Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом јеромонаха Стефана, настојатеља Манастира св. Архиђакона Стефана у Сланцима, волонтери ове светиње ће у новој акцији "Банка хране" прикупљати храну за социјално угрожене, потврдио је за Радио "Слово љубве" г. Иван Веселиновић из мисионарске манастирске заједнице. Овога пута, акција се одржава од 13. до 15. октобра, а у сарадњи са продавницама ланца "Макси" и "Темпо". С обзиром да је ове године већи број локација где ће бити постављени штандови за акцију "Банке хране" позивају се сви који су у могућности за волонтирање да се јаве сестри Гордани на број телефона 063 - 278 978. Акција је намењена социјално угроженима - пре свега породицама са више деце (које имају недовољна примања), избеглим и прогнаним лицима, затим болеснима и немоћнима, као и другим потребитим појединцима и породицама. Акција се сваке године организује поводом светског Дана хране, а прикупљају се купљене трајне намирнице (пиринач, брашно, со, шећер, макароне, разне конзерве, тегле ајвара и сл., зачини за јела, алева паприка, кекс итд.). Не остављају се кварљиве намирнице - воће, поврће, млечни производи и слично. Извор: Радио "Слово љубве"

Управа храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми је на фејсбуку објавила вест о пожару који је на Ивањдан захватио парохијски дом при овом храму и с тим у вези - позив за помоћ свештеницима и њиховим породицама. Из угљенисаног поткровља ватрогасци су извадили готово нетакнуту икону Пресвете Богородице, што су објавили бројни медији. У наставку преносимо у целини објаву Управе храма: „Драга браћо и сестре, верујемо да сте чули за данашњу невољу која је задесила породице наших свештеника, оца Душана и оца Бранислава и наш храм. Пожар који се догодио у парохијском дому нашег храма приморао је породице наших свештеника да напусте дом само са имовином коју су на себи изнели. Отац Душан са супругом и двоје деце, отац Бранислав са супругом и троје деце потребују нашу помоћ а и ми ћемо указујући помоћ ближњима помоћи и себи. Молимо вас да прилоге, сходно вашим могућностима уплатите у продавници било ког храма у Руми за помоћ породицама наших отаца. Уколико желите другу помоћ да пружите, молимо вас да оставите контакт у продавници храма и назначите о каквој се помоћи ради. Поздрављајући вас, молимо вас и за молитве за наше ближње", саопштила је Управа храма Силаска Светог Духа на апостоле. Извор: СПЦО Рума Храм Силаска Светог Духа на апостоле фејсбук

Манастир Миљково који се налази у тзв. ресавској Светој Гори са још осам других древних светиња Српске Православне Цркве и Епархије браничевске, објавио је позив благочестивом народу да помогне завршетак градње новог храма св. Јована Шангајског, потврдила је за Радио "Слово љубве" настојатељица ове Световаведењске светиње, схиигуманија Анастасија. Како сазнајемо од мати Анастасије, градња новог храма је започета прошле године и ево, за мање од пуне године, остало је да се заврши градња куполе. Важно је напоменути да је управо у овом манастиру свој монашки постриг примио св. Јован (Максимович) Шангајски и Санфранцискански, чија се честица моштију и налази у манастиру, поред других светиња. Како је саопштило сестринство, прилози се могу оставити у продавници код дежурних сестара или уплатити на манастирски жиро-рачун: АИК БАНКА 105-0000002251982-36 СПЦ Епархија браничевска - манастир Миљково За уплате из иностранства информације се налазе на плакату уз ову вест. Такође, све податке можете добити и путем телефона: 035 280 680 или 064 051 96 98 Реч о историјату манастира Миљково Миљков манастир је своје садашње име добио у другој половини 18. века, ранији назив је био Буковица. Није познато ко је подигао манастир Буковица, али први писани документ о њему датира из 1374. године. Те године св. кнез Лазар својом хрисовуљом (повељом) дарује метохе манастиру Раваница, између осталих помиње се "БОУКОВИЦА БРОД НА ГЛОЖАНЕХ НА МОРАВ". Постоје тумачења да је манастир подигао Деспот Стефан Лазаревић, али то је више претпоставка, а мање историјска чињеница. Има историјских података који говоре да је у манастиру Буковица око 1420. године радила манастирска преписивачка школа за преписивање старих књига. После пада Србије, Турци су 1467. године извршили попис становништва у коме се помиње и манастир Пресвето Ваведене и село Гложане. Неоспорно је да је реч о манастиру Буковица. У време турске владавине у 16. и 17. веку, нема писаних података о манастиру, а у време аустријске окупације Србије, на једној аустријској географској карти уцртан је манастир Буковица. Претпоставља се да је поновном окупацијом од стране Турске, манастир порушен и спаљен. Године 1787. манастир обнавља Миљко Томић, трговац из Гложана, по коме добија садашње име Миљков манастир. Миљко је у старијим годинама живео у манастиру, ту се упокојио и сахрањен је у порти манастирској. Од 1787. године па на даље, преко Миљковог манастира одржавана је веза са устаницима Коче Анђелковића (Кочина крајина-Фрајкорски рат). Године 1793. на основу турског фермана, ресавски кнез Петар Јаковљевић из Гложана изабран је за врховног кнеза дванаест србских нахија. Он је почео са обнављањем манастира јер су га Турци после пада Кочине Крајине за одмазду спалили. У то време, крајем 18. века, у манастир долази свештеник Миљко Ристић из Лапова и веома интензивно и делотворно наставља са већ започетом обновом манастира. У овом периоду обнавља рад и манстирска школа за описмењавање и образовање будућих писара, учитеља, попова. Ову школу је, у ранијем периоду, завршио и војвода Стеван Синђелић око 1780-85. године док је као младић живео и радио на имању кнеза Петра у Гложану. У периоду припрема за Први Србски Устанак, Миљков манастир постаје место окупљања ресавских и шумадијских устаника. Године 1803. у манастиру се састају нахијске старешине и за вођу устанака бирају кнеза Петра, али он то одбија. Године 1808. у знак захвалности, Миљков Манастир добија од Карађорђа на поклон црквено звоно на коме је писало: ''Ливено за владе Верховног Вожда народа Сербског Георгија Петровича''. Године 1830. звоно је скинуто и однето у Крагујевац и било је прво звоно које је зазвонило у слободној Србији, касније је послато у манастир Раваница. Од кнеза Милоша, манастир је касније добио ново звоно. Сломом Првог Србског устанка, манастир је за одмазду опљачкан и спаљен, али је око 1820. године делимично обновљен и наставља са духовним радом. Садашњи пут за манастир, поред стене, просекао је поп Станиша Алексић из Црквенца. Био је ученик манастирске школе и учесник 1. и 2. Србског Устанка, сахрањен је са јужне стране цркве. Године 1856. извршена је знатнија обнова манастира, под руководством игумана Хаџи Пантелејмона, родом из Гложана. Садашња грађевина цркве је из тог периода. Од те обнове па надаље почиње успон манастирског живота. Око 1900. године направљен је камени зид чији су остаци на југоисточној стени манастира. Године 1926. у манастир су дошли руски емигранти – монаси, на челу са јеромонахом Амвросијем Кургановим па је манастир поново духовно и материјално обновљен. Године 1952. манастир је претворен у женски општежитељни манастир. Прва настојатељица била је најпре монахиња, а од 1967 године игуманија Доротеа. У овом периоду манастир је добио и данашњи изглед. Године 1968. је завршен сестрински корпус са јужне стране, године 1996. трпезарија у наставку сестринског корпуса, године 1999. завршен је конак за госте. Од 2003. траје обнова метоха Добреш. ** Миљковом манастиру је Радио Слово љубве, између осталог, посветио једну од епизода емисије кратке форме - "Ходај по земљи, живи на небесима". Извор: Радио "Слово љубве"

Фондација Ђорђе Вујић коју чине свршени богослови Богословије Светог Саве (генерација 1998-2002) којој припада и отац Горан Цвијановић коме је потребна наша братска помоћ, обратила су апелом који је у наставку текста. Овом приликом молимо све људе добре воље да дају допринос у лечењу свештеника Горана и помогну његовој породици уплатом на рачун: 155-6900181389888-87 HALKBANK AD Beograd О начинима како помоћи о. Горану, на страници СПЦ: Извор: СПЦ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Црквена општина Косаничка Рача отпочела је обнову храма Светих Сергија и Вакха, у народу познатог као Бећова црква, саопштила је Епархија нишка. Позива се верни народ да, у складу са својим могућностима, помогне обнову ове светиње. Рачун за уплату донација за обнову цркве: Епархија нишка 265-4020310000244-43 позив на број 4300 / 0517 сврха уплате: обнова цркве у селу Дегрмен, код Косаничке Раче Извор: Епархија нишка

Епархија рашко-призренска је позвала верни народ да помогне Сави Здравковићу, ученику друге године средње музичке школе “Стеван Мокрањац” у Пожаревцу, који из године у годину ниже све веће и веће успехе, да испуни своје снове и купи нову хармонику: Овај млади виртоуз, на хармоници, први је представник Музичке школе из Грачанице, који ниже успешне резултате на међународним и републичким такмичењима. Ово су само неке од освојених награда: – Међународно такмичење у Књажевцу, прво место – Међународно такмичење у Београду, друго место – Међународно такмицење у Параћину, друго место. – Међународно такмичење у Соко Бањи, народна музика, друго место. – Међународно такмичење у Јагодини, друго место – Међународно такмичење у Лесковцу, прво место – Међународно такмичење у Тополи, прво место. – Републичко такмичење у Зрењанину, прво место. – Републичко такмичење у Књажевцу, друго место. Сава је о трошку родитеља, без иједне паре помоћи, било школе или друштвене заједнице, једом недељно похађао часове код професора Јованчића у Нишу. Савини родитељи су се одрекли свега како би свом детету омогућили нормално школовање. Сава је одличан ученик, пре 5 година када је био ученик петог разреда основне школе у Грачаници, родитељи су га сваког петка о свом трошку возили у Ниш на додатне часове. Дошло је време да се Сави купи већа хармоника како би наставио да осваја такмичења широм Србије, међутим, Здравковићи нису у могућности, немају новца да свом детету обезбеде већу хармонику која је тренутно потребна Сави Епархија рашко-призренска, у сарадњи са општином Грачаница, покренула је акцију прикупљања средстава за куповину хармонике. Потребна средства за куповину веће хармонике су: 12.000 евра. Уплате можете извршити на рачун Епархије рашко-призренске: 205-62330-17 Помозимо Савиним родитељима да му обезбеде хармонику, самим тим би обезбедили и опстанак и останак на простору Косова и Метохије. Извор: Епархија рашко-призренска

Са болом сам примио вест да је један од најмлађих чланова наше Цркве, петомесечна Вања Маловић (13. мај 2021.), оболела од изузетно ретке и тешке болести – спиналне мишићне атрофије првог типа – која кроз губитак животних функција води тешким патњама и смртном исходу. Пошто се, после припрема у Србији, Вањино лечење наставља изузетно скупом генском терапијом Золгенсма у иностранству, позивам сву браћу и сестре, све добре и хумане људе, да помогну Вањи да оздрави. Нека нас у том благословеном подухвату надахњују речи Апостола Павла: „Носите бремена један другога, и тако испуните закон Христов“ (Гал 6, 2), као и самога Господа Христа: „Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте“ (Мт 25, 45). Нека Господ подари исцељење Вањи и свима који га траже! Податке о упућивању средстава Вањиној породици и другим детаљима објавила је хуманитарна фондација „Буди хуман – Александар Шапић“: Slanjem SMS poruke: Upišimo 1077 i pošaljimo SMS na 3030 Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1077 i pošaljimo SMS na 455 Uplatom na dinarski račun: 160-6000001131465-72 Uplatom na devizni račun: 160600000113399451 IBAN: RS35160600000113399451 SWIFT/BIC: DBDBRSBG Извор: Инстаграм налог Његове Светости

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све који имају могућност да помогну реализицију филма редитеља Лордана Зафрановића о страдању у логору Јасеновцу у Другом светском рату. На Инстаграм налогу Патријарха објављено је да је г. Зафрановић представио Његовој Светости и министру културе гђи Маји Гојковић нову верзију сценарија филма о страдању у логору Јасеновац, засновану на тексту Арсена Диклића „Деца Козаре“. „Тема апсолутног зла, чија је манифестација логор у Јасеновцу, једна је од вечних уметничких тема која никада неће бити до краја исцрпљена“, поручио је Патријарх Порфирије, који је и иницирао овај сусрет. Извор: Инстаграм налог Његове Светости

Наша млада и даровита уметница ђаконица Даница Црногорчевић умножавајући своје дарове узноси умилни славопој Господу, служећи тако Богу и роду. Недавно смо обрадовани новим песмама Данице Црногорчевић, наше најпопуларније младе уметнице која се успешно бави етно и духовном музиком, чинећи и на тај начин велики допринос нашој праведној борби за одбрану светиња. Након што је недавно објавила песму и спот “Православље Црном Гором блиста”, Даница је песму “Весели се, српски роде”, премијерно преставила на Видовдан након молебна у подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења. Са великом радошћу сви ишчекујемо њен нови албум који ће се у предстојећем периоду појавити. Нашу сестру Даницу позвали смо да буде гост наше емисије "Живе речи", али из техничких разлога њено гостовање није било могуће реализовати уживо. И поред тога ми смо нашли начина да њено милозвучно појање украси и обогати нашу емисију у којој је гост био прота Милорад Голијан. Носите бремена један другога, реч је апостола Павла која одјекује вековима позивајући нас на делатну љубав и подвиг једних према другима, како бисмо испунили закон Христов и себе уградили у вечну заједницу са Господом. Следујући овим речима, а имајући у виду да се свако добро и богоугодно дело не завршава на доброј вољи и љубави, већ потребује и материјалну потпору, користимо прилику да у хришћанској љубави напоменемо ако је неко у могућности да помогне прилогом рад наше сестре којој предстоји снимање спотова за нове песме, може нас контактирати путем наше мејл адресе. У наставку доносимо неколико прилога који ће потврдити истинитост наших речи: Даница Црногорчевић у интервјуу за "Православље": Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо прије свега себи, породици, Цркви и друштву! Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији „Црква Света“ нова песма Данице Црногорчевић - спот је снимљен у острошкој светињи Ђаконица Даница Црногорчевић: Са љубављу певам Господу и своме роду! Нова песма Данице Црногорчевић: Православље Црном Гором блиста Даница Црногорчевић: Праве вриједности треба тражити најприје у молитви и литургијском начину живота!

Уредништво Информативне службе Српске Православне Цркве, на препоруку надлежног свештеника, објављује молбу родитеља трогодишње Софије Мићевић из Бања Луке за хитну финансијску помоћ потребну за лечење њиховог детета. Обраћам Вам се молбом за новчану помоћ потребну за лијечење моје трогодишње кћеркице Софије. Софија болује од акутне лимфобластне леукемије. Софија је лијечена на Инстутуту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“ у Београду, гдје се и сада налази. С обзиром да су у Институту исцрпљене све могућности за даље лијечење, Софију је потребно послати на клинику „Jons Hopkins Medicine International“ у Балтимору, гдје су за први део лијечења потребна средства у износу од 270.000 долара. Молимо Вас да нам помогнете да обезбједимо потребна средства. За више информација обратити се Вањи Мићевић, ул. Равногорска бр. 11, Бања Лука, контакт телефон: 066/881-043. МИЋЕВИЋ СОФИЈА НОВА БАНКА А.Д. БАЊА ЛУКА БР. ТЕКУЋЕГ РАЧУНА ЗА БИХ 5551000032354997 МИЋЕВИЋ СОФИЈА НОВА БАНКА А.Д. БАЊА ЛУКА БР. ДЕВИЗНОГ РАЧУНА 5550000032355338 НОВА БАНКА А.Д. БАЊА ЛУКА SWIFT: NOBIBA22 BA5550000032355338 МИЋЕВИЋ СОФИЈА РАВНОГОРСКА 11 БАЊА ЛУКА СПЦ

Драги пријатељи, Позивамо вас да у складу са вашим могућностима узмете учешћа у хуманитарној акцији за нашу сестру Раду Симић из Шапца. Рада је једна јако храбра жена, која је нажалост много пропатила. Против ње су се удружиле болест, немаштина и самоћа. Наиме, Рада живи сама са пензијом од 15.000 динара. Преживела је рак, након кога живи са уростомом. Након смрти оца, нема више никог од фамилије. Да ствари буду горе, прошле године, Рада је сломила ногу и била везана за кревет пола године. Од тада, с обзиром да пати и од дискус херније, остеопорозе и почетног окоштавања кука, има јаке болове и тешко се креће. Тешко је и замислити како је издржала цело лето, непокретна, без игде иког. Сада, лекари јој препоручују боравак у бањи, што кошта 60.000 (тако су њој рекли у Бањи Ковиљачи). С тим у вези, како бисмо јој барем мало олакшали живот, а у духу Часног и Великог поста који је пред нама, и који од нас не тражи само уздржавање, већ још и више саосећање и давање ближњима у невољи, позивамо вас да узмете учешћа у хуманитарној акцији, према следећим детаљима: - потребно нам је макар 15 добровољаца који су у прилици да у овом и следећем месецу издвоје по 2.000 динара за Раду (дакле, укупно, 4.000); - на тај начин, скупили бисмо 60.000 потребних за лечење у Бањи; - већ имамо 2 особе које су се јавиле, тако да нам је потребно барем још 13 добровољаца; - наравно, уколико се јави више од 15 људи, који желе да помогну на било који начин, било једнократно, било вишекратно, у било којим износима, сваки динар ће Ради бити више него добродошао, јер са свега 15.000 динара редовних прихода просто не може да састави крај са крајем, и да једе, и да се лечи, и да узме нешто од крема и лекова који се нажалост не издају на рецепт. Новински чланак о Ради можете прочитати на линку: https://www.telegraf.rs/vesti/humano-vesti/2900732-rada-iz-sapca-je-najtuznija-penzionerka-u-zemlji-napali-su-je-bolest-nemastina-i-dug Радин број телефона је 064 2686135. На тај број можете писати уколико желите да погледате извештаје лекара са последњих контрола, добијете контакт њеног парохијског свештеника, или су вам потребне било какве додатне информације. Молимо да се сви који могу и желе да узму учешћа у акцији јаве у наредних седам дана, до понедељка 9. марта, како бисмо могли да знамо са којим средствима можемо да рачунамо и да ли ће акција успети.

Сваки дан носи са собом велика искушења. Свако од нас се са њима бори са онолико снаге колико му је Господ дао. Некоме мање, некоме више. Узносећи свакодневне молитве свемогућем Творцу, ми, свршени богослови Богословије Светог Саве, из генерације 1998-2002, одупирући се својим искушењима, чврсто смо решени да, уједињени, својим залагањем и трудом пружимо благу утеху онима којима је она најпотребнија. Ову генерацију увек је красило јединство. Тешко и немилосрдно време у коме живимо навело нас је да ово јединство ставимо у службу милосрђа и оснујемо фондацију, која своје име, Ђорђе Вујић, носи по нашем недавно, прерарано и трагично настрадалом другу из школских дана. Ујединили смо се још једном, овога пута са циљем да својим скромним прилозима помогнемо и побољшамо материјални статус ученика Богословија, који ово својим трудом и финансијском ситуацијом заслужују и требају. Фондација је почела са радом првих дана септембра, одмах након регистрације у Агенцији за привредне регистре. Захвални смо Богу што су у врло кратком року обезбеђена средства и претходних дана већ уплаћена на рачун Богословије Светог Саве, као стипендија за ученика, кога смо одредили у договору са управом школе. Циљ нам је да фондација у наредном периоду, сходно својим могућностима, помаже ученике Богословија, те окупи што већи број чланова. Зато позивамо све свршене богослове београдске, али и других Богословија, Епископе, свештенике, монахе, вероучитеље и све људе добре воље да нам се придруже и својим малим месечним прилогом олакшају школовање будућих проповедника Јеванђеља Христовог. За ово ћемо се свакога дана молити пред иконом Распетога Христа. Помозимо ближњем и мислимо тако и на своје спасење. Управу фондације можете контактирати путем е-поште [email protected] и броја телефона +381 66 8000 539, и тако добити све потребне информације о нашем раду. Управа Фондације Ђорђе Вујић Извор: Богословија Светог Саве у Београду

У великој светињи Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Косијереву, у току је обнова живописа у цркви Рођења Пресвете Богородице. Унутрашње зидове храма почетком `70.-их година 20. века осликао је јеромонах Наум Андрић, један од ретких живописаца тог времена, у стилу српског средњовековног фрескописа. Иако уметнички веома лепо урађен, овај живопис је услед влаге, а због коришћења неодговарајуће подлоге и неквалитетне боје, сада веома оштећен. Пре храмовне славе, празника Рождества Пресвете Богородице, прошле године кренуло се са радовима на обнови фресака од којих је мањи део остао сачуван: у куполи фигуре пророка, четири Јеванђелиста, а у левој и десној певници композиције Рождества Пресвете Богородице и Ваведење, на западном зиду композиција Успења Пресвете Богородице. За овај веома захтеван посао ангажован је познати фрескописац Милош Јанићијевић Рашки. Он је као фрескописац из Епархије рашко-призренске оставио бројне трагове у црквама и манастирима Српске Православне Цркве; радио је, поред осталих, фреске у обновљеној цркви манастира Светих Врача у Зочишту, осликао је параклис, посвећен Светом Лазару Четвородневном у манастиру Светих Архангела у Призрену и велелепном Саборном храму у Подгорици. До прошлогодишње славе, осликао је у олтару композицију Богородице са Христом. Радови су, ових дана, настављени и полако се изображавају фреске Христа Пантократора у куполи, а у олтару Вазнесења Христовог. Живописање манастирске цркве наставиће се после празника Светог пророка Илије. Планирано је да ће до прославе Рождества Пресвете Богородице ове године бити урађено осликавање олтара. Током зимских месеци радови ће мировати, а за завршетак целокупног живописања унутрашњости храма потребна су значајна финансијска средстава и много времена. Косијеревско братство има скромне приходе од манастирског рукодеља и то није довољно за овај велики посао. Они позивају све људе племенитих намера да се, у складу са својим могућностима, укључе и помогну новчаним прилогом како би се завршило осликавање манастирске цркве. Манастир Косијерево то свакако заслужује, јер је ова наша велика светиња кроз векове, сабирала народ, крепила га и снажила у најтежим временима наше мукоторпне историје. Прилози се могу уплатити на жиро рачун: 555-2473-05, а за уплате из иностранства: 234300-02722542, за назнаком "за израду живописа". По предању манастир Косијерево потиче, чак, из 4. века. Када су Свети цар Константин и царица Јелена пролазили овим крајевима основали су манастире Добрићево, Косијерево, Тврдош и Завалу. Сачуван је печат из 1260. године који представља најстарији материјални траг о постојању манастира Косијерева. Године 1687. Турци су порушили манастирске зграде, а трудом игумана добрићевског хаџи Дионисија, који око 1800. године прелази у манастир Косијерево обнавља, уз помоћ Бањана, ову светињу и успоставља манастирски поредак. У овом манастиру су од 1884. до 1914. године боравиле мошти Светог Арсенија Сремца II Архиепископа српског, када су склоњене пред долазак Аустроугара. Хришћани римокатолици су манастирску цркву до темеља срушили уочи Преображења 1914. године. Црква је у данашњем облику подигнута `30. година прошлог века, освештана је 1933. у време краља Александра. Услед изградње бране „Гранчарево“ за потребе формирање вештачког Билећког језера, манастирска црква је, у периоду од 1964. до 1966. године, премештена на садашњу локацију у Петровићима у Бањанима. Сада се у манастиру чува стопало Светог апостола Луке. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

ЈКП „Инфостан технологије“ и Верско добротворно старатељство организовали су акцију прикупљања финансијских средстава за помоћ Црквеној народној кухињи која сваки дан припрема више од две хиљаде оброка за суграђане који нису у прилици да себи обезбеде оброк. Уз фебруарски рачун за инфостан, који пристиже средином марта, Београђани ће добити уплатницу којом ће моћи да дају свој прилог и помогну рад Црквене народне кухиње.

Епархија милешевска, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија, позива све људе добрe воље да помогну Андреји Живковић из Прибоја да прохода. Андреја је рођена 1999. године као здраво дете. До своје пете године живела је животом као сви њени вршњаци, али тада почињу да се јављају први проблеми са ходом – губитак равнотеже и често падање. Наредних година, Андрејино стање се углавном погоршавало. Ход је био јако отежан, а кретала се само уз нечију помоћ, да би у својој дванаестој години потпуно престала да хода. Данас се креће уз помоћ електричних колица. Физикалне и неурорехабилитације роботиком показале су јако добро деловање на Андрејино стање и лекари са поликлинике у Дубровнику саветују да се терапија понови како би се достигао крајњи циљ – поново успостављање Андрејине самосталности. Помозимо Андреји! Упишимо 597 и пошаљимо поруку на 3030. Њој можемо помоћи и уплатом на рачун: -динарски:160-533479-42 -девизни: 00-540-0002839.0 IBAN: RS35160005400002839039 SWIFT/BIC: DBDBRSBG Свима који помажу нека Господ и Спаситељ наш Исус Христос подари здравље, љубав и сваки други благослов из Његове непотрошиве ризнице добара. Извор: Српска Православна Црква

У двадестседму недјељу по Духовима, Свету литургију у Храму Светог Јована Владимира служио је протојереј-ставрофор Љубомир Јовановић уз саслужење јереја Младен Томовић. Након што је отац Љубомир прочитао причу из Јеванђеље о згрченој жени, присутнима се обратио отац Младен који је казао да нас данашње Јеванђеље поучава о дијелима милосрђа и говори како не треба да будемо немилосрдни и да морамо бити благи срцем својим. Јеванђеље описује дан суботњи – дан молитве у Јерусалиму кад је Господ излијечио жену згрчену а старешина синагоге хтједе да прекори Исуса пред народом како не ваља радити суботом: „Али не хтједе Га он прекорити због тога што је бранио закон Мојсијев, него што је био горд и самољубив и што је тиме хтио да унизи Господа и Његово дијело, које је велико.“ Појаснио је отац Младен да је Господ током свог живота на земљи лијечио људе од неизлечивих болести и радио велика чуда Својим ријечима, додиром и вјером људи коју је Он препознавао а која им је помагала да оздраве. Безумног старешину, Господ је разобиличио пред народом говорећи му да он суботом одрешава свога магарца, краву, напаја их и храни, а како онда да не излијечимо жену која је толике године од болова згрчена. „Суштина овога Јеванђеља је дјело милосрђа, осјећајности, љубави, коју ми људи треба да имамо једни према другима. Кад видимо брата свога у невољи треба да му помогнемо, ако не можемо физички или материјално, онда духовно, савјетом, молитвом. Суштина је, оно што је најважније, требамо једни за друге да се молимо Богу“, истакао је отац Младен. Објаснио је да је поука данашњег Јеванђеља да будемо благога духа, да Господ од нас тражи да имамо у себи ту благу нарав, чисто срце Подсјетио је да се и свети пророк Давид моли: Срце чисто саздај у мени Боже и дух прави обнови утроби мојој (Псалм 50): „То је оно за шта треба да се молимо како би могли да имамо снаге за дјела милосрђа. Али та дјела треба да се огледају управо у томе да препознамо кад је брат наш у невољи, нарочито у невољи духовној и тада треба да хитамо да му помогнемо.“ Поучавајући вјерне да треба да се молимо Богу, да нам да снаге и своју благодат, како би могли то да препознамо, отац је истакао да зато и долазимо у храм, молимо се Богу, постимо: „Ево почео је Божићни пост, нека би нам био на спасење, здравље и отрежњење. Да искористимо овај пост да чинимо дјела милосрђа, да учинимо добро ближњима и свима који нас окружују.“ Отац Младен је позвао да у том духу милосрђа и милости које треба да чинимо помогнемо и наш народ на КиМ који је задесила још једна велика невоља. Осврћући се на тренутно дешавање на Косову и Метохији, јереј Младен Томовић је позвао сав добронамјерни народ да у оквиру својих могућности узме учешћа у акцији Црквене општине Бар и Српског културног друштва „Слово љубве“ прикупљања средстава за куповину 20 тона брашна за потребе народних кухиња Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. „Нека то буде дијело милосрђа, које за почетак треба да урадимо, како би помогли нашој браћи на Косову и Метохији, како би помогли сами себи. И не само да чинимо то милосрђе, него да се молимо Богу за нашу драгу браћу и сестре на КиМ, који тамо бране православље и наше највеће светиње, нашу духовност, одакле смо потекли, одакле црпимо енергију духовну коју нам они дају а исто тако коју и ми њима треба да дамо. А даћемо ако се будемо молили Богу за њих“, казао је јереј Младен. Објаснио је да не треба да дајемо само новац и било које друго материјално добро, најважније је да се молимо Богу за њих да истрају и да опстану на нашој Светој земљи: „Тешка су времена. Била су некада тешка времена, али ово данас нама се чини најтеже. Зато треба да се молимо још више Господу, како би издржали све тешкоће, искушења, недаће, све оно што нас је задесило како овдје у Црној Гори, тако и на Косову и Метохији, и свуда гдје наш народ обитава и борави“ поручио је у надахнутој бесједи јереј Младен Томовић. Народ је у великом броју приступио светим Христовим тајнама, а сабрање је након завршетка Свете службе, настављено у крипти храма. Извор: Митрополија црногорско-приморска