Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'сто'.
Found 25 results
-
„Промена каква није виђена сто година“: Кинески амбасадор у Београду о Кини, Србији и свету - 15.10.2023, Sputnik Србија SPUTNIKPORTAL.RS Кина и Србија имају економске комплементарности и многе сличности у просуђивању и разумевању међународне ситуације. Међународна ситуација пролази...
-
Округли сто у петак - "Рат против породице у култури"
a Странице је објавио/ла JESSY у Остале некатегорисане вести
"Недеља породичног јединства" наставља се у петак, 8. септембра округлим столом на тему "Рат против породице у култури – мрежа невладиних организација у српском образовању", који ће бити одржан у подне (12 часова) у Медија центру УНС (Кнез Михајлова 6). Како је најављено, учешће на овом Округлом столу узеће Архиепископ Давид Рухадзе (Грузијска Православна Црква), о. Андреј Јурченко, (Украјина), о. др Александар Романчук (Белорусија); о. др Оливер Суботић (СПЦ), протођакон др Владимир Василик, (Русија); проф. др пуковник Борислав Гроздић; проф. др Слободан Антонић; проф. др Милош Ковић; др Миша Ђурковић; др Владимир Димитријевић; др Влајко Пановић; мр Ана Филимонова (Русија) и мр Марија Стајић. Извор: Радио "Слово љубве" -
Најава: Округли сто „Свети Иринеј Исповедник вереˮ
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Округли сто на тему „Свети Иринеј Исповедник вереˮ о лику и делу Светог Иринеја Исповедника, епископа бачког, биће одржан у четвртак, 1. децембра 2022. године, у Историјском архиву Града Новог Сада, са почетком у 11 часова, са циљем да се личност овог угодника Божјег додатно приближи широј јавности, али и ужој научној заједници, најавила је Епахија бачка. Извор: Епархија бачка -
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 11. марта 2022. године мало повечерје са Благовештенским акатистом Пресветој Богородици у храму Светог Саве. Богослужењу су молитвено присуствовали преосвећена господа епископи ремезијански Стефан, топлички Јеротеј и марчански Сава, многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке, професори Православног богословског факултета и Богословије „Свети Сава“, ђаци и студенти и велики број верних. Након богослужења патријарх Порфирије је беседио: -Браћо и сестре, служили смо акатист Пресветој Богородици и сугубо, тј. много пута, понављали смо: „Радуј се, Невесто неневесна“. То је заиста све што можемо да упутимо Пресветој Богородици знајући, како један стих из акатиста, каже: „Јер си родила Спаситеља нашег“. Нека Бог да да наше молитве Пресветој Богородици упућујемо непрестано током овог поста и да непрестано кличемо: „Радуј се, Невесто неневесна!“ како би Њеним заступништвом, Њеним молитвама, Господ посетио наше биће и дао нам бодар ум, целомудрен разум и трезвено срце, како би нам подарио мир изнутра и споља, како бисмо имали мир са собом и међусобно. Опет посебно вас подсећам и подстичем да коленопреклопно и у покајању молимо Пресвету Богородицу да Она заступа нас и наше молитве пред Сином Њеним да што пре престане рат у Украјини, јер рат никада никоме није донео добро, као и да што пре дође до тога да се седне за преговарачки сто и да се постигне мир. Мир је свима потребан, а нарочито данас у Украјини. Међутим, управо, молећи се Пресветој Богородици ми добро, Духом Светим, знамо да мир није искључиво резултат и да се не може постићи само људским напорима. Да то јесте тако никада не би било ратова и проливања људске крви. Сви смо створени по икони Божјој и сви смо међусобно браћа и зато је неопходно да молимо Пресвету Богородицу и све свете да се они заједно са нама моле Богу, да Бог благодаћу својом као Бог мира донесе у Украјину мир, али исто тако да донесе мир и у наша срца, да донесе мир у наш град, у нашу земљу и у читав овај регион, да ловци на појединачне, парцијалне и ко зна каве све интересе ублаже тонове и не подстичу поларизације које пре или касније могу да се развију у потпуно неразумевање и у сукобе. Ми се молимо за мир читавог света, за све људе и молимо Пресвету Богородицу, коленопреклоно, кличући јој: „Радуј се, Невесто неневесна!“, да се и Она заједно са нама моли Сину Њеном и Богу нашем. Нека вас све Господ све благослови. Опет ћемо у петак имати акатист, а у недељу у 18 часова у овом храму недељно вечерње које се служи другачије, за нијансу, него што су то вечерње службе током дана ван Великог поста. Нека сте благословени и Пресвета Богородица да је са свима нама. Архиепископија београдско-карловачка Патријарх
-
Издање у оптицају од 10. марта, садржи марку номиналне вредности 27 динара, коверат првог дана (ФДЦ) и жиг, а штампано је у тиражу од 25.000 примерака. Оснивање и почетак рада Српске православне богословије у Призрену (1871) најважнији је догађај у српској духовној, просветној и културној историји Старе Србије. Прва српска институција у Османском царству, основана након укидања Пећке патријаршије (1766), убрзо је постала средиште просветног и црквеног живота, а њени ђаци, потоњи учитељи и свештеници, кренуће у велику мисију обнове просвете и цркве. Нове снаге неговале су племенити карактер српског народа, чувајући древно црквено и културно наслеђе. Велики значај у оснивању и раду Призренске богословије имали су власник и ктитор школе Симеон Сима Андрејевић Игуманов, митрополит Михаило, кнежевски намесник Јован Ристић и руски конзул Иван Степанович Јастребов. У стопедесетогодишњем раду ове школе непроцењиви допринос дали су многобројни часни ректори и професори. Призренска богословија подарила је српском роду тројицу патријараха (Варнаву, Гаврила и Иринеја), велики број епископа и клирика, просветних и националних делатника, књижевника и научника, како у отаџбини тако и широм васељене. Епископ рашко-призренски, и потоњи патријарх Павле, више деценија се старао о раду Призренске богословије. Дипломатске активности и мисија школе на размеђу сукобљених светова су посебно важни, као и страдања Богословије од албанских екстремиста 1999. и 2004. године, обнова рада у Нишу и у Призрену, у времену и околностима када такви напори представљају велики подвиг. Рођени Призренац Сима Игуманов (1804–1882) бавећи се трговином стекао је велико богатство. Имајући љубав према свом роду и жељу да допринесе његовој просвети и образовању, све своје имање завештао је Призренској богословији и ученицима са простора Старе Србије. Основао је Задужбину која своју мисију остварује и данас. Пример родољуба и добротвора Симе Игуманова Призренца светли као звезда водиља нама и свим потоњим генерацијама. Мотив на марки: портрет Симе Андрејевића Игуманова (Урош Кнежевић, Народни музеј у Београду), у позадини зграда Призренске богословије. Стручна сарадња: др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења и секретар Косовскометохијског одбора Матице српске, по благослову епископа рашко-призренског Господина Теодосија, ректора Богословије. Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски слика. Извор: Политика
-
- призренскe
- оснивања
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Сто година од упокојења Евелине Хаверфилд – мироносице из Великог рата
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
Евелина Хаверфилд пореклом је Шкотланђанка, кћерка лорда Абингера, по занимању је била виши санитетски радник. Када је Аустроугарска моћна царевина 1914. године напала ратовима већ исцрпљену Србију, она се, заједно са др Елзом Инглис, нашла на челу Мисије шкотских жена које су дошле у помоћ нашој земљи. Била је у свакодневном контакту са рањеним војницима и болесницима. Брзо савлађује основу српског језика и потпуно се саживљава са новом средином и њеним народом. Остало је запамћено да је у време несташице хране знала да се преобуче у одело сељанке, оде на пијац, прода нешто од свог личног златног накита и за добијене паре купи рањеницима најнеопходније намирнице. И све тако док је имала шта да прода. Њена последња станица у опустошеној и ратом разореној, али победничкој Србији, била је Бајина Башта. Први њен велики посао по доласку био је везан за оснивање Дома за ратну сирочад у коме се сместило више од стотину деце. – “Били смо гладни, боси, поцепани, шугави и бедни” – записао је штићеник Дома Благоје Јанковић пред смрт у свом писменом осврту на то време – “Евелина нас је спасила свега тога. Научили смо да перемо зубе, да једемо из своје порције, први пут смо пробали лимун, смокву, урму, поморанџу, добијали смо разне конзерве од чијег су плеха мајстори вешто правили тепсије и лончиће за кафу”. Журећи по киши, снегу, врућинама кроз сеоска беспућа која су је изгледом подсећала, према њеном казивању, на родни крај, и сама се тешко разболела од упале оба плућна крила. Држава ју је одликовала Орденом Светог Саве и Орденом белог орла са мачевима. Краљ Александар Карађорђевић послао је за њено гробно уздарје сребрни венац. У знак сећања на ову хероину бајинобаштански Дом здравља носи њено име. На њему су постављене и две спомен-плоче које подсећају на Евелину. Извор: Епархија жичка -
Евелина Хаверфилд пореклом је Шкотланђанка, кћерка лорда Абингера, по занимању је била виши санитетски радник. Када је Аустроугарска моћна царевина 1914. године напала ратовима већ исцрпљену Србију, она се, заједно са др Елзом Инглис, нашла на челу Мисије шкотских жена које су дошле у помоћ нашој земљи. Била је у свакодневном контакту са рањеним војницима и болесницима. Брзо савлађује основу српског језика и потпуно се саживљава са новом средином и њеним народом. Остало је запамћено да је у време несташице хране знала да се преобуче у одело сељанке, оде на пијац, прода нешто од свог личног златног накита и за добијене паре купи рањеницима најнеопходније намирнице. И све тако док је имала шта да прода. Њена последња станица у опустошеној и ратом разореној, али победничкој Србији, била је Бајина Башта. Први њен велики посао по доласку био је везан за оснивање Дома за ратну сирочад у коме се сместило више од стотину деце. – “Били смо гладни, боси, поцепани, шугави и бедни” – записао је штићеник Дома Благоје Јанковић пред смрт у свом писменом осврту на то време – “Евелина нас је спасила свега тога. Научили смо да перемо зубе, да једемо из своје порције, први пут смо пробали лимун, смокву, урму, поморанџу, добијали смо разне конзерве од чијег су плеха мајстори вешто правили тепсије и лончиће за кафу”. Журећи по киши, снегу, врућинама кроз сеоска беспућа која су је изгледом подсећала, према њеном казивању, на родни крај, и сама се тешко разболела од упале оба плућна крила. Држава ју је одликовала Орденом Светог Саве и Орденом белог орла са мачевима. Краљ Александар Карађорђевић послао је за њено гробно уздарје сребрни венац. У знак сећања на ову хероину бајинобаштански Дом здравља носи њено име. На њему су постављене и две спомен-плоче које подсећају на Евелину. Извор: Епархија жичка View full Странице
-
- великог
- мироносице
- (и још 6 )
-
Москва: Округли сто о стању Српске Цркве у Црној Гори
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Од краја децембра прошле 2019. године до данас у градовима Црне Горе, под духовним вођством Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве, одржавају се масовне молитвене литије. Иако је народ тамо побожан и за велике празнике иде у литије, у овом случају се изражава неслагање са спорним Законом о слободи вероисповести који је изгласан у Скупштини. Овај правни документ дискриминише положај Српске православне цркве и прети национализацијом њене имовине у Црној Гори. У вези са догађајима који су уследили као одговор на усвајање таквог закона, 11. марта ове 2020. године на телевизији СПАС у емисији „Реагловање“ одржан је округли сто током којег се разговарало о тренутном стању у Црној Гори. По благослову Његовог Преосвештенства епископа моравичког Антонија (Пантелића), представника Патријарха српског при Патријарху московском и све Русије, старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви, у дискусији је учешће узео мастер теолог Православног богословског факултета Универзитетау Београду, тренутно на постдипломским студијама у Московској духовној академији, Николај Сапсај. У свом говору о ситуацији у Црној Гори након усвајања спорног закона истакао је да су ове литије усмерене на очување светиња, храмова и манастира - извор идентитета српског народа на канонској територији Српске православне цркве. Таква тежња је приметна и на Косову и Метохији, где се такође врши покушај брисања српског идентитета. С обзиром на то да је данас велики притисак на Православље, верници треба узајамно да се подржавају и моле једни за друге. Током дискусије приказане су изјаве митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) о значају и смислу литија, као и речи подршке Његовоог Блаженства митрополита Онуфрија током његовог недавног боравка у Црној Гори. На крају дискусије изражена је нада да ће ова емисија бити мали допринос у информисању о стању ствари и масовним литијама, и да нас подсети на важност молитвене подршке за народ у Црној Гори. Извор: Инфо-служба СПЦ -
Москва: Округли сто о данашњем стању Српске Цркве у Црној Гори
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Ове године новогодишње и божићне дане верници и свештенство Митрополије црногорско-приморске Српске Православне Цркве дочекали су на улицама у многим градовима Црне Горе. Празнично расположење је било укаљано усвајањем Закона о слободи вјероисповести од стране црногорске Скупштине којим се дискриминише положај Српске Цркве у Црној Гори. Посебну пажњу и опасност изазивају чланови Закона којима се црногорској власти даје могућност да национализује имовину Српске Цркве, у шта спадају и храмови и манастири - вишевековни чувари српског идентитета на канонској територији Српске Православне Цркве. С тим у вези, 21. јануара ове године на телевизији СПАС приказана је емисија „До саме сржи”, током које је одржан округли сто на тему „Ко раздваја Цркву на Балкану?”. По благослову Његовог Преосвештенства епископа моравичког Антонија (Пантелића), представника Патријарха српског при Патријарху московском и све Русије, старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви, у дискусији је учешће узео мастер теолог Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду, тренутно на постдипломским студијама у Московској Духовној Академији, Николај Сапсај. Учесници округлог стола, међу којима је био и јеромонах Игнатије (Шестаков), размотрили су актуелна питања о положају СПЦ у Црној Гори. Било је речи о делатности председника Црне Горе, о усвајању спорног Закона о слободи вјероисповести, и о томе како народ у Црној Гори, региону и свету брани светиње Српске Цркве, као и колики је значај Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) у решавању ове спорне ситуације. Током емисије покушано је да се направе паралеле са ситуацијом у Украјини, где се канонска Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије такође налази у тешкој ситуацији. Говорећи о паралелама, отац Игнатије је истакао да Митрополија црногорско-приморска није исто што и Украјинска Православна Црква, јер ова друга има широку аутономију, док Митрополија има статус као и свака друга епархија Српске Цркве, што ни на који начин не умањује значај проблема са којима се суочавају канонске помесне Цркве у Украјини и Црној Гори. Пред крај емисије прочитане су речи подршке из Патријарашке и Синодалне посланице (Руске Православне Цркве) у вези са ситуацијом у Црној Гори. Извор: Инфо-служба СПЦ -
Задњих година све је више превода Библије на српски језик. Некада смо имали само један цели превод, Даничићев и Караџићев, а данас их има све више и више. Сви преводиоци критикују Вука и Даничића а нико да се сети, по угледу на велике народе и језике, да поправи грешке у наведеном преводу. Колико су само пута Енглези и Американци "апдејтовали" Свето писмо - "верзију краља Џејмса". Вуков превод Новог завета је наша помесна црква поправљала, па одустала и с временом је настао превод Комисије Светог архијерејског синода Српске Православне цркве. Да ли је Вуков превод за потпуно одбацивање? Није, треба га ту и тамо поправити, исто као и Даничићев. Наравно да није за богослужбену употребу, али је сам за себе споменик српског језика и ужитак је читати га. Код Даничића у Старом завету има и по која грешка, то треба исправити, језик се може и осавременити. Не треба само омаловажавати старије, треба и поштовати. Даничић је превео Стари завет са Тремелијусовог латинског превода са једне од верзија масоретског текста, и тај превод је јако добар. Књигу псалама је раније превео са руског језика и тај превод је Британско и инострано и библијско друштво укључило у превод Старог завета који су наручили од Даничића. Сам Даничић се касније жалио што и сам Псалтир није превео према Тремелијусу. Ево једног малог доприноса поштовању старине - поправка Даничићевог и Караџићевог превода, почевши са Књигом псалама. Од Руса опет према Русима, најминималнији поправак Даничићевог превода према руском црквеном преводу са старојеврејског језика. У наставцима, како је то већ рађено овде, али са другим преводима.
-
У суботу, 5 јануара 2019. године, уочи Бадњег дана, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије дочекао је представнике Демократског ромског центра, као и велики број дјеце ромске националности у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је дјеци раздијелио 120 божићних поклона. Дјеца су током сусрета извела пригодан програм. Владика Амфилохије је изразио велику радост што су представници ромске националности са толиким бројем дјеце посјетили саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици и пожелио им мир, напредак, слогу и благослов од Бога пред предстојећи празник Рождества Господа Исуса Христа – Божић. Потом је у просторијама саборног храма отпочео је округли сто који на тему „Хиљаду година од доласка Рома на Балкан“. Учествовали су: Митрополит Амфилохије, Драгољуб Ацковић – генерални секретар Свјетске уније Рома, затим Иван Тоскић, директор Демократског ромског центра, Владимир Милуновић професор филозофије и координатор Хуманитарног фонда МЦП ,,Човјекољубље“, као и Дејвид Сејдовић, директор фондације ,,Рука Руци“ из Подгорице. Такође, скупу је, уз бројно свештенство и народ, присуствовао и амбасадор Републике Србије у Црној Гори – Његова екселенција проф. др Зоран Бингулац. Извор: Српска Православна Црква
-
- митрополит
- амфилохије
- (и још 13 )
-
-
Његово Високопреосвештенство Архиепископ јакутски Роман крстио је више од стотину људи у недељу, 15. јула 2018. године, у селу на обали реке Хулман на далеком истоку Јакутије, у Русији, јавља сајт Јакутске епархије. Православна Црква брзо расте у Хулману. Прошлог лета, на празник Светог Владимира 28. јула, архиепископ Роман је крстио више од две стотине људи. Ове године Високопреосвећени је допутовао у архипастирску посету селу, где је одслужио свету Литургију у цркви Светог кнеза Владимира у селу Хулману. Уз агапу заједно с парохијанима и гостима села, високи гости су уживали у културном програму који су извела деца, ученици недељне школе. Верници су потом стигли на реку где је архијереј крстио више од стотину људи. Новопросветљени су се припремали неколико седмица како би се припремили за благодат крштења. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Aрхиепископ Јакутска крстио сто људи у реци Хулман
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Православних помесних Цркава
Уз агапу заједно с парохијанима и гостима села, високи гости су уживали у културном програму који су извела деца, ученици недељне школе. Верници су потом стигли на реку где је архијереј крстио више од стотину људи. Новопросветљени су се припремали неколико седмица како би се припремили за благодат крштења. Извор: Српска Православна Црква-
- aрхиепископ
- јакутска
- (и још 5 )
-
-
- архијереји
- гости
- (и још 11 )
-
Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Патријарха Алексанријског Теодора Другог на обиљежавању стоте годишњице страдања царских страстотерпаца Романових, Епископ городецки и ветлужски г. Августин, изасланик Патријарха московског Кирила и Архиепископ медонски Руске заграничне цркве г. Михаил посјетили су данас Цетињски манастир. Након свечане доксологије Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије упознао је високе госте са историјом и духовним значајем Цетињског манастира. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
Шљис! Једно зрно поцепа ми копоран. Осврнем се ја – шљис! – друго удари посред руке. Ух, славу му његову, ухватих се за руку кад треће звизну у нос и експлодира, и око ми одмах исцури, сведочио је о својим ранама Михаило Ирижанин из Прељине код Чачка. Михаило Ирижанин, слика са надгробњака (Фото Светлана Ненадић) Чачак – Рат бејаше минуо али је ожиљак на лицу Михаила Ирижанина остао да навек сведочи о страшноме боју, кад му је куршум избио око. Остави плуг и волове начас, и у ораници родне Прељине стаде да сведочи о свом страдању намернику Милану Шантићу. А овај то 1838. у Београду одштампа у свом ратном зборнику „Витези слободе”... На сам Лучиндан, 1915. посели смо село Кукавицу – приповедао је сељак у долини Чемернице која се кроз Прељину спушта ка Западној Морави. То беше рано 18. октобра, па смо читавог дана водили борбу. Предвече удари киша и стиже ноћ, тешка, хладна. У рововима ужас, нема одбране од поводња, те одем у неку кућицу. Са мном још неколико другова, волео сам карте и увек их носио у џепу. Кад, пред зору, нападоше Бугари и трефик се у неком усеку. На мој вод удари цео батаљон а ја сам мењао водника, разболелог. Око не отварамо под ватром, зато пошаљем свог сељака Алексу Стојковића да јави командиру шта нас је снашло. Још му додах, био је некако слабуњав а јединац у мајке, па сам га волео као дете: – Иди, склони се, сви ћемо изгинути. Кад то чу један војник из Соколића окрену се и викну на ме: – А ви и овде, у рововима, радите партијски? Ти шаљеш свог самосталца, а нећеш ниједног радикалца. Лепо, поднаредниче, чуће се... – Шта ће се чути, оца ти мангупског, хоћеш ли ти да идеш? – питам га, дрхтим од беса. – Хоћу – одговори он. – Алекса, иди ти на своје место, а нека он иде кад хоће. Тај војник звао се Радован Дамјановић. Али, несрећник, крену у зао час. Таман што је изашао и одмакао двадесетину корака, однекуд потеже брђанин па право у њега. Поломи му ртеницу. Није се више дигао. Жао ми јадника, у војсци ти сваки човек драг. Пошаљем опет Алексу да иде командиру али помоћи нема, муниција нестала а Бугари нас само засипају. Тврдо, да тврђе не може. Онда ја, важан, устанем, хоћу да охрабрим и утешим војнике, мало. Шљис! Једно зрно поцепа ми копоран. Осврнем се ја – шљис! – друго удари посред руке. Ух, славу му његову, ухватих се за руку кад треће звизну у нос и експлодира, и око ми одмах исцури. Предам вод каплару и пођем, нећу ли како измаћи до превијалишта. Нисам учинио ни десет корака, а војници у гомили за мном. Многи су изгинули, падали ко клас под косом. После нас срете мајор па пита: – Шта је то с тобом, Ирижанине? – Ранише ме на три места, оца му његовог. – Били могао да пијеш? – Најволео бих воде. Он ми даде чутурицу, натегох. Коњак. И баш добар, све мирише. Извели ме онда и посадили на коња. Седнем на кљусе и терам путем. Дошло ми да кукам из свег гласа, али видеће ме неко, па ће после причати. Задужио сам људе, све сам им се подругивао и смејао кад су плакали у мукама, па не би баш ни они мене штедели. И мом сину Средоју опет ће казати да му је отац плакао као жена кад га је зрно мало окрзнуло. Велим, ово дошао ред и на мене да плачем, грдна је рана била. Пржи, пече, сав сам горео, глава да прсне. Докопах се некако пуковских кола те ме однесоше у болницу у Лесковац. Тамо сам био само дан, јер наста гужва и одступање. Спремио сам се и ја да кренем са војском, сто пута сам више волео чету него болницу. Онамо си лепо са друговима, па шта Бог да. А овамо људи умиру око тебе па ти се туга сави око срца. Али, не дадоше ми из болнице. Наиђе тада мој шурак, турих му у шаку сто динара и он продужи пут за Албанију. Нас рањенике заробили су 26. октобра 1915. и боље да вам не причам како су са нама поступали у ропству. http://www.politika.rs/scc/clanak/397735/Cetu-sam-voleo-sto-puta-vise-nego-bolnicu
-
(VIDEO) Округли сто Међународне конференције "Православље и наука"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Култура
-
Округли сто Међународне конференције "Православље и наука" View full Странице
-
- наука"
- "православље
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Сто година Црквене општине у Омахи, Небраска
a Странице је објавио/ла Милан Ракић у Вести из Епархија
У централној држави Средњег запада Сједињених Америчких Држава, Небраској, налази се велелепни српски православни храм Светог Николе који је ове године прославио свој историјски јубилеј. Свечаност су предводили умировљени Епископ славонски г. Сава - у име надлежног владике Лонгина, и архиепископ Петар из Руске Заграничне Цркве. Саслуживали су протосинђел Серафим Балтић - игуман манастира Нова Грачаница, протојереј-ставрофор Александар Бугарин из Канзас Ситија - архијерејски намесник, протојереј Зоран Милинковић из Де Мојна, Ајова, надлежни свештеник протојереј Саша Петровић, протојереји Марко Матић из Мерирвила, Индијана, и Радован Петровић из Денвера, Колорадо, јеромонах Алексије - игуман манастира Светих Архангела из Мисурија, као и протођакон Милован Гогић. Током свете Литургије владика Сава је рукоположио г. Џозефа Хенрија у чин ђакона. Нови ђакон причисљен је храму Светог Ђорђа у Канзас Ситију. Свечаности су присуствовали многобројни локални свештеници из разних јурисдикција, као и велики број верник из свих крајева Америке. Владика Сава је, у име владике Лонгина, на свечаном банкету уручио орден Светог Мардарија и архијерејске грамате најстаријим и најзаслужнијим парохијанима. По речима надлежног свештеника проте Саше Петровића прославити сто година постојања у доба када многе конфесије престају да постоје и продају своје храмове, у савезној држави Небраска која ове године обележава 150 година свога постојања представља велики историјски догађај, пред којим треба да сагледамо где смо били, где јесмо, и где себе видимо у будућности. -Овај историјски јубилеј осим тога што у нама изазива осећање поноса и задовољства, треба такође да у нама изазове осећај одговорности да буктињу наше православне вере одржимо и предамо млађим нараштајима. Ми, Срби у Америци, имамо много разлога да будемо поносни на своје национално име јер смо овој земљи дали неколико великана и светитеља као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Свети Николај Велимировић, Свети Варнава Настић, Свети Севастијан Џексонски и новопрослављени Свети Мардарије Либертивилски, поручио је прота Петровић. Парохија Светог Николе у Омахи састављена је претежно од Срба староседелаца, који су се махом доселили из Лике, као и мањег броја новодошлих Срба избеглих са простора бивше Југославије, Руса и обраћених Американаца који су у Српској Православној Цркви нашли аутентичну и историјску Апостолску Цркву. -
Још један радосни догађај у животу наше Цркве у дијаспори! Српска православна црквена општина Светог Николе у Омахи, Небраска, торжествено је прославила стогодишњицу свог постојања 2. и 3. септембра 2017. године. У централној држави Средњег запада Сједињених Америчких Држава, Небраској, налази се велелепни српски православни храм Светог Николе који је ове године прославио свој историјски јубилеј. Свечаност су предводили умировљени Епископ славонски г. Сава - у име надлежног владике Лонгина, и архиепископ Петар из Руске Заграничне Цркве. Саслуживали су протосинђел Серафим Балтић - игуман манастира Нова Грачаница, протојереј-ставрофор Александар Бугарин из Канзас Ситија - архијерејски намесник, протојереј Зоран Милинковић из Де Мојна, Ајова, надлежни свештеник протојереј Саша Петровић, протојереји Марко Матић из Мерирвила, Индијана, и Радован Петровић из Денвера, Колорадо, јеромонах Алексије - игуман манастира Светих Архангела из Мисурија, као и протођакон Милован Гогић. Током свете Литургије владика Сава је рукоположио г. Џозефа Хенрија у чин ђакона. Нови ђакон причисљен је храму Светог Ђорђа у Канзас Ситију. Свечаности су присуствовали многобројни локални свештеници из разних јурисдикција, као и велики број верник из свих крајева Америке. Владика Сава је, у име владике Лонгина, на свечаном банкету уручио орден Светог Мардарија и архијерејске грамате најстаријим и најзаслужнијим парохијанима. По речима надлежног свештеника проте Саше Петровића прославити сто година постојања у доба када многе конфесије престају да постоје и продају своје храмове, у савезној држави Небраска која ове године обележава 150 година свога постојања представља велики историјски догађај, пред којим треба да сагледамо где смо били, где јесмо, и где себе видимо у будућности. -Овај историјски јубилеј осим тога што у нама изазива осећање поноса и задовољства, треба такође да у нама изазове осећај одговорности да буктињу наше православне вере одржимо и предамо млађим нараштајима. Ми, Срби у Америци, имамо много разлога да будемо поносни на своје национално име јер смо овој земљи дали неколико великана и светитеља као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Свети Николај Велимировић, Свети Варнава Настић, Свети Севастијан Џексонски и новопрослављени Свети Мардарије Либертивилски, поручио је прота Петровић. Парохија Светог Николе у Омахи састављена је претежно од Срба староседелаца, који су се махом доселили из Лике, као и мањег броја новодошлих Срба избеглих са простора бивше Југославије, Руса и обраћених Американаца који су у Српској Православној Цркви нашли аутентичну и историјску Апостолску Цркву. View full Странице
-
На много рекламираном "5. Молитвеном црквено-народном сабрању" на имању Грешног Милоја у Лозници код Чачка скупило се судећи по јединој фотографији коју објављује официјелни сајт артемијеваца стотинак људи. Наравно утолико лакше је усвојена "Саборска посланица"(http://www.eparhija-prizren.org/?p=17724):
- 27 нових одговора
-
- артемијевском
- годишњем
- (и још 5 )
-
Deset država koje neće postojati za 100 godina Kroz istoriju su padala brojna carstva i države, nacije su nestajale ili se transformirale - a taj proces nije gotov. Politički analitičari objašnjavaju kako pojam nacije, odnosno države, nije trajan, a svakako ni večan. IZVOR: EXPRESS.HR SREDA, 15.02.2017. | 18:30 Foto: Thinkstock Iako su države najčešće nestajale tako da su bile osvojene i podeljene između njihovih neprijatelja, čini se da će zemlje u budućnosti imati druge probleme koji će ih razjediniti, odnosno uništiti. Od pretnji kao što su podizanje nivoa mora do kulturalnih i etničkih podela unutar samog društva, pitanje je hoće li ovih 10 država da preživi u sadašnjem izdanju narednih 100 godina. 1. Holandija Efekti klimatskih promena izazvani globalnim zagrevanjem deluju razorno na tropska ostrva, ali teško je zamisliti da one mogu da nanesu štetu evropskim državama. Većina teritorija ove države nalazi se ili na nivou mora ili tek jedan metar iznad. Upravo zbog te činjenice globalno zagrevanje je pitanje opstanka za Holandiju. Oni se već godinama bore s rastućim nivoom mora porastom svojih nasipa i njihovim proširivanjem. Uprkos tome, skloni su poplavama. 2. Severna Koreja Budući da se ova zemlja nalazi pod diktaturom dinastije Kim od četrdesetih, čini se kako je samo pitanje vremena kada će nezadovoljstvo u društvu da kulminira i eksplodira. Postoje razna govorkanja o pokušajima nekoliko vojnih pučeva koji su se tajili od medija. Brojni analitičari veruju da će do urušenja sistema doći i zbog nezadovoljstva unutar samog političkog vrha (Kim Džong-un je već nekoliko puta proveo čistke među svojim najbližim saradnicima i članovima porodice pokazujući da ni za koga nema milosti). Dobre vesti za državu su svakako činjenica da nakon pada dinastije Kim, Južna Koreja je spremna da ulaže u popravak štete i ujedinjenje nacije. 3. Belgija Iako je ova država dom Ujedinjenih naroda, sama Belgija možda neće biti tako ujedinjena za 100 godina. Ona je podeljena u sukobu etničkog pitanja podele na Flamance i Valonce. Budući da ne dele isti jezik i imaju brojne druge kulturološke raznolikosti, može se očekivati je da Valonci uspeju u svojim nastojanjima stvaranja neke vrste saveza s Francuskom ili postizanja vlastite nezavisnosti, kao i Flamanaca koji to ne žele da dopuste, već ciljaju na apsolutnu nezavisnost zajedničke države. Zbog rastućih napetosti, brojni analitičari nagađaju da će do podele zemlje doći već u sledećih dvadesetak godina. 4. Maldivi Za sve one koji ne veruju u koncept globalnog zagrevanja, Maldivi su stvaran primer na koji treba obratiti pažnju. Ova ostrvska nacija locirana između Indije i Afrike suočava se s ozbiljnom opasnosti potonuća. Pretnja je postala toliko velika da je bivši predsednik države razmatrao opciju kupovine zemlje u južnoj Aziji gde bi preselio celokupnu populaciju ako nivo mora nastavi da se podiže. Prema projekcijama, Maldivi su prva zemlja koja će nestati zbog globalnog zagrevanja, a to bi moglo da se dogodi oko 2085. godine. 5. Ujedinjeno Kraljevstvo Budući da se radi o uniji različitih država u kojima postoje jake težnje za nezavisnošću, moguće je da će raspad zateći i ovu svetsku silu. Škotska je imala neuspeli pokret za nezavisnost 2014. Kako je Velika Britanija prošle godine odlučila da izađe iz Evropske unije i taj postupak nije jednako odobren iz svih delova države - i to će postati tačka spora. Veruje se da će zbog toga neke države izaći iz Ujedinjenog Kraljevstva i da će se kao nezavisne pridružiti EU, a taj proces biće razrešen u narednih 20 godina. 6. Irak U ratnom stanju od 2011, ova je država pravi primer svakodnevnog raspadanja. Nakon hapšenja i egzekucije Sadama Huseina, koji je držao zemlju na okupu, stanovništvo je danas žestoko podeljeno. Rast popularnosti ID privukao je pažnju na ovu podelu, te je poprilično očigledno kako se zemlja na jedvite jade veštački održava. Irak je podeljen na tri grupacije: sunite, Kurde i šiite, za koje je poprilično neverovatno da će se ujedinit,i pa se očekuje da će se zemlja raspasti na tri manje tvorevine u tom procesu. 7. Kiribati Ova ostrvska država u središnjem delu Tihog okeana do 1979. bila je britanska kolonija, a čine je tri sasvim odvojene ostrvske grupe raspršene na golemom prostoru Tihog okeana - Gilbert, Feniks i Line. Smatraju se oličenjem tropskog raja, ali svako ko želi da ga poseti trebalo bi to da učini brzo, jer je povišen nivo mora već poplavio dva ostrva. Ukoliko se taj trend nastavi, veliki deo države bi mogao da postane more, a ostatak više neće moći da pruža osnovne uslove za život. Predsednik države već je tražio pomoć od Novog Zelanda i Fidžija da započnu prihvatanje ljudi s Kiribata kao stalne izbeglice. 8. Španija Kad je ekonomska kriza pogodila Španiju 2008, učinila je toliko štete da je zemlju dovela na sam rub raspada - i još se nije oporavila. Nezaposlenost je iznosila 24 odsto u januaru 2015, a do danas nije ništa bolja. Kao da to nije dovoljno, postoji i duboka podela među stanovništvom. Regija Katalonija na zapadu Španije planira sticanje nezavisnosti uz veliku potporu u javnosti. Na severu zemlje nalazi se baskijska regija sa svojim terorističkim ćelijama, koji pokušavaju da steknu nezavisnost. Ako se ekonomska kriza ne reši i ove regije nastave da dobijaju popularnost u borbi za nezavisnost, velike su šanse da je Španiji kakvu danas poznajemo vreme odbrojano. 9. SAD S obzirom na istoriju, činjenica kako je američko stanovništvo podeljeno s dubokim kulturalnim razlikama i političkim stavovima između severa i juga još od Građanskog rata. U 2012. svih 50 država je primilo na hiljade pisama svojih građana koji traže izuzimanje od unije. Ako se ne dogodi nešto što će ujediniti zemlju i nastave se događaji koji samo produbljuju razlike - poput odabira Trampa za predsednika, velike su šanse da će se SAD preoblikovati. Najverovatnije je da će se Aljaska i Teksas prvi odvojiti. 10. Kina Uprkos tome što Kina ima jednu od najsnažnijih ekonomija na svetu i jaku vojsku, to ne znači da je zaštićena od kolapsa u narednih 100 godina. Kina ima i ogroman problem ekološkog zagađenja koji je toliko preteći da čak 250.0000 Kineza zbog njega prevremeno umire svake godine. Predviđanja same kineska vlade otkrivaju kako bi ta zemlja mogla da ostane bez pitke vode do 2030, a velike su šanse da država u sadašnjem obliku ne doživi 2050. godinu. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=02&dd=15&nav_id=1231004
-
-
- албанска голгота
- видо
-
(и још 6 )
Таговано са:
-
ФИЛМ - СТО ГОДИНА АЛБАНСКЕ ГОЛГОТЕ
тема је објавио/ла александар живаљев у Духовни живот наше Свете Цркве
Dokumentarni film „Srbi na Krfu – sto godina od Albanske golgote“ kroz hronologiju događaja beleži jedno od najvećih stradanja srpske vojske i naroda – Albansku golgotu. Od trenutka velike austrougarsko – nemačko – bugarske ofanzive do dolaska na Krf kroz priču nas vodi profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu istoričar dr Miloš Ković. Na autentičnim lokacijama u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Grčkoj ispričana su i prikazana sva stradanja, strahote i tragedija koje su tih dana zadesile srpsku državu. Analitičnom i sistematičnom pretragom brojnih knjiga, zapisa i ratnih dnevnika učesnika Albanske golgote film otkriva brojne zanimljivosti i pojedinosti vezane za povlačenje 1915. i 1916.godine koje do sada nisu bile toliko poznate. Film donosi i do sada neobjavljene fotografije srpske vojske koje su zabeležile savezničke armije. Dokumentarni film „Srbi na Krfu – sto godina od Albanske golgote“ sniman je u sedam evropskih država. Autor: Slađana Zarić Prezenter: dr Miloš Ković View full Странице-
- албанска голгота
- видо
-
(и још 6 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.