Претражи Живе Речи Утехе

Analiza "BiH je ključno pitanje za našu saradnju sa Srbijom u budućnosti": Kristofer Hil Foto: Wikipedia 15. 12. 2021. Kristofer Hil: Ambasador u specijalnoj misiji Postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu je znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Džo Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu Piše:Andrej Ivanji Nemaju svi ambasadori isti uticaj na politiku zemlje iz koje dolaze. Nekima služba u nekoj zemlji prosto zapadne u cikličnoj zameni ambasadora, neki su napredovali pa prvi put vode ambasadu, neki su nagrađeni za već nekakve zasluge i poslati da četiri godine ambasadoruju. Neki na mesto ambasadora idu po kazni, kada hoće da ih se makne iz domaće politike. Neki ambasadori svoje izveštaje šalju ustaljenim diplomatskim tokovima određenim službama u ministarstvima spoljnih poslova koje procenjuju koliko su važne, pa ih šalju ili ne šalju višim instacama koje ih prosleđuju ili ne prosleđuju svojim nadležnim organima, da bi na kraju došli do ministra spoljnih poslova, šefova država ili vlada, ili završili u korpi za otpatke. U diplomatiji vlada hijerhija kao u vojsci, karijerni diplomata ne preskače kolege sa višim činom da bi stigao do generala. A postoje i drugačiji ambasadori. Oni koje njihova vlada šalje sa nekim specijalnim zadatkom, oni koji uživaju posebno poverenje svojih šefova, koji mogu da preskoče uobičajnu diplomatsku hijerarhiju i direktno referišu i kažu svoje mišljenje predsednicima vlada ili država. U takve ambasadore spada budući ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil. Iskusnog diplomatu, koji se Stejt dipartmentu dokazao kao ambasador u Makedoniji u završnoj fazi ratnog raspada Jugoslavije, u za NATO veoma važnoj Poljskoj odmah po padu Berlinskog zida, u Južnoj Koreji i Iraku, predsednik SAD Džozef Bajden je izvukao iz penzije i ubedio ga da prihvati još jedan ambasadorski mandat – u Beogradu. Za službu u Srbiji, koja je centralna zemlja tzv. Zapadnog Balkana koji se pre svega zbog neprevaziđenih etničkih konflikata smatra kriznom regijom, Kristofer Hil se kvalifikovao kao šef američke delegacije u pregovorima sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju 2003. godine i kao američki pregovarač tokom formiranja sveiračke vlade u Bagdadu nakon invazije na Irak. U vreme kada je NATO bombardovao SR Jugoslaviju bio je specijalni izaslanik za Kosovo (1998-1999) i član američke delegacije u pregovorima između predstavnika kosovskih Albanaca i Srbije u Rambujeu. Bio je deo tima američkog "buldožera“ Ričarda Holbruka, mogao iz neposredne blizine da posmatra kako Holbruk Slobodanu Miloševiće uvrće ruke. Nema sumnje da će Krstoferu Hilu biti povereno da se izvrši pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića po svim pitanjima koja žuljaju Amerikance. Zato bi članovi tima Predsednika zaduženi za takve poslove trebalo ozbiljno da shvate i analiziraju šta je Hil 14. decembra rekao tokom pretresa pred Odborom Senata za spoljne poslove. Odmah na početku svog izlaganja je upozorio srpske vlasti da "ozbiljno shvate“ američke napore na Zapadnom Balkanu i kao primaran problem istakao Bosnu i Hercegovinu. "Veoma pažljivo ćemo gledati ko pomaže da se stvari kreću u pravom smeru, a ko ne. BiH je ključno pitanje za našu saradnju sa Srbijom u budućnosti“, rekao je Hil pred Senatom. On je praktično poručio da će tražiti od Vučića da izvrši pritisak na rukovodstvo Republike Srpske da povuče korake koje je preduzela da se pravosuđe i vojska izdvoje iz bosanskih institucija i pređu u nadležnost srpskog entiteta. To znači da SAD neće više skrštenih ruku posmatrati isticanje Milorada Dodika kao drugog čoveka politike "srpskog sveta“, odmah iza Aleksandra Vučića. Na drugom mestu je istakao "frustrirajući nedostatak napretka u pregovorima između Beograda i Prištine“ i veoma jasno rekao kako SAD vide rešenje: "Uzajamno priznanje je najbolji način za napredak, kako je rekao predsednik Džozef Bajden“. Hil je bio pristutan kada je Holbruk ubeđivao Miloševića da se tadašnja kosovska kriza reši onako, kako to Vašington zaheva. Hil je dalje govorio o "malignom“ uticaju Rusije i Kine na Srbiju i da će SAD "pokušati da pomognu“ Srbiji da "izgradi otpornost na njih“. Drugim rečima, vršiće se pritisak da Srbija ne kupuje rusko oružje, ne zadužuje se kod Kineza i ne daje im ključne infratsrukturne poslove. Naglasio je i da će insistirati na punoj istrazi ubistva američih državljana braće Bitići 1999. godine Negde usput je pomenuo i značaj slobode medija, poštenih izbora i civilnog društva. Kristofer Hil govori srpski, niko ne mora da mu prevodi konstantno antizapdno, antiameričko i ksenofobično intorane informativne emisija televizije Pink, koje podgrevaju etničke tenzije. Isto važi i za državne tabloide. Postavljanje Hila za ambasadora u Beogradu bi moglo da se tumači kao znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu. Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

На дан молитвеног прослављања Светог деспота Стефана Српског, 1. августа 2018. године, Епархију милешевску посетио је директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије г. Милета Радојевић са сарадницима. Госте су на капији манастира Милешеве дочекали Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са сарадницима, председник општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић и његов заменик г. Станко Кијановић. У пријатном разговору епископ Атанасије је нагласио да је Епархија милешевска у овом тренутку највише окренута предстојећој прослави осамстогодишњице Милешеве којој треба посветити пуну пажњу и у њу укључити најважније чиниоце српског друштва, како би се домаћој и светској јавности на најбољи могући начин приказао значај ове светиње која је већ дугих осам векова духовни, национални и културни стожер око којег се Срби са свих меридијана окупљају. Епархија је, према речима Преосвећеног, већ покренула неколико важних пројеката који нас уводе у јубилеј који ће своју пуноћу имати 2020. године. Захваљујући се на срдачној добродошлици г. Милета Радојевић је рекао да ће Канцеларија којом он руководи дати свој допринос у прослављању јубилеја јер Милешева то заслужује, и да се нада да ће се манастир довести у стање којим ћемо сви бити задовољни како бисмо достојанствено обележили осам векова његовог постојања. Након обиласка манастирског комплекса и ручка који је уприличила игуманија Аквилина са сестринством, састанак је настављен у епископској резиденцији у Пријепољу где су потписани анекси уговора о реализацији пројеката између Епархије милешевске и Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Kада није у посланичкој клупи, слика православне иконе, одлази у цркву и манастире широм Србије, а када јесте, залаже се за евроинтеграције, сарадњу са НАТО и пријатељство са Немачком. Рођена Kрагујевчанка која одмалена живи у престоници – Већина грађана је под утиском бомбардовања 1999. године и то је природно. Ни ја не заборављам комшиницу која је погинула када су је гелери погодили испред куће на Чубури. Међутим, морамо више да гледамо у будућност, да се руководимо својим интересима. Земље Европске уније и НАТО алијансе и даље су нашим грађанима најпожељније за живот. Ако гледамо са становишта религије, чланице НАТО-а су и православне земље: Грчка, Бугарска и Румунија – истиче Весна Марковић. Kао председница посланичке групе пријатељства с Немачком и члан Одбора за евроинтеграције, Весна се залаже за однос према НАТО какав имају Аустрија, Шведска или Финска. – Ми смо преко ИПАП споразума остварили највиши степен сарадње са НАТО-ом коју може да има земља нечланица. Та сарадња коју остварујемо кроз заједничке војне вежбе значајна је и због односа са KФОР-ом који је продужио мандат на Kосову и Метохији. Та војска ће и даље чувати наше манастире и становништво на Kосову, што је значајно за очување културног наслеђа и мира – каже Марковић. Управо су манастири одредили Веснин животни позив. – Мој први сусрет с иконама је био у цркви, а са српском средњовековној уметношћу упознала сам се најпре у средњој школи, а касније много детаљније на факултету. Најснажнији утисак на мене су оставиле фреске средњовековних манастира Студенице и Сопоћана. Неколико година након завршетка Високе школе ликовних и примењених уметности боравила сам у манастиру Градац код Рашке. У том манастиру од тадашње игуманије и монахиња научила сам специфичну технику сликања иконописа јајчаном темпером. Реч је о бојама од природног материјала, минерала које се добијају када се помешају прах, јаје, вода и сирће – објашњава посланица СНС. На подстрек пријатеља почетком новог миленијума опробала је умеће с јајчаном темпером. – Занимљиво да ми је прву икону наручио пријатељ из Велса Малком, иначе протестант. Највећи подстрек добијала сам, најпре, од пријатеља који су желели да поседују моје иконе. Посебна ми је част да сликам славску икону која има богослужбени карактер и заузима веома важно место у хришћанском дому. До сада сам учествовала у заједничким изложбама, а планирам да направим и прву самосталну поставку – истиче Марковићева, која слика иконе у свом стану на Врачару. Нема места насиљу у скупштини Марковић је већ пет година део српског парламента који одавно није на добром гласу у народу. – Није добро да насиље постане део политичке борбе. Скупштина је место за отворену, конструктивну расправу. Треба да се представимо грађанима као озбиљна институција. Насиљем нико ништа не може постићи – каже Весна, и додаје да посланици СНС-а нису прекршили Пословник предлагањем око 300 амандмана којим су појели време расправе о буџету 2018. године. Блиц