu dolaska do jedne i iste stvari kao sto je ''Kravica'' alternativa Imleku ili Granicama a opet ona sobom ne spori njihovu postojanost kao - mleku - vec samo sobom nudi nov kvalitet postavljajuci se tako kao alternativa ovim dvema mlekarama, shvatate li sada na sta sam ciljao terminom altrernativa? Sto se tice Jerotica, kako nema jos neki posebni sistem tako on nije ni eklekticar vec se vise ''podstapa'' razlicitim misljenjima u interpretaciji onoga sto predaje i sto je programom zacrtano ili, u slucaju da nije vezan katedrom on iznosi vlastito misljenje ili stav no ne i sistem tako da ne moze biti eklekticar u onom oficijalnom smislu cak ni po mesavini pristupa posto doticna ne usvaja vec se samo njima sluzi a to je bitna razlika... i velika.

Tako... nadam se da sam vam jasniji sada i nadam se da cete ostvariti sebe u slovu vlastite nedoumice po nekim pitanjima ne vise ''suve kritike'' ostavljajuci njome sebe nedorecenim a auditorij zbunjenim ne nudeci mu nikakvu alternativu... a, ljudi tako vole kada im se jasno kaze. Mislite o tome...

Lep pozdrav - U.

Zelim vam najiskrenije, da budete romanticar svog doba, jer:

''Romantizovati znači banalnom dati uzvišen smisao; uobičajenom nepoznati izgled; poznatom dostojanstvo nepoznatog; konačnom privid beskonačnog.''

319.gif

[emilija]

Hvala ti ego,  puno na trudu, podvigu i prelepom izboru svih ovih korisnih tekstova!

Citam sve u delovima i sporo, da ne potrosim, pa onda prepisujem...zaista zive reci utehe i pouke, neka ti Gospod vrati stostruko