Син Утехе

АНЂЕЛА МИРА..

Данас сам се срео и разговарао са неколико људи, различитих занимања и карактера,
наизглед тотално различитих, али повезивало их је то, да су се код свих  примећивали немир и хаос, који су се код неких развили у забринутост и страх , а код неких у гнев и осуђивање других, или система, уствари код сваког у правцу коме је личност те особе најсклонија.
Сви ти људи имају мање или више добре послове,стабилне породице,без неких видних и великих проблема.
О чему се ради?
О врло важној ствари у животу озбиљног Православног Хришћанина- О ВЕРИ КАО ОСНОВИ СВЕГА, И ПАЖЕЊУ НА ПОМИСЛИ!
Од Вере и квалитета помисли зависи и наше унутрашње стање,које се пројављује у спољашњем понашању.
Први од ових људи са којима сам разговарао, је видевши да му посао тренутно и не иде како је замислио, почео да води унутрашњи дијалог,да разговара са помислима, очајнички покушавајући да нађе решење у својој глави, и будући да је то на тај начин немогуће, почео је бивати све забринутији и депресивнији, што се видело на Његовом лицу. Затим је наставио са осуђивањем оних који не раде а имају, и коначно осудом система и државе, а све то уз растући немир који води ка хаосу.
   Други човек, има много посла, телефон стално звони,сви нешто хоће, данас за јуче. Човек депримиран,пита се "какво је ово време дошло?" ,Када смо били мали,у време наших родитеља,знало се од 7-15, па си после био слободан,ово нема смисла, шта ће нам живот, када само радимо, кућа- посо,посо- кућа. На фирми радно време, Понедељак-Недеља од 9-18 сати. Сваки дан исти, лудило у круг,без конца и краја, као када мачка јури свој реп, вртећи се у круг! Сам себи наметнуо темпо који Га је самлео. Питам, зашто радите недељом, што се не одморите? Он одговара да мора због муштерија,ако не буде радио, људи ће отићи код другога.
    Драги наши  пријатељи, љубљена браћо и сестре,
Када Вам у животу не иде како треба,ако нешто стане и неће да даље, а сами не можете ништа покренути, ако Вам се живот  убрза због посла и обавеза и прети да Вас прегази и самеље, и у оба случаја прети да Вам унесе  немир, и направи хаос?!  Не бојте се, не заплићите се у мисаоне заврзламе покушавајући да решите ствар, пошто ћете се још више упетљати и довести себе у безизлаз, немир и хаос. Господ је увек близу, стоји код наших срца и чека да му отворимо,да уђе и унесе мир и радост и да решење проблема. Када осетимо немир и  страх који прете да нас одведу у хаос, призовимо Га и Он ће нас умирити и охрабрити и све уредити на добро.
Имајмо чисте и добре помисли,не осуђујмо никога и непрестано призивајмо име Христово, и имаћемо мир и са собом и са другима.
..ВЕРНОГ ЧУВАРА ДУША И ТЕЛА НАШИХ,ОД ГОСПОДА МОЛИМО!

Воља Божија  води у  Земљу Живих

    Пријатељ ме је замолио да га одвезем у Нови Сад, пошто је како је рекао,имао нека посла. Када смо  стигли  на салаш који се налазио у околини града, затекли смо тамо 20_ ак младића. Када смо сели,они су се представили, и из Њихове приче, схватио сам да се налазимо у Терапијској  Заједници Земља Живих, Православној комуни за лечење болести зависности. Долазећи потом више пута, и бивајући на ЦТГ скенеру, 20 специјалиста за сваку врсту греха,пренемагања,глуме и лажног представљања, стекао сам Њихово поверење,а код неких је оно прерасло у љубав и пријатељство које траје до данас. Проводили смо сате у разговорима на различите теме.
    Једном је неко питао шта је Воља Божија?
Размишљао сам шта бих рекао,а да то буде истинито, да им додирне душе, и и да тај додир буде души сигнал да је то истина, а не лепо спакована прича на коју би они будући премазани дугогодишњим стажом на улици, а у  заједници научени основама Православне вере, културе и понашања,  климали главама у знак да су разумели и да се потпуно слажу,а уствари, једва чекају да се овај разговор заврши, и да ми виде леђа.

Зависници су специфична категорија- тешко је да их слажеш. Као својеврсни конзилијум од 20 стручњака, који те анализирају, па и ако успеш да превариш неке од њих,остали те провале на један. То је уствари и логично, пошто су Они Др. Примаријуси за лаж и грех. Али да се вратимо на тему.
     Најбоље је говорити о ономе што си сам доживео.
    "Када сам тражио посао, отишао сам у фирму која се налази у мом родном граду,желећи да у њему останем до краја живота,јер како каже песма, " Нема раја без роднога краја!"  У принципу,посла је било, и  директор је само(како сам ја мислио) требао да ме распореди. У току две године, долазио сам три пута на разговор,а он ме је саслушао, ништа не говорећи, уствари чекајући да одустанем.
  Био сам упоран, али није вредело. Имао сам притисак од стране уже и шире породице,жену,диплому,жељу, али није вредело,не може се ништа на силу!
После неког времена,добио сам понуду за посао,на другом крају земље, баш далеко од куће. Посао ми је требао, а и због претходно наведених разлога, одмах сам га прихватио,не размишљајући где идем, а и да јесам, неби вредело, пошто до тада нисам ни чуо за то место!?
Отишао сам почетком новембра,падала је ситна, досадна јесења киша, смркавало се у 4 поподне. Депресија у најави... Нашли су нам кућу у којој би требали да станујемо,а она обрасла у травуљину, у мраку,без уличног светла -"Господе, где си ме послао,помислио сам!?' Био сам поприлично депримиран.
  Временом, кућу смо упристојили, посао је био занимљив и могли смо од њега живети,а упознао сам и много добрих људи, а и често сам одлазио у родни крај,да ме жеља мине.
После две године, разговарао сам са пријатељима из фирме у којој сам толико жарко  желео да се запослим, и сазнао да трпе од директора велики притисак,да су им смањене плате и да су неки премештени у погоне који су се налазили у другим местима, где је било немогуће путовати, него је требало преселити целу породицу, исписати децу из школе,
жени наћи нови посао,иако је и стари једва добила. Размишљао сам шта би се десило са мном, да сам остао и доживео њихову судбину, и где би завршио сада,када сам био непожељан још у време док сам конкурисао за посао?!
   Било ми је жао тих људи и њихових породица. Али да будем искрен, у исто време радовао сам се као мало дете! Не толико због тога што живим у миру и финансијски стабилно (био сам срећан и због тога,да се не лажемо), колико због сазнања да Божије промишљање,старање, љубав а све то да именујемо као ВОЉА БОЖИЈА, ненаметљиво устројава, брине,  и непогрешиво води свакога који је препозна и прихвати, ка Царству Љубави Христове, ка Земљи Живих.

 Нека буде воља Твоја Господе!

Синиша Утјешиновић,

Бродоградилиште Уљаник,Пула