Претражи Живе Речи Утехе

Владика Кирило у Цетињском манастиру замонашио Колумбијца Родрига Јухуму Трухиља Теофила, дао му монашко име Амфилохије Православног Колумбијца и цетињског богословца Родрига Јухуму Трухиља Теофила вечерас је у Цетињском манастиру Епископ буеносајрескли и јужно-централноамерички г. Кирило замонашио и дао му монашко име Амфилохије. Након монашења Владика Кирило је рекао да је нови монах име добио по његовој сопственој жељи у част Светога Амфилохија Иконијског. “А можемо слободно рећи и у част Светога Амфилохија Цетињскога, али нећемо ништа прејудицирати – то ће Бог и Црква света открити и казати у своје вријеме. У сваком случају, то је била жеља нашега брата бившега Теофила, сада Амфилохија због тога што је и њему као и многима од нас наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије био духовни отац”, рекао је Владика буеносајрески. Подсјетио је да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије бринуо и о црквама у јужној хемисфери, па је отуда и Теофило и дошао на Цетиње да би се оправослчавио. “Интересантно је да се он монаши на нову годину. Почиње, дакле, нови живот. Такође се монаши на дан обрезања Господњег и на тај начин показује да и он обрезује свој стари живот и одбацује га, и почиње нови живот у монашком послушању.”, рекао је он. Новом монаху Амфилохију пожелио је да своје име часно пронесе до Колумбије сјећајући се увијек живота Светога Амфилохија Иконијског и свог духовног оца Митрополита Амфилохија. “Који нас је све завиолио и зато смо сад овдје заједно, због његове љубави која је обухватала сав свијет. Тако и прави хришћани треба да воле сав свијет и све људе. То није празни космополитизам него је то јединство у Цркви Божјој”, нагласио је Владика Кирило. Додао је да такође није случајно што је монах Амфилохије постриг примио на празник Светог Василија Великог. “Управо је Свети Василије Велики писао Амфилохију Иконијском један трактат о Духу Светоме. И вама у западним крајевима треба да размијете мало боље треће лице Свете Тројице”, казао је Епископ Кирило. Извор и више фотографија на линку: Владика Кирило у Цетињском манастиру замонашио Колумбијца Родрига Јухуму Трухиља Теофила, дао му монашко име Амфилохије | Православна Митрополија црногорско-приморска (Званични сајт) MITROPOLIJA.COM Православног Колумбијца и цетињског богословца Родрига Јухуму Трухиља Теофила вечерас је у Цетињском манастиру Епископ буеносајрескли и...

Задњих година све је више превода Библије на српски језик. Некада смо имали само један цели превод, Даничићев и Караџићев, а данас их има све више и више. Сви преводиоци критикују Вука и Даничића а нико да се сети, по угледу на велике народе и језике, да поправи грешке у наведеном преводу. Колико су само пута Енглези и Американци "апдејтовали" Свето писмо - "верзију краља Џејмса". Вуков превод Новог завета је наша помесна црква поправљала, па одустала и с временом је настао превод Комисије Светог архијерејског синода Српске Православне цркве. Да ли је Вуков превод за потпуно одбацивање? Није, треба га ту и тамо поправити, исто као и Даничићев. Наравно да није за богослужбену употребу, али је сам за себе споменик српског језика и ужитак је читати га. Код Даничића у Старом завету има и по која грешка, то треба исправити, језик се може и осавременити. Не треба само омаловажавати старије, треба и поштовати. Даничић је превео Стари завет са Тремелијусовог латинског превода са једне од верзија масоретског текста, и тај превод је јако добар. Књигу псалама је раније превео са руског језика и тај превод је Британско и инострано и библијско друштво укључило у превод Старог завета који су наручили од Даничића. Сам Даничић се касније жалио што и сам Псалтир није превео према Тремелијусу. Ево једног малог доприноса поштовању старине - поправка Даничићевог и Караџићевог превода, почевши са Књигом псалама. Од Руса опет према Русима, најминималнији поправак Даничићевог превода према руском црквеном преводу са старојеврејског језика. У наставцима, како је то већ рађено овде, али са другим преводима.

View full Странице

„Сви живимо у миру и слози док Ристо не дође“ и „Како је кренуло, у рођеној земљи нећемо смјети да се прекрстимо“ су два опречна становишта јавности о вербалном сукобу групе Албанаца из Улциња и митрополита Амфилохија који се догодио у суботу, 8. јула када су појединци покушали да забране православном свештенству да, поводом родног дана Светог Јована Крститеља, одржи литургију испред остатака тог храма. Ти коментари не интересују протојереја Велибора Џомића који за Стандард поручује – на том мјесту наредне године одржаће се велики православни сабор“. „У сваком случају, до прекјуче су за Свач и Цркву Светог Јована Крститеља углавном знали мјештани, свештеници, археолози и историчари. А од неђеље за тај хришћански средњовјековни град зна читава Европа. Претходних година година је на традиционалну јовањданску службу долазило по неколико стотина православних вјерника, а од сљедеће године ће ту, сигуран сам, бити велики православни сабор“, каже Џомић за наш портал. Што се тиче прозивки на друштвеним мрежама о томе да, како кажу, сви људи живе у миру „док Ристо (Амфилохије) не дође“ или они који, с друге стране, мисле да, како је кренуло, православци у рођеној земљи неће смјети да се прекрсте, Џомића не узбуђују превише. „Коментари по порталима за мене нису од превеликог значаја и не бих могао да их коментаришем, али је и без коментара јасно да увијек има људи који су за нешто или против нечега. То постоји у сваком друштву, па и у црногорском“, каже он. Ипак, скреће пажњу на изјаву Бориса Раонића из Грађанске алијансе који је претходно оцијенио да се не смије дозволити да се „културно добро сведе на монету оргијања Српске православне цркве“. „Неки су овај догађај искористили да поново вријеђају Цркву и да брижљиво његују језик мржње називајући службу Божју ‘оргијањем СПЦ’. Заиста, по свему нељудски и недостојно!“, сматра Џомић. Он напомиње и да Амфилохијев долазак није никаква провокација, осим ако се, како наводи, под провокацијом не подразумијева и „само биолошко постојање потомака оних који су ту светињу саградили и у којој су се Богу молили“. Каже и да ово није први пут да Митрополија Црногорско-Приморска и Црквена општина Улцињ организују свечану јовањданску службу на остацима истоименог храма у Свачу. Они то раде, како тврди, деценијама. „Брутална је неистина, која је више пута поновљена ових дана, да је Митрополија на Свачу ове године први пут организовала богослужење. Одавно се на Свачу служи јовањданска служба, а томе су свједоци бројни Улцињани са вишедеценијским улцињским протом Радојицом Божовићем. Објављене су и фотографије на којима се види Митрополит г. Амфилохије на Свачу, на примјер, 2004. године. Били смо и 2016. године са свим учесницима међународног научног скупа о Светом Јовану Владимиру. Никада то наше мирно, молитвено присуство на Свачу никоме није сметало и никада до сада није било проблема. Очевидно, сада је једна политичка групица људи из једне албанске партије подстакнута да провоцира мирне вјернике, који су са својим митрополитом и свештеницима дошли да се помоле Богу у великој светињи. Апсурдан је покушај те групице људи да, не само као национална мањина него и као мањина грађана Владимира, да самовласно забране већини да приступи светињи којој та светиња припада за молитву“, мисли Џомић. Протест групе Албанаца предводио је Хаџија Сулејмани из Демократске партије. Он је са неколико сународника направио живи зид с намјером да спријечи Амфилохија, свештенство и вјернике да дођу до храма. Сулејмани се срео „очи у очи“ с Амфилохијем, а док га је чекао, између осталог је рекао „Не може овђе човјек који је направио неколико ратова у Југославији…“. Ипак, Амфилохије је, уз помоћ полиције, прошао до храма, а испред њега је одржао литургију. Џомић каже да би све могло да подстакне посјетиоце да помисле да се древне хришћанске светиње на том простору „налазе у Сирији, а не у Црној Гори“. „Мехмет Бардхи је својевремено својатао Манастир Бешку и Румију, а Сулејмани данас Свач. Није спорно да је етничка и вјерска слика тамошњег становништва због познатих историјских разлога измијењена до непрепознатљивости, али није спорно ни да су то хришћанске светиње којима свако може да приступи и нико од мјештана никоме то не може да брани и да узима правду у своје руке. Јер, то је много опасно“, закључује он. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Приче древних митова о Валу и Моту, Озирису и Сету, легенди о Ромулу и Рему и бројних историјских сведочанстава су сажета и одјекују у једној од најстаријих прича Светог Писма - приповести о Каину и Авељу, првом братоубиству које је уграђено у темеље људске цивилизације. Приповест нас суочава са бројним питањима. Једно од најзначајнијих јесте, свакако, не само питање страдања праведних већ у уопштено смислености истрајавања у добру. Зашто би уопште човек требало да буде праведан, самопожртвован, искрен, богољубив..., нарочито у свету у којем је успех обично повезан са неправдом, себичношћу, лицемерјем, насиљем? Да ли је уопште смислено бити Авељ у свету који је утемељен на каинистичким принципима? У оквиру новог циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 29. априла, Јован Благојевић, вероучитељ, одржао је предавање на тему "Каин и Авељ - некад и сад". View full Странице

Приче древних митова о Валу и Моту, Озирису и Сету, легенди о Ромулу и Рему и бројних историјских сведочанстава су сажета и одјекују у једној од најстаријих прича Светог Писма - приповести о Каину и Авељу, првом братоубиству које је уграђено у темеље људске цивилизације. Приповест нас суочава са бројним питањима. Једно од најзначајнијих јесте, свакако, не само питање страдања праведних већ у уопштено смислености истрајавања у добру. Зашто би уопште човек требало да буде праведан, самопожртвован, искрен, богољубив..., нарочито у свету у којем је успех обично повезан са неправдом, себичношћу, лицемерјем, насиљем? Да ли је уопште смислено бити Авељ у свету који је утемељен на каинистичким принципима? У оквиру новог циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 29. априла, Јован Благојевић, вероучитељ, одржао је предавање на тему "Каин и Авељ - некад и сад". View full Странице

Приче древних митова о Валу и Моту, Озирису и Сету, легенди о Ромулу и Рему и бројних историјских сведочанстава су сажета и одјекују у једној од најстаријих прича Светог Писма - приповести о Каину и Авељу, првом братоубиству које је уграђено у темеље људске цивилизације. Приповест нас суочава са бројним питањима. Једно од најзначајнијих јесте, свакако, не само питање страдања праведних већ у уопштено смислености истрајавања у добру. Зашто би уопште човек требало да буде праведан, самопожртвован, искрен, богољубив..., нарочито у свету у којем је успех обично повезан са неправдом, себичношћу, лицемерјем, насиљем? Да ли је уопште смислено бити Авељ у свету који је утемељен на каинистичким принципима? У оквиру новог циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 29. априла, Јован Благојевић, вероучитељ, одржао је предавање на тему "Каин и Авељ - некад и сад". View full Странице

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је у суботу 21. априла Свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Спаса у Радовићима у Боки. На почетку Светог Богослужења Митрополит Амфилохије је у чим протојереја рупокроизвео пароха кртољског јереја Александра Брашанца. Звучни запис беседе ,,Ево и овдје, у овом Светом храму, сабирају се душе жедне и гладне Бога живога, Хљеба живота. Сабирају се непрекидно и сабираће се, ако Бог да, и у будућим временима они који чезну за том Водом живота која отиче у Живот вјечни. А Господ, као што је утишао буру на Капернаумском језеру, и дан данас утишава буре у срцима и умовима људи и буре у овом свијету, које трају без прекида. А они који су Њему најсроднији они Га дочекују и примају, радују му се и иду за Њим носећи крст свој”- рекао је, између осталог, Митрополит Амфилохије, након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља. Извор: Радио Светигора View full Странице