Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'буково'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Манастир Буково добио је нове мозаике, рад уметнице Василисе Јанојкић из Београда. Њиме су украшени манастирски храм и чесма у порти. Централни мозаик на храму посвећен је Светом оцу Николају Чудотворцу коме је посвећена и манастирска црква, док су са његове леве и десне стране Свети краљ Милутин и Свети Никодим Тисмански. Ова два светитеља су према предањима и ктитори буковског манастира. Једно казује да га је као своју задужбину подигао Свети краљ Милутин, после победе над бугарским краљем Шишманом, крајем 13. века, а друго да му је ктитор Свети Никодим Тисмански, који је живео на овим просторима и изградио бројне цркве у 15. веку. Ауторка ових мозаика, Василиса Јанојкић, мастер ликовни уметник и докторанд Факултета ликовних уметности у Београду израдила је и мозаик за чесму у порти храма, над извором посвећеним животворном источнику, Пресветој Богородици, за који се везују бројна исцељења. Покрову Пресвете Богородице је посвећена и капела у јужном конаку буковског манастира. ~Текст: НГ Портал Манастир Буково у новом руху - EPARHIJA-TIMOCKA.ORG Манастир Буково добио је нове мозаике, рад уметнице Василисе Јанојкић из Београда. Њиме су украшени манастирски храм и чесма у порти. Централни мозаик на храму посвећен је Светом...
  2. Братство манастира Буково са игуманом Kозмом на челу, поклонило је нов лаптоп рачунар Неготинцу Јовану Милошевићу, ученику Математичке гимназије у Београду, пише Сузана М. Јовановић за НГ портал а преноси Епархија тимочка. Овај рачунар најновије генерације ће изузетном младом човеку омогућити да настави са успешним резултатима на пољу математике, физике и информатике. Млади и талентовани Неготинац и ове године наставио је са успешним резултатима у настави и након што је прошле године освојио три државна првенства. Недавно се вратио из Бугарске са златном и сребрном медаљом на Међународном такмичењу из математике. „Јован је дете наших, на првом месту пријатеља, и нашег радника брата Ивана, породично су везани за манастир, а и Јованов покојни деда је био члан Црквеног одбора и некако има те традиције у породици. Иван ми је причао за Јованове резултате још овде док је био у Неготину у основној школи, те смо одлучили, а ја на првом месту лично у име манастира, да Јована помогнемо и кад год буде нека акција да се ту нађемо, да га подржимо у свему, а знате да је на мој предлог Јован добио и Мајску награду општине Неготин. Гледајући све његове успехе и његов труд одлучили смо да га наградимо са једним лаптоп рачунаром који ће му користити и за школовање и за посао“, каже архимандрит Kозма, игуман буковског манастира. „Ове године сам на државним такмичењима из математике и физике освојио прва места, а и из информатике сам стигао до државног нивоа. На квалификацијама за међународно такмичење „Математика без граница“ освојио сам једну златну и две сребрне медаље, а у финалу једну златну и једну сребрну медаљу“, каже Јован Милошевић. Јовану ће, признаје, нови лаптоп рачунар омогућити и израду комплекснијих програма у настави и припреми за даља такмичења. „Математика ми дефинитивно одговара, пошто имамо сада шест часова недељно, а других предмета мање. На пример историју и географију имамо један и по час недељно, мање ликовног, мање музичког. Овај досадашњи лаптоп са којим сад радио омогућавао ми је неке основне радње, а нови који сам добио од братства манастира Буково, на чему сам неизмерно захвалан, омогућиће ми да се озбиљније бавим програмирањем“, додаје Јован. Извор: Епархија тимочка
  3. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, братство свештене Светониколајевске обитељи у Букову, покренуло је хуманитарну акцију прикупљања помоћи за породицу Савковић која живи у трошној кући на тору у близини села Јабуковац. Четворочлана породица, отац мајка и два сина од двадесетак година које су особе са сметњама у развоју и нису радно способне, живи надомак овог крајинског села и за своје свакодневне потребе користи социјалну помоћ од 12 000 динара. Трошна кућа нема елементарне хигијенске услове за живот, а породица недовољно средстава да се прехрани. Хуманитарној акцији помоћи породици Савковић могу се придружити сви људи у виду уплате новчаних средстава на рачун 205-183011-75 са сврхом уплате „ Помоћ за породицу Савковић“ или новац донети у манастирску продавницу у Букову. Братство Светониколајевске обитељи у Букову
  4. Објављени су резултати највећег и најутицајнијег винског такмичења на свету – Decanter World Wine Awards 2021. У овој рекордној години по броју дегустираних вина Винарија манастира Буково освојила је једну сребрну и две бронзане медаље: Сребрна медаља за Филигран Гаме (берба 2017), Бронзана медаља за Филигран Cabernet Sauvignon (берба 2017) и Бронзана медаља за Филигран Merlot (берба 2017). Манастир Буково је својим петим учешћем на DWWA, окитивши се поменутим медаљама, освојио укупно осам признања са највећег светског сајма вина. Подсећамо, освојене су: Сребрна медаља на DWWА 2017. за Филигран Cabernet Sauvignon (бербa 2013), Сребрна медаља на DWWА 2018. за Филигран Merlot (берба 2015), Бронзана медаља на DWWА 2019. за Филигран Гаме (берба 2015), Бронзана медаља на DWWA 2020. за Филигран Pinot Noir (бербa 2016), Бронзана медаља на DWWA 2020. за Филигран Chardonnay (бербa 2017). Decanter World Wine Awards има највећи глобални утицај у односу на било које такмичење широм света, а однос поверења који Decanter има са међународном публиком, како трговаца тако и потрошача вина, издваја ово такмичење од осталих. Међународно поуздани и ригорозни поступак оцењивања доказано помажу произвођачима да повећају продају вина, обезбеде нова тржишта и побољшају свест о свом бренду широм света. Извор: Епархија тимочка
  5. Храмовна слава манастира Буково – Свети Николај Чудотворац, прослављена је светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион. Епископу Илариону саслуживали су протосинђел Симеон, јеромонах Енох и архиђакон Илија, сабраћа свете буковске обитељи. Литургијско сабрање украсило је појање сестринства манастира Вратна а након Литургије преломљен је славски колач и освећено је кољиво. Извор: Епархија тимочка
  6. Празник Светог и богоносног оца Николаја, архиепископа мирликијског чудотворца, торжествено се прославља као слава свештене обитељи манастира Буково надомак Неготина. По једном предању манастир Буково је задужбина Светог краља Милутина с краја 13. века што знaчи дa гa је краљ Милутин подигао после победе над видинским кнезом Шишманом 1291. године. По другом предању, Свети Никодим Тисмански, подвизавајући се на просторима Тимочке Крајине подиже манастир Буково и још два манастира, Вратну и Манастирицу. Са овом претпоставком о датовању Букова слаже се и изјава Јосифа Милијевића, јеромонаха манастира Букова, којa је дата Конзисторији 1867. године, a у којој се, између осталог, каже да је „манастир сазидан отприлике пре пет стотина година, где и сада стоји, на месту где црква никако постојала није…“ Према овој изјави манастир је настао средином или у другој половини 14. века. По трећем предању, оснивач и ктитор манастира Буковa је неко од властеле Тимочке Крајине и потиче из 15. века. У прилог овом предању иде текст урезан на каменој плочи која и данас стоји на западном зиду припрате манастирске цркве, у коме се каже да је манастир „подигнут за време српских Деспота“, што значи у првој половини 15. века. Најреалнија претпоставка била би да је манастир настао после турских освајања, када је први већи талас миграције с Косова, Дрине и из Херцеговине почео да насељава земљорадничке крајеве Србије, па и долину Тимока све до Неготинске Крајине и Дунава. Избегли народ предводили су калуђери и свештеници који су, по доласку у североисточне крајеве Србије и Тимочку Крајину обнављали или подизали цркве и манастире. У најстарије писане изворе у којима се помиње манастир Буково спадају турски пописи из 1454. и 1586. године. У оба пописа из Фетисламске нахије Буково се помиње као манастир Светог Николе који даје данак од сто осамдесет аспри османлијском царству. Следећи помен манастира датира из 1654. године где се помиње игуман Михаило Дечанац за чијег је времена захваљујући ктитору кнез Симеону из села Трњана, настао други слој живописа. Године 1736. обављен је попис свештеника и калуђера у Крајини у коме се спомињу калуђери из манастира Буковa и извесни свештеници који су се учили у Букову, што значи да током 18. века у манастиру постоји нека врста богословске школе. Манастир Буково се спомиње и 1784. године у извештају вишег аустријског официра Митесера који у тајној мисији обилази Тимочку Крајину и преко манастира Буково долази у Неготин. По слому Првог српског устанка, 1813. године и погибији Хајдук Вељка Петровића, крајинског војводе, Турци улазе у Крајину и у осветничком походу пустоше све пред собом, те је и манастир Буково тада запаљен. У том пожару потпуно је изгорео кров на цркви. Манастир је тада за кратко време опустео, aли већ пет годинa кaсније Турци издају дозволу за обнављање цркава и манастира у Крајини у које спада и Буково. Тимочка Крајина је ослобођена од Турака 1833. године и султановим хатишерифом присаједињена Србији. Много повољније политичке и економске прилике, омогућиле су да манастир Буково буде поново обновљен 1837. године. Доласком владике Јустина на трон тимочких епископа, од 1994. године, манастир поново постаје стециште монаха. Под духовним руководством самог епископа установљен је манастирски типик са редовним богослужењем и општежитељним поретком. Монашко братство изнедрило је новог епископа, тако да 2014. године дотадашњи старешина архимандрит Иларион бива изабран за новог епископа тимочког. Данашње братство са игуманом архимандритом Козмом на челу, поред редовних монашких активности, обавља и послушања у радионицама, као што су кројачка, иконописачка, столарско-дуборезачка, док се наставља и ранија традиција пчеларења. Осим ових традиционалних монашких послушања братство је активно и у изради документарно-уметничког фотографског и видео материјала везаног за живот и догађаје у манастиру. У данашњим условима, будући да је манастиру враћен део имања, братство велику пажњу придаје узгајању винове лозе у новозасађеним виноградима, као и производњи квалитетних вина и ракије. Изграђен је нови манастирски конак, на темељима старог, у склопу којег је и параклис посвећен празнику Покрова Пресвете Богородице. Манастирску порту краси и целебни источник посвећен Пресветој Богородици. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  7. У славу и част Преподобног Илариона Великог – имендана Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, у уторак 3. новембра 2020. године, у манастиру Буково служена је света архијерејска Литургија. Благодарећи свима који су узели учешће у овом духовном сабрању, владика Иларион произнео је беседу у којој је говорио о блаженопочившем митрополиту Амфилохију. Одавно није у цркви било човека који је на тај начин објединио све трудове и врлине хришћанске и представљао заиста живу икону Христову на земљи, рекао је Епископ тимочки истичући да свако сведочанство о животу митрополита Амфилохија представља сведочанство о посвећености целог живота Христу из љубави и благодарности према Богу и љубави према човеку. Гледајући на митрополитов живот ми извлачимо поуке и испуњавамо се ревношћу за наш даљи живот, јер видимо да човек и у 21. веку може, ако хоће и ако има љубави, да сведочи у потпуности Христово Јеванђеље, закључио је владика. Посебну благодарност на присуству и молитвеном учешћу Његово Преосвештенство упутио је архимандриту Јовану (Маџићу) који је овим поводом дошао из Атине. Такође, Епископ тимочки заблагодарио је присутним старијим свештеницима на посвећености и труду који су уложили за опстанак и напредак Цркве у временима када је она била готово избачена из друштва. Извор: Епархија тимочка
  8. У уторак 14. јула 2020. године, на празник Светих бесребреника и мученика Козме и Дамјана, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету Литургију у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђели Симеон и Захарија, протојереј Милан Радовић, парох јагодински, архиђакон Илија и јерођакон Марко, а појао је хор Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Након прочитаног јеванђелског одељка Епископ је произнео празничну беседу. На темељу вере Светог апостола Петра Господ је установио Цркву Своју као део Свој и дао је нама људима да се кроз Њу спасавамо. Тако установљена Црква Христова јединствена је институција и заједница људи овде на земљи. Јединствена је јер једино Црква Христова обједињује простор и време, обједињује људе који су данас живи са онима који су живели пре њих а све заједно са онима који не умиру – са анђелским светом у Царству небеском, рекао је владика Иларион и истакао да смо удостојени благодати Божје да будемо чланови тог светог Тела. Говорећи о Светим врачима Козми и Дамјану, Епископ тимочки је нагласио да су они чистотом својиh живота и својих душа завредили дарове Божје које су несебично користили да помогну потребитима, не гледајући у њихова лица већ се трудећи да испуне заповест Божју. Потом је честитао имендан архимандриту Козми призивајући молитве и благослов његових небеских заштитника. По завршетку свете Литургије игуман Козма преломио је славски колач са владиком Иларионом, братством манастира и верним народом. Извор: Епархија тимочка
  9. Традиција гајења винове лозе и производњу вина у Неготинској крајини нераскидиво је везана за манастир Буково, који, због свог географског положаја, изузетно повољних климатских услова, и особеног типа земљишта на манастирском имању, кроз векове представља синоним и главно обележје виноградарства и винарства овог краја. Након појаве филоксере (крајем деветнаестог века) која је озбиљно угрозила читаво европско, па и српско виноградарство, манастир Буково је 1887. године на свом имању основао прву виноградарску школу, која је четири године касније постала и прва државна пољопривредна школа за виноградарство и воћарство. Манастир је тако постао и средиште обнове виноградарства Неготинске Крајине. Богата историја виноградарства и винарства нашег манастира, као својеврсно завештање многобројних поколења, надахнула је Епископа тимочког Јустина да братство, окупљено под његовим духовним руководством, непрекидно подстиче да обнови и настави ту традицију. Ти подстицаји су уродили плодом и манастирско братство је на површини од два хектара подигла јединствени засад црне тамјанике, којим је ова древна сорта не само сачувана од заборава, већ је створена и основа за стварање једног новог, изворно српског вина. Црна тамјаника је специфична мускатна сорта, веома ретка у свету (Србија, Италија, Португал) и веома тешка за узгајање, због проблема са цветањем, али и сорта која је у стању да изнедри јединствено вино, непоновљивог мириса и укуса, у којима се преплићу цветни, воћни и зачински тонови (ружа, суво грожђе, босиљак итд). Садржај шећера у шири достиже између 25 и 32 процента, а у изузетним годинама када је и принос доста нижи – постаје „суварак“, који може да садржи и до 45 процената шећера. Вина су јачине 14-17,6 в/вол са остатком непреврелог шећера, што црну тамјанику чини изузетним полуслатким вином. Настојећи да уједини традицију и савремену технологију у производњи вина, монаси, својим трудом и преданошћу, уздајући се у благодат Божију која допуњује све наше недостатке, негује манастирски виноград и древну црну тамјанику са жељом да се у Србији поново појаве врхунска црвена вина достојна овог поднебља. Повезан садржај: Архимандрит Козма (Радовић), игуман манастира Буково у интервјуу за "Вино.рс": Без вина нема причешћа, а без причешћа нема живота! Манастир Буково: С вером у вино! Црна тамјника из манастира Буково право откриће за Италијане Вина манастира Буково у Италији Винарија Манастира Буково апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина Из винарије манастира Буково: “Филигран Мерло” окићен сребром Вино манастира Буково добитник престижне награде Винарија манастира Буково у Хајату Винарија манастира Буково (видео) Интернет продавницу винарије манастира Буково посетите на следећој адреси: https://www.manastirbukovoprodavnica.com
  10. Вина винарије Манастира Буково са успехом су представљена на манифестацији “Вини да Терре Естреме” у Моглиано Венету у Италији. И ове године овај јединствени салон вина окупио је бројне учеснике, али и стручњаке. И једни и други нашли су се на истом задатку да упознају и презентују оригинална вина, а у случају Манастира Буково и вина од аутохтоних сорти. Ова манифестација има за циљ представљање изванредних и атипичних, али аутентичних вина, произведена од грожђа узгајаног у непознатим крајевима, географски неприступачним, у ситним, растрганим комадима земље до мора, на стрмим падинама, па чак и у вулканима. „Вина из “Vini da Terre Estreme” јесте привилеговано место окупљања најбољих екстремних винских традиција и винара који имају мудрост и искуство и који са страшћу и жртвом раде у непрекидном изазову – који постаје херојски – са тешком, неприступачном, захтевном природом. А из овог сукоба рађају се ретки драгуљи, вина високе вредности, понекад груба, али заиста екстремна”. Братство Манастира Буково није први пут на овом европском салону вина. И прошле године наша су вина одушевила софистицирану и добро едуковану европску публику. Овога пута представили смо Шардоне, Шардоне барикирани, Розе од бургундца, Мерло, Kаберне совињон, Гаме и Црну тамјанику, о чијој је техници узгајања и производњи вина Отац Платон говорио на мастер класу. Почаствовани смо што смо позвани на овакав догађај, носимо дивне утиске и и надамо се да ћемо и наредних година бити део ове манифестације. Извор: Манастир Буково
  11. Винарија манастира Буково налик на светионик виноградарског и винарског (к)раја Неготинске крајине блиста једноставном, чистом светлошћу из оазе Буковске шуме. Закриљена светињом манастирском, винарија се као какав цхатеау утихнула усред винограда аутохтоне црне тамјанике и прокупца и ушушкано узраста на плећима малобројне братије, подрумара Платона и игумана Kозме, те ненаметљиви али одлучни енолошки шапат др. Радована Ђорђевића из Жупе. Филигран вина Винарије манастира Буково већ неколико година су прави хит на тржишту. Посебна паковања, џиновске боце, врхунске етикете и чињеница да су прва манастирска винарија која је послала вино на Децантер у Лондон, најважније светско надметање, издвајају је из комплетно препознатог прогреса српског винарства али и све већег броја манастирских подрума на тржишту. А престижне сребрне медаље које освајају на западу у конкуренцији интернационалних сорти мерло и каберне готово да су равне малом чуду. Управо смо зато у разговору с игуманом пожелели да откријемо ову винску манастирску тајну. И оно што нас тек чека из Букова, а баш такав је врхунски пино ноар којим нас игуман Kозма гости током разговора... И сами уживате у овом вину, знам да се бринете око њега, имате ли искуства на том пољу? - Рођен сам и одрастао у селу Велики Небрижевац у Имотском, у Хрватској, где моји од давнина, па и дан-данас производе вино од кујунџуше и где су се моји преци доселили пре три века из Попова Поља. Kод нас се гњечило грожђе ногама, деца су ускакала у буриће јер није било муљаче те сам од малена упућен у обраду винограда и производњу вина. Отац је инсистирао на томе, па већ са 15 година радим практично комплетну причу уз његову помоћ и асистенцију у подруму или коноби, како се код нас каже. Прилику да помажем имао сам поготово 90-их година кад се десио несретни рат, не поновило се, кад су из Имотског отишли људи, моја браћа и сестре. Тад је на мени остало да радим винограде. И остало ми је у лепом сећању и кад се десило да исто касније наставим да радим у обновљеним виноградима манастира Буково где сада живим. Поново сам у винограду и производњи грожђа, наравно сад на вишем нивоу, али те неке лепе ствари из куће заувек остају дубоко у сећању. Шта се гајило у винограду ваше породице? - Гајила се кујунџуша и имали смо нешто вранца уз једну стару аутохтону сорту, претпостављам да је плавац. У том су винограду сад смањени приноси, и родитељи су у годинама, али оно што је занимљиво је да су вина која смо правили и која се праве јесу заправо оранж. Пре пар година донео сам овамо то вино, пробао га је Радован, пита одакле је? Kажем од мојих, а он ће: „Чекај, ово је оранж!“ И већина вина су таква, јер се вино тамо тако прави. Четрдесет дана се бело грожђе држи на комини па тек онда цеди и потом сумпорише приде. Али наши стари нису стављали много сумпора јер и без њега оно годинама траје. Сипа се у буре и не дира. Чујем да се сада тамо та винска прича помало обнавља и јако ми је драго због тога. У Буково сте стигли 1998. године, како сте пренели љубав према винограду? - Kад сам стигао видим изнад манастира пољана, детелина, велики празан простор какви су ретки код нас у Далмацији, и преко уста ми пређе: Лепо би било да овде буде виноград. Сви су тад рекли: „Kакав виноград, ко ће о томе да брине?“ Али, фала Богу, ипак се десило да је настао. Ми смо као братија међусобно причали о томе али је главни иницијатор био тадашњи епископ Тимочки Јустин који је заједно са нашим игуманом Иларионом и братством покренуо ту идеју. Манастир је пре Другог светског рата имао винограде, озбиљних 12 хектара парцела које су касније одузете и од којих је остала само лоза непрсканац у манастиру. Али, знајући да овај крај има виноградарски потенцијал и да би манастир могао да се од тога издржава, а свестан да је већ раније поседовао винограде, чак и засад црне тамјанике у 19. и 20. веку, владика је покренуо целу причу, која није мала. Видели смо исечак из старих новина где се писало о Жупи и Неготину с краја 19. века и помиње Неготин са 10.000 хектара винограда, а Жупа са око 5.000! Према садашњим сазнањима Неготин тренуно има око 500 хектара, Жупа пет пута толико, али, колико је то тачно нисам сигуран. Kако је изгледало постављање винограда? - По благослову епископа је отац Дамјан као економ манастира и сопственим средствима, заједно са игуманом и браћом на тој парцели подигао први засад, два хектара црне тамјанике. Kренули смо самостално Дамјан и ја, али смо брзо увидели да нећемо моћи без технолога. Мислим да је сарадња са Радованом Ђорђевићем започела 2013. године и тако је и дан-данас. Отац Платон води винарију, а ја сам Радовану чак у једном тренутку рекао: „Пошто Платону, као младом момку енологија тако лепо иде, хајде да га пошаљемо на неке школе да и званично то изучи“. Али Радован вели: „Нема потребе, што је он овде научио, то ови што заврше школе не знају толико!" (смех). Потом следи чудо Божије, држава је враћајући нам земљу дала практично два већ подигнута винограда. Људи су земљу користили, садили иако не би смели јер је била у поступку враћања, но ми смо зато добили око шест хектара винограда па су нам се у подруму појавиле и друге сорте, мерло, каберне и совињон блан. Мислим да је то било 2008. године, чује се како неко оре једно брдо и браћа се обрадовала, кажу: „Хвала ти Боже да је неко коначно узео да ради и сеје, јер је то све било запуштено.“ А испоставило се касније да је наша земља и оно што сад имамо! Изнад манастира су прокупац и црна тамјаника. Одакле пино ноар, веома таман, екстремно густ, екстрактан? - Црни бургундац је опрашивач код црне тамјанике. Локални стручњаци кажу да смо могли и гаме да посадимо у ту сврху, али нам је човек из Пољопривредне школе, одакле смо узимали калемове, предложио да ипак буде пино ноар. Црном смо тамјаником генерално задовољни, имамо је већ 10 година и добра је. Берба 2014 била је јако лоша, година 2016 такође је подбацила, али су све друге биле одличне и то сад гурамо. Овај пино ноар из бербе 2016 јесте добар, имамо само једно буре и њега ћемо слати на Децантер ове године. Прва сте манастирска винарија која шаље вино на Децантер, прва која се оглашава у медијима. Чије су то идеје, ко решава шта иде на оцењивање? - Братство, нас шест укупно учествује у читавој причи, како монашког живота, како духовног, тако и овог винског. Од производње до продаје причамо о свему закључно са ценама како би изнедрили оно најбоље за нас. Платон и ја смо на челу, а однедавно и Милош Милошевић кога сам поставио за директора винарије. Радован је технолог, он не воли да га хвалимо и причамо о њему, али сам му ја рекао: „Док смо ми живи, ти си технолог, био овде, у Америци, Аргентини, Аустралији, свеједно!“ Једино што не желимо је да пређемо неке границе и да из мале производње одемо у неку индустрију, да се изгуби оно због чега смо ми уствари овде. А за оцењивање, Платон, Радован и ја одлучујемо. Пошто се Радован креће далеко више од нас у том свету он је предложио да се прва вина пошаљу на Децантер и одабрао тај каберне који је добио сребро. Рече: “Не очекујмо медаљу, али дај да видимо где смо.” И одушевило нас је сазнање да је неко препознао наша вина и драго нам је било то сребро, али далеко више од самог сребра драга нам је препорука за Црну тамјанику која је можда први пут отишла на неко међународно оцењивање. Ми нигде не журимо, нема потребе, отац Платон чак и не пије вино, а Радован је у Жупи. Читава прича значи своди се на мене и на мени је сав терет. (смех) Kолико сте збиља укључени? - Апсолутно сам укључен у све у винарији. Можда не улазим у неке детаље, али што се тиче производње, одлуке о тренутку бербе, Платон и ја смо на терену и одлучујемо о свему. У вези буради и осталога он ништа не ради без да ме пита и наравно уз консултације са Радованом. Вино Филигран Гаме добило је бронзу на Децантеру. Због чега се ова сорта мало гаји у Србији док је некада била доста распрострањена? - Чуо сам од старијих Неготинаца, људи из околних села да је гаме био присутан све до 70-их и 80-их година, а кад су се појавиле захвалније сорте каберне и мерло доста њих је искрчило винограде гамеа. Но, остало га је нешто. Ми смо ту причу кренули 2014. године кад се нудио један виноград од хектара у закуп. Прелепи виноград, лепа позиција, ја сам одлучио да то узмемо и хвала Богу, наредне године смо произвели вино које нам се изузетно допада. Данас гаме многи производе, можда је најозбиљнији Дајић и угледамо се помало на њега, правимо паралелу. А што се сорте тиче, сматрамо да то јесте будућност и радићемо на њему и ако Бог да, садићемо на Букову нове засаде. Kолико је вино битно у животу манастира? - Веома. Црвено вино се употребљава за причешће, оно је крв Христова. Ми смо и почели производњу слатких вина првенствено за богослужбену употребу. Већ неколико година радимо та вина које се зову Вино за свето причешће које има карактеристичну етикету. Иако је доброг квалитета, како би се користило по црквама дајемо га по мањој цени. И веома смо задовољни јер без тог вина нема причешћа, а без причешћа нема живота за нас хришћане. Вино се помиње кроз Нови и Стари завет, у Свадби Галилејској где је Господ претворио воду у вино. И кад се неки чуде за нас, питају се како им је тако добро вино у Букову, а ја кажем: „Имамо добру воду овде и она се претвори у вино!“ А исто тако кажемо да Матаљ користи ту исту манастирску воду кад пере судове, па је и њему добро вино. (смех) Kоја „филигранска" вина пије братија у манастиру и колико? - Мртва је трка код братије између кабернеа и гамеа, мада ми се чини да их каберне одушевљава, а шардоне барик је увек фаворит. Такође, имамо ту срећу да је тачно одређено колико се сме пити, то је отприлике један децилитар или децилитар и по уз оброк, а неки пут се деси да се разреши неко Зајечарско пиво кад вино није најбоље охлађено. Пије се и наша шљива за празнике или лоза. Све испробавамо, а желим да нагласим да су братија најбољи показатељ у ком смеру иду вина. Сви поседују тај дар од Господа да могу да оцене и када кажу за неко вино, рецимо за Мерло који смо баш спремали за флаширање, да га треба послати у Лондон, послушамо их. И за то вино добили смо исто сребро. Ви сте завршили факултет? - Не, завршио сам средњу економску а после тога уписао Теолошки факултет у Београду. Међутим привукло ме монаштво, напустио сам Београд после годину и по дана и са 21 годином дошао у манастир у Буково. Значи, нисам завршио ниједну богословску школу. Kако се постаје старешина манастира без дипломе? - Ја сам очигледно неко чудо, не знам шта је у питању. Једноставно сам заволео монашки живот иако то нисам планирао. Kао пето дете у породици још као млад сам хтео да имам жену и децу, али су ме Буково и братија привукли. А ја сам само служио, слушао, био послушан за оно што монаштво тражи од нас и трудио се да то испуним. И ето, они су мене изабрали за старешину иако овде има људи који су магистрирали теологију. Сад, зашто су мене изабрали не знам, вероватно је у питању вино. (смех) Данас кажу: „Вино је добро, нећемо да га мењамо нек буде игуман!“ Ускоро стиже нова етикета? - Вино за причест је увек било купажа каберне, мерло, гаме, понекад мало црне тамјанике. Но, сада смо спаковали тачну купажу, средином октобра одредили смо однос: пола је каберне, а по четвртину чине мерло и гаме. То је вино из бербе 2017, најбоље коју смо имали у десет година колико радимо. Иницијатива да направимо такво вино долазила је и од неких људи са стране, али смо и сами дошли до тога. Зваће се Филигран Вез, отац Платон ме подсетио на причу која датира из доба владике Јустина и оца Дамјана, да се тад помињао неки „вез", што нам се свидело. Ради се етикета, посебна боца, укупно око 2.000 комада. Припремате и нове засаде? - Имамо нека три хектара близу манастира где планирамо да садимо гаме, а брат Никола Матаљ се понудио да засадимо зачинак и багрину, што сам радосно примио од њега понуду. У разговорима смо око калемова, припремамо земљиште где су већ некада били виногради. Ако буде прилика, на парцели поред Пољопривредне школе у плану је да једнога дана изградимо нову винарију. Видели сте колико је ова сада скромна, али хвала Богу, не кукамо и да остане таква до краја. Отац Платон каже да би највише и волео да остане тако али сам сигуран да и он има жељу да је из ове манастирске оазе изместимо. Ако буде тако, урадићемо, ако не остаће овде. Не трчимо пред руду јер Бог је тај који нам све показује како треба да радимо. Размишљате о преласку на органску производњу? - Тако је, то је план. Још код прве садње црне тамјанике кренули смо у причу да радимо само са плавим каменом. Међутим, стижу нека дешавања, одлазила је братија и нема се времена да се све постигне. Па је дошло до тога да се испрска виноград с овим и с оним, те се органска идеја мало загубила. Сада смо у разговорима дошли до тога да кренемо са затрављивањем винограда, окрећемо се органској производњи и надамо се да ћемо успети у томе. То је још један покушај, а све што смо до сада покушали то смо и урадили. Наравно, увек има и омашаја, али верујемо у успех уз помоћ Радована и младог брата Милоша који пази винограде код Kовачевића. Био је код нас за Преображење кад се освећује грожђе и тада је пао договор да ће и он да нам помогне и даће Бог да буде успешно. За ваша вина се чуло надалеко? - Веома смо срећни и задовољни када дођу људи са других континената одушевљени овим винима, долазе из Израела, Аустралије, Енглези, Руси... Јако је то интересантно мада некада размишљам: “Да ли нас превише хвале или заиста мисле да је тако добро, поготово за црну тамјанику која је за њих потпуно непозната?” Лепа су искуства и ми смо већ и извезли неко вино у Аустралију, свега педесетак картона, али баш су људи тражили наша вина тамо. Деценијама се манастирско вино куповало само зато што је из манастира а не због квалитета, а данас су ту Буково, Амбелос, Студеничка вина, Хиландарско... Флаширана квалитетна вина са етикетама, како гледате на конкуренцију? - Што се конкуренције тиче мислим да нисмо интересантни јер нисмо велики произвођачи. Са свима имамо лепу сарадњу, са друге стране, неки су тражили да им откријемо тајне за нека вина. Тражили су неке рецептуре за слатко вино чак из Русије, али нисам то благословио, нити ће било ко други то да добије јер сам ја тај благослов за такво вино од мојих родитеља добио. Опет, пробао сам друга вина, већину, и добра су. Али треба још да се ради, и конкуренције се не плашимо. Такође, слажем се да су људи куповали раније вина зато што су манастирска и схватам зашто је морало да се подигне квалитет и све остало јер данас је све доступно и ништа не можете сакрити од људи. Питају колико траје крштење, кажем 40 минута, а они се чуде како негде траје 15. Људи данас сниме и виде све, да сте скратили крштење за пола сата, а таква је ситуација и са вином. Kупи га једном, проба, и ако не ваља никад више неће доћи да га купи. А ако је нешто квалитетно и добро, увек ће се вратити том извору, тако ја на то гледам. Већи је број манастирских винарија да ли се размишља о удруживању? - Није се појавила таква идеја. Мишљења сам да као што је ситуација у друштву, држави, тако се преноси и на нас без обзира што смо посвећени Богу и животу духовном. Засад једноставно нема те иницијативе и мислим да би то било тешко, баш као што тешко иде и код удруживања винара. Сведоци смо глобалних промена, од климе па надаље. Kолико сте ви захваћени свиме што нам отежава живот? - Што се климатских промена тиче евидентно је да постоје у некој мери али сам сигуран и чврсто убеђен да ништа то није другачије него пре 100 или 200 година. Можда се мало више наглашава ситуација да би се прогурали неки пројекти али гледајући кроз перспективу винограда и производње вина где постоје записи у последњих век или два, ништа се ту није много променило. Гаме се бере од трећег до десетог у месецу и то је то. Али оно што морам да поменем је да обратите пажњу на животињски свет који је од постања нетакнут у смислу да се животиње нису поквариле. Оне немају разум нити су могле да промене нешто, већ смо ми ти који су мењали целу слику, док су оне практично остале исте из оног времена, онакве какве јесу. И по њима можете да видите сву ту лепоту коју је човек имао а коју смо ми као људи злоупотребили. Уништавамо своју природу, сечемо шуме неограничено и без контроле, а све то утиче на климу. Бог јесте тај који нас чува, крије и води, и док је нас он ће нас чувати такве какви јесмо, јер Бог воли сваког, не само праведника и монаха, већ све нас. И свакоме жели да се спаси док год ми будемо имали основна људска начела и будемо људи, што је говорио блаженопочивши патријарх Павле. Нема за нас проблема и не треба да нас брине ни клима, ни једно, ни друго. Једноставно нам треба хармонија, живот нормалан људских бића угледајући се на животиње које сам поменуо, јер у већој љубави и хармонији живе него ми. Ми људи имамо осећања, али за разлику од животиња имамо душу и ми никада не умиремо, ми само некуда прелазимо. Ви у то не морате веровати, али ја верујем и зато то и причам и зато очекујем да после овога живота, ако тамо негде буде неко добро вино, и ако га дају, добро је. Ако га не дају, није ни важно, само да ја будем тамо. Извор: Вино.рс
  12. Винарија манастира Буково налик на светионик виноградарског и винарског (к)раја Неготинске крајине блиста једноставном, чистом светлошћу из оазе Буковске шуме. Закриљена светињом манастирском, винарија се као какав цхатеау утихнула усред винограда аутохтоне црне тамјанике и прокупца и ушушкано узраста на плећима малобројне братије, подрумара Платона и игумана Kозме, те ненаметљиви али одлучни енолошки шапат др. Радована Ђорђевића из Жупе. Филигран вина Винарије манастира Буково већ неколико година су прави хит на тржишту. Посебна паковања, џиновске боце, врхунске етикете и чињеница да су прва манастирска винарија која је послала вино на Децантер у Лондон, најважније светско надметање, издвајају је из комплетно препознатог прогреса српског винарства али и све већег броја манастирских подрума на тржишту. А престижне сребрне медаље које освајају на западу у конкуренцији интернационалних сорти мерло и каберне готово да су равне малом чуду. Управо смо зато у разговору с игуманом пожелели да откријемо ову винску манастирску тајну. И оно што нас тек чека из Букова, а баш такав је врхунски пино ноар којим нас игуман Kозма гости током разговора... И сами уживате у овом вину, знам да се бринете око њега, имате ли искуства на том пољу? - Рођен сам и одрастао у селу Велики Небрижевац у Имотском, у Хрватској, где моји од давнина, па и дан-данас производе вино од кујунџуше и где су се моји преци доселили пре три века из Попова Поља. Kод нас се гњечило грожђе ногама, деца су ускакала у буриће јер није било муљаче те сам од малена упућен у обраду винограда и производњу вина. Отац је инсистирао на томе, па већ са 15 година радим практично комплетну причу уз његову помоћ и асистенцију у подруму или коноби, како се код нас каже. Прилику да помажем имао сам поготово 90-их година кад се десио несретни рат, не поновило се, кад су из Имотског отишли људи, моја браћа и сестре. Тад је на мени остало да радим винограде. И остало ми је у лепом сећању и кад се десило да исто касније наставим да радим у обновљеним виноградима манастира Буково где сада живим. Поново сам у винограду и производњи грожђа, наравно сад на вишем нивоу, али те неке лепе ствари из куће заувек остају дубоко у сећању. Шта се гајило у винограду ваше породице? - Гајила се кујунџуша и имали смо нешто вранца уз једну стару аутохтону сорту, претпостављам да је плавац. У том су винограду сад смањени приноси, и родитељи су у годинама, али оно што је занимљиво је да су вина која смо правили и која се праве јесу заправо оранж. Пре пар година донео сам овамо то вино, пробао га је Радован, пита одакле је? Kажем од мојих, а он ће: „Чекај, ово је оранж!“ И већина вина су таква, јер се вино тамо тако прави. Четрдесет дана се бело грожђе држи на комини па тек онда цеди и потом сумпорише приде. Али наши стари нису стављали много сумпора јер и без њега оно годинама траје. Сипа се у буре и не дира. Чујем да се сада тамо та винска прича помало обнавља и јако ми је драго због тога. У Буково сте стигли 1998. године, како сте пренели љубав према винограду? - Kад сам стигао видим изнад манастира пољана, детелина, велики празан простор какви су ретки код нас у Далмацији, и преко уста ми пређе: Лепо би било да овде буде виноград. Сви су тад рекли: „Kакав виноград, ко ће о томе да брине?“ Али, фала Богу, ипак се десило да је настао. Ми смо као братија међусобно причали о томе али је главни иницијатор био тадашњи епископ Тимочки Јустин који је заједно са нашим игуманом Иларионом и братством покренуо ту идеју. Манастир је пре Другог светског рата имао винограде, озбиљних 12 хектара парцела које су касније одузете и од којих је остала само лоза непрсканац у манастиру. Али, знајући да овај крај има виноградарски потенцијал и да би манастир могао да се од тога издржава, а свестан да је већ раније поседовао винограде, чак и засад црне тамјанике у 19. и 20. веку, владика је покренуо целу причу, која није мала. Видели смо исечак из старих новина где се писало о Жупи и Неготину с краја 19. века и помиње Неготин са 10.000 хектара винограда, а Жупа са око 5.000! Према садашњим сазнањима Неготин тренуно има око 500 хектара, Жупа пет пута толико, али, колико је то тачно нисам сигуран. Kако је изгледало постављање винограда? - По благослову епископа је отац Дамјан као економ манастира и сопственим средствима, заједно са игуманом и браћом на тој парцели подигао први засад, два хектара црне тамјанике. Kренули смо самостално Дамјан и ја, али смо брзо увидели да нећемо моћи без технолога. Мислим да је сарадња са Радованом Ђорђевићем започела 2013. године и тако је и дан-данас. Отац Платон води винарију, а ја сам Радовану чак у једном тренутку рекао: „Пошто Платону, као младом момку енологија тако лепо иде, хајде да га пошаљемо на неке школе да и званично то изучи“. Али Радован вели: „Нема потребе, што је он овде научио, то ови што заврше школе не знају толико!" (смех). Потом следи чудо Божије, држава је враћајући нам земљу дала практично два већ подигнута винограда. Људи су земљу користили, садили иако не би смели јер је била у поступку враћања, но ми смо зато добили око шест хектара винограда па су нам се у подруму појавиле и друге сорте, мерло, каберне и совињон блан. Мислим да је то било 2008. године, чује се како неко оре једно брдо и браћа се обрадовала, кажу: „Хвала ти Боже да је неко коначно узео да ради и сеје, јер је то све било запуштено.“ А испоставило се касније да је наша земља и оно што сад имамо! Изнад манастира су прокупац и црна тамјаника. Одакле пино ноар, веома таман, екстремно густ, екстрактан? - Црни бургундац је опрашивач код црне тамјанике. Локални стручњаци кажу да смо могли и гаме да посадимо у ту сврху, али нам је човек из Пољопривредне школе, одакле смо узимали калемове, предложио да ипак буде пино ноар. Црном смо тамјаником генерално задовољни, имамо је већ 10 година и добра је. Берба 2014 била је јако лоша, година 2016 такође је подбацила, али су све друге биле одличне и то сад гурамо. Овај пино ноар из бербе 2016 јесте добар, имамо само једно буре и њега ћемо слати на Децантер ове године. Прва сте манастирска винарија која шаље вино на Децантер, прва која се оглашава у медијима. Чије су то идеје, ко решава шта иде на оцењивање? - Братство, нас шест укупно учествује у читавој причи, како монашког живота, како духовног, тако и овог винског. Од производње до продаје причамо о свему закључно са ценама како би изнедрили оно најбоље за нас. Платон и ја смо на челу, а однедавно и Милош Милошевић кога сам поставио за директора винарије. Радован је технолог, он не воли да га хвалимо и причамо о њему, али сам му ја рекао: „Док смо ми живи, ти си технолог, био овде, у Америци, Аргентини, Аустралији, свеједно!“ Једино што не желимо је да пређемо неке границе и да из мале производње одемо у неку индустрију, да се изгуби оно због чега смо ми уствари овде. А за оцењивање, Платон, Радован и ја одлучујемо. Пошто се Радован креће далеко више од нас у том свету он је предложио да се прва вина пошаљу на Децантер и одабрао тај каберне који је добио сребро. Рече: “Не очекујмо медаљу, али дај да видимо где смо.” И одушевило нас је сазнање да је неко препознао наша вина и драго нам је било то сребро, али далеко више од самог сребра драга нам је препорука за Црну тамјанику која је можда први пут отишла на неко међународно оцењивање. Ми нигде не журимо, нема потребе, отац Платон чак и не пије вино, а Радован је у Жупи. Читава прича значи своди се на мене и на мени је сав терет. (смех) Kолико сте збиља укључени? - Апсолутно сам укључен у све у винарији. Можда не улазим у неке детаље, али што се тиче производње, одлуке о тренутку бербе, Платон и ја смо на терену и одлучујемо о свему. У вези буради и осталога он ништа не ради без да ме пита и наравно уз консултације са Радованом. Вино Филигран Гаме добило је бронзу на Децантеру. Због чега се ова сорта мало гаји у Србији док је некада била доста распрострањена? - Чуо сам од старијих Неготинаца, људи из околних села да је гаме био присутан све до 70-их и 80-их година, а кад су се појавиле захвалније сорте каберне и мерло доста њих је искрчило винограде гамеа. Но, остало га је нешто. Ми смо ту причу кренули 2014. године кад се нудио један виноград од хектара у закуп. Прелепи виноград, лепа позиција, ја сам одлучио да то узмемо и хвала Богу, наредне године смо произвели вино које нам се изузетно допада. Данас гаме многи производе, можда је најозбиљнији Дајић и угледамо се помало на њега, правимо паралелу. А што се сорте тиче, сматрамо да то јесте будућност и радићемо на њему и ако Бог да, садићемо на Букову нове засаде. Kолико је вино битно у животу манастира? - Веома. Црвено вино се употребљава за причешће, оно је крв Христова. Ми смо и почели производњу слатких вина првенствено за богослужбену употребу. Већ неколико година радимо та вина које се зову Вино за свето причешће које има карактеристичну етикету. Иако је доброг квалитета, како би се користило по црквама дајемо га по мањој цени. И веома смо задовољни јер без тог вина нема причешћа, а без причешћа нема живота за нас хришћане. Вино се помиње кроз Нови и Стари завет, у Свадби Галилејској где је Господ претворио воду у вино. И кад се неки чуде за нас, питају се како им је тако добро вино у Букову, а ја кажем: „Имамо добру воду овде и она се претвори у вино!“ А исто тако кажемо да Матаљ користи ту исту манастирску воду кад пере судове, па је и њему добро вино. (смех) Kоја „филигранска" вина пије братија у манастиру и колико? - Мртва је трка код братије између кабернеа и гамеа, мада ми се чини да их каберне одушевљава, а шардоне барик је увек фаворит. Такође, имамо ту срећу да је тачно одређено колико се сме пити, то је отприлике један децилитар или децилитар и по уз оброк, а неки пут се деси да се разреши неко Зајечарско пиво кад вино није најбоље охлађено. Пије се и наша шљива за празнике или лоза. Све испробавамо, а желим да нагласим да су братија најбољи показатељ у ком смеру иду вина. Сви поседују тај дар од Господа да могу да оцене и када кажу за неко вино, рецимо за Мерло који смо баш спремали за флаширање, да га треба послати у Лондон, послушамо их. И за то вино добили смо исто сребро. Ви сте завршили факултет? - Не, завршио сам средњу економску а после тога уписао Теолошки факултет у Београду. Међутим привукло ме монаштво, напустио сам Београд после годину и по дана и са 21 годином дошао у манастир у Буково. Значи, нисам завршио ниједну богословску школу. Kако се постаје старешина манастира без дипломе? - Ја сам очигледно неко чудо, не знам шта је у питању. Једноставно сам заволео монашки живот иако то нисам планирао. Kао пето дете у породици још као млад сам хтео да имам жену и децу, али су ме Буково и братија привукли. А ја сам само служио, слушао, био послушан за оно што монаштво тражи од нас и трудио се да то испуним. И ето, они су мене изабрали за старешину иако овде има људи који су магистрирали теологију. Сад, зашто су мене изабрали не знам, вероватно је у питању вино. (смех) Данас кажу: „Вино је добро, нећемо да га мењамо нек буде игуман!“ Ускоро стиже нова етикета? - Вино за причест је увек било купажа каберне, мерло, гаме, понекад мало црне тамјанике. Но, сада смо спаковали тачну купажу, средином октобра одредили смо однос: пола је каберне, а по четвртину чине мерло и гаме. То је вино из бербе 2017, најбоље коју смо имали у десет година колико радимо. Иницијатива да направимо такво вино долазила је и од неких људи са стране, али смо и сами дошли до тога. Зваће се Филигран Вез, отац Платон ме подсетио на причу која датира из доба владике Јустина и оца Дамјана, да се тад помињао неки „вез", што нам се свидело. Ради се етикета, посебна боца, укупно око 2.000 комада. Припремате и нове засаде? - Имамо нека три хектара близу манастира где планирамо да садимо гаме, а брат Никола Матаљ се понудио да засадимо зачинак и багрину, што сам радосно примио од њега понуду. У разговорима смо око калемова, припремамо земљиште где су већ некада били виногради. Ако буде прилика, на парцели поред Пољопривредне школе у плану је да једнога дана изградимо нову винарију. Видели сте колико је ова сада скромна, али хвала Богу, не кукамо и да остане таква до краја. Отац Платон каже да би највише и волео да остане тако али сам сигуран да и он има жељу да је из ове манастирске оазе изместимо. Ако буде тако, урадићемо, ако не остаће овде. Не трчимо пред руду јер Бог је тај који нам све показује како треба да радимо. Размишљате о преласку на органску производњу? - Тако је, то је план. Још код прве садње црне тамјанике кренули смо у причу да радимо само са плавим каменом. Међутим, стижу нека дешавања, одлазила је братија и нема се времена да се све постигне. Па је дошло до тога да се испрска виноград с овим и с оним, те се органска идеја мало загубила. Сада смо у разговорима дошли до тога да кренемо са затрављивањем винограда, окрећемо се органској производњи и надамо се да ћемо успети у томе. То је још један покушај, а све што смо до сада покушали то смо и урадили. Наравно, увек има и омашаја, али верујемо у успех уз помоћ Радована и младог брата Милоша који пази винограде код Kовачевића. Био је код нас за Преображење кад се освећује грожђе и тада је пао договор да ће и он да нам помогне и даће Бог да буде успешно. За ваша вина се чуло надалеко? - Веома смо срећни и задовољни када дођу људи са других континената одушевљени овим винима, долазе из Израела, Аустралије, Енглези, Руси... Јако је то интересантно мада некада размишљам: “Да ли нас превише хвале или заиста мисле да је тако добро, поготово за црну тамјанику која је за њих потпуно непозната?” Лепа су искуства и ми смо већ и извезли неко вино у Аустралију, свега педесетак картона, али баш су људи тражили наша вина тамо. Деценијама се манастирско вино куповало само зато што је из манастира а не због квалитета, а данас су ту Буково, Амбелос, Студеничка вина, Хиландарско... Флаширана квалитетна вина са етикетама, како гледате на конкуренцију? - Што се конкуренције тиче мислим да нисмо интересантни јер нисмо велики произвођачи. Са свима имамо лепу сарадњу, са друге стране, неки су тражили да им откријемо тајне за нека вина. Тражили су неке рецептуре за слатко вино чак из Русије, али нисам то благословио, нити ће било ко други то да добије јер сам ја тај благослов за такво вино од мојих родитеља добио. Опет, пробао сам друга вина, већину, и добра су. Али треба још да се ради, и конкуренције се не плашимо. Такође, слажем се да су људи куповали раније вина зато што су манастирска и схватам зашто је морало да се подигне квалитет и све остало јер данас је све доступно и ништа не можете сакрити од људи. Питају колико траје крштење, кажем 40 минута, а они се чуде како негде траје 15. Људи данас сниме и виде све, да сте скратили крштење за пола сата, а таква је ситуација и са вином. Kупи га једном, проба, и ако не ваља никад више неће доћи да га купи. А ако је нешто квалитетно и добро, увек ће се вратити том извору, тако ја на то гледам. Већи је број манастирских винарија да ли се размишља о удруживању? - Није се појавила таква идеја. Мишљења сам да као што је ситуација у друштву, држави, тако се преноси и на нас без обзира што смо посвећени Богу и животу духовном. Засад једноставно нема те иницијативе и мислим да би то било тешко, баш као што тешко иде и код удруживања винара. Сведоци смо глобалних промена, од климе па надаље. Kолико сте ви захваћени свиме што нам отежава живот? - Што се климатских промена тиче евидентно је да постоје у некој мери али сам сигуран и чврсто убеђен да ништа то није другачије него пре 100 или 200 година. Можда се мало више наглашава ситуација да би се прогурали неки пројекти али гледајући кроз перспективу винограда и производње вина где постоје записи у последњих век или два, ништа се ту није много променило. Гаме се бере од трећег до десетог у месецу и то је то. Али оно што морам да поменем је да обратите пажњу на животињски свет који је од постања нетакнут у смислу да се животиње нису поквариле. Оне немају разум нити су могле да промене нешто, већ смо ми ти који су мењали целу слику, док су оне практично остале исте из оног времена, онакве какве јесу. И по њима можете да видите сву ту лепоту коју је човек имао а коју смо ми као људи злоупотребили. Уништавамо своју природу, сечемо шуме неограничено и без контроле, а све то утиче на климу. Бог јесте тај који нас чува, крије и води, и док је нас он ће нас чувати такве какви јесмо, јер Бог воли сваког, не само праведника и монаха, већ све нас. И свакоме жели да се спаси док год ми будемо имали основна људска начела и будемо људи, што је говорио блаженопочивши патријарх Павле. Нема за нас проблема и не треба да нас брине ни клима, ни једно, ни друго. Једноставно нам треба хармонија, живот нормалан људских бића угледајући се на животиње које сам поменуо, јер у већој љубави и хармонији живе него ми. Ми људи имамо осећања, али за разлику од животиња имамо душу и ми никада не умиремо, ми само некуда прелазимо. Ви у то не морате веровати, али ја верујем и зато то и причам и зато очекујем да после овога живота, ако тамо негде буде неко добро вино, и ако га дају, добро је. Ако га не дају, није ни важно, само да ја будем тамо. Извор: Вино.рс View full Странице
  13. Митрополит Порфирије: „Величина Пресвете Богородице јесте у томе што је читавим својим бићем послушала и прихватила реч Божју као начело свог живота.“ -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светим литургијским сабрањем у манастиру Буково, 14. октобра 2019. године, свечано је прослављена слава манастирског параклиса Покров Пресвете Богородице. Њихова Високопреосвештенства Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Митрополит видински Данило и Његово Преосвештенство Епископ тимочки Иларион началствовали су светим Евхаристијским сабрањем уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке, Епархије шумадијске и Митрополије видинске. Окупљеном верном народу обратио се Митрополит Порфирије који је у својој беседи истакао да спасење читавог људског рода долази преко Пресвете Богородице. Нека би Господ просветлио наше душе и наша срца да непрестано призивамо Пресвету Богородицу да буде наша заштитница јер она, подвргнувши своју вољу и читаво своје биће вољи Божјој, има слободу да без задршке заступа све оне који јој се обраћају, рекао је Митрополит. Затим је окупљенима честитао овај велики празник , а оцу Козми и петогодишњицу његовог увођења у трон буковских игумана. Присутнима се обратио и Епископ тимочки Иларион који је изразио захвалност Митрополитима на молитвеном сабрању и најавио почетак фрескописања овог параклиса. Домаћин славе ове године био је г. Оливер Милуновић са породицом из Неготина, а за наредне године је донета одлука да не буде посебног домаћина већ да свако ко може и жели, а у договору са игуманом манастира, допринесе организацији славе. На тај начин ће многи моћи да буду домаћини у овој светињи. Молитвено учешће у литургијском сабрању узели су др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама у Министарству правде, г. Владимир Величковић, председник општине Неготин и г. Драган Поповић, председник оппштине Мајданпек. Свету литургију својим појањем улепшао је хор Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
  14. Са благословом Епископа тимочког Г. Илариона, почели су припремни радови за почетак фрескописања Параклиса Покрова Пресвете Богородице у манастиру Буково. Почетак радова предвиђен је за 15. октобар 2019. године. План израде фресака је урађен у целости, тако да сви приложници могу да изаберу коју фреску-икону желе да приложе да се уради, на молитвено сећање за себе и своју породицу. Братство манастира захваљује свим досадашњим приложницима, и позива вернике у земљи и расејању да својим донацијама помогну осликавање цркве- параклиса Покрова Пресвете Богородице. Прилогом за израду фресака ће заувек уградити себе у ову светињу, на молитвено спомињање и сећање манастирског братства. Контакт за приложнике у Србији: јеромонах Енох, манастир Буково : бр.тел. 064 800 59 46 маил адреса : [email protected] Контакт за приложнике у иностранству : Удружење „Дијаспора источне Србије“ Извор: Манастир Буково
  15. У недељу жене Самарјанке 26. маја 2019. године Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион началствовао је светом архијерејском Литургијом у храму светог Николаја чудотворца у манастиру Буково. Саслуживало је братство овога храма и гост ђакон Александар Секулић из цркве Светог Александра Невског из Београда. Владика је беседу почео благодарношћу Господу на овом дану Васкрсења и радости коју нам је дао, истичући да сви који дођу на свето литургијско сабрање постају чланови литургијске заједнице. Подсетио је да сваки који истински тражи Бога увек га и налази, као што је био случај са женом Самарјанком, која је иако грешног живота, увек трагала за Богом и Истином. Налази га и препознаје у сусрету и разговору са Господом, и сазнаје да је он Спаситељ и Месија, а потом је ту вест објавила своме народу. Колико је наша вера православна широка и свобухватна, да је могу и иноверни прихватити, показује и пример многих познатих и успешних људи који су пронашли себе и смисао живота прихватајући православље. То је доказ да Господ не оставља ниједног човека који га чистим срцем и добром вољом тражи, рекао је владика. Уз молитве Господу и свима светима да народ утврде у вери, нади, трпљењу и љубави, владика је захвалио свима на молитвама. Извор: Манастир Буково
  16. Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину. Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину. Поред титуле апсолутног победника, Винарији Манастира Буково припала је и награда за најбоље оцењено вино у категорији црвених вина и то за Каберне совињон из 2015. У категорији белих вина најбоље оцењено вино је прошлогодишњи италијански ризлинг ПКТ “Кључ” ДОО из Кладова. Најбоље вино у категорији розе вина, по мишљењу Оцењивачке комисије која је радила у саставу: доцент др Александар Петровић са Пољопривредног факултета у Земуну, председник, дипломирани инжењер технологије Маја Поповић и мастер инжењер технолог Николина Лисов, чланице Комисије, произвео је “Подрум Миливојевић 1972” из Речке. Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину. Поред титуле апсолутног победника, Винарији Манастира Буково припала је и награда за најбоље оцењено вино у категорији црвених вина и то за Каберне совињон из 2015. У категорији белих вина најбоље оцењено вино је прошлогодишњи италијански ризлинг ПКТ “Кључ” ДОО из Кладова. Најбоље вино у категорији розе вина, по мишљењу Оцењивачке комисије која је радила у саставу: доцент др Александар Петровић са Пољопривредног факултета у Земуну, председник, дипломирани инжењер технологије Маја Поповић и мастер инжењер технолог Николина Лисов, чланице Комисије, произвео је “Подрум Миливојевић 1972” из Речке. Извор: Новости
  17. Видевши Васкрсење Христово, поклонимо се Светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме. Крсту Твоме клањамо се Христе и свето Васкрсење Твоје певамо и славимо; јер си Ти Бог наш, осим Тебе другога не знамо, Име Твоје именујемо. Ходите сви верни, поклонимо се светом Васкрсењу Христовом. Јер, гле, кроз Крст дође радост целоме свету. Увек благосиљајући Господа, певајмо Васкрсење Његово; јер ради нас претрпевши Крст, смрћу смрт разруши. Извор: Манастир Буково View full Странице
  18. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја и Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Г. Илариона, јереј Марко Пајчин, старешина храма Свете Тројице у Неготину и протосинђел Захарија (Митић), сабрат манастира Буково, одржали су, 09. и 10. марта 2019. године, у све три парохије Црквене општине у Бечу, предавање о неготинском храму Свете Тројице и манастиру Буково. Дводневна посета започела је у суботу, 09. марта, литургијским Сабрањем у Саборној цркви Светог Саве у трећем бечком округу, којим је началствовао протосинђел Захарија. Саслуживали су: отац Марко Пајчин, јереј Миљан Антић из Саборног храма и ђакони Иван Толић из Лозане и Миладин Вујковић, ђакон при Саборној цркви. Истог дана, након вечерње службе у храму Светог Саве, у просторијама свечане Епархијске сале одржано је прво од три излагања. Публику и учеснике поздравио је домаћин вечери, отац Филип Милуновић, настојатељ храма, а затим је реч узео ђакон Иван Толић из Лозане, који је као рођени неготинац, благословом надлежног архијереја Г. Андреја, помогао у организовању дочека и боравка драгих гостију. Уочи предавања, хор Саборне цркве, под диригентском управом госпође Иве Анокић Мрвош, такође рођене неготинке, отпевао је ”Тебе појем” Стевана Стојановића Мокрањца. Током излагања оца Марка Пајчина и оца Захарије, присутни су имали прилику да се упознају са најзначајнијим аспектима црквеног и историјског развоја Неготинске крајине, њеним храмовима и историјом манастира Буково. На крају сусрета, организатори су срдачно захвалили свима који су издвојили време како би узели учешће у овом догађају, а предавачи су у братској атмосфери уприличили дегустацију манастирских вина. Другог дана, у недељу 10. марта, протосинђел Захарија началствовао је евхаристијским Сабрањем у храму Васкрсења Христовог у другом бечком округу. Саслуживали су: протојереј Јован Алимпић, протојереј Михаило Смиљањић, јереј Марко Пајчин и ђакон Иван Толић. Након Свете Литургије, гости из Тимочке епархије одржали су у црквеним просторијама друго предавање, које је такође пропраћено презентацијом манастирских производа. У наставку је љубављу и трудом парохијског свештенства и њихових породица припремљен ручак за госте. Треће и последње предавање организовано је у цркви Рођења Пресвете Богородице у шеснaестом бечком округу. Праштално вечерње служио је протосинђел Захарија, који је на крају богослужења свим верницима пожелео благословен и срећан почетак Великог поста. Након тога је госте у уводној речи поздравио протопрезвитер-ставрофор Петар Пантић, старешина храма. После излагања, трудом и љубављу свештеника и сестара храма, организована је свечана заједничка вечера, која је протекла у духу хришћанске љубави и братске радости. Извор: Епархија тимочка
  19. Да ли постоји лепша честитка српским винарима на дан њихове славе Светог Трифуна од вести да су српска вина од аутохтоних домаћих сорти прокупца и црне тамјанике апсолутно одушевила винску публику на тлу Италије, у Тревизу! А све то догодило се на изузетно занимљивом и оригиналном сајму вина Вини да Терре Естреме, који се од 2. до 4. фебруара одиграо у градићу Тревизо, надомак Венеције, где је боје Србије на позив организатора бранио Радован Ђорђевић с винима од прокупца и тамјанике из своје винарије Чокот, али и онима из манастирске винарије Буково, која је представљена винима Црна тамјаника, Гаме и Цабернет Саувигнон. Ова манифестација у суштини представља место састанка љубитеља вина и професионалаца заинтересованих за мале произвођаче, такозвану „херојску” производњу вина из Италије, али и шире, дакле с неприступачних позиција, великих висина, каменитог тла, тераса, дина, малих винских острваца... Уосталом, група људи која то организује фокусирана је искључиво на ову тему и организује овакве салоне широм света. - Организатор салона Алваро де Ана био је присутан на салону вина у Хајату, где смо остварили контакт и после чега је моментално уследио позив – каже Радован Ђорђевић. – Због удаљености и трошкова пута понудио је Букову и нама гратис излагачке позиције, па смо били у могућности да прихватимо, а обрели смо се у друштву винара из целог света: Хрватске, Словеније, Аргентине, Чилеа, Италије, Шпаније... Без лажне скормности, српска вина су привукла изузетно велику пажњу, а коментари и реакције били су више него позитивни. Мислим да су сви присутни били изненађени укусима прокупца и беле и црне тамјанике, те снагом гамеа из Букова. Посебно радује што су и колеге винари, други излагачи такође били одушевљени. Ово је збиља била добра прилика за нас произвођаче да видимо своју позицију и правац којим идемо и одлична прилика да покажемо своја аутохтона вина и упознамо едуковану европску публику са њима. И сам заједнички назив округлих столова „Херојска вина: храброст да се буде јединствен” довољно говори о намери организатора да се у избору издвоје од технолошке униформности. Значај наступа српских винарија тим је већи јер није била реч о великом светском оцењивању, каква све више служе комерцијализацији винске приче и провери сопствених чула винских познавалаца, већ о објективним оценама винољубаца и људи из винског бизниса. - Искреност публике пред искреним винима била је очигледна и у начину на који су посетиоци с пажњом и симпатијама пропратили појаву братства манастира Буково у Тревизу и хвалили њихова вина, а за црном тамјаником су буквално откинули! Људи су се питали у неверици шта је ово – одушевљено објашњава Ђорђевић. Верујемо да ће ово бити још један подстрек домаћим винарима да с посебном пажњом негују то мало аутентичних домаћих сорти које очигелдно изазивају велику пажњу свуда у свету. Извор: Вино.рс
  20. У Италији на салону вина ”Vini da Terre Estreme” који је одржан од 2. до 4. фебруара у Тревизу своја вина излагали су винарија манастира Буково и винарија “Чокот” из Александровца жупског. Опширније можете прочитати на интернет страници http://www.vino.rs Извор: Мнастир Буково
  21. У манастиру Букову прослављен свети Николај мирликијски чудотворац, храмовна слава ове свете обитељи. Светим архијерејским сабрањем верних у Светониколајевском храму манастира Буково началствовао је Преосвећени Епископ мохачки Г. Исихије, викар Епископа бачког. Саслуживали су архимандрит Козма, игуман буковски, протосинђел Захарије, сабрат манастира Буково, јеромонах Харитон и јеромонах Дионисије, сабраћа манастира Ковиља. У литургијском молитвеном сабрању учествовало је сестринство манастира Вратна и Суводола. Појао је хор зајечарског Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. Владика Исихије је у беседи поводом празника честитао славу манастирском братству, чији је заштитник свети Николај, истичући значај манастира Буково за читав крај, јер он духовно предводи целу нашу Епархију. Подсетио је да је свети Николај истинско светило наше Цркве, који је својим животом испунио Јеванђеље Христово. Рођен у благочестивој породици, измољен и враћен као уздарје Господу, цео живот је посветио молитви и подвигу, али и чудесним делима помоћи вернима и потребитима, зато га и прослављамо као чудотворца. Свети Николај је заштитник свих хришћана и пример пастира и Епископа, као и бранитеља Православља, у чијем канону стоји да је он Правило вере и Образ кротости. Својом вером, љубављу и ревношћу, којом је целог свог живота сведочио Христа, заувек је остао светли пример нама хришћанима на путу ка Царству Божијем. Након светог богослужења, прослава празника настављена је у манастирском конаку. фотогалерија
  22. Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, уз саслужење архимандрита Козме, игумана манастира Буково, и великог броја свештеномонаха и свештеника из тимочке и других Епархија. Прославу празника употпунили су својим појањем хорови Саборне цркве из Зајечара и храма светог Георгија из Књажевца. У својој беседи владика Иларион је честитао празник свима сабранима у овој светињи и поздравио игумана Козму и сво богољубиво монаштво, свештенство, представника Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, председника општине Неготин, чланове хора, децу и сав верни народ. Истакао је значај данашњег празника и обиље духовне радости која се излила на верни народ у овој древној светињи која надкриљује град Неготин и стоји на „гори“ и „златном неготинском брду“, поносу целога овога краја.- Велика је радост данас, рекао је владика, што у овај васкршњи дан стојимо сабрани овде, где нас закриљује Пресвета Богомајка, као некада верне у цркви Влахерни, и нема сумње у њену помоћ и њено заступништво. Саборност јесте мерило наше вере и истине коју носимо у себи. Време посвећено Господу у светоме храму је благословено, јер је овде Господ са нама и увек ће бити са нама у оној мери у којој ми желимо да будемо са Њим – рекао је владика. Подсетио је и на речи светог владике Николаја, који каже да је Покров још само једно додатно сведочанство величине Пресвете Богородице за сав род људски, јер она штити све оне који јој са вером прилазе и траже њено заступништво. Зато је потребно да будемо спремни, духом бодри и крепки за свако добро дело и да тако узрастамо у Господу, молећи се за милост Његову речима – Господе, смилуј се на нас по своме човекољубљу, а не по заслузи нашој – нагласио је владика. Рекао је да ћемо сви једнога дана бити позвани да сведочимо Господа, баш као и многи народи који су и сада у рату и прогањани, као у Сирији, и ако је потребно да страдамо,ми ћемо страдати за веру нашу, али спремни бивајући у заједници са Богом, окрепљени у цркви Божијој на светим богослужењима. Владика је захвалио свима који су данас дошли и пожелео да понесу благослов својим домовима из ове светиње. Домаћин славе била је породица Владе Марјановића из Неготина. У манастирском конаку приређена је славска трпеза за све вернике и поклонике који су данас посетили манастир Буково. Извор: Епархија тимочка
  23. Покров Пресвете Богородице сабрао свештенослужитеље и вернике у манастиру Буково 14. октобра 2018. године, поводом славе манастирског Параклиса. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион, уз саслужење архимандрита Козме, игумана манастира Буково, и великог броја свештеномонаха и свештеника из тимочке и других Епархија. Прославу празника употпунили су својим појањем хорови Саборне цркве из Зајечара и храма светог Георгија из Књажевца. У својој беседи владика Иларион је честитао празник свима сабранима у овој светињи и поздравио игумана Козму и сво богољубиво монаштво, свештенство, представника Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, председника општине Неготин, чланове хора, децу и сав верни народ. Истакао је значај данашњег празника и обиље духовне радости која се излила на верни народ у овој древној светињи која надкриљује град Неготин и стоји на „гори“ и „златном неготинском брду“, поносу целога овога краја.- Велика је радост данас, рекао је владика, што у овај васкршњи дан стојимо сабрани овде, где нас закриљује Пресвета Богомајка, као некада верне у цркви Влахерни, и нема сумње у њену помоћ и њено заступништво. Саборност јесте мерило наше вере и истине коју носимо у себи. Време посвећено Господу у светоме храму је благословено, јер је овде Господ са нама и увек ће бити са нама у оној мери у којој ми желимо да будемо са Њим – рекао је владика. Подсетио је и на речи светог владике Николаја, који каже да је Покров још само једно додатно сведочанство величине Пресвете Богородице за сав род људски, јер она штити све оне који јој са вером прилазе и траже њено заступништво. Зато је потребно да будемо спремни, духом бодри и крепки за свако добро дело и да тако узрастамо у Господу, молећи се за милост Његову речима – Господе, смилуј се на нас по своме човекољубљу, а не по заслузи нашој – нагласио је владика. Рекао је да ћемо сви једнога дана бити позвани да сведочимо Господа, баш као и многи народи који су и сада у рату и прогањани, као у Сирији, и ако је потребно да страдамо,ми ћемо страдати за веру нашу, али спремни бивајући у заједници са Богом, окрепљени у цркви Божијој на светим богослужењима. Владика је захвалио свима који су данас дошли и пожелео да понесу благослов својим домовима из ове светиње. Домаћин славе била је породица Владе Марјановића из Неготина. У манастирском конаку приређена је славска трпеза за све вернике и поклонике који су данас посетили манастир Буково. Извор: Епархија тимочка View full Странице
×
×
  • Креирај ново...