Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

[Данче*]

Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести

 

 

 

Слобода вероисповести и уверења и одвајање верских заједница од државе су од интереса за медије, али медијско покривање овог питања често доживљава проблематичне ситуације и често немају образовну и критички приступ. Написао: проф. Др Мирјана Најчевска експерт за људска права Према члану 19. Устава Републике Македоније: слобода вероисповести.

Ја слободно и јавно, појединачно или заједно са другима, изражавајући веру. Македонска православна црква, Исламска верска заједница у Македонији, Католичке цркве, - Методистичка црква, Јеврејска заједница и друге верске заједнице и групе су одвојене од државе и једнаке пред законом. У овом чланку налазе две различите теме: слобода веровања и одвојености верских заједница у земљи. Слобода вероисповести је индивидуална слобода сваког човека да верују шта желе и не оклевају да испољавају своју веру. Слобода испољавања вере или уверења, у складу са Европском конвенцијом о људским правима: ... да подлеже само оним ограничењима која су прописана законом и неопходна у интересу јавне безбедности, реда, здравља или морала или заштите права и слободе других, неопходних у демократском друштву. Гаранција слободног и јавног изражавања вере датог у Уставу, она је условљена постојањем или регистровање верску заједницу. То значи да верују и исповедају своју веру (појединачно и заједно са другима) грађани не захтевају постојање верских заједница. Према Европској конвенцији о људским правима: Ово право укључује слободу промене вероисповести и уверења и слободу исповедања вере или убеђења, сам или заједно са другима и јавно или приватно, кроз култ, наставе, проповедају, и верских обреда ритуала. Верске заједнице су добровољна удружења људи са идентичним религија. Ова удружења имају правни субјективитет и како су они правна лица одвојена од државе. Одвајање државе значи: држава не треба да се меша у унутрашњу организацију верске заједнице и садржаја који се промовише (све док нису у супротности са законима и права и слобода гарантованих националног и међународног права). Верске заједнице не треба да се меша у рад законодавне, извршне и судске власти, изврше неки утицај на њих, да се посматра као део било ког од ових органа добијају посебне бенефиције од државе или да се третира на повољнији начин остали удружења грађана. Слобода вероисповести и уверења и одвајање верских заједница од државе су од интереса за медије, али медијско покривање овог питања често доживљава проблематичне ситуације и често немају образовну и критички приступ. Само као пример, можемо анализирати случај нерегистроване верске заједнице ПОА и Јован / Зоран Вранишковски. У овом случају имамо две паралелне линије кршења Устава и међународних докумената.

1. Прва линија кршење

Прва линија кршења Устава и међународних споразума који се односе на регистрацију верских заједница. Полицијске акције, суђења у вези са (не) регистрацију ПОА, одлуке Уставног суда одбија захтев поднет Давид Нино, и друго, мишљење Комисије за заштиту од дискриминације, било да се изазове интересовање медија у смислу слобода вероисповести. У одсуству анализе, идентификовање проблема и његову презентацију, и били су једноставно ширење информација и изјава, медији постају део ограничавање слободе вероисповести (као у јутро "грађана Битола желе да Синод рашчисти са расколника Јована - на газдовања Зоран Вранишковски друге цркве и стварање своји "манастири"; ИНПРЕСС "Народни покрет Македоније захтева потискивање активности Вранишковски"). Без инцидената попут оног да су га медији приметили на гробљу у  Кавадарци не подстичу медије да анализирају проблем слободу мисли у контексту међународних докумената који је Македонија ратификовала, као и државног устава. У 2014 више медија ставља причу о могућој одлуци Европског суда за људска права у корист ПОА и обавезе које би произегла Македонију из такве одлуке, регистрацију ПОА ("Македонија ће морати да региструје ПОА?" ). Међутим, ни то се не користи за шире објашњење проблема само у погледу заштите права на слободу вероисповести и веровања и поставимо питање адекватности постојећих закона који не само да штити ову слободу, али, напротив, доприноси своје границе непотребно и недемократски.

 

Шта недостаје новинаре да питаjу?

 

Зашто свако може практиковати верске обреде у оквиру регистроване верске заједнице са којима закон спречава људе слободно и јавно, појединачно или заједно са другима да изразе своју веру?

Зашто држава одбија да региструје верску заједницу која очигледно нарушава: јавне безбедности, реда, здравља или морала или заштите права и слобода других?

Шта термин "страна црква", "расколник", "његов манастир" у контексту слободе религије тако као што је дефинисано у Европској конвенцији о људским правима и како ове квалификације да су релевантни за одређивање судова и правног статуса верске заједнице?

 

http://mediumi.vistinomer.mk/sekoj-chovek-ima-pravo-na-sloboda-na-mislite-sovesta-i-verata/

[Ромејац]

Апелацискиот суд ја потврди пресудата за Вранишковски

 

Според обвинението, во периодот од 1998 до 2002 година Вранишковски и неговите соработници преку купување имот проневериле околу 240 илјади евра

 

 

Скопскиот Апелациски суд ја потврди пресудата на Основниот суд Скопје 1 за расчинетиот владика Јован Вранишковски и условните казни за неговите следбеници, меѓу кои и неговата мајка и сестра.

Според првостепената пресуда, Вранишковски беше осуден на казна затвор од три години за перење пари. Апелацискиот суд ја одби жалбата на Вранишковски како неоснована. И за останатите обвинети следбеници на православната охридска архиепископија, меѓу кои и неговата мајка и сестра е потврдена казната од Основниот суд, односно се прогласени за виновни за истото дело перење пари за што добија условни затворски казни од две години.

Според обвинението, во периодот од 1998 до 2002 година Вранишковски и неговите соработници преку купување имот проневериле околу 240 илјади евра.

За овој случај Вранишковски одговараше и пред Велешкиот суд каде доби казна затвор од две и пол години.

[Данче*]

 

Апелацискиот суд ја потврди пресудата за Вранишковски

 

Според обвинението, во периодот од 1998 до 2002 година Вранишковски и неговите соработници преку купување имот проневериле околу 240 илјади евра

 

 

Скопскиот Апелациски суд ја потврди пресудата на Основниот суд Скопје 1 за расчинетиот владика Јован Вранишковски и условните казни за неговите следбеници, меѓу кои и неговата мајка и сестра.

Според првостепената пресуда, Вранишковски беше осуден на казна затвор од три години за перење пари. Апелацискиот суд ја одби жалбата на Вранишковски како неоснована. И за останатите обвинети следбеници на православната охридска архиепископија, меѓу кои и неговата мајка и сестра е потврдена казната од Основниот суд, односно се прогласени за виновни за истото дело перење пари за што добија условни затворски казни од две години.

Според обвинението, во периодот од 1998 до 2002 година Вранишковски и неговите соработници преку купување имот проневериле околу 240 илјади евра.

За овој случај Вранишковски одговараше и пред Велешкиот суд каде доби казна затвор од две и пол години.

 

Превод:

 

Апелациони суд потврдио пресуду Вранишковског 

 

Према оптужници, од 1998 до 2002 Вранишковски и његови сарадници кроз куповину имовине проневерили су око 240 хиљада еура. Скопски Апелациони суд потврдио пресуду на Основни суд Скопје 1 за рашћињење епископа Јована Вранишковског и условне казне за његове следбенике, укључујући и мајку и сестру. У првостепеној пресуди, Вранишковски је осуђен на три године затвора због прања новца. Апелациони суд је одбио жалбу Вранишковског као неосновану . А за остале оптужене Православне Охридске Архиепископије, укључујући његову мајку и сестру казну је  потврдио Основни суд и проглашени су  кривим за исто дело за прање новца који су добили условне затворске казне од две године. Према оптужници, од 1998 до 2002 Вранишковски и његови сарадници кроз куповину имовине проневерили су око 240 хиљада еура. У овом случају Вранишковски  је одговарао и пред судом у Велес где је добио затворску казну од две и по године.

[Guest]

http://poa-info.org/vesti/201407/20140718-srb.html

18.07.2014

Апелациони суд је потврдио: Архиепископ Јован остаје наредне три године у затвору!

Домаћа средства информисања су, 17. јула 2014. године, објавила вест да је Апелациони суд у Скопљу потврдио пресуду Основног суда Скопље l, којом је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован осуђен на три године затворске казне, а остали Епископи, свештеници, монаси и верници Православне Охридске Архиепископије су осуђени на две године затворске казне, условно, уколико у року од пет година не понове оно за шта их суд оптужује. Суд је истовремено конфисковао посед припадника Православне Охридске Архиепископије, за који је и донео одлуку да га преда расколничкој Македонској Православној Цркви.

Пресуду Апелационог суда, до овог момента, није добио ни Архиепископ охридски г.г. Јован, који се већ две године и осам месеци налази у затвору „Идризово“, нити је пак добио било ко од осуђених лица Православне Охридске Архиепископије.

Потврђивањем ове пресуде од стране Апелационог суда, као што су медији саопштили, трогодишња затворска казна Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована постаје правоснажна пресуда.    

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

једном речју - страшно.....

[Walter]

Епископ брегалнички Марко:
Наставља се прогон архиепископа охридског Јована Вранишевског

• Наслов: Episkop bregalnicki Marko
• Албум: razgovori
• Година: 2014
• Величина: 15:04 минута (2.59 МБ)
• Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

Домаћа средства информисања су 17. јула 2014. године објавила вијест да је Апелациони суд у Скопљу потврдио пресуду Основног суда Скопље l, којом је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован осуђен на три године затворске казне.

О овом али и о другим проблемима које има свештенство и вјерници канонске православне цркве у Mакедонији разоварали смо са Преосвећеним епископом брегалничким г. Марком.

Потсјећамо, Oстали Епископи, свештеници, монаси и верници Православне Охридске Архиепископије такође су осуђени на две године затворске казне, условно, уколико у року од пет година не понове оно за шта их суд оптужује. Суд је истовремено конфисковао посед припадника Православне Охридске Архиепископије, за који је и донео одлуку да га преда расколничкој Македонској Православној Цркви. Пресуду Апелационог суда, до овог момента, није добио ни Архиепископ охридски Јован, који се већ две године и осам месеци налази у затвору „Идризово“, нити је пак добио било ко од осуђених лица Православне Охридске Архиепископије. Потврђивањем ове пресуде од стране Апелационог суда, као што су медији саопштили, трогодишња затворска казна Архиепископа охридског и Митрополита скопскогЈована постаје правоснажна пресуда.

http://www.svetigora.com/node/15188

[Ромејац]

Епископот Давид во официјална посета на Светата Епистасија, Кареа, Света Гора

 

 

Со благослов на Константинополскиот Патријарх г.г. Вартоломеј, на 23-ти Јули 2014 год., Епископот стобиски и Местобљустител струмички г. Давид ја посети Света Гора и имаше официјален прием кај Протоепистатот монахот кир Симеон Дионисијатски и Епистатите на Свештената Општина во Кареа, Атос.

 

На средбата Епископот Давид подробно ги запозна Протоепистатот и Епистатите со најновиот државен прогон, којшто се пројавува во потврдата на тригодишната затворска казна за Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, како и проширувањето на судскиот прогон и притисоци врз останати Епископи, свештеници, монаштво и верници на Охридската Архиепископија.

 

Протоепистатот монахот Симеон Дионисијатски истакна дека Архиепископот охридски г.г. Јован е современ исповедник на православната вера и изрази надеж дека власта и расколниците наскоро ќе престанат со неправедното и нехристијанско држење и однесување.

 

Епистатите покажаа особено длабоко разочарување поради потврдата на тригодишната затворска казна за Архиепископот Јован од страна на Апелациониот суд. Истовремено го замолија Епископот Давид, на припадниците на Православната Охридска Архиепископија, да им ја пренесе безрезервната поддршка и очекувања дека државниот прогон врз нив, конечно ќе престане. На крајот, Протоепистатот и Епистатите го уверија Епископот Давид во нивните постојани молитви за што поскоро ослободување од затвор на Архиепископот охридски Јован и за прекин на прогонот врз канонската Црква Божја, Православната Охридска Архиепископија.

[Ромејац]

[Ромејац]

[Ромејац]

[Ромејац]

Епископот Давид во манастирот Хиландар на Света Гора

 

 

Неговото Преосвештенство Епископот стобиски и Местобљустител струмички г. Давид, на 23-ти Јули 2014 год., беше пречекан со доксологија во светата Царска Лавра Хиландар на Света Гора.

 

Во овој светогорски манастир се наоѓа чудотворната икона Пресвета Богородица Троеручица и за прослава на нејзиниот празник се собираат монаси од цела Света Гора, како и свештенослужители и верници од различни црковни јурисдикции.

 

На 25-ти Јули 2014 год., со светогорско црковно благолепие, торжествено беше прославен празникот востановен во чест на спомнатата чудотворна икона.

 

Со благослов од Неговата Сесветост константинополскиот и вселенски Патријарх г.г. Вартоломеј, а на покана од Игуменот на манастирот Хиландар, Високопреподобниот Архимандрит г. Методиј, на бдението и на Литургијата во чест на празникот, чиноначалствуваше Епископот стобиски и местобљустител струмички г. Давид. Нему му сослужуваа свештеномонаси од различни светогорски манастири и свештенослужители од повеќе помесни цркви. Помеѓу нив имаше и свештенослужители од Охридската Архиепископија, како и поклоници од Р. Македонија.

 

 

На Литургијата, Епископот стобиски Давид го ракоположи досегашниот јероѓакон Арсениј Хилендарец во јеромонашки чин.

 

На манастирската трпеза, којашто беше приредена по отслужувањето на Архиерејската Литургија, со пригодно слово Игуменот Методиј Хиландарец му се заблагодари на Епископот Давид за доаѓањето и извршената хиротонија. Потоа, Епископот Давид пред полната манастирската трпезарија беседеше за значењето на Црквата и местото на Богородица во Црквата во контекст на мачеништвото кое Архиепископот охридски Јован го поднесува сведочејќи ја Соборноста на Црквата.

 

Игуменот Методиј се обрати уште еднаш изразувајќи го неговиот, и на неговото братство, длабок поклон пред страдањата за верата на Архиепископот охридски Јован.

[Ромејац]

[Ромејац]

[Ромејац]

[Ромејац]