Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'кнеза'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Музеј СПЦ, уочи Видовдана 2023. године, представља тродимензионалну реконструкцију бесцен-блага српског народа и његове Српске Православне Цркве – свечану одору Светог Кнеза Лазара, која се чува у Музеју. Одора кнеза Лазара је направљена од луксузне брокатне свиле из италијанског града Лука, пре 1389. године. Скинута је са моштију Светитеља 4. децембра 1826. године, када је Митрополит Стефан Стратимировић пресвукао и пренео мошти из старог кивота у нови. Једна од најзначајнијих средњовековних реликвија српског народа чува се у Музеју Српске Православне Цркве. У питању је свечана одора Светог кнеза и великомученика Лазара Хребељановића који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године. Нажалост, нису сачувани историјски извори из времена Косовске битке или непосредно после ње у којима се помиње свечана одора кнеза Лазара. Ипак, поуздано је доказано да је настала још за време његовог живота, и да ју је светитељ носио. У народном предању сачувало се веровање да је Свети кнез Лазар био обучен у ову одору када је погинуо на Косову, да су због тога на њој мрље од светитељеве крви и подеротине од шеснаест убодних рана. Недавно спроведена архивска и теренска истраживања, као и употреба нових дигиталних технологија, донеле су нова научна сазнања у вези овог предмета од изузетног националног и верског значаја, која обогаћују узбудљиву историју ове одоре као реликвије. Она су резултирала новим закључцима, помоћу којих нам је, између осталог, пружена могућност да сагледамо технику ткања и веза тканине и упоредимо их са сличним текстилним предметима из тог времена, до тога да смо смо успели да урадимо и идеалну реконструкцију првобитног изгледа целовите одоре. Реконструкција Одоре, Инстаграм страница Музеја СПЦ Интернет страница Музеја СПЦ
  2. Са благословом његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, у суботу 18. јуна 2022. године од 17 часова, свештенство Шида ће са благочестивим народом свечано, молитвено и литијски пренети мошти св. великомученика Кнеза Лазара из храма св. оца Николаја у храм посвећен светом српском Кнезу у Шиду. У недељу 19. јуна биће служена света архијерејска Литургија, коју ће предводити Владика сремски Василије, каже се у позивници старешине храма, протојереја Ђорђа Марића. Сви су добродошли на овај торжествени молитвени догађај. Извор: Радио "Слово љубве"
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 18. новембра 2021. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Александра Невског у Београду уз саслужење Преосвећене господе Епископа кронштантског Назарија из Московске Патријаршије и хвостанског Јустина, викара Патријарха српског. Беседа Патријарха српског Порфирија изговорена 18. новембра 2021. године у београдском храму Светог Александра Невског После свете Литургије, Патријарх српски г. Порфирије у порти храма освештао је споменик Светог Александра Невског поводом 800 година од рођења тог великог Божјег угодника. Том приликом, свечани чин братимљења Београда и Санкт Петрербурга обавили су градоначелник српске престонице др Зоран Радојичић и губернатор петроградски г. Александар Беглов. Свечаности су присуствовали министар др Ненад Поповић, амбасадор Руске Федерације г. Александар Боцан-Харченко, заменик градоначелника г. Горан Весић и чланови делегације града Санкт Петербурга. Бронзана биста са постаментом је тешка 2,15 тоне, а висина бронзане скулптуре је 1,15 метара. На споменику су на руском и српском језику златним словима угравиране речи Светог Александра Невског: „Бог није у снази, него у истини“. Биста је израђена у Краснодарској области, а њен аутор је Анатолиј Дементјев, вајар и члан Савеза уметника Русије, који је и аутор споменика Пушкину на Азову и Чехова у Таганрогу. „Дошли смо са радошћу у срцу у српску земљу да би смо опет и опет извршили молитвено сећање на Светог благоверног кнеза Александра Невског. У Руској Православној Цркви данашњи дан је посебан. На данашњи дан пре више од сто година изабран је Његова Светост Тихон на трон руских патријараха после једног дужег временског периода, који је захватао два века, када је император Петар Велики поништио патријарашко место. Изузетна је част што сам данас имао прилику да саслужујем у светој Литургији Његовој Светости Патријарху Порфирију. Радујем се што на овом месту неће бити само храм посвећен Светом кнезу Александру Невском, него ће у порти овог светог храма бити и споменик са ликом нашег Благоверног кнеза. Сједињени као православни народи, сједињени смо преко имена свих Божјих угодника и светаца који су у своме животу прослављали Господа, истакао је епископ Назарије. Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. У четвртак 11. новембра 2021. године, за времене планерног заседања међународне конференције "Саборност Цркве: богословски, канонски и историјски поглед" у Кијевској духовној академији Кијево-Печерске лавре, Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, уручио је Преосвећеном Епископу моравичком Антонију високо одликовање Украјинске православне цркве: орден Светог и благоверног кнеза Владимира (I степена). Ова висока награда је уручена владици Антонију за заслуге пред Украјинском православном црквом. Указ о награђивању је потписао Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Извор: Подворје СПЦ у Москви
  5. Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског, примио је 21. октобра 2021. године у Патријаршији српској у Београду делегацију руског града Санкт Петербурга у пратњи градоначелника Београда др Зорана Радојичића. Делегацију старе руске престонице предводио је заменик председника Комитета за спољне односе Санкт Петербурга г. Андреј Хлутков, који је епископа Јустина упознао са предстојећим манифестацијима којим ће бити обележена 800. годишњица рођења Светог кнеза Александра Невског како у Русији тако и широм православног света. Градоначелник др Радојичић је најавио духовне свечаности које ће тим поводом бити одржане у српској престоници. Светковине ће бити крунисане 18. новембра 2021. године потисивањем повеље о братимљењу Београда и Санкт Петербурга, као и откривањем спомен бисте Светог Александара Невског у порти београдског храма посвећеном том благоверном руском владару и Божјем угодинику. Пријему су присуствовали помоћник градоначелника Београда г. Андреј Младеновић и старешина храма Светог Александра Невског протојереј-ставрофор Вајо Јовић. Извор: Инфо-служба СПЦ
  6. Пијанисткиња и теолог др Ана Рашковић, након дугогодишњег истраживања у Русији и Ватикану, саставила је нотни зборник „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности од 16. до 19. века” Којим путевима сe српска литургијска поезија у част српских светаца преселила у руску цркву, дуги низ година истраживала је др Ана Рашковић у архивама Русије и Ватикана. Службе српским светима, према њеним речима, које неспорно спадају у најзначајнија дела српске средњовековне књижевности, дубоко су узидане у темељ нашег националног идентитета и, посредством музике као свог најприроднијег пута, преносиле су се широм православне васељене. У сеоби српских култова у Русију, која почиње још крајем 14. века, покренут је интензиван процес културне размене између два блиска православна народа. Управо у руској средини између 16. и 19. века настају најбројнији записи песама у част српских светих. На иницијативу недавно преминулог академика Димитрија Стефановића, за којег Ана Рашковић каже да је пример правог хришћанина каквог до тада није срела, почела је истраживање које је резултирало нотним зборником „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности од 16. до 19. века”. Ана Рашковић дипломирала је на клавирском одсеку Факултета музичке уметности у Београду у класи професорке Јокут Михајловић. Постдипломске студије клавира завршила је на Државном конзерваторијуму Глинка у Нижњем Новгороду у Русији, где је 2010. и докторирала из области музикологије на тему „Ирмоси Великог канона у српској и руској црквенопојачкој традицији”. Усавршавање из литургичке музикологије наставила је на Државном конзерваторијуму Римски-Корсаков у Санкт Петербургу, после чега је на Православном богословском факултету у Београду положила диференцијалне испите на Теолошком програму и редовно завршила докторске академске студије. На Катедри за литургику тренутно пише докторску дисертацију. Запослена је као професор клавира у МШ „Владимир Ђорђевић” у Београду. Најстарији нотни записи песама српским светима, до којих је дошла, нашли су се у 54 руска стихирара из 16–19. века. Укупно је пронашла 284 руске књиге у којима се помињу службе Светом Симеону Мироточивом, Светом Сави, Светом Арсенијију Првом, Светом краљу Милутину и Светом кнезу Лазару. ‒ Светачки култ као сложен духовни феномен представља идентитет једног народа у малом. Сеобе култова из једне у другу помесну цркву покренуте низом историјских фактора, представљају најдубље споне које најречитије сведоче о природи односа два народа у прошлости, али су и важан путоказ за будућност. Литургијски аспекат култа, који подразумева изучавање музичко-поетских православних састава у част светих, у највећем броју студија лежи у сенци хагиографске књижевности, која је убедљиво најчешћи објекат сродних истраживања. Чак и када је реч о студијама из црквене уметности, црквено појање и црквена поезија готово по правилу налазе узгредно место на периферији важних студија. Међутим, данас, у време литургијске обнове, када народ све више активно учествује у богослужењу, неопходно је да, како у науци, тако и у пракси, разумемо право место црквене поезије и музике у богослужбеном животу православне цркве ‒ наводи Ана Рашковић. Додаје да је велика богослужбена реформа митрополита Алексија и Кипријана, која је од последње трећине 14. века, па кроз читав 15. век Студијски устав мењала на Јерусалимски, директно створила услове за сеобу српских култова у Русију. ‒ Руска православна црква, која последња у низу међу православним црквама прихвата Јерусалимски устав, желећи да унифицира своје богослужење са грчким, преузима већ готове словенске преводе Јерусалимског типика и одговарајући комплекс богослужбених књига од Бугара и Срба са Балкана, пре свега са Атоса, али и из Цариграда. Носиоци богослужбене реформе били су и представници исихастичког покрета који се тада интензивно ширио читавим православним светом. С њим су се ка Русији шириле српске и бугарске редакције Јерусалимског типика и богослужбене књиге које су на руску књижевност извршиле утицај, науци познат као други јужнословенски утицај. Српске редакције новог устава у свом месецослову у руску цркву доносе и помене Светог Саве, Арсенија Првог и Светог Симеона ‒ истиче наша саговорница. С друге стране, култови краља Милутина и кнеза Лазара у Русију доспевају касније, у другој половини 16. века, посредством српско-руских црквених и културних веза које су биле веома интензивне у време отоманске окупације српских земаља. ‒ Српски монаси-молиоци за помоћ из најзначајнијих српских манастира, у првом реду из Хиландара, у време владавине три последња цара из династије Рјуриковича, који су у себи имали и српске крви, добијају велику материјалну помоћ. Према сведочанству из сачуване посланице хиландарске делегације Ивану Грозном из 1550. године, хиландарски монаси су те године донели преписе служби Светом Милутину и Светом Лазару, као и иконе ових светих. Иван Четврти, као владар који је највише допринео ширењу српских светачких култова у Московском царству, сигурно је утицао да и ови божји угодници нађу место у многобројном сабору светих заступника моћног царства, те да добијени српски преписи постану протографи руских потоњих преписа ‒ каже Ана Рашковић. Мирјана Сретеновић Извор: Политика
  7. У храму Васкрсења Христовог Хиландарског Метоха у Нишу у понедељак, 29. јуна 2020. године, јеромонах Нектарије Ђурић одржао је предавање на тему "Синаити у држави Кнеза Лазара". На снимку предавања благодаримо братству храма Васкрсења Христовог Хиландарског Метоха у Нишу. Звучни запис предавања Извор: Радио Глас
  8. Културни и образовни догађаји посвећени 800-годишњици рођења кнеза Александра Невског започели су у граду Пскову. Међу присутнима су били Митрополит псковски и порховски г. Тихон, гђа Ала Манилова, заменица министра културе Руске Федерације и г. Михаил Ведерников, шеф Псковске административне области. Богат дводневни програм садржао је низ округлих столова, научних и практичних конференција у којима су учествовали научници, представници владиних организација и туристички радници. Учесници и гости ове манифестације посетиће Псковски Кремљ и Државни историјско-књижевни и природњачки музеј – резерват великог руског књижевника Александра Пушкина Михајловско. Одговарајући на питања новинара, заменица министра културе Руске Федерације, Ала Манилова, нагласила је да припреме за прославу 800-годишњице од рођења Александра Невског треба да постану предмет интересовања у целој земљи. Недавно је, под председавањем Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила и министра културе Руске Федерације г. Владимира Мединског, одржан други састанак Државног организационог одбора у Саборном храму Христа Спаса, посвећен прослави 800–годишњице рођења кнеза Александра Невског. На састанку Организационог одбора донета је протоколарна одлука да до 16. децембра Московска Патријаршија заједно са Министарством културе коначно утврди списак објеката који ће бити обновљени поводом овог великог јубилеја. И то ће, наравно, бити урађено у веома кратком року, рекла је Ала Манилова. Према њеним речима, у процесу припреме за предстојеће свечаности приоритет су шест области које су уско повезане са животом и делом Александра Невског. Данас видите много младих посетилаца и учесника у овом догађају, и то је врло важно. У оквиру националног пројекта Псковске области „Култура“ пружа се потребна помоћ на свим нивоима – од дигиталног развоја до изградње библиотека и сеоских домова културе. Све ово је врло важно, јер без тога је тешко разговарати и привући пажњу људи на историју ове области и Русије, закључила је Манилова. Време владавине кнеза Александра Невског један је од најтежих периода руске историје. Разарајући напади номада са Истока и стална претња са Запада озбиљно су угрозили и сâмо постојање Русије. Млади Александар Невски успео је да заустави противнике и уједини народ, и на тај начин спасе своју отаџбину. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  9. У Москви ће се 24. септембра 2019. одржати спомен академија посвећена 630-годишњици престављења светог, великог и благоверног кнеза Димитрија Донског. У оквиру свечаности у Архијерејској сали при храму Христа Спаситеља одржаће се научно-практична конференција на тему „Димитрије Донски. Владар. Војник.“ у којој ће учествовати познати историчари, сарадници Института руске историје при Руској академији наука и уметности. Уз то, биће приказана књига Олега Вронског „Димитрије Донски и његово време“, а и књига за децу познате историчарке и археолога Татјане Панове „Евдокија Московска и њено доба“. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. Интервју са најблаженијим митрополитом Онуфријем о свечаностима поводом празновања дана Крштења Русије. - Ваше Блаженство, већ много година постоји традиција почетка празновања дана сећања на светог равноапостола кнеза Владимира и Крштење Русије на Владимирском узвишењу, ког називају „срце Кијева“ и спровођења Литије ка Кијево – Печерској лаври. При чему се сваке године број учесника Литије све више повећава и броји већ стотине хиљада. Како то објаснити у позадини крајње тешких година најновије историје Украјине са ратом на Донбасу и новим црквеним расколима, новим прогањањима канонизоване Православне Цркве у Украјини? - Заиста, Литије Украјинске Православне Цркве нису само у Кијеву него су и у свим нашим епархијама, градовима и целој држави постале сведоци јединства православног народа, сведочећи то да никакви политички раздори и катаклизме, укључујући и угњетавања и мешање у црквени живот, нису у могућности да поделе Цркву Христову, подређивајући је политичкој вољи. Господ наш Исус Христос је завештао: „Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свет верује да си ме ти послао.“ (Јн.17, 21). И наша канонизована Православна Црква се труди да испуњава ту заповест сведочећи самим животом то јединство. Мада, они који нису са нама имају своју „аритметику“ приликом пребројавања учесника Литија... И то не само у понашању према Литији, него и према Цркви у целини. Али Бог све види. Код Њега чак и оних који због старости и због других разлога не могу учествовати у нашим молитвеним поворкама и стајању за чистоту свете вере, али срцем се кроз молитву сједињују са нама (духовно јединство и искрена молитва немају препреку!), неће остати без награде... Верни Богу и Светој Цркви, наши парохијани видећи нападе на Православље духовно су се ујединили и наставили су да иду за Христом као Његови први ученици. Људи виде да је за превазилажење могућих криза и потешкоћа потребно смело ићи напред ка изворима своје вере и ка правој историји, ка најмудријем и добром руководиоцу државе – светом равноапостолу кнезу Владимиру. Они у Литији иду ка њему као ка живом, и после молитвеног разговора иду кнежевским путем упућујући се заједно са њим из центра Кијева ка благодатно-молитвеним пештерама Лавре по благослов ка Преподобнима, јер заиста верују у Бога и послушни су Цркви. Овим желе да присвоје те историјске примере којима свети Крститељ поучава свој народ! То је доброта, милосрђе, пожртвованост, очување мира и најважније – разговор са Истинитим Богом. Немогуће је заувек обмањивати душу народа празним обећањима и играчкама. Народ жели да се дотаке онога што је испуњено благодаћу, што је проверено временом, он жуди да добије то што је вечно и вредно. То је вероватно главни разлог пораста броја верника у данашње време. Они се не боје врућине, гужве, неудобности. Њихов премер и храброст одушевљавају друге, мање црквене наше савременике... - Сви смо постали сведоци разарања атеистичке државе СССР-а, али такође и исмевања над нашом недавном историјском прошлошћу – херојима Другог светског рата 1941-1945 год. Али историја сведочи да је међу совјетским пуковницима, официрима и обичним војницима било и много тајних хришћана, који су уз молитву штитили Отаџбину. И при том су се молили великом кнезу Владимиру, заштитнику Русије. Шта Ви можете рећи поводом тога? - У тешком времену искушења, најбољи синови наше Отаџбине, често су губећи се на свом духовном путу правили прави избор. Они су се враћали том наслеђу које је иза себе оставио свети кнез Владимир – Светом Православљу! Наша бивша држава која се звала „Совјетски Савез“ распала се у тренутку без иједног пуцња. Разлог томе је то што се она није градила по традиционалном Божијем темељу, него на „песку“ безбожништва и богохулству. И у том тешком периоду ратова, казни и експеримената над перестројкама, наш народ је преживео. Црква је сачувана захваљујући тој вери коју су наши преци прихватили од свог светог кнеза Крститеља. Упркос чињеници да је Црвена армија по својој идеологији била атеистична, у њен састав су улазили милиони крштених војника, наредника и официра. И сваки је у биткама испољавао своју веру. У сваком случају Господ није заборавио никог ко је умро у рату, јер су они испуњавали свети дуг заштитника Отаџбине и главну Христову заповест: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн. 15,13). У неком смислу наша времена подсећају на време кнеза Владимира, када је народ био замућен паганским предрасудама. Кнез Владимир је својим крштењем, позивајући на крштење кијевљана, преобразио паганску Русију. Уклонио је лажи паганства и његове идоле, сачувавши при том све најбоље што су наши преци имали у то време. Кнез је уз помоћ промене вере духовно и материјално подигао народ и своју државу на нови ниво развоја, ојачао га је пред надолазећим историјским проверама и искушењима. Током рата код многих је васкрсла вера у Христа, пробудило се историјско сећање. Вера и историја су постали помоћници и заштитници наше земље у достизању те велике победе 1945. године. Јасно је да сада тадашњи губитници желе да нас ослабе, како би нас поново заробили али овог пута страшнијим ропством – духовним ропством... - Ваше Блаженство, како објаснити то што политички идоли и „велике вође“ народа прекривају време велом заборава, а над именима наших духовних вођа попут кнеза Владимира време нема власт? - То зависи од тих послова које обавља политика. Ако владари чине добро, умножавају лепоту, сузбијају зло и злочин, поштено и савесно испуњују своје обавезе, онда се њихова имена уносе не само у летописе, него сећање на њих живи вечно у Цркви и у народу. У њихову част, ако их Црква канонизује за свеце, зидају се храмови, манастири, подижу се споменици, компонују се богослужбене и нраодне песме, сликају се грандиозне слике и иконе за молитве. - Како Ви видите лик тог човека – Крститеља Русије и шта ми, становници 21. века можемо научити од њега? И шта би од њега требало да науче наши савремени политичари, коме припада част да руководи државом? - Кнез Владимир након што је изабрао веру, попут средњовековног витеза, отишао је са свитом у кримски Херсон. Он је освојио Херсон али га није заузео. Та земља није била његов циљ. Он са смирењем улази у крстионицу, како би из ње изашао као нови човек и почео нови живот од почетка. У Херсону је у њему умро поносни пагански националиста и родио се честит отац својих поданика. Мислио је да освоји веру али јој је био покоран и постао је срећни „заробљеник“ Христове љубави и лепоте цркве. Политичари и сав народ треба да се сећају избора кнеза Владимира, вере у којој се он крстио и свете Цркве у којој треба да се налазимо. Он је одабрао за нас, како више не бисмо „разбијали главу“, како не бисмо прихватали лукаве амбасадоре других земаља и од других вероисповести, већ да би ишли својим путем, оним који нам је показао свети Владимир. Тај наш пут је леп и добар. Он води право ка Богу, ка светости. Чувајући оданост кнезу Владимиру, нашем куму, послушности гласу Цркве, а то значи самом Христу, можемо бити срећни и задовољни собом. Извор: Православие.ру
  11. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Уочи Видовдана, када црква Лазарица прославља свога ктитора и заштитника светог великомученика кнеза Лазара, служено је свечано бденије, након кога је пререзан славски колач поводом крсне славе хора св. кнеза Лазара. Бденију, које је служио Епископ крушевачки Господин Давид са свештенством Епархије крушевачке, присуствовало је мноштво верног народа и свештенства града Крушевца. После послужења испред храма одржан је концерт Војног оркестра и хора из Дома Војске из Београда. Прелепо вече окупило је велики број наших суграђана који су уживали у овој прекрасној музици. Славећи победу вечнога живота, и задобијање Царства Небескога, сабрало нас је све и ове године на небоземни сабор у славну Лазарицу да прославимо свете мученике косовске са светим и честитим кнезом Лазаром на челу. На сâм дан празника Видовдана, свету Божанствену Литургију служио је Епископ крушевачки Господин Давид са свештенством из Епархије крушевачке. Светој Литургији присуствовали су нам драги гости из Црне Горе, а са острва Бешке, мати Фотина са сестрама, као и монахиње из манастира Ковиља код Ивањице, директор БИА господин Братислав Гашић, градоначелница града Крушевца госпођа Јасмина Палуровић и заменица градоначелника Крушевца госпођа Весна Лазаревић. На светој Литургији преосвећени Владика је поучио верни народ веома надахнутом беседом посвећеном светом Кнезу Лазару и његовој љубави према Богу и народу. Након свете службе, предвођени моштима светог кнеза Лазара, литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је служен помен овим светим мученицима. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици, певајући песме светоме кнезу у част и радујући се сусрету једних са другима. Госте смо испратили са молитвеним жељама да долгоденствују на многаја љета, сећајући се речи које су и данас одјекивале Крушевцом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и до века. Извор: Епархија крушевачка
  12. Поводом 70 година од оснивања Црквене општине Бирмингам и 50 година од освећења цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће 7. октобра 2018. године светом Литургијом у велелепном храму познатом као Бирмингамска Лазарица. Звучни прилог Радија Глас Епархије нишке Његовој Светости Патријарху саслуживаће архијереји из више помесних Православних Цркава: Архиепископ Велике Британије г. Григорије, румински Архиепископ г. Марко, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи британско-скандинавски г. Доситеј, нишки г. Арсеније и аустријско-швајцарски г. Андреј. Овим поводом, ексклузивно за Радио Глас Епархије нишке говорио је старешина цркве Светог кнеза Лазара протојереј-ставрофор Ненад Поповић, који је најавио програм обележавања значајних јубилеја. У петак, 5. октобра 2018. године, планиран је дочек Високопреосвећених и Преосвећених Архијереја. У вечерњим часовима биће служена доксологија у храму, после чега ће се одржати други по реду Фестивал православне духовне музике, на коме ће, поред осталих, наступити и Црквено-певачка дружина Бранко из Ниша, хор Лазарица, вокални ансамбл Поларис, хор Мозаик и грчки хор Свети Андреј. Другог дана прославе, у суботу 6. октобра 2018. године, планиран је дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Уследиће сусрет патријарха Иринеја са бискупом Јонатаном Гудолом, изаслаником Архиепископа кентерберијског, и посета катедрали у Ковентрију, граду-побратиму Београда. Протојереј-ставрофор Ненад Поповић посебно је најавио свету патријараршку Литургију у недељу, 7. октобра 2018. године, и помен ктиторима и приложницима, оснивачима и утемељивачима светог храма Бирмингамске Лазарице. У поподневним часовима планирана је свечана академија на којој ће бити приказан документарни филм о цркви Лазарици у Бирмингаму и богат културно-уметнички програм. У изјави за Радио Глас Епархије нишке, протојереј-ставрофор Ненад Поповић је подсетио на богат историјат храма, чврст православни дух српских породица које су већ трећа или четврта генерација у Великој Британији, које се нису одрекле свог порекла и чији најмлађи уче српски језик и веронауку у Бирмингамској Лазарици. Најтиражније енглеске новине, попут „Daily Time“ и „Daily Mail“, често објављују приче о Бирмингамској Лазарици називајући је скривеним драгуљем Енглеске. Први српски православни храм сазидан у Великој Британији у периоду од 1965-1968. године по нацрту архитекте проф. Драгомира Тадића осликао је г. Душан Михајловлић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  13. Поводом 70 година од оснивања Црквене општине Бирмингам и 50 година од освећења цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће 7. октобра 2018. године светом Литургијом у велелепном храму познатом као Бирмингамска Лазарица. Звучни прилог Радија Глас Епархије нишке Његовој Светости Патријарху саслуживаће архијереји из више помесних Православних Цркава: Архиепископ Велике Британије г. Григорије, румински Архиепископ г. Марко, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи британско-скандинавски г. Доситеј, нишки г. Арсеније и аустријско-швајцарски г. Андреј. Овим поводом, ексклузивно за Радио Глас Епархије нишке говорио је старешина цркве Светог кнеза Лазара протојереј-ставрофор Ненад Поповић, који је најавио програм обележавања значајних јубилеја. У петак, 5. октобра 2018. године, планиран је дочек Високопреосвећених и Преосвећених Архијереја. У вечерњим часовима биће служена доксологија у храму, после чега ће се одржати други по реду Фестивал православне духовне музике, на коме ће, поред осталих, наступити и Црквено-певачка дружина Бранко из Ниша, хор Лазарица, вокални ансамбл Поларис, хор Мозаик и грчки хор Свети Андреј. Другог дана прославе, у суботу 6. октобра 2018. године, планиран је дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Уследиће сусрет патријарха Иринеја са бискупом Јонатаном Гудолом, изаслаником Архиепископа кентерберијског, и посета катедрали у Ковентрију, граду-побратиму Београда. Протојереј-ставрофор Ненад Поповић посебно је најавио свету патријараршку Литургију у недељу, 7. октобра 2018. године, и помен ктиторима и приложницима, оснивачима и утемељивачима светог храма Бирмингамске Лазарице. У поподневним часовима планирана је свечана академија на којој ће бити приказан документарни филм о цркви Лазарици у Бирмингаму и богат културно-уметнички програм. У изјави за Радио Глас Епархије нишке, протојереј-ставрофор Ненад Поповић је подсетио на богат историјат храма, чврст православни дух српских породица које су већ трећа или четврта генерација у Великој Британији, које се нису одрекле свог порекла и чији најмлађи уче српски језик и веронауку у Бирмингамској Лазарици. Најтиражније енглеске новине, попут „Daily Time“ и „Daily Mail“, често објављују приче о Бирмингамској Лазарици називајући је скривеним драгуљем Енглеске. Први српски православни храм сазидан у Великој Британији у периоду од 1965-1968. године по нацрту архитекте проф. Драгомира Тадића осликао је г. Душан Михајловлић из Београда. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. У четвртак 05. јула 2018. године, у катедралном храму Свете браће Ћирила и Методија у Прагу, Његово Блаженство Митрополит Чешких земља и Словачке г. Ростислав, началствовао је светом Литургијом, уз саслужење више архијереја Чешке, Грчке, Руске, Украјинске, Грузијске и Српске Цркве. Повод је био јубилеј 1155-годишњица од доласка Свете браће у Моравску. По одслуженој Литургији, сви представници Помесних православних цркава су удостојени високог одликовања: ордена Светог кнеза Ростислава (2 степена). Извор: Званични сајт Епископа Антонија View full Странице
  15. Патријарху српском су саслуживали протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; старешина лазарички протојереј-ставрофор Драгослав Стикић, протојереј-ставрофор Драган Предић, јереј Срећко Богићевић и ђакони: Драган Танисијевић, Мирослав Николић и Ивица Чаировић. После светог причешћа, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици на овај свети дан из руке Патријарха српског, Свјетјејши је произнео беседу о значају узимања Тела и Крви Господње на свакој Литургији, за животе свих верника у савременом свету који је препун искушења које деле православни народи Руси и Срби истакавши да је у Украјини у току борба између правде и неправде, као што се дешава у српским земљама. Поздрављајући госта, Митрополита Алексија, Патријарх је заблагодарио Богу што је и он присутан на Светој Служби баш у Храму који је посвећен великомученику српском кнезу Лазару. Патријарх се, у наставку беседе, осврнуо и на прочитано зачало из Светог Јеванђеља уз поуку да је непримерено то што људи нису препознали Исуса као избавитеља од греха, јер је он бесомучне излечио и зле духове упутио у свиње, као нечисте животиње, већ су се уплашили и замолили да оде из њиховог града. На крају Свете Литургије старешина Храма протојереј-ставрофор Драгослав Стикић је, у име братства и свих парохијана обе лазаричке парохије, даривао Патријарха српског Г. Иринеја филигрански украшеном иконом Светог кнеза српског Лазара, на молитвено сећање. После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велику помоћ свих парохијана и Црквеног одбора лазаричког. На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио Патријарху Иринеју и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да се обнови овај Свети храм и парохијски дом, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице. После трпезе љубави и топлих речи добродошлице, Патријарх је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу и братству лазаричком, члановима Црквеног одбора, и нагласио да је овај звездарски Храм доживео препород на свим нивоима, да су грађевински унапредили богомољу и црквену зграду, али и да су живу Цркву умножили што се могло видети из великог броја причасника на данашњем богослужењу. Патријарх је нагласио да је одувек у српском народу Храм и црквени дом био и народни дом и народна кућа, а да је за то најбољи пример звездарска Лазарица. После трпезе љубави старешина Храма је провео Патријарха Иринеја кроз новосаграђене просторије у парохијском дому, док су у уређеној порти чекали парохијани који су на растанку узели благослов и поздравили Патријарха Иринеја уз молбу да ускоро дође да освешта нов живопис и уређен парохијски дом. Извор: Српска Православна Црква
  16. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију на дан када се Српска Православна Црква молитвено сећа Светих мученика Леонтија, Ипатије и Теодула, 1. јула 2018. године, у присуству Митрополита черновичког и буковинског Г. Алексија са својом делегацијом, у звездарској Цркви Лазарици. Прилог Радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Патријарху српском су саслуживали протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; старешина лазарички протојереј-ставрофор Драгослав Стикић, протојереј-ставрофор Драган Предић, јереј Срећко Богићевић и ђакони: Драган Танисијевић, Мирослав Николић и Ивица Чаировић. После светог причешћа, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици на овај свети дан из руке Патријарха српског, Свјетјејши је произнео беседу о значају узимања Тела и Крви Господње на свакој Литургији, за животе свих верника у савременом свету који је препун искушења које деле православни народи Руси и Срби истакавши да је у Украјини у току борба између правде и неправде, као што се дешава у српским земљама. Поздрављајући госта, Митрополита Алексија, Патријарх је заблагодарио Богу што је и он присутан на Светој Служби баш у Храму који је посвећен великомученику српском кнезу Лазару. Патријарх се, у наставку беседе, осврнуо и на прочитано зачало из Светог Јеванђеља уз поуку да је непримерено то што људи нису препознали Исуса као избавитеља од греха, јер је он бесомучне излечио и зле духове упутио у свиње, као нечисте животиње, већ су се уплашили и замолили да оде из њиховог града. На крају Свете Литургије старешина Храма протојереј-ставрофор Драгослав Стикић је, у име братства и свих парохијана обе лазаричке парохије, даривао Патријарха српског Г. Иринеја филигрански украшеном иконом Светог кнеза српског Лазара, на молитвено сећање. После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велику помоћ свих парохијана и Црквеног одбора лазаричког. На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио Патријарху Иринеју и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да се обнови овај Свети храм и парохијски дом, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице. После трпезе љубави и топлих речи добродошлице, Патријарх је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу и братству лазаричком, члановима Црквеног одбора, и нагласио да је овај звездарски Храм доживео препород на свим нивоима, да су грађевински унапредили богомољу и црквену зграду, али и да су живу Цркву умножили што се могло видети из великог броја причасника на данашњем богослужењу. Патријарх је нагласио да је одувек у српском народу Храм и црквени дом био и народни дом и народна кућа, а да је за то најбољи пример звездарска Лазарица. После трпезе љубави старешина Храма је провео Патријарха Иринеја кроз новосаграђене просторије у парохијском дому, док су у уређеној порти чекали парохијани који су на растанку узели благослов и поздравили Патријарха Иринеја уз молбу да ускоро дође да освешта нов живопис и уређен парохијски дом. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Ноћ уочи Видовдана проведена је у Лазарици побожно и молитвено, јер је вечерњим богослужењем началствовао јереј Срећко Богићевић, парох лазарички, од 17 часова, да би од 20 часова започело бденије, са Светом Литургијом која је завршена у 1 час после поноћи, причешћем скоро свих присутних верника, који су активно учествовали у молитвама и у Светој Евхаристији. Свеноћним бденијем началствовао је јереј Дејан Антић из Калуђерице, док су на Светој Литургији саслуживали јереји лазарички: старешина протојереј-ставрофор Драгослав Стикић и јереј Срећко Богићевић, уз ђакона др Ивицу Чаировића. Изјутра, Службом Божјом је началствовао протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, архијерејски намесник. Саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; протојереј Невенко Сукур из цркве Светог Симеона Мироточивог; јереји из Епархије жичке: Иван Деспић и Дејан Марковић; протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и јереј Игор Грацун из цркве Светог Василија Острошког са Бањице; уз саслужење ђаконâ: Мирослава Николића и Уроша Стојановића из Покровске цркве. Пред свето причешће, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици да на Видовдан заблагодаре Господу, протојереј Невенко Сукур је произнео беседу о значају празника Светог великомученика кнеза Лазара у литургијском и историјском контексту. Истакавши неколико библијских догађаја, посебно Велики петак, и мисли Преподобног Јустина Ћелијског о жртви и значају самог Видовдана за српски род, прота Невенко је нагласио да је парадоксално то што се хришћани радују жртви, али је то – уједно – значајно за све нас, јер се и та жртва види у самом чину причешћа. На крају је истакао да је сваке године неопходно да се сви окупимо у Цркви за Видовдан, као и што је кнез Лазар окупио своје војнике пред бој и причестио их у цркви Самодрежи пред Косовски бој. После светог причешћа уследило је ломљење славског колача који су припремили овогодишњи колачар, Златомир Јовановић, члан Црквеног одбора лазаричког, и породица Шћекић. Уследила је литија око храма у току које су прочитана зачала из Јеванђеља и проузношене прозбе за здравље Патријарха српског, клирикâ, грађанâ српске престонице и за напредак братства храма Светог кнеза Лазара на Звездари. После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велики допринос свих парохијана и Црквеног одобора лазаричког, али и овогодишњег колачара славе. На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио архијерејском намеснику Бранку Топаловићу и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да Видовдан буде торжествено прослављен и ове године у цркви на Звездари, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице. После трпезе љубави протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу на топлој добродошлици и нагласио да настави да вредно и предано ради на обнови храма и на уређењу порте и парохијског дома. Уз то је прота поновио косовску етику преподобног Јустина Ћелијског и истакао да се никада српска душа народна није била тако видовита као на Видовдан. Тог судбоносног дана, она је кроз светога Кнеза и његове витезове сагледала сву истину неба и земље, и правом ценом оценила земаљско и небеско царство. О томе народна песма потресно казује и прича: Полетео соко тица сива, Од светиње од Јерусалима И он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, Веће био светитељ Илија: Он не носи тице ластавице, Веће књигу од Богородице, Однесе је Кнезу на Косово, Спусти књигу Цару на колено, Сама књига Цару беседила: „Царе Лазо, честито колено! Коме ћеш се приволети царству? Или волиш царству небескоме, Или волиш царству земаљскоме, Седлај коње, притежи колане, Витезови, сабље припасујте, Па у Турке јуриш учините, Сва ће турска изгинути војска; Ако л волиш царству небескоме, А ти сакрој на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па причести и нареди војску; Сва ће твоја изгинути војска, Ти ћеш, Кнеже, шњоме погинути". А кад царе саслушао речи, Мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме? Ако ћу се приволети царству, Приволети царству земаљскоме, Земаљско је за малена царство, А небеско увек и довека." Извор: Српска Православна Црква
  18. Дводневно молитвено прослављање Светог великомученика кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика заокружено је данас у цркви Лазарици на Звездари Светом Литургијом и ломљењем славских колача. На дан када се Српска Православна Црква молитвено сећа Светог кнеза српског Лазара и светих српских патријараха Спиридона и Јефрема, 28. јуна 2018. године, служена је Света Литургија, по благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ноћ уочи Видовдана проведена је у Лазарици побожно и молитвено, јер је вечерњим богослужењем началствовао јереј Срећко Богићевић, парох лазарички, од 17 часова, да би од 20 часова започело бденије, са Светом Литургијом која је завршена у 1 час после поноћи, причешћем скоро свих присутних верника, који су активно учествовали у молитвама и у Светој Евхаристији. Свеноћним бденијем началствовао је јереј Дејан Антић из Калуђерице, док су на Светој Литургији саслуживали јереји лазарички: старешина протојереј-ставрофор Драгослав Стикић и јереј Срећко Богићевић, уз ђакона др Ивицу Чаировића. Изјутра, Службом Божјом је началствовао протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, архијерејски намесник. Саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; протојереј Невенко Сукур из цркве Светог Симеона Мироточивог; јереји из Епархије жичке: Иван Деспић и Дејан Марковић; протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и јереј Игор Грацун из цркве Светог Василија Острошког са Бањице; уз саслужење ђаконâ: Мирослава Николића и Уроша Стојановића из Покровске цркве. Пред свето причешће, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици да на Видовдан заблагодаре Господу, протојереј Невенко Сукур је произнео беседу о значају празника Светог великомученика кнеза Лазара у литургијском и историјском контексту. Истакавши неколико библијских догађаја, посебно Велики петак, и мисли Преподобног Јустина Ћелијског о жртви и значају самог Видовдана за српски род, прота Невенко је нагласио да је парадоксално то што се хришћани радују жртви, али је то – уједно – значајно за све нас, јер се и та жртва види у самом чину причешћа. На крају је истакао да је сваке године неопходно да се сви окупимо у Цркви за Видовдан, као и што је кнез Лазар окупио своје војнике пред бој и причестио их у цркви Самодрежи пред Косовски бој. После светог причешћа уследило је ломљење славског колача који су припремили овогодишњи колачар, Златомир Јовановић, члан Црквеног одбора лазаричког, и породица Шћекић. Уследила је литија око храма у току које су прочитана зачала из Јеванђеља и проузношене прозбе за здравље Патријарха српског, клирикâ, грађанâ српске престонице и за напредак братства храма Светог кнеза Лазара на Звездари. После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велики допринос свих парохијана и Црквеног одобора лазаричког, али и овогодишњег колачара славе. На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио архијерејском намеснику Бранку Топаловићу и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да Видовдан буде торжествено прослављен и ове године у цркви на Звездари, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице. После трпезе љубави протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу на топлој добродошлици и нагласио да настави да вредно и предано ради на обнови храма и на уређењу порте и парохијског дома. Уз то је прота поновио косовску етику преподобног Јустина Ћелијског и истакао да се никада српска душа народна није била тако видовита као на Видовдан. Тог судбоносног дана, она је кроз светога Кнеза и његове витезове сагледала сву истину неба и земље, и правом ценом оценила земаљско и небеско царство. О томе народна песма потресно казује и прича: Полетео соко тица сива, Од светиње од Јерусалима И он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, Веће био светитељ Илија: Он не носи тице ластавице, Веће књигу од Богородице, Однесе је Кнезу на Косово, Спусти књигу Цару на колено, Сама књига Цару беседила: „Царе Лазо, честито колено! Коме ћеш се приволети царству? Или волиш царству небескоме, Или волиш царству земаљскоме, Седлај коње, притежи колане, Витезови, сабље припасујте, Па у Турке јуриш учините, Сва ће турска изгинути војска; Ако л волиш царству небескоме, А ти сакрој на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па причести и нареди војску; Сва ће твоја изгинути војска, Ти ћеш, Кнеже, шњоме погинути". А кад царе саслушао речи, Мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме? Ако ћу се приволети царству, Приволети царству земаљскоме, Земаљско је за малена царство, А небеско увек и довека." Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. Протојереј Божо Бакјалић је пренео благослов и поздрав Његове Светости патријарха Иринеја и честитао у његово име братству храма и сабраном народу овај велики празник. На крају Литургије, старешина храма протојереј Раде Јовић захвалио је архијерејском намеснику и служашчим свештеницима на љубави и труду што су својим присуством увеличали прославу храмовне славе. Он је у свом обраћању поздравио г. Дамира Ковачевића, заменика председника Општине Земун. и том приликом објавио почетак радова на изградњи спомен-бисте протојереју др Радославу Грујићу која ће бити постављена у порти Лазарице. Покровитељ подизања бисте је Општина Земун, а планира се да се освећење ове спомен-бисте обави следеће године на Видовдан. Домаћин славе био је г. Саша Богавац са породицом, а молитвено сабрање су својим присуством увеличали: представник Римокатоличке Цркве земунски, жупник и декан Јозо Дуспара, припадници Војске Србије и специјално антитерористичке јединице МУП- а Србије, као и представници Института за кукуруз из Земун Поља који је и ктитор овог храма. Извор: Српска Православна Црква
  20. По благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник земунско-новобеоградски протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, уз саслужење свештеника: протојереја Небојше Тополића, Драшка Тепавца, протонамесника Гојка Ракаса, јерејa Луке Верића, Анђелка Додера, Мирка Ранисављевића, Бориса Савића, Николе Гаврића, Далибора Стојадиновића, протођакона Стевана Рапајића и ђакона Синише Дувњака. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Протојереј Божо Бакјалић је пренео благослов и поздрав Његове Светости патријарха Иринеја и честитао у његово име братству храма и сабраном народу овај велики празник. На крају Литургије, старешина храма протојереј Раде Јовић захвалио је архијерејском намеснику и служашчим свештеницима на љубави и труду што су својим присуством увеличали прославу храмовне славе. Он је у свом обраћању поздравио г. Дамира Ковачевића, заменика председника Општине Земун. и том приликом објавио почетак радова на изградњи спомен-бисте протојереју др Радославу Грујићу која ће бити постављена у порти Лазарице. Покровитељ подизања бисте је Општина Земун, а планира се да се освећење ове спомен-бисте обави следеће године на Видовдан. Домаћин славе био је г. Саша Богавац са породицом, а молитвено сабрање су својим присуством увеличали: представник Римокатоличке Цркве земунски, жупник и декан Јозо Дуспара, припадници Војске Србије и специјално антитерористичке јединице МУП- а Србије, као и представници Института за кукуруз из Земун Поља који је и ктитор овог храма. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније служио је 17. октобра 2017. године, на празник Светих Стефана и Јелене Штиљановић, свету архијерејску Литургију у београдској Саборној цркви. Празничном сабрању крај светих моштију честитог кнеза Стефана молитвено су присуствовали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Преосвећена господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и рашко-призренски Теодосије, верни народ престонице и гости из Русије и Пољске. Житије Светих Стефана и Јелене (Штиљановић) Звучни запис беседе викарног Епископа моравичког Антонија -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. Два записа о религиозности кнеза Милоша уторак, 05. сеп 2017 Извор: РТС Аутор: Драган Коларевић Кнез Милош Обреновић је јунак многих анегдота. Његов карактер изражен у њима можда више говори о ауторима него о самом господару, без обзира на то да ли је приказан у позитивном или негативном смислу. Доњи дом енглеског парламента је 29. маја 1863. расправљао о српско-турским односима поводом турског бомбардовања Београда у јуну 1862. г. Резултат те расправе је дошао касније када је Србија без рата добила „кључеве градова" које су напустиле турске трупе. Наравно, и Београд. У тој расправи главни заступник туркофилске политике био је господин Лејард, државни секретар Министарства иностраних послова. Он је критиковао Србе. Није поштедео ни кнеза Милоша: Кнез Милош Обреновић „И Милош постаде кнезом. То је тиранин човек, необразован; владао је деспотски све док се није осетила потреба новог хатишерифа. (...) Милош је био владалац деспотичан, покварен, грамзив." (Навод је из књиге Милана (Филипа) Христића - „Србија и Енглеска пре пола века: мисија Филипа Христића у Лондону 1863. годинеˮ - Београд, књижар издавач Геца Кон, 1910. страна 200.) Лоша слика о „честитом кнезу" далеко је прешла границе Балкана. Али литература бележи и сасвим супротне примере. Ауторка обимне књиге „До 'коначног решења' - Јевреји у Београду 1521-1942ˮ (друго издање 2016, Чигоја, Београд) Жени Лебл објавила је низ драгоцених чињеница које су значајне не само за њене сународнике већ и за историју Београда уопште. Писала је и о кнезу Милошу. За ову прилику издвајамо запис са стране 77: „Кнез Милош, који је често посећивао јеврејску четврт, нарочито је волео да у синагоги слуша хазана и хор. Једном приликом даровао је храму леп велики лустер са угравираном посветом, у вредности од 800 сребрних франака." На истој стани пише: „Милош је подарио Јеврејима сва грађанска права која су уживали и остали становници Србије. Јевреји су то веома ценили и трудили се да својим поштењем, радом и везама допринесу економском процвату Србије." Ови кратки записи као да мењају слику о свемогућем, осионом, суровом, поквареном, припростом кнезу, како је претежно приказан у српској литератури. Чињеница да је „често посећивао јеврејску четврт" и нарочито волео да „у синагоги слуша хазана и хор" не говори само о мудром политичком потезу већ и о духовној потреби и верској толеранцији која и данас може бити пример за углед. Да је кнез Милош био искрено и дубоко религиозан, да је то био саставни део његовог живота говоре и примери из „Успомена" Филипа Христића (1819‒1905), који је одрастао на двору Милошевом са његовим синовима Миланом и Михаилом (Филип Христић „Успоменеˮ, приредила др Јелена Пауновић Штерменски, Београд, Службени гласник, 2015, стр. 87): „За време мог бављења у конаку, ја сам увек чита молитве кад је кнез седао за ручак и вечеру, и кад је устајао са трпезе." Следећи пример још убедљивије говори о значају цркве у животу тог господара: „Кнез Милош ишао је у цркву сваке недеље и празника. Пре поласка у цркву сви чланови великог суда и велики број виших чиновника, нарочито из унутрашњости (а њих је свакад по неколико у Крагујевцу било), скупили су се у конаку и на доњем спрату чекали на кнеза. Кад је звоно у цркви зазвонило, кнез је из горњег спрата силазио и назвав свима добро јутро, упутио се цркви. Два три корака ишао је кнез сам пред гомилом, а сав друг свет за њим. Црква је била палисадом ограђена. Од ограде црквене па до ћуприје лепеничке стајали су солдати упарађени, с музиком на челу. Чим је кнез на ћуприју ступио, звона су зазвонила, а прешав ћуприју војска је презентирала, банда свирала. Кад је кнез у цркву ушао, онда је тек свештеник запојао 'Благословено царство'..." (стр. 88‒89) Овај ритуал је јасна порука свима, од највиших државних службеника до „обичног" народа, да је извор духовности коме су сви окренути и коме сви служе са моћним кнезом на челу. Као да је хтео да поручи да је извор његове снаге у чврстој вери.
×
×
  • Креирај ново...