Саопштење Светог Архијерејског Синода поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац

[Ćiriličar]

Саопштење Светог Архијерејског Синода поводом ревизионистичке кампање о броју жртава концентрационог логора смрти Јасеновац

 

 

 

 

Свети Архијерејски Синод са жаљењем и индигнацијом прати медијску кампању коју је, рециклираjући једну стару – иначе потпуно нетачну и крајње штетну – изјаву о броју српских жртава у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, покренуо извесни сарајевски портал, а оберучке прихватило на десетине гласилâ, пре свега у Хрватској, у такозваној Федерацији Босне и Херцеговине, у оним круговима Црне Горе који функционишу као Антисрбија, као и незаобилазна београдска CNN  affiliate  група са трабантима, дакле tutti quanti. Сви ти медији и њихови саговорници тријумфално објављују наслове типа „Мит о 700.000 Срба убијених у Јасеновцу руши управо Српска Православна Црква”.

Њихов тријумф је, међутим, самоопсена, због тога што Српска Православна Црква, у потпуности и без остатка, као ненаучну, противну историјској истини, одбацује изјаву која је својевремено покренула данас актуелну медијску кампању, али и све друге сличне изјаве које, ма од кога потицале, релативизују геноцид извршен у НДХ. Историјску истину да је над српским православним народом у НДХ, као и над нашом браћом Јеврејима и Циганима, почињен геноцид, не може порећи никаква лаж, ма ко је изговарао натежући се силогизмима и клеветајући сопствени народ и његове државе, Србију и Републику Српску. Историјска истина о геноциду у НДХ годинама после рата није довођена у питање јер је о њој сведочио остатак  закланог народа, а уз преживеле сведоке никоме није падало на памет да демантује не „српске пропагандистичке” већ аутентичне нацистичке, односно немачке и усташке, као и послератне хрватске изворе и низ других докумената и експертских анализа.

У овом контексту се мора истаћи да је Свети Архијерејски Синод, чим је Преосвећени Епископ славонски Јован пре више година изнео своју приватну – по нама произвољну, историјски неутемељену – процену о броју јасеновачких жртава, Свети Архијерејски Синод му је званично, својом одлуком, одузео право да се у јавности оглашава по том питању, знајући унапред да ће сви дежурни нападачи на Српску Православну Цркву и на српски народ, како они из такозваног региона тако и они из саме Србије, извршити замену тезâ и усамљено лично мишљење приказивати као став саме наше Цркве. Тако смо дошли до парадоксалне ситуације да они, класични лицемери, привидно осуђују став који и сами деле – или га, штавише, заступају у још радикалнијем облику – и „бране” традиционални став врсних представника историјске науке, код нас и у свету. Њима су се нехотице, несмотрено и неразборито, прикључили поједини угледни српски интелектуалци и дали себи право да држе моралистичке лекције и изричу пресуде Патријарху српском, Синоду и Сабору Српске Православне Цркве, све у име светосавског патриотизма, који иначе обично не разумеју у црквено-православном већ у секуларно-политичком кључу. Посебно је жалостан пример једног угледног и заиста заслужног академика који није осетио потребу да се јавно осврне на поновљене изјаве претходног председника САНУ да су Косово и Метохија изгубљена ствар и да од њих треба дићи руке, али се зато ревносно бави темом броја јасеновачких жртава, што је у реду, али уз инсинуацију да Српска Црква институционално стоји иза инкриминисане изјаве једног од њених епископа, што није у реду.

Овде треба, поштења ради, додати да се поменути епископ свих ових година дословно држао синодске одлуке док не треба трошити речи о „поштењу” сарајевског портала који је релативно давну изјаву приказао као дату у наше дане. Наша Црква је вековна будна чуварка аутентичног историјског народног памћења, особито пак вечног спомена светих мученика, исповедника и страдалника „за крст часни и слободу златну”. Уз то, она је по правилу прва и највећа жртва сваког прогона и погрома. Зато је, сматрамо, у најмању руку неумесно њу прозивати или од ње тражити да се правда пред самопостављеним цензурама, трибуналима и инквизицијама, медијским и иним. Откако постоји, није издала себе, није издала Христа и Његово Јеванђеље, а уверени смо да неће ни убудуће.

Став је Светог Архијерејског Синода да се утврђивањем историјских чињеница бави историјска наука, заједно са другим потребним научним дисциплинама, а да свештеници треба да се моле Господу за све невине жртве, српске и несрпске, да се моле да се систематско вишегодишње масовно убијање  невиних људи, мушкараца, жена и деце, више никад и нигде не понови, као и да негује хришћанску културу сећања.

Свети Архијерејски Синод скреће пажњу на то да је историјски ревизионизам, у нашем случају вишеструко умањивање броја усташких жртава, само део пројектованог свеобухватног, глобалног процеса чији  креатори ревидирају и намеравају да униште све вредности људске цивилизације – нацију, породицу, веру у Бога, родитељство, полове, па тако и појам о хришћанским светим мученицима.

Свети Архијерејски Синод указује на то да се у историјском ревизионизму најбрже препознају последице намераване опште сатанске травестије јер се број жртава вишеструко умањује како би представници „врлог новог света” масовне убице, виновнике геноцида, најпре аболирали, а потом им доцртали ореол херојâ, да би им напослетку заменили места са жртвама. Тако у медијским кампањама попут ове актуелне црно постаје бело, са невероватном лакоћом добро и зло мењају места, а лаж се намеће као ултимативна истина.

Свети Архијерејски Синод подсећа на једноставну констатацију да онај ко контролише садашњост контролише и прошлост, док онај ко контролише прошлост контролише и будућност, те најодговорнијим чиниоцима поставља питање: ко заиста у савременој Србији контролише садашњост?

Стога Свети Синод са  великим жаљењем указује и на веома трагичну чињеницу да се појединци српског рода и, надамо се, православне вере јавно одричу светих мученика, поричући њихово постојање, живот у верности Христу Господу, због Кога су они и задобили мученички венац, а Црква Христова у српском народу стекла немерљиви морални и духовни капитал. Свети Архијерејски Синод позива све и сваког на коленопреклону молитву јасеновачким светим мученицима, пострадалим само зато што су били Срби и православни хришћани, а предводнике суштински богохулног ревизионизма позива на покајање и рађање плодова покајања, јавним одрицањем од датих изјава.

У исто време, Свети Архијерејски Синод подсећа на чињеницу да логор смрти Јасеновац јесте био најмасовније губилиште, али и да на територији сателитске нацистичке НДХ готово да није било града или села у којем није  било масовних злочина над православним Србима, у којем није почињен magnum crimen, геноцид над српским народом, као и над Јеврејима и Ромима. Свети Архијерејски Синод стога истиче да је Јасеновац, са тамошњим манастиром Светог Јована Крститеља, данас изузетно светилиште у нашој Цркви, место молитве, место на коме свети мученици јасеновачки позивају, између осталог, све на покајање и на истинско помирење двају хришћанских народа, православног српског и римокатоличког хрватског.

 

[Ćiriličar]

Позив СПЦ и Влади Србије: Разрешите епископа славонског Јована свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ

 

Позив СПЦ и Влади Србије: Разрешите епископа славонског Јована свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ - Стање ствари

STANJESTVARI.COM

---

Позив СПЦ и Влади Србије: Разрешите епископа славонског Јована свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ - Стање ствари

Потписници из редова САНУ (по времену потписивања):

1. Академик проф. др Василије Крестић
2. Академик проф. др Данило Баста
3. Академик проф. др Радомир Н. Саичић

Потписници (по азбучном реду презимена):

1. Др Драган Алексић, историчар у пензији
2. Славица Арсеновић, диплoмирани физичар
3. Душан Ј. Басташић, председник Удружења Јадовно 1941. – Бања Лука
4. Љиљана Богдановић, новинар
5. Др Софија Божић, научни саветник
6. Ђорђе Бојанић, историчар и уредник сајта „Српска историја“
7. Јелена Булатовић Милошевић, дипломирани историчар
8. Часлав Васић, дипломирани историчар, Вршац
9. Слободан Веселиновић, професор историје у гимназији „9. мај“, Ниш
10. Срђан Веселиновић, историчар
11. Проф. др Слободан Владушић
12. Горан Вукчевић, редитељ
13. Ранко Гојковић, православни публициста и преводилац
14. Љиљана Давидовић, професор српског језика и књижевности
15. Марко Делић, теолог, докторанд Универзитета у Тибингену
16. Др Владимир Димитријевић, научни сарадник
17. Бранко Димовић Димески, писац, истраживач и продуцент
18. Др Василије Драгосављевић, научни сарадник
19. Проф. др Драгана Дракулић Пријма
20. Проф. др Зоран Ђорђевић, САД
21. Проф. др Мирјана Ђукић
22. Проф. др Ђорђе Ђурић
23. Проф. др Ненад Живановић
24. Академик др Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија
25. Никола Н. Живковић, писац и преводилац
26. Др Мирослав Здравковић, економиста
27. Богдан Златић, правник, бивши државни чиновник
28. Др Душан Илић, правник
29. Др Слободан Јанковић, Београд
30. Миленко Јахура, адвокат у пензији, председник удружења Пребиловци Знамен
31. Проф. др Бојан Јовановић
32. Стефан Каргановић, НВО Историјски пројекат Сребреница
33. Горан Киковић, историчар, председник Српског културног клуба из Берана
34. Проф. др Зоран Кинђић
35. Проф. др Снежана Кирин
36. Јелена Ковачевић, песник
37. Проф. др Милош Ковић
38. Др Владимир Коларић, теоретичар културе
39. Проф. др Часлав Копривица
40. Данијела Кужет, професор историје у Осмој београдској гимназији
41. Проф. др Миодраг Кулић, теоријски физичар, Штутгарт
42. Александар Лазић, уредник портала „Стање ствари“
43. Проф. др Милан Лекић
44. Проф. др Александар Липковски
45. Небојша Малић, новинар
46. Светлана Марјанов, дипломирани филозоф
47. Михаило Меденица, писац
48. Невенка Миличић, писац и професор социологије у Трећој београдској гимназији
49. Момчило Мирић, председник Удружења Јадовно 1941. – Београд
50. Дарко Михајловић, историчар и политиколог, Крушевац
51. Др Ања Николић, научни сарадник
52. Проф. др Слободан Орловић
53. Проф. др Драган Павловић, анестезиолог, Париз
54. Јован Пејин, историчар
55. Зорица Пелеш, публициста
56. Јован Пјешчић, правник
57. Тајана Потерјахин, антрополог и књижевник
58. Проф. др Светозар Поштић
59. Витомир Пушоњић, писац
60. Светислав Пушоњић, писац и професор књижевности
61. Др Мирјана Радојичић, виши научни сарадник Института за политичке студије у Београду
62. Милослав Рајковић, филолог и новинар
63. Љиљана Раковић, професор историје у Земунској гимназији
64. Боривој Рашуо, књижевник
65. Проф. др Митра Рељић
66. Мирјана Савовић, дипломирани историчар
67. Проф. др Слободан Самарџић
68. Момчило Селић, књижевник
69. Ана Селић, публициста
70. Проф. др Рада Стијовић
71. Др Ивица Тодоровић, научни саветник
72. Проф. др Радмила Тонковић, академик Руске академије наука и Међународне академије „Никола Тесла“
73. Александар Тутуш, писац
74. Јелица Ћирика, етнолог и антрополог
75. Др Драган Хамовић, књижевник
76. Проф. др Зоран Чворовић
77. Проф. др Љиљана Чолић
78. Проф. др Миладин М. Шеварлић, председник УО Друштва српских домаћина
79. Никола Шијан, Хелмкаст

Позив су накнадно подржали:

1. Весна Веизовић, уредник сајта „Васељенска“
2. Др Горан Ђорђевић, адвокат
3. Вељко Ђиновић, Јадовно 1941.
4. Родољуб Лазић, правник и православни публициста
5. Др Љубиша Марковић, инжењер машинства, Висбаден, Немачка
6. Никола Милованчев, публициста
7. Предраг Савић, адвокат и писац
8. Стефан Стефановић, адвокат
9. Слободан Стојичевић, публициста и преводилац

[Ćiriličar]

Апел за смену владике Јована је упућен 12. септембра, Синод се огласи 1. септембра. Случајно или не, углавном време је било да се огласи.

Људи праве државе на лажима, краду историсјка наслеђа, краду језик, темеље своје политике на улози лажне жртве и лажу и увеличавају бројке...то само ми можемо, да од можда најбруталнијег и звјерскијег злочина над нашим народом, и рукама и ногама, са кровова дречимо се како није онако како су рекли Немци, Јевреји....него обако како "ја"кажем. Мноо је ма од кога да је! И не само то, него у сред државе која се темљи на прогону ПОТОМАКА тих мученика, и темељи се на наративу усташком. Много је да је и од владике.

По којим критеријима су његов аргументи "стручни" а када то говоре остали онда су они шалабајзери? Који критерији су успостављени за веродостојност извора и АУТОРИТЕТА?

[Ćiriličar]

 

[Bokisd]

Мора нешто мало и конкретно, ок саопштење али шта ћемо да радимо ако овај епископ и даље настави своју агенду, шта онда. 

[Milan Nikolic]

пре 42 минута, Bokisd рече

Мора нешто мало и конкретно, ок саопштење али шта ћемо да радимо ако овај епископ и даље настави своју агенду, шта онда. 

Цитат

Овде треба, поштења ради, додати да се поменути епископ свих ових година дословно држао синодске одлуке док не треба трошити речи о „поштењу” сарајевског портала који је релативно давну изјаву приказао као дату у наше дане.

 

[Bokisd]

Мислим да је боље да ћутим ко риба.... 

[Н И Н Е]

Цитат

Дрзнућу се да се не сложим са ученом господом.
“… епископ Јован делује ревизионистички против давно утврђеног броја од 700 хиљада сурово убијених у Јасеновцу”
Молићу лепо, ко је ову бројку УТВРДИО? Утврдио, на темељима науке, а не ПРОЦЕНИО на основу исказа “овога и онога” или фрагментарно утврђених чињеница?
Нико!
Како се онда учена господа могу позивати на ту бројку као да је догма о Светом Тројству, а и сами – или бар већина њих, сагласни су да та бројка никада није научно тачно утврђена, па чак и да никада неће моћи бити тачно утврђена?
Сви извори указују да је бројка од 700.000 убијених настала као резултат ПРОЦЕНЕ (дакле – ПРОЦЕНЕ, а не као резултат научног истраживања и доказивања) пар КОМИСИЈА које су радиле после рата и ИЗЈАВА или ПРОЦЕНА неких високих немачких званичника. Нису ли то веома лабави, непоуздани, проблематични извори? Уз то и најпростијом математиком долази се до апсурдних цифара о хиљадама и десетинама хиљада убијаних дневно, данима, месецима, годинама… Бројка јесте била званично прихваћена, деценијама, али зар се никада више не сме научно преиспитивати? Др Никодијевића (и не само њега) малтене обесише куком под ребро, а он децидно истиче да уопште не претендује на коначну истину!
Свако има право да преиспитује ову бројку јер она није коначно утврђена! У чему је смисао историјске науке ако није у утврђивању, али и у преиспитивању утврђених чињеница о историјским догађајима?
Како може бити ревизионизам ако се оспорава или мења нешто што није научно утврђено и доказано?
Неупоредиво би корисније било и једино би имало смисла да су се учена господа са овог списка свим силама, користећи своја знања и своје несумњиво велике умне способности, бацили да СВЕТУ докажу и да СВЕТ ПРИЗНА да је у Јасеновцу извршен геноцид над српским народом, него што су повели крсташки рат за очување (недоказане) бројке од 700.000. Геноцид, и то не само у Јасеновцу већ и у целој НДХ све време њеног постојања. Да утичу да свет призна да је српски народ један од најстрадалнијих у Европи у последња два и по века, и да тај исти свет не сеири над нашом несрећом и проглашава један преклани народ за геноцидан (Сребреница) исконструисаним и политикантским аргументима разобручених светских сила.
А, можда, за то није довољно 100.000 или 200.000 закланих Срба, спаљених, удављених, убијених маљем, стрељаних…? Можда тај исти свет тражи да буде бар милион прекланих Срба да би нам признали да је над нама извршен геноцид?

Добар коментар. Ваљда нам је у интересу истина а не србовање. "Верна чада" напали владику Јована, часног човека. Све више се питам куда идемо као друштво.

 

Едит.

Коментар је у вези апела на сајту Стање Ствари

https://stanjestvari.com/2023/09/12/poziv-spc-vladi-srbije/

[Ćiriličar]

пре 6 часа, Ćiriličar рече

Свети Архијерејски Синод СПЦ:

"У овом контексту се мора истаћи да је Свети Архијерејски Синод, чим је Преосвећени Епископ славонски Јован пре више година изнео своју приватну – по нама произвољну, историјски неутемељену – процену о броју јасеновачких жртава, Свети Архијерејски Синод му је званично, својом одлуком, одузео право да се у јавности оглашава по том питању"

 

Управо сада, Н И Н Е рече

Како може бити ревизионизам ако се оспорава или мења нешто што није научно утврђено и доказано?

Пошто је САСинод СПЦ јавно саопштио да је владика изнео "произвољну, историјски неутемељену процену"...онда све што је владика говорио у контесту броја жртава, сва "аргументација" - губи сваки смисао! Осим тога, то такође ставља под знак питања деловање и кометентност владике на ову тему. То проста логика налаже. Не ради се да неко "прогања" владику.

Апропо ревизионизма, слажем се са коментаром у томе делу: не може се вршити ревизионизам нечега што није утемељено. Али, колико знам, управо је владика прогласио неки "парадржавни ревизионизам" у РСсрпској и Србији...а прозвао и Грајфа и назвао га "циркус".

Зато се поставља питање методологије, извора али и АУТОРИТЕТА. Намеће се питање: зашто је владика Јован компетентнији, није "циркус", а Грајф јесте?

Скренути неком епископу пажњу, а и јавности, на његове евентуалне погрешке, посебно ако се ради о стварима које нису искључиво еклисиолошке већ задиру и у државне и научне - зашто би то био прогон?

Осим тога, нисам приметио да људи који то сугеришу користе епитете које владика, често љут и бесан, користи. Тако да - ако је је то ствар "етике у науци" и ако је то толико важно, онда то треба мало мекше и опрезније да се ради и говори о томе. Ако је 700 000 само наратив, треб аузети у обзир да је он дугодеценијски, да је ушао у народ - разбијати тако грубо тако болне наративе није баш мудро. И онда је више то ревизионизам него супротно.

Поредио сам Грајфову и владикину биографију са Википедије - заиста не видим по чему је владика компетентнији од Грајфа?

ПС

Морам приметити да је формулација Синода да је владика изнео своју "приватну" (произвољну и истројски неутемељену твдњу", мало чудна - он је на челу институције која се бави тим стварима - како може тако "приватно" да греши? Онда можда треба мењати управу те институције и саставити их од људи који неће давати "приватне, историјски неутемењене" изјаве? Нико хе жели да линчује совг владику, али ипак су то озбиљне ствари. Нико му не оспорава и сав други његов рад, посебно што столује на том Светом месту Мученичком. Ја мислим да владика треба да буд емало "мекши", и да укључи што већи број људи око тога, стручник - не нас форумаша. Али валда не може код нас без чарки и на оваквим питањима.

[Ćiriličar]

ПСС

Треба лепо да седну сви актери, сви историчари, владика наравно, Бокан наравно...људи од знања, и да направе стратегију националну по овом питању:

-Како говорити о броју жртава?

-Да ли, где, какав меморила градити и шта ту писати?

-Како наступати међунардно са овим?

-Како у историјским уџбаницима?

-Како према Хрватима црквено и политички по овом питању?

 

И сл.

[Н И Н Е]

пре 12 минута, Ćiriličar рече

Скренути неком епископу пажњу, а и јавности, на његове евентуалне погрешке, посебно ако се ради о стварима које нису искључиво еклисиолошке већ задиру и у државне и научне - зашто би то био прогон?

Не бих да коментаришем саопштење Синода. Коментар је везан за захтев за смену епископа СПЦ Јована. Мислим да је епископ Јован частан човек који је уложио огроман труд у истраживање злочина над Србима. То што се некима његови ставови не уклапају у наратив (или им је згодно да сад дижу буку да би сакрили друге ствари као нпр. пузајуће признање "Косова") не даје им за право да му траже смену, оптужују за издају и сл.

[Ćiriličar]

Управо сада, Н И Н Е рече

Не бих да коментаришем саопштење Синода. Коментар је везан за захтев за смену епископа СПЦ Јована. Мислим да је епископ Јован частан човек који је уложио огроман труд у истраживање злочина над Србима. То што се некима његови ставови не уклапају у наратив (или им је згодно да сад дижу буку да би сакрили друге ствари као нпр. пузајуће признање "Косова") не даје им за право да му траже смену, оптужују за издају и сл.

А па. лепо је владика Иринеј (вероватно је он срочио Саопштење) рекао да ти неки не поимају светосавље како треба већ секуларно (кафански)...издаја и сл., то је свакодневна реч по српским препуцавањима. Што се смене тиче...владика је "легенда". што би се рекло. Осим тога владика треба некад и да "зареже"...мислим да нико нормалан не оспорава владики труд као епископу, посебно та том страшном месту и Светом. И још у онаквој мрзитељској Орвацкој....много је то тешко. Али мало се залити...моје мишљење.

Ј аникад не бих писао петиције против владика, а не присталица сам и да владике не прозивају јавно....него да назову великаше, траже састанке, ургирају, саветују, критикују насамо....посебно кад су овакве ствари у питању.

Смешно је д ами из кафана (ја не, али кажем) тражимо смену владики који столује где столује. Е сад, те неке комисије, иститути и сл., гд еје наука укључена....па добро, ако има бољи што да не? Можда је и боље да буде мирјанин н ачелу неке државне институције која ће се бавити тиме. Па чак и у црквеном телу...владике да то надгледају, делују саветодавно и одобравају/неодобравају.

Мање је "шкакљиво" за Цркву и мање осетљиво за народ. Треба бити и мудар мало...као змија иако си безазлен као голуб.

ПС

Морам да додам - владика има литургијски поглед на Јасеновац и из Јерусалима и из самог Јасеновца...ми то немамо...ја нећу писати петиције, али некако мислим да разумем стање око овога...зато мислим да владика треба да наступа не са тог свог виђења, него да се стави у ципеле Срба који га слушају, а слушају сваку реч...не да им говори шта желе да чују, али да им баш не "ломи преко колена" болне наративе...то је неко моје виђење ствари. Са народом треба опрезно...народ је тежак, али...видиш, како кавга испаде...лукави одмах злоће облачи у овчије рухо. Ј алично не сумњам у добре намере владике, иако сам затечен и пре његовим начином како ову тематику обрађује...

[Ćiriličar]

СВЕ историчаре образоване, владику Јована, све интелектуалце који могу да допринесу - сатавити и направити националу стратегију по овом питању, под покровитељством Синода. Са том националном стратегијом изаћи пред државу - озаконити то, институционизовати то, одвојити буџет, запослити људе, обезбедити просторије - да то буде за век векова. И да се стане са ситничарењем и са препуцавањем.

САНУ је килав да то води - уздигнути се изнад свега, покупити све мозгове српске и почети озбињно радити на свим пољима.

[Ćiriličar]

 

Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу

RT.RS

---

Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће...

 

 

Гидеон Грајф први пут за српске медије: Како сам дошао до броја страдалих у Јасеновцу

22. авг 2023 20:43

| Обновљено: 24. авг 2023 15:53

Алекса Пауновић

•  

•  
•  
•  
•  
•  
•  
•  

Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната, али бих волео да српски историчари постигну консензус о овом питању, каже за РТ Балкан познати израелски стручњак за Холокауст

© B.P./ATAImages

Истакнути израелски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф

Чини ми се да постоји национална завера државе Хрватске да смањи број убијених у Јасеновцу, каже у интервјуу за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело "Јасеновац, Аушвиц Балкана".

У разговору за наш портал он говори о Јасеновцу, геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у Независној Држави Хрватској, својим искуствима у истраживању Холокауста, али и о све заступљенијем тренду ревизионизма, који је нажалост постао честа појава како на Балкану, тако и у самој Србији.

Интервју смо започели питањем које до данас изазива велика неслагања, а то је укупан број страдалих у Јасеновцу.

Професор Грајф по први пут за српске медије открива изворе које користи како би поткрепио бројку од око 700.000 страдалих у том усташком логору.

"Да бих утврдио број убијених у логору Јасеновац, првом логору за уништење у Европи током Другог светског рата, користио сам многе архивске и историјске изворе, али за мене су најпоузданији и најаутентичнији извори који је објавила најпоузданија, најпознатија и најугледнија научна институција у целом свету: Јад Вашем у Јерусалиму. Ослањао сам се углавном на три публикације Јад Вашема: Прва је 'Историја Холокауста – Југославија', коју је уредио проф. Менахем Шелах, а издао Јад Вашем 1990. године. У њој на 189. страни пише да се '700 хиљада убијених може се сматрати реалним бројем', слична бројка објављена је и у истој књизи и на страницама 173, 188, 189. и 199", каже израелски историчар.

"Други извор је 'Регистар заједнице - Југославија', који је уредио Цви Локер, а издао Јад Вашем 1988. године. У тој књизи на  страни 316, под термином 'Јасеновац' пише: 'Према званичним проценама, у мрежи јасеновачких логора страдало је 700.000 људи. Огромна већина били су Срби, али међу њима је било и 20 до 25 хиљада Јевреја из Хрватске и Босне, као и многи Роми'. Трећи извор је 'Енциклопедија Холокауста', главни и одговорни уредник: проф. Израел Гутман, издао је Јад Вашем и библиотека Хапоалим 1990. године. У трећем тому, о 'Јасеновцу', на страни 575, пише: 'У логору Јасеновац убијено је 600.000 људи, већином Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима'", објаснио је Грајф.

Реч је о озбиљним и респектабилним изворима, које је издао водећи меморијални центар за очување сећања на Холокауст у Израелу.

И заиста, издање "Енциклопедије Холокауста" у које је РТ Балкан имао увид садржи део у коме пише да је у Јасеновцу убијено "око 600.000 људи, већином Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима".

Фотографија "Енциклопедије Холокауста" у издању Јад Вашема у коју је РТ Балкан имао увид. Разлике у броју стране на којој се део о Јасеновцу постоје зато што је реч о различитим издањимаРТ Балкан

"Као пажљив и одговоран историчар, који тежи да се ослони на поуздане, ауторитативне и аутентичне изворе, сматрам да било који историјски податак објављен у издавачкој кући Јад Вашем поседује немерљиво већи кредибилитет и аутентичност од било које друге публикације било где у свету", наглашава Гидеон Грајф.

"Стога сматрам да су подаци који се појављују у овим књигама Јад Вашема истинити и историјски засновани, и нисам имао разлога да сумњам у њихову поузданост или тачност. Из овога је јасно да ја нисам 'надувао' бројеве убијених и нисам их измишљао због (наводне) пристрасности или спољног притиска. Ово су подаци штампани црно на бело у три најважније публикације Јад Вашема."

Професор Грајф се последњих година нашао на удару критика појединаца у Хрватској, Израелу, али и Србији, који га оптужују да промовише "надуване бројке" и тако даје ветар у леђа "српским националистима". Он такве оптужбе недвосмислено одбацује и за РТ Балкан каже да он нема никакве породичне везе са Балканом, већ да му је једини циљ тражење историјске истине.

"Тврдња да 'надувавам' цифре убијених је смешна и нема основа. Нисам у сродству са породицама са Балкана, немам ни српске ни хрватске ни босанске рођаке, немам никакве интересе у региону Балкана и изнад свега никада нисам имао, и још увек немам интереса да нарушавам историју. Ја сам независни јеврејско-израелски историчар и немам никакав интерес да искривљујем истину о Јасеновцу", наглашава наш саговорник.

"Немам интерес да потцењујем, нити преувеличавам број убијених. Зашто бих то радио? Ја сам независан, конзервативан, строг и пажљив јеврејско-израелски историчар и обично проверавам податке које објавим хиљаду пута пре него што их ставим на папир. То радим редовно, без изузетка. Поред раније наведених извора, ослонио сам се на још један веома важан и изненађујући извор: извештаје немачких официра, укључујући генерала Глеза фон Хорстенауа, чији се број убијених поклапа са бројкама које износим у књизи (о чему је опширно писао угледни аустријски историчар Ханс Сафриан)."

Први увиђај у Концентрационом логору Јасеновац, Логору III – Циглана, у Доњој Градини, обавила је Окружна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из Нове Градишке, 11. маја 1945. године. Анкетна комисија Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача дошла је у Јасеновац 18. маја 1945. године, да би је месец дана касније поново посетила простор бившег логора, наводи се на званичном сајту Спомен-подручја Доња Градина. Комисија је у свом елаборату, који је објављен 1946. године, навела да се тачан број жртава у јасеновачким логорима не може утврдити, али да би тај број могао бити између 500.000 и 600.000.

Само ти ради свој посао: Колико је заправо било жртава у Јасеновцу?

"Југословенска државна комисија из 1945. године за истраживање ратних злочина проценила је да је у Јасеновцу убијено 600.000 жртава. Постојала је још једна, 'Земаљска комисија' из 1946. чија је процена између 500.000 и 600.000 људи. Знам за Југословенску послератну комисију која је проценила да је 1,4 милиона жртава у целој Југославији. Ја никада нисам рекао да је у Јасеновцу било 1,4 милиона жртава. Дакле, подразумева се да нисам усвојио податке званичног истраживачког одбора који је деловао на територији логора Јасеновац 1946. године и закључио да је број убијених у Јасеновцу достигао милион и четири стотине хиљада. Ово је несумњиво нереалан, преувеличан број, који никада нисам употребио нити једном поменуо", каже професор Гидеон Грајф.

Наш саговорник наглашава да би ревизионисте требало тражити на другој страни, пошто су многи у Хрватској, укључујући и неке утицајне политичаре, покушали да умање значај Јасеновца, али и број жртава у том логору.

"Праве фалсификаторе и ревизионисте треба тражити негде другде, а не код мене: на пример, бивши хрватски председник Фрањо Туђман истиче заблуду од 30.000 жртава у Јасеновцу. Он је, дакле, прави ревизиониста. То је значајан облик историјског ревизионизма, а да не спомињемо антисемитске ставове и порицање Холокауста које је износио некадашњи председник Хрватске, које је унео и у своју злогласну књигу", наглашава професор Грајф.

Још једно често запостављено питање када је реч о истраживању злочина у Јасеновцу представља судбина Рома који су нестали у том озлоглашеном логору. Управо се том темом у својој најновијој студији "Самударипен Рома у Независној Држави Хрватској" бавио др. Драгољуб Ацковић, водећи стручњак за ромску историју и културу. Он је дошао до бројке од око 80.000 Рома који су убијени у Јасеновцу и НДХ.

"У резултате истраживања тог поузданог историчара, професора Ацковића, не треба сумњати. Уколико је оно тачно, није могуће да је у Јасеновцу укупно убијено око 85 или 90 хиљада људи. То је апсурдно, смешно", сматра професор Грајф.

Borislav Zdrinja/ZIPAPHOTO/ATAImages

Како наводи наш саговорник, изузетно је сумњива и чињеница да је логор након рата збрисан са лица земље, као и то што је за време комунизма убрзо нестало интересовања за истраживање злочина почињених у Јасеновцу. Он наводи да је врло могуће да поједине стране, како тад тако и сад, нису имале интереса да се открије истина о томе шта се дешавало у том логору.

"Чини ми се да постоји национална завера државе Хрватске да смањи број убијених у Јасеновцу", наглашава он. "Број жртава никада неће бити познат јер је толико важних артефаката намерно уништено непосредно након рата. Самим тим, питање које је и даље отворено је - зашто би неко после рата уништио све зграде у Јасеновцу?"

Професор Гидеон Грајф наводи и имена још неких домаћих стручњака који су се бавили истраживањем злочина у Јасеновцу, попут покретача идеје и оснивача Музеја жртава геноцида Милана Булајића и угледног антрополога и палеопатолога Србољуба Живановића.

"Познат ми је и господин Милан Булајић, оснивач Музеја за жртве геноцида у Београду, који је 1961. године присуствовао суђењу Ајхману у Јерусалиму, као Amicus curiae (пријатељ суда). Господин Булајић је број жртава у Јасеновцу проценио на 700.000. Ископавања у Јасеновцу је било и након рата, када је професор Србољуб Живановић, који је извршио та истраживања закључио је да је број жртава у Јасеновцу најмање 750.000. Због претњи које су му упућене он је морао да побегне из Југославије у Велику Британију", каже наш саговорник.

Један од аргумената који се често "пребацује" заступницима тезе да је у Јасеновцу страдало далеко више од неколико десетина хиљада људи је и то што њихова имена и идентитети никада нису утврђени. Професор Грајф на то каже да, иако немамо тачне податке о свих 60 милиона страдалих у Другом светском рату, ту бројку нико не доводи у питање. Исти је случај и са 20 милиона совјетско-руских жртава, додаје он.

"Истина о тачном броју убијених у Јасеновцу вероватно никада неће бити позната, али бих волео да српски историчари постигну консензус о овом питању. У недавној изјави двојице званичника Музеја жртава геноцида у Београду, они су ми приписали да 'нема научних података у мојој књизи Јасеновац – Аушвиц Балкана'. Када би само обратили пажњу на изворе које сам користио - веома важне научне публикације Јад Вашема - они би смирили страсти и престали да ме лично нападну и вређају. Уместо илузионарних лажних и измишљених оптужби, да сам изманипулисан од стране неке владине агенције, боље би било да су лојални неоспорним чињеницама."

Професор Грајф такође оштро одбацује наводе да српске власти намерно увећавају број жртава Јасеновца.

"Оно што заправо видимо су покушаји да се драстично смањи број жртава, који долазе из врха хрватског политичког руководства", наглашава он.

[Ćiriličar]

 

Грајф за РТ Балкан (2. део): Нацисти су били стерилнији од усташа, 57 метода убијања Срба у НДХ

RT.RS

---

Разлике између Немачке и Хрватске када је реч о прошлости су огромне -...

 

 

Грајф за РТ Балкан (2. део): Нацисти су били стерилнији од усташа, 57 метода убијања Срба у НДХ

24. авг 2023 14:34

| Обновљено: 24. авг 2023 14:34

Алекса Пауновић

•  

•  
•  
•  
•  
•  
•  
•  

Разлике између Немачке и Хрватске када је реч о прошлости су огромне - док је Немачка преузела одговорност за своје злочине, Хрватска је и даље поносна на своју прошлост и жели да је оживи, каже познати израелски историчар

© B.P./ATAImages

Проф. др. Гидеон Грајф

Усташе су усавршиле чак 57 метода убиства које су примењивали у Јасеновцу, то је најбољи доказ њихове убилачке природе и жеље за убиством, каже у другом делу разговора за РТ Балкан Гидеон Грајф, водећи израелски историчар, стручњак за Холокауст и аутор великог броја научих радова на ту тему, међу којима се налази и капитално дело "Јасеновац, Аушвиц Балкана".

Он за РТ Балкан говори о сличностима и разликама између нациста и усташа, али и начину на који савремена Немачка и Хрватска гледају на Други светски рат. Дотакли смо се и његовог личног односа са Србима, али и тога шта би Србија могла да научи од његове домовине, Израела, када је у питању очување сећања на страдале у усташком геноциду.

"Убилачки методи Немаца и усташа су у много чему слични, али између њих постоје и неке јасне разлике. Ја бих то сумирао овако: Немци су били 'стерилнији' и 'чистији' у вршењу својих злочина, нису волели да се трљају о тела убијених и радије су се држали подаље од њих. Зато су измислили метод убиства у гасним коморама, који омогућава стерилно убиство уз држање дистанце између убице и жртава. Та метода је измишљена углавном зато што претходни метод убиства, у јамама на територији Совјетског Савеза од стране 'Ајнзацгрупа', није био довољно стерилан и изазивао је нелагоду и духовну патњу убицама. Прљаве послове, попут спаљивања тела, лоцирања драгоцености, чупања златних зуба и бацање пепела у реку, Немци су наметнули јеврејским затвореницима, члановима 'Зондеркоманде'. Принцип је био - не прљати чисте, 'аријевске' руке", каже професор Грајф.

"Усташе су биле потпуно другачије: Они су волели да осете тела својих жртава, одсецају главе затвореницима посебним ножем закаченим као рукавица, као и да праве фотографије својих бруталних убистава. Чињеница да су усташе измислиле и усавршиле ни мање ни више него 57 метода убиства које су примењивале у логору Јасеновац, најбољи је доказ њихове убилачке природе и жудње за убиством. Да резимирамо, усташе су биле примитивније и више налик на варваре од Немаца", објашњава наш саговорник.

Дечији логори

Усташки режим познат је и по томе што је организовао специјалне логоре за децу, што током Холокауста није радио нико други у Европи, чак ни немачки нацисти. Усташе су зверски убиле око 75.000 српских, јеврејских и ромских беба и деце, каже професор Грајф.

"Недавно, у пролеће 2023. године, српски медији су објавили да је Србија сада у поседу досијеа Диане Будисављевић. Ти документи садрже имена деце која су сачувана, чиме је откривена језива слика судбине српске деце у НДХ. Хиљаде и хиљаде деце остало је сирочад када су им усташе убили родитеље, а Диана Будисављевић је хиљаде њих спасила усвајањем у хрватске породице", објашњава познати израелски историчар.

mfa_russia/Twitter.com / www.globallookpress.com

Професор Грајф каже да је коначно решење усташког режима, односно истребљење Срба, Јевреја и Рома на простору Независне Државе Хрватске, почело чак 6 месеци пре немачко-нацистичког коначног решења.

"Сличност оба злочиначка режима била је и расна теорија, која је била централна линија политике и идеологије и у НДХ и у нацистичкој Немачкој, и која је довела до убистава милиона невиних људи, посебно Јевреја. Ова политика је донета одмах по доласку два режима на власт, а у НДХ је била усмерена против Срба, Јевреја и Рома."

У Србији наилазим на изузетно позитивне реакције, осећам велику захвалност

Професора Грајфа смо питали и да ли је у свом професионалном раду документовања страдања у Другом светском рату наишао на отпор и проблеме, као и са каквим се реакцијама сусрео. Он каже да у Србији скоро увек наилази на изузетно позитивне реакције и да га то веома радује.

"Добијам огромну подршку од некадашњих логораша који су преживели Јасеновац и који данас живе како у Србији, тако и у иностранству. У том логору је убијено око 20.000 беба и деце, пошто их је усташка влада прогласила 'државним непријатељима'. О тим великим усташким злочинима говорио сам када сам отварао изложбу 'Јасеновац – право на сећање' у седишту Уједињених нација у Њујорку 2018. године, што је био први пут у историји да је сећање на тај логор и његове жртве било поменуто у УН", подсећа израелски историчар и додаје:

"Дозволите ми да искористим ваше питање и посебно поменем саосећајне одговоре које последњих година добијам од многих грађана Србије, у Србији и у иностранству, грађана које не познајем али који ми пишу да је, у њиховим очима, моја активност толико значајна за српско историјско памћење, да у поређењу са мном ниједан српски историчар не ради ништа слично. Они наглашавају да би, без мене, питање Јасеновца и даље било закопано дубоко под земљом, као и протеклих деценија."

Професор Грајф објашњава да су га појединци чак и прозвали за "народног хероја српског народа", као да га често обасипају комплиментима и љубављу. "Ту захвалност осећам и у бројним посетама Србији. Људи ме препознају на улици и деле своја осећања са мном. То ме, као и трагање за истином, радује и подстиче да наставим са својим радом. Нико неће моћи да ме купи, нико неће моћи да утиче на мене терористичким средствима, нико неће моћи да ме подмити", закључује он и наглашава да су то вредности које потичу из његове породице.

Обележавање Дана сећања на жртве злочина у ЈасеновцуBorislav Zdrinja/ZIPAPHOTO/ATAImages

 

Против ревизионизма се мора борити истином

У току разговора са професором Грајфом, дотакли смо се и питања ревизионизма историјских чињеница који је, нажалост, последњих година постао широко распрострањен на простору не само ширег Балкана, већ и у самој Србији. Реч је о опасном феномену против којег се мора борити истином, поручује наш саговорник.

"Ревизионизам је опасан феномен који се мора искоренити, јер у многим случајевима представља увреду за убијене и скрнави сећање на њих. Зато се мора учинити све да се историја, њена светле и тамне стране, документују на што објективнији начин."

Наш саговорник наглашава да "неке владе користе историјски ревизионизам како би промовисале своју националистичку политику агенду" и како би се опрале од својих злочина против човечности током Другог светског рата. Оне се надају да ће на тај начин олакшати терет прошлости и очистити своју црну историју.

"Разлике између Немачке и Хрватске када је реч о прошлости су огромне. Док је Немачка преузела одговорност за своје злочине, Хрватска је и даље поносна на своју прошлост и жели да је оживи. Немачка признаје своју тешку кривицу и у свакој прилици износи искрене оцене злочина из своје мрачне прошлости, док Хрватска одбија да се одрекне својих прошлих злочина, што је озбиљан проблем са моралне, и са образовне тачке гледишта", објашњава професор Грајф.

Споменик у БлајбургуEibner-Pressefoto /EXPA/Angerer / www.globallookpress.com

За крај, нашег саговорника смо питали шта би Србија могла да научи од његове домовине, Израела, али и шире јеврејске заједнице када је реч о заштити сећања на жртве геноцида, а посебно цивиле страдале током Другог светског рата.

"Јеврејски народ је народ који уме да памти, а то колективно сећање траје хиљадама година. Сетимо се изласка из Египта, рушења Првог и Другог храма, вавилонског изгнанства, свих непогода које су током година задесиле наш народ, као и Холокауста, наше највеће катастрофе, током које је убијена око трећина јеврејског народа", подсећа професор Грајф.

"Велики део његових најважнијих државних празника су празници сећања, а у њиховом средишту су важни догађаји који су се догодили јеврејском народу у његовој историји. То живо и интензивно сећање чува наш национални идентитет, јача везу између делова јеврејског народа, чува наш историјски континуитет и служи као важан елемент у обликовању наше националне личне карте", објашњава он и подсећа да је његов однос са Балканом настао управо када су га из Владе Србије пре десетак година замолили да их саветује како да изграде националне институције за очување српског националног сећања.

"Због мог професионалног искуства као проучаваоца Холокауста, позван сам у Србију да спроведем истраживање о Јасеновцу и да организујем прву изложбу у Уједињеним нацијама на тему Јасеновца", наглашава израелски историчар.