Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'манастир'.
Found 261 results
-
Археолози су открили добро очуван манастир из византијског доба у Негеву, пустињском региону јужног Израела, у близини библијског града Бершебе. Откривени су и остаци сеоске куће, која је, заједно са манастиром, изгледа била напуштена крајем 6. или почетком 7. века, вероватно због опасности коју је представљао прелазак у рани исламски период, преноси Јерусалим Пост. У извештају о ископавањима Израелске управе за антиквитете цитира се археолог Нир- Шимшон Паран манастир је био добро очуван, што сведочи о свакодневном животу монаха у Негеву у византијском периоду. Био је поплочан подовима од мозаика, који су вероватно поставили сами монаси. „Већина археолошких открића о манастиру везана је за подове, што сведочи о његовом напуштању у касном византијском или на почетку периода Омајада (6.-7. век нове ере)“, приметио је Паран. Манастир је био добро утврђени објекат, обухватао је капелу, трпезу, кухињу, као и пресу за вино. У центру капеле је мозаик малтешког крста, испод којег се налази грчки натпис који помиње име манастира и имена његових житеља. У апсиди су пронађене и две гробнице. Јужно од манастира, археолози су открили сеоску кућу из византијског доба, која је укључивала правоугаони објекат са прозором. На поду је пронађен новчић из прве половине VI века нове ере. Верује се да су и манастир и сеоска кућа локалитети из истог периода. Јуче је Orthochristian известио и о траговима древног врта који је откривен испод пода храма Гроба Господњег. https://mitropolija.com/2025/03/31/vizantijski-manastir-otkriven-u-pustinji-svete-zemlje/ -
Манастир Будисавци налази се у селу истог имена, 17 км источно од Пећке патријаршије. Манастирска црква Светог Преображења саграђена је у првој половини XIV века. Према неким становиштима, цркву је подигао краљ Милутин, док је према народном предању она задужбина његове ћерке, сестре Стефана Дечанског. Од свог оснивања, манастир у Будисавцима је био метох Пећке патријаршије, те је стога био предмет пажње бројних поглавара српске цркве. Порушену цркву у потпуности је обновио први патријарх обновљене патријаршије, Макарије Соколовић 1568. године, када је црква и живописана о чему сведочи натпис изнад западних врата, као и онај који прати његов ктиторски портрет. Црква манастира Будисавци представља складну грађевину основе у виду равнокраког уписног крста, са осмостраним кубетом, споља тространом, изнутра полукружном апсидом. Припрата је накнадно призидана 1872. и виша је од првобитне, будући да прекрива западну бифору. Црква је зидана алтернацијом камена и опеке која је на појединим местима декоративно ређана. Док од првобитног живописа из XIV века нема сачуваних трагова, у унутрашњости се сачувало фреско-сликарство из времена патријарха Макарија, чији је ктиторски портрет насликан на јужном зиду поткуполног простора. Насликани су и портрети Светог Саве и Симеона Немање, као и три српска архиепископа, док су се у вишим зонама делимично сачувале сцене из циклуса Великих празника и Христових страдања. У припрати, у лунети изнад улазних врата је насликано Преображење са натписом о обнови цркве и конака од стране архиепископа Мелентија 1872 године. 1874. Године, браћа Ђиноски из Галичника код Дабра, израдили су иконостас за цркву манастира у Будисавцима. https://www.blagofund.org/Archives/Budisavci/sr/Pictures/- 3 коментара
-
- 2
-
-
- будисавци...
- манастир
- (и још 1 )
-
Упознајмо Манастир Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину
a Странице је објавио/ла JESSY у Некатегорисани текстови
Манастир Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину је најстарији манастир у Мађарској и један од два манастира у Будимској епархији Српске православне цркве. Смештен је 40 км јужно од Будимпеште, на острву Чепел. Манастир је познат и као „Манастир на Дунаву“, један је од најстаријих српских православних манастира изван граница Србије. Смештен на десној обали Дунава у самом центру града Српски Кoвин (Rackeve). Овај манастир представља сведочанство вековне историје и духовности српског народа у средњој Европи, основан још у 12. веку, током периода када су Срби, вођени вером и политичким околностима, мигрирали на север. Његова историја уско је повезана са доласком Срба у Панонску низију и њиховим трудом да очувају православну веру и традицију на овим просторима. Током векова, манастир је био духовни центар, али и место уточишта за Србе који су се борили са изазовима времена, укључујући османске инвазије, аустроугарску власт и политичке промене. У бурним историјским раздобљима, манастир је често био оштећен, али је увек обнављан захваљујући вери и посвећености српског народа. Према сачуваном предању, овај манастир представља средњовековну тековину и као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161). Након што су Турци 1439. године опсели и први пут освојили утврђено Смедерево, у два наврата су прешли Дунав, опустошили и опљачкали Ковин и сва околна насеља. Они који су избегли на време кренули су у дубину Угарске и доспели до острва Чепела на Дунаву. Угарски краљ Владислав је 10. октобра 1440. године уступио ковинским пресељеницима касноготичку цркву са капелама и звоником, па уз то, по свој прилици, одговарајући део краљевских земљишних поседа. Од тог доба до данас, на Чепелу постоји Горњи или Српски Ковин, са црквом посвећеном успењу Пресвете Богородице и са капелама Св. Јована Претече и Св. Врачева Козме и Дамјана (прва на југоисточној, друга на југозападној страни). Постоји могућност, да је у годинама око половине XVI века парохијска црква претворена у манастирску. За овај закључак нема непосредних доказа, али су у турском попису из 1546. године у Српском Ковину забележена три монаха и један свештеник што упућује на могућност да је уз цркву тада већ постојао манастир. За сада поуздани подаци из 1680. године, потврђују постојање манастира на Чепелском острву. У оквиру редукације манастира у време Марије Терезије, Ковински манастир је укинут 1777. године а малобројно братство, вероватно на челу са архимандритом Јосифом Станојевићем, пресељено је у манастир Грабовац а црква претворена у парохијску. Након више од два века, ова велика светиња Срба у Мађарској поново добија статус манастира, на челу са игуманом Андрејем Пандуровићем 2003. године. У време настанка, крајем XIII века, црква је представљала већу једнобродну, раноготску грађевину. У годинама после 1440. године, након уступања цркве Србима, складна и пропорционална готска грађевина (са капелама) претворена је у православну богомољу уз незнатне интервенције. Данашњи иконостас са мањим бројем икона, потиче из 1770. године. Само су четири престоне иконе настале раније, 1746. године, и рад су непознатих руских и украјинских мајстора. Цркву Успења Богородице у Српском Ковину и њена два параклиса осликали су мајстори које је предводио Теодор Симеонов из Мосхопоља. Цела велика црква као и припрате, од земље, па до врха готских сводова, између преплетених стубова, према сразмери простора који на сводовима горе бива све ужи, симетрично су испуњени фрескама светитеља као исрпских владара и светаца.. На доњим деловима зидова, између усправних стубова, поређани су српски владари од Немање па до цара Уроша и цара Лазара, у природној величини. Највећа светиња овог манастира је чудотоворна икона Пресвете Богордице (Ковинска Богородица) из 17. века, која је током векова пружала бројна исцелења свима који су тражили помоћ. Ова икона се у српским списима спомиње као „најпоштованија икона“ код Срба у Мађарској. Уједно, у манастиру се налазе и делови моштију светитеља веома значајних за наш народ, од који су и делови моштију Светог Аве Јустина Ћелијског. -
У српски Манастир у Шведској стигле мошти Св. Николаја
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Православних помесних Цркава
У српском Манастиру у Олофстрему, у Шведској, посвећеном Светом Георгију, на празник Ђурђиц, пристигле су честице моштију Светог Николаја Мирликијског, а тога дана је Свету Литургију служио Митрополит скандинавски Доситеј. Како је изгледао овај важан дан за духовну заједницу можете да видите и чујете у наставку благодарећи новинару и писцу г. Тихомиру Барбуловићу који је забележио обраћање Митрополита Доситеја и изјаву настојатеља светиње, свештеника Жељка, за Радио Слово љубве, а препоручујемо и детаљан извештај и фотогалерију: Беседа Митрополита Доситеја: Изјава за Радио, протонамесник Жељко Бијелић, настојатељ Манастира: На празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија - Ђурђиц у манастиру Светог Георгија Победоносца у шведском Олофстрему, архијерејску Литургију је служио Митрополит скандинавски Доситеј, уз саслужење протојереја Жељка Бијелића, протојереја–ставрофора Милана Вукашина и протонамесника Немање Мировића. Уз мноштво верника, окупљених из јужне Скандинавије, у овом српском манастиру који је метох манастира Покрова Пресвете Богородице у Смједериду, главном седишту СПЦ Епархије скандинавске у Шведској, на овај велики празник, стигла је честица Светих моштију Св. Николаја Мирликијског Чудотворца. Након Ерхијерејске литургије верном народу у препуној цркви се обратило Његово Високопреосвештенство Митрополит скандинавски Доситеј: "Драга браћи и сестре, ко би пре једно тридесетак година могао замислити да би она мала и неугледна црквица постати овакво лепа и не само нама лепа већ и напуњена Светим моштима, светињама Божјим. И ево данас смо добили честицу моштију Светога Николаја, тако да Св.Николај и физички пребива овде у овој светој обитељи у овоме маломе храму. Зато, за те три деценије, да се захвалимо свима онима, наравно на првом месту Господу, а свима онима који су допринели да ова мала и скромна црквица постане позната не само овде у Олофстрему, у Шведској, него ето сада и широм целoга православља. А то је управо зато што су ове светиње у њој и ти свеци Божји показују и казују својим народима да овде они почивају и да и овде у овој малој цркви постоје њихове мошти, делићи Светих моштију су делови Светитеља. Светитељи су они људи који су живели и који су просвећени Духом светим и обожени Светим енергијама Божјим и постали свети и нетрулежни. Постали су становници Царства небескога а опет и својим нетрулежним телом остали да бораве међу нама, као што је то случај нама најпознатији, Светога Василија Острошкога. И не само њега већ и других светих који су на небесима заступници пред Богом и велики молитвеници за све нас и који се непрекидно Богу моле и увек су присутни са онима који се Богу моле. И зато, нека вас Свети Георгије и данашњи светитељ који је присутан данас овде, Св. Николај Мириликијски, не забораве нас у својим светим молитвама и свих овде присутних, нека буде са свима вама. Амин!“ Након причешћа и дељења нафоре, домаћини су у црквеној сали приредили богату трпезу. Након ручка присутнима се обратила и Сузана Виктор и Милица Јовановићи испред Управе хуманитарне фондације Дечји фонд „Свети сава“ из шведског Хелсингборга, са апелом за помоћ. Приказана је икона коју је на поклон фондација добила од иконописца Дејана Карића, из Шведске и које је понуђена на аукцијској продаји. Аукција је и даље отворена а последња понуда за икону је била 7.000 шведских круна. Дечји фонд „Свети Сава“ је добротворно удружење основано на хришћанским принципима и које има за циљ да помогне социјално угроженој и болесној деци и институцијама које се брину за здравље деце и њихово школовање.Фондација је основана 2013. године у шведском Хелсингборгу и сви активисти раде искључиво волонтерски. За протеклих дванаест година рада помогнуто је преко 500 породица. Помоћ се пружала директно на терену након утврђеног стања и у сарадњи са центрима за социјални рад, манастирима, школама и црквом. Настојатељ манастира, протојереј Жељко Бијелић је за Радио СловоЉубве рекао: "Ево у славу Божју данас на овај дан када славимо Светога Георгија имамо једну несвакидашњу вест која је обрадовала многе православне у Скандинавији, то је наш Митрополит скандинавски Доситеј благоћестиво донео и пренео мошти Светог Николаја Мириликиског Чудотворца у нашу парохију и наш манастир где је много људи било, Богу хвала. И пре неколико седмица нам је био нам је и игуман Макарије из манастира Савине, прелепога манастира близу Херцег Новог. Тако да из једне лепоте у другу, када имамо стотине и стотине људи верних који који живе на овим подручјима и који се на овим просторима чине хладним као таквим ипак је загрејало срце многих људи који су овде деценијама а траже оно што је изнутра, што је вредно, што је највредније, што је духовно. Данас смо то могли на Архијерејској литургији и да приметимо јер срца људска су се загрејала због оваквих светиња. Не само Свети Николај, овде су и друге светиње и свих 12 апостола, честице великих 12 апостола, тако да сви су добро дошли, и они добри и они мање добри, не гледамо ко је ко а ето Богу хвала за овај свети дан данас сами“. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45478 -
67. Међународни сајам књига у Београду угостио је бројне Епархије, издавачке куће и манастире наше Свете Цркве. Тим поводом, данас, у хали 4 београдског сајма, Алекса Недељковић за Радио "Слово љубве", разговара са представницима Епархије горњокарловачке и манастира Фенек. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве -
67. Међународни сајам књига у Београду угостио је бројне Епархије, издавачке куће и манастире наше Свете Цркве. Тим поводом, данас, у хали 4 београдског сајма, разговарали смо са представницима Епархије шумадијске и манастира Сланци. Звучни запис Извор: Радио Слово љубве-
- 1
-
-
- манастир
- шумадијска
- (и још 4 )
-
Међународни сајму књига у Београду је право место сабрања. На штанду Епархије будимљанско-никшићке, у хали 4 београдског сајма, сабрала су се чак три издавача: Издавачка кућа "Свевиђе", Издавачка кућа "Чувари" и манастир Подмајне. Тим поводом, данас на Сајму разговарамо са Дејаном Павловићем, уредником Издавачке куће "Чувари". Звучни запис Извор: Радио Слово љубве-
- 1
-
-
- будимљанско-никшићка
- епархија
- (и још 5 )
-
Хуманитарна акција "Банка хране", у организацији Мисионарског братства Светог архиђакона Стефана при београдском Манастиру у Сланцима, трајаће од 11. до 13. октобра 2024. у чак 25 продавница трговинских ланаца Макси и Темпо (списак је на плакату поред). Свако ко жели може у том периоду да купи намирнице дужег рока трајања и остави их у посебним кутијама у поменутим продавницама. О томе нам говоре Александар Митровић и Владимир Јовановић, позивајући све житеље Београда да на овај начин помогну потребите породице. Следи извод из разговора који на линку испод можете да чујете у целини: Извод из разговора у Јутарњем програму: Цео разговор је на линку: Из "Јутра": Владимир и Александар - Радимо за плату у небеској противвредности Извор: Радио Слово љубве-
- 1
-
-
- намирница
- прикупљање
- (и још 4 )
-
"Сви за Космет": Хуманитарни турнир за манастир Соколицу
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести са Косова и Метохије
Хуманитарна организација "Сви за Космет" позива све који су у могућности, да се прикључе Саборном турниру који ће бити одржан у недељу 6. октобра 2024. године од 15 часова, у "Окто паб"-у на првом спрату ТЦ "Пирамида" на Новом Београду. Сва прикупљена средства биће усмерена за помоћ манастиру Соколица код Звечана. Извор: Радио "Слово љубве" -
Предавање о древној светињи на Космају - манастир Тресије
a Странице је објавио/ла JESSY у Остале вести из Цркве
У недељу 4. августа 2024. године, у манастиру св. Архангела Михаила и Гаврила ће са благословом Митрополита шумадијског г. Јована, после свете Литургије у 11 часова, бити одржано предавање посвећено овој дивној и древној светињи Епархије шумадијске. На тему "Манастир Тресије: историја, архитектура, духовно наслеђе" беседиће доцент др Јасмина С. Ћирић, са Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Подсетимо да Света Литургија у манастиру недељом почиње у 9 часова. Добродошли! Манастир светих арханђела Михаила и Гаврила, Тресије, основан је 1309. године и у време краља Драгутина. Налази се на Космају, близу данашњег пута Сопот - Младеновац: од Сопота је удаљен 6–7 km, а од Младеновца око 15. Назив Тресије је добио по потоку који извире поред манастира, каже се на интернет-страници ове светиње. Извор: Епархија шумадијска -
Манастир Есфигмен (грч. Μονη Εσφιγμενου) је манастир на Светој гори..mp4 ZAVET monaha svetogorskog manastira Esfigmena "Pravoslavlje ili smrt" na srednjovekovnim zidinama koje čuvaju svetinju i na zastavi istaknutoj na visokoj kuli poslednje odbrane, pravi je razlog zbog koga su strogi i siromašni kaluđeri pod opsadom grčkih policijskih specijalaca koji najavljuju upad u manastir. Sukob Esfigmenaca sa Carigradskom patrijaršijom započeo je 1964. kada se tadašnji patrijarh Atinagora u Jerusalimu susreo sa papom i započeo prve ekumenističke razgovore posle velikog raskola crkava u 11. veku. To je izazvalo ogorčenje među svetogorskim monaštvom, a naročito u Esfigmenu gde je patrijarh proglašen "izdajnikom pravoslavlja, unijatom koji služi interesima Zapada, NATO-patrijarhom" koga otad ne pominju u molitvama i ne priznaju za starešinu monaške republike. Tada su prvi put vojska i policija poslate na Atos da "disciplinuju" monahe, a 2013. se odigrala poslednja opsada Esfigmena. Svet je tada potresao snimak mršave ruke monaha koja kroz prozor na zidinama preti opsađivačima Molotovljevim koktelom. Esfigmenci su se zabarikadirali, a policija im je prekinula snabdevanje namirnicama i lekovima, što je koštalo života oko 20 starih i bolesnih monaha. Opsada je prekinuta bez zvaničnog objašnjenja, ali svetogorsko predanje kazuje da su Esfigmenci pozvali policijske zapovednike da uđu u manastir i uveli ih podrum gde su zatekli monahe okružene butan bocama iz kojih je zlokobno šištao gas. Esfigmenci su rekli da će pre dići sebe i svetinju u vazduh, nego da je prepuste "antihristima i ekumenistima". I, opsada je povučena. foto: Boris Subašić Monasi Esfigmena, zavetovani na siromaštvo, su neustrašivi u odbrani pravoslavlja Esfigmenci od tada uživaju veliku popularnost pa se odustalo od dugotrajnih opsada. Onaj ko stoji iza aktuelnog napada zatražio je od Svete epistasije, vlade Svete Gore Atonske, dozvolu za nasilni policijski upad u manastir. Prema dostupnim informacijama, predstavnici najuglednijih svetogorskih manastira koji čine epistasiju: Velike Lavre, Vatopeda, Ivirona, Hilandara i Dionisijata ne žele da dopuste svetogrđe i nasilje. Istoričari početak napada na svetogorsko pravoslavlje datiraju u vreme grčke vojne hunte koja je 1967. zavela diktaturu uz pomoć SAD, u skladu sa Trumanovom doktrinom. - Tradicionalnim protivnikom zapadnih vrednosti smatrana je Grčka pravoslavna crkva, pa su pučisti smenili atinskog arhiepiskopa i ceo sinod i umesto njih imenovali svoje crkvene činovnike. Carigradski patrijarh tada je bio Atinagora, bivši američki arhiepiskop, koji je na tron u Turskoj stigao Trumanovim predsedničkim avionom. Za antirusku politiku koju je vodio, zvanično i javno priznanje odao mu je lično direktor CIA Vilijam Donovan - navodi dr Đurić. foto: Boris Subašić Manastir Esfigmen Carigradski patrijarh je, pravno posmatrano, samo duhovni starešina pravoslavnih Grka u Turskoj, njih nešto više od 2.000, i istog je ranga sa patrijarsima ostalih pomesnih crkava. Vartolomej formalnu drevnu titulu vaseljenskog patrijarha zloupotrebljava i tvrdi da je vrhovni poglavar svih pravoslavaca, zbog čega je od protivnika dobio podsmešljiv nadimak "pravoslavni papa". Od imenovanja za patrijarha 1991. on je u otvorenom sukobu sa Moskovskom patrijaršijom, što je kulminiralo njegovim "priznanjem" ukrajinskih raskolnika. Po rečima stručnjaka, taj potez je značajno uticao na izbijanje oružanog sukoba na prostoru drevne Kijevske Rusije, gde je rođena Ruska pravoslavna crkva! - Generalni sekretar NATO Stoltenberg otvoreno je nazivao pravoslavne crkve neprijateljskim. Da li je to znači da je Alijansa u ratu sa pravoslavljem i da li neko u njoj želi desakralizaciju i uništenje Svete Gore kao simbola i središta pravoslavnog sveta? Kako tumačiti ulogu carigradskog patrijarha koja priznavanjem sekti unosi razdor u pravoslavlje? On na primer, neprestano naziva srpskog patrijarha patrijarhom Srbije, čime insinuira da je vlast SPC ograničena u državnim granicama. Da li to znači da je dobio od nekog obećanje da će kao "vaseljenski patrijarh" vladati eparhijama pravoslavnih zemalja u inostranstvu, što je protivno svim kanonima - smatra dr Đurić. foto: Boris Subašić Srpski poklonici u razgovoru sa Esfigmencem na poslušanju u vinogradu SRBI UVEK DOBRODOŠLI NA kapiji Esfigmena uvek dežura monah čuvar. On od onih koji žele da posete svetinju traži njihove svetogorske vize, gde je zapisana veroispovest poklonika i zemlja iz koje dolaze. Ulaz se ne dopušta onima za koje čuvar proceni da će uznemiravati monahe i narušavati ovdašnji strogi red. Srpski poklonici imaju privilegiju da su uvek dobrodošli i oni u velikom broju posećuju Esfigmen koji se nalazi četrdesetak minuta hoda od susednog Hilandara i sa kojim od vremena Svetog Save gaje izuzetno dobre odnose. foto: Boris Subašić Crna zastava sa natpisom "Pravoslavlje ili smrt" iritira pristalice ekumeniѕam i globalizacije REVOLT SVETOGORSKIH "STARACA" CARIGRADSKA patrijaršija je pokušala da uvuče Svetu Goru u ukrajinsku krizu čime je izazvala revolt najuglednijih svetogorskih monaha, "staraca". - Sveta Gora je danas postala skoro tuđa i neprepoznatljiva, pristajući da se pokori tuđim svetskim, uvek antipravoslavnim naredbama, koje nastoje da seju razdor - upozorio je starac Gavrilo iz Kelije svetog Hristodula reagujući na nekanonsko ponašanje carigradskog patrijarha Vartolomeja koji je ne samo priznao samoproglašenu ukrajinsku crkvu već je njene "sveštenike" 2019. uveo na Atos da bi teatralno bogoslužili u nekim manastirima. KTITOR ESFIGMENA JE SRBIN: Grčka policija ni ne sluti da manastir koji hoće da iseli krije staru srpsku tajnu SVETA GORA POD OPSADOM: Policija hoće da iseli sve iz manastira, monasi im poručili- "Branićemo se do smrti"
-
У Поткаљаји у Призрену основан манастир Свете великомученице Недеље
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
У манастиру Свете Недеље у Призрену, Митрополит рашко-призренски г. Теодосије служио је свету архијерејску Литургију 20. јула 2024. године, на празник свете великомученице Недеље. Митрополиту су саслуживали игуман манастира Светих Архангела, архимандрит Михајло; протосинђел Исидор; јереј Јован Радић и ђакон Братислав Богдановић. За певницом је појало сестринство манастира Грачанице, заједно са настојатељицом, мати Саром. Светој Чаши су приступили сви верници који су се окупили данас у Призрену, да прославе Свету Недељу у Призренској Поткаљаји. Након резања славског колача, Митрополит Теодосије је честитао празник, подсетивши на речи Јеванђеља да се не може сакрити град који на гори стоји. ,,Драга браћа и сестре, окупили смо се данас, на овом светом месту, да прославимо Бога који је диван у светима својим. Окупили смо се у овом храму који непоколебиво стоји на призренској гори, познатој као Поткаљаја, који дивно исијава благодат и љубав Божију, да прославимо дивну светитељку Христову, Свету Недељу. Као што се не може сакрити град који на гори стоји, тако се и ова светиња није могла сакрти, него је уз помоћ дивних људи из читавог света засијала још лепше и сјајније. За настојатељицу ове дивне светиње поставили смо монахињу Злату, сестру манастира Светог Великомученика Георгија у Брњаку, како би прислуживала кандило вере и произносила молитве Богу и Светој Недељи, за сав наш верни и страдални народ”. Митрополит Теодосије је подсетио и на то да је Божија воља увек последња и коначна. ,,Речи Господње “Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство”, односе се управо на ово што се дабас збива у овој светињи. Иако су неки од иноверних имали друге планове за ову светињу,воља Божија је била да ово место постане женски манастир и да се овде окупљамо и славимо Васкрслога Бога. Нека Господ укрепи мати Злату и дá јој снаге и мудрости на овом путу, како би се у овој светињи сабрало и сестринство, а све у славу Божију и на корист верног народа који је одлучан да остане у овом граду и на нашем светом Косову и Метохији!” Црква Свете Недеље налази се у делу града под именом Поткаљаја, који је раније био српска четврт, а смештен је на падини брда изнад града, на чијем врху се налазе остаци Призренске тврђаве ткзв. Каљаје. Црква је једнобродна грађевина, малих димензија, са осмостраном куполом, зидана каменом и опеком, са мало сачуваног живописа у њеној унутрашњости. У рушевинама храма сачувао се један изузетан споменик српске средњовековне епиграфике — надгробни белег монахиње Марине, чије је крштено име било Струја. Сачуван је клесани надвратник са улаза у припрату на коме се налази Марков ктиторски запис из кога се види да је цркву посветио својој мајци Јевросими. Према пронађеном ктиторском натпису, старија црква је била посвећена Богородичином Ваведењу и задужбина младог краља Марка Мрњавчевића (1371—1395) подигнута 1370/1371. године. Извор: Епархија рашко - призренска -
Манастир Буково претрпео велику материјалну штету
тема је објавио/ла Драгана Милошевић у Вести из Епархија
Услед великог невремена које је погодило бројна неготински насеља у ноћи 8/9. мај 2024. године манастир Буково претрпео је велику материјалну штету. „Поплављене су подрумске просторије, скоро метар и по воде је било, нови и стари конак, цело двориште. Пукао је и одронио се бедем манастирски, не памте ни наши старији верници да се овако нешто скоро десило. Киша и град су падали нешто више од сат времена. У подрумским просторијама су нам и производи, вино, опрема, мед, вешерница, машине за веш, сушара, опрема за кухињу и све оно што ми у манастиру користимо. Свих наших 15 хектара винограда је обрано и не само нама него и нашим комшијама“, изјавио је игуман манастира Буково архимандрит Козма. Позивамо све оне који су у могућности да помогну ову светињу из 13. века донацијама на рачун: НЛБ Комерцијална банка 205- 183011- 75, Манастир Буково Неготин. епархија тимочка View full Странице -
Манастир Буково претрпео велику материјалну штету
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Вести из Епархија
Услед великог невремена које је погодило бројна неготински насеља у ноћи 8/9. мај 2024. године манастир Буково претрпео је велику материјалну штету. „Поплављене су подрумске просторије, скоро метар и по воде је било, нови и стари конак, цело двориште. Пукао је и одронио се бедем манастирски, не памте ни наши старији верници да се овако нешто скоро десило. Киша и град су падали нешто више од сат времена. У подрумским просторијама су нам и производи, вино, опрема, мед, вешерница, машине за веш, сушара, опрема за кухињу и све оно што ми у манастиру користимо. Свих наших 15 хектара винограда је обрано и не само нама него и нашим комшијама“, изјавио је игуман манастира Буково архимандрит Козма. Позивамо све оне који су у могућности да помогну ову светињу из 13. века донацијама на рачун: НЛБ Комерцијална банка 205- 183011- 75, Манастир Буково Неготин. епархија тимочка- 5 коментара
-
- 1
-
-
- материјалну
- велику
- (и још 4 )
-
О. Игњатије: Сретењски манастир поново штампао дела Св. владике Николаја
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Православних помесних Цркава
Сретењски манастир у Москви поново је објавио дела Светог владике Николаја Охридског и Жичког, у три књиге - издања на руском језику! Пројекат је први пут био остварен пре десет година, а тираж је одавно распродат, истакао је за Радио Слово љубве јеромонах Игњатије (Шестаков), уредник Издавачке делатности Манастира, који је за ова издања приредио кратку биографију једног од највољенијих српских светитеља у Русији: Реч о. Игнатија о издавачком подухвату Сретењског манастира - делима св. Николаја Велимировића: Извор: Радио Слово љубве -
Свети манастир Григоријат: У грчком парламенту Христос се поново разапиње - ХИЛАНДАР - Ι.Μ. ΧΙΛΑΝΔΑΡΙΟΥ - HILANDAR WWW.HILANDAR.ORG Објава манастира Григоријата поводом усвајања закона о истополним браковима у Грчкој. -
Руска црква основала манастир у Јужној Кореји
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Православних помесних Цркава
У јужнокорејском Инчеону 18. јануара, уочи празника Богојављења, почео је са радом нови мисионарски манастир Корејске епархије Руске православне цркве. Манастир, који се налази на острву Јонгјонгдо, подигао је Његово високопреосвештенство Архиепископ корејски Теофан и јерођакон Нектаријe, који је изнајмио приватну кућу и поред ње поставио приколицу. Основана је и црква која носи име Светог Антонија Великог, оца монаштва, преноси Фома. Литургијски живот новог манастира отпочео је бдењем, а затим и Божанственом литургијом Светог Василија и великим водоосвећењем уочи Богојављења. Епископ Теофан напомиње да на острву живи неколико православних породица, које су раније морале да проведу два сата путујући до Сеула да би дошле до цркве. Архијереј објашњава да је манастир основан зато што је сво руско свештенство које тренутно служи у Јужној Кореји у монаштву, укључујући два јеромонаха и јерођакона. Корејска епархија Руске цркве тренутно поред новог манастира обухвата три парохије. https://mitropolija.com/2024/01/24/ruska-crkva-osnovala-manastir-u-juznoj-koreji/ -
Тропар Божића - Свети манастир Хиландар
тема је објавио/ла Slobodan Milošević у Константинопољска Патријаршија
-
Да би помогао породицама рањених и убијених у Малом Орашју и Дубони Јован Митровић, који је 4. маја изгубио два брата, организовао је хуманитарну акцију. Трчао је до манастира Тумане, чиме је промовисао, али и испунио жељу убијеног рођеног брата. У хуманитарној акцији Јован Митровић прикупио је 4,5 милиона динара, а новац ће бити подељен породицама рањених током масовног убиства у Малом Орашју и Дубони 4. маја прошле године. Трчањем до манастриа Тумане Јован је испунио жељу свог погинулог брата, који је желео да посети тај манастир. За два дана, односно девет и по сати, истрчао је око 96 километара. “Првих 50 километара стварно нисам осетио терет, тако да сам мислио да могу то да истрчим у једном дану. После тога смо направли паузу, одморили и преспавали у Пожаревцу, пробудили се ујутру и првих 10 километара кад смо кренули било је напорно и тешко”, прича Јован за Н1. Истиче да је доста подршке добио од пријатеља Алексе, који је трчао са њим. Других 46 километара другог дана било је тешко, говори Јован и каже да су имали “неке кризе”, али су се извукли из тога. “Стварно је јак мотив био, тако да када смо стигли у манастир стигле су нас и емоције и заплакали смо… Баш сам се лепо осетио зато што сам пре свега успео да урадим тако нешто”, говори Митровић. Каже да се на хуманитарну акцију одлучио да би њему и породици било лакше, јер је то била жеља његовог брата, а говори да је и другим породицама рањених било је драго што он то ради. Тог 4. маја су у Малом Орашју убијени Јованов рођени брат Петар и брат од стрица Марко. Јован истиче да је помоћ рањенима неопходна, пре свега за лечење. "Stigli smo u manastir i zaplakali": Jovan Mitrović o akciji za ranjene u Malom Orašju i Duboni N1INFO.RS Da bi pomogao porodicama ranjenih i ubijenih u Malom Orašju i Duboni Jovan Mitrović, koji je 4. maja izgubio dva brata, organizovao je humanitarnu akciju. Trčao je do manastira... -
Хуманитарни концерт за манастир Брњак биће приређен у суботу, 16. децембра, у Дому омладине Београда (Македонска 22) са почетком у 18 часова. Наступиће многобројни уметници. Добро дошли! Извор: Радио Слово љубве -
Манастир Сланци позива на акцију: Помозимо банку хране
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Архиепископије
Са благословом јеромонаха Стефана, настојатеља Манастира св. Архиђакона Стефана у Сланцима, волонтери ове светиње ће у новој акцији "Банка хране" прикупљати храну за социјално угрожене, потврдио је за Радио "Слово љубве" г. Иван Веселиновић из мисионарске манастирске заједнице. Овога пута, акција се одржава од 13. до 15. октобра, а у сарадњи са продавницама ланца "Макси" и "Темпо". С обзиром да је ове године већи број локација где ће бити постављени штандови за акцију "Банке хране" позивају се сви који су у могућности за волонтирање да се јаве сестри Гордани на број телефона 063 - 278 978. Акција је намењена социјално угроженима - пре свега породицама са више деце (које имају недовољна примања), избеглим и прогнаним лицима, затим болеснима и немоћнима, као и другим потребитим појединцима и породицама. Акција се сваке године организује поводом светског Дана хране, а прикупљају се купљене трајне намирнице (пиринач, брашно, со, шећер, макароне, разне конзерве, тегле ајвара и сл., зачини за јела, алева паприка, кекс итд.). Не остављају се кварљиве намирнице - воће, поврће, млечни производи и слично. Извор: Радио "Слово љубве" -
Њеово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос Свету службу Божију у манастиру Подмаине у Будви. Пред почетак Литургије Владика је у чин расе и камилавке замонашио искушенике ове обитељи Андрију, Мирка, Вука, Слободана и Сашу, којима је дао монашка имена Корнилије, Тихик, Аристарх, Антипа и Аполос. Ви сте данас поставили добар темељ на који сада треба да се зида зграда и дом вашега спасења, рекао је Владика Јоаникије. “А тај дом се зида од светих врлина: од послушања, молитве, поста, смирења, стрпљења и свакога труда све дотле докле свој живот не принесете на жртву живу, благоухану Богу да се испуните Духа Светога. И са тим можемо рећи да постижете смисао духовнога живота”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да им даје имена по апостолима из седамдесеторице. “Нека Бог да.да се ви испуните ревности за славу Божју. и да узмете крст свој, као што је Господ рекао, и да идете за Њиме одричући се себе, свјетског начина размишљања, да испразните себе од свијета да бисте се могли испунити благодатима Духа Светога”, поручио је новим монасима Митрополит Јоаникије. Митрополит Јоаникије је такође пред почетак Литургије у првине монашког лика обукао послушнике подмаинске обитељи Павла и Јована. Након Литургије благосиљан је и преломљен славски колач поводом имендана угумана манастира јеромонаха Рафаила, јеромонаха Евстатија, јерођакона Јосифа, и монаха Романа и Герасима. У архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је рекао да се празници Господњи и Богородичини поздрављају по више дана. “Имамо претпарзнство, прије празника, када се унапријед радујемо. На празник је пуноћа славља, али ту пуноћу желимо да што мвише задржимо, да је што више осјећамо. И онда имамо дане попразнства и они се обиљежавају на такав начин што се у црквеним службама много тога односи, и послије празника, на сами овај догађај. Он, просто, превазилази значај времена, је3днога дана, било каквога ограничења”, објаснио је Митрополит Јоаникије. Додао је да се празник Успења Пресвете Богородице, заједно са Господњим празницима убраја у празнике нашега спасења. “Пресвета Богородица највише се помиње по томе што је Мајка Спаситеља нашега Исуса Христа. У томе је пуноћа њене службе, у томе је тајна њене службе. Али све што се односи на њу – све је узвишено, све је величанствено Њена чистота, њена кротост, њена смјерност су увијек биле оне врлине које је она најбоље постигла од свих људи на земљи. Њу Црква Божија прославља као чистију од серафима и неупоредиво славнују од херувима и од свих небеских сила бестјелесних”, рекао је он. Рекао је да је она ближа Престолу Божјем од свих других. “И од арханђела, и од пророка и од светитеља. Прије свега по томе што је Мајка Спаситеља нашега Исуса Христа, али и због укупнога њезинога живота, од почетка па до њене свеблажене кончине. Њено успеније, њену смрт, тјелесну, реалну смрт Црква просто не назива смрћу. Иако је била то реална смрт, она је смрћу својом вратила дуг којим нас је задужио све праотац Адам својим падом, својим гријехом, а смрт је последица гријеха. Међутим, она је прешла из смрти у живот. Њена смрт је уснуће, успење, прелазак у наручје свога Сина”, објаснио је Владика. Казао је да је Пресвета Богородица својом смрћу постала причасник Христове животворне смрти. “Она се удостојила такве смрти да је њезина смрт, као смрт Мајке Божије, била живоносна. Разликује се смрт Христова и смрт било кога другога. Христова смрт је животворна. А Пресвета Богородица се удостојила живоносне смрти, а после ње и многи други Божји угодници”, казао је Владика Јоаникије. Он је рекао да и данашња свечаност и догађаји на њој заиста представљају пуноћу празника Успења Пресвете Богородице.. “У Цркви је све динамично. Све се испуња Божијом благодаћу и милошћу и просвјетљује Божијом свјетлошћу. Апсолутно је, стога, погрешно што многи данас раде, а богме и од прошлих неколико вјекова: крсте своју дјецу и више их не доводе у цркву. Нити их уче вјери. То је таман као да човјек постави темеље своје куће, па их онако остави”, казао је Митрополит Јоаникије. https://mitropolija.com/2023/08/29/monasenje-i-arhijerejska-liturgija-u-manastiru-podmaine/ -
Манастир Раковица: Др Бојан Цакић о православној породици
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Архиепископије
Mанастир Раковица организује у недељу, 9. априла у 17 часова предавање др Бојана Цакића на тему „Православна породица и искушења нашег доба“. Сви сте добродошли. Извор: Радио "Слово љубве"-
- 1
-
-
- православној
- цакић
- (и још 4 )
-
Манастир Есфигмен , (грч. Μονη Εσφιγμενου) је манастир на Светој гори који је у хијерархији светогорских манастира на 18-том месту. Смештен је у источном делу Атонског полуострва. Основан је у X — XI веку. Саборни храм (почетак XIX века) посвећен је Вазнесењу Господњем. Антоније Печерски се замонашио овде. https://youtu.be/9q5nL_Ac1eI 13414997_(.)..mp4
-
Манастир Папраћа одскоро има своју интернет страницу на којој су информације и фотографије о овој задужбини српске династије Немањића из XIII-XIV века, известила је Епархија зворничко-тузланска: manastirpapraca.com Манастир Папраћа налази се у истоименом селу на путу Зворник - Шековићи. У народној поезији манастир се помиње у неколико пјесама. Тако у једној каже се „Папраћу близу Борогова“ подигао је Симеон Немања. У другој, пак, каже се да је Папраћу подигла једна од четири сестре српског „цара Шћепана“, а у стиховима пјесме „Милош у Латинима“ каже се да је Папраћа задужбина жупана Вукана. Према народном предању забиљеженом у Троношком и у Пећком љетопису манастир су подигли краљ Драгутин и његови синови Стефан, Владислав и Урош, односно Урошиц, а који су владали овим просторима крајем XIII и почетком XIV вијека. Најстарији писани помен манастира је запис на Јеванђељу из 1550-1551. године, којег је руски протопрезвитер Јаков поклонио игуману Папраће Григорију. Ово је уједно и први податак о врло живим везама манастира са Русијом. Нарочито су те везе биле честе током XVI и XVII вијека, што се да закључити по записима у којима се помињу прилози у новцу и књигама. Постоји дванаест писама руских царева која говоре о помоћи српским манастирима. Писма се налазе у Московском архиву, а Василије Ђерић их је преписао 1907. године. Претпоставља се да је и манастирски храм проширен средином XVI вијека. Поред података о историји и архитектури посјетиоци могу више да сазнају и о археолошким истраживањима у Манастиру Папраћа. Протекле двије године траје пројекат систематских археолошких истраживања манастира Папраћа у оквиру обиљежавања јубилеја поводом 170 година од последње велике обнове. Досадашња истраживања показују још већи значај манастирског комплекса, него што се до сада претпостављало. Такође, вјерни могу да оставе имена за молитву, дају прилог за манастир, и сазнају како да дођу до манастира. Уколико сте заинтересовани да помогнете даљи наставак археолошких истраживања у манастиру Папраћа, молимо вас да уплате вршите на жиро-рачун манастира: 5620038141390089 За уплате у домаћој валути 16798223 Рачун за иностранство Молимо да као сврху уплате наведете "Археолошка истраживања". Оба рачуна су у НЛБ Банци а.д. Бања Лука. Извор: Епархија зворничко-тузланска
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.