Jump to content

Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Мислим да су римокатолици у ранија времена строже постили.

Јесу. По старим правилима су посни дани били:

Every day in Lent, except Sundays

December 7, December 24 (or 23) and the Saturday before Pentecost

Ember Days: Wednesdays, Fridays, and Saturdays following September 14, December 13, Pentecost Sunday and the 1st Sunday in Lent

А дани апстиненције: Ash Wednesday, all Fridays of the year, December 7 and December 24 (or 23).

(Литургијски тзв. high church протестанти су генерално наследили та правила. Ови што су фокусирани на проповеди, тј. low church они посте кад је невоља.)

Мислим да су то редуковали зато што се код њих свако кршење „црквених заповести“ рачуна ко смртни грех (горе сам помињо недолазак на мису, исто важи и за кржење поста, или апстиненције). А евхаристијски пост су смањили откад су почели да држе мисе увече. Тако да сада има протестантских заједница које много више посте од римокатолика. Но било како било, доктринарно гледано, протестанти не сабирају заслуге, и не верују да их је могуће преносити на друге. Римокатолици су јако чудни. Могли су само да кажу да није смртни грех, уместо да мењају правила. Исто тако имају развод, али га никада не називају развод. Него кажу то је анулација, брак никада није ни постојао. И вук сит и овце на броју! И онда лепо кажу став РКЦ по питању развода се никада није променио.

 

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Имамо и пост и апстиненцију.

Па кажем како га већина људи практикује. То се углавном своди на апстиненцију. Сем данима кад су пређеосвећене литургије (у парохијама где се оне држе после подне).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.2k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

И где ти видиш пост и апстиненцију код  римокатолика? Пост је што не једу до сита два оброка петком током године, а апстиненција што у два дана у години  (Пепелница и Велики петак) не једу месо!? 

Мислим да ниси у праву што се нас тиче. Већина Срба, нажалост, не пости. али то је друга прича.А они који посте, говорим о црквеним људима, чини ми се да посте (илити не једу до сита) барем као и римокатолици.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

И где ти видиш пост и апстиненцију код  римокатолика? Пост је што не једу до сита два оброка петком током године, а апстиненција што у два дана у години  (Пепелница и Велики петак) не једу месо!? 

Мислим да ниси у праву што се нас тиче. Већина Срба, нажалост, не пости. али то је друга прича.А они који посте, говорим о црквеним људима, чини ми се да посте (илити не једу до сита) барем као и римокатолици.

Па имају они мнгобројне монашке, и затворничке редове (затворници узимају четврти завет). Они не једу месо никада, пуно посте, ћуте (мада не постоји завет ћутања), итд. С друге стране, фратри и остали редовници са мисијом у свету су и у средњем веку имали опуштеније типике (допуштали су месо, имали мање постова у току године, итд.), тако да не знам да ли сада прате та нова лаичка правила.

Е, да знаш колико људи знам који воле да се преједу одређеним врстама „посне“ хране... мени је игром случаја било лакше да прегладним. Мање сам гладан кад не једем ништа, него кад једем по мало. Мени би лично највише одговарало да буде као код муслимана. Или не једеш ништа, или једеш шта има, и никад не размишљаш о храни.

Мислим да оно што Онуфрије каже свакако не стоји. Они су много многољуднија црква од нас, тако да и са смањеним обимом поста за лаике, и даље имају пуно људи који посте/апстинирају/штагод. А за лаике, као што кажеш, код нас већина људи ионако не пости. Што се тиче мистичког богословља, имали су и римокатолици своје мистике, типа Маргарита Порете, и Хенри Сусо. Имали су они и своје тиховатеље, типа надбискуп Фенелон. Само што су имали и инквизицију... тако да то није могло да прође (чак су и неки које су они прогласили својим светитељима били под истрагом инквизиције).

EDIT: Унијати византијског обреда (пошто су римокатолици свуда мешали прсте, имају и коптске унијате, и јерменске, маронитске, итд.), наравно, имају иста правила ко православци.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dobro, znači neki njihovi redovi poste kao i naši monasi (a ostali redovnici poste kao i laici) a njihovi laici poste tako što dva dana u godini jedu ne do sita jaja, mlečne proizvode, ribu itd) i svakog petka jedu ne do sita svu hranu, uključujući i meso. Za razliku od pravoslavnih laika koji znamo kako poste, ali ti si im stavio na teret da  u stvari ne poste jer ne gladuju (što je vrlo paušalna tvrdnja) za razliku od rimokatolika koji "gladuju" tako što petkom jedu sve ali ne do sita.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајде што РК не посте него што протестанти полажу жене за свештеникеconfused1 и онда нешто разговарамо са њима. О чему?

Има чланак са епархије бачке на тему односа са РК где се каже да циљ није успостављање заједничке евхариситје него разговор и то је вероватно у реду.

Нећемо се причестити с њима, али можемо попити кафу и причати о разликама и сличностима

Али ми имамо данас да се говори са фанара о томе како ћемо врло брзо да успоставимо заједнички чашу да је то циљ. 

А овакви теолози као Ђуровић и екипа који пеглају Августина и нападају Абу Јустина свесно или несвесно су на том путу.

 

ЕКУМЕНИЗАМ




По благослову Епископа Бачког Господина Иринеја учествовао сам у више екуменских сусрета и водио дијалог са људима различитих хришћанских конфесија, од којих многе могу назвати пријатељима. Овим текстом ћу покушати да пружим одговор на неке основне предрасуде по питању екуменског покрета. Озбиљније излагање потребује далеко шири текст, овде ћу се што краће дотаћи најчешћих заблуда по питању екуменизма. Које су његове предности, а које су мане?


1. Екуменизам је настојање да Православна Црква „приђе“ римокатоличкој.

Није тачно. Екуменизам (правилније је икуменизам) је спремност за дијалог са неправославним заједницама. Будући да је римокатоличка црква често (не увек!) иницијатор оваквих дијалога, многи су стекли погрешан утисак да је једина намера екуменизма прозелитизам православних у римокатоличку цркву.


2. Екуменизам је настојање да се створи нека „Свецрква“ која би била хибрид састављен од различитих цркви и различитих учења.

Православна Црква води дијалог јер је призвана да прилази људима, а не да се од њих ограђује и да их одбацује. Није добро да немамо однос са онима који би то желели. Православна Црква се моли за јединство свих али не пристаје на идеју да се сви утопимо у неки „коктел“ свих конфесија. Инославни хришћани су такође створени по лику Божијем. И они верују у Васкрслог Христа. Будимо људи, о томе је реч. Нећемо се причестити с њима, али можемо попити кафу и причати о разликама и сличностима. Или о филмовима и храни, свеједно. Нећемо због тога издати Православље, чак напротив, тиме га сведочимо. Не желе сви да нас врбују и да врше прозелитизам. Од екуменизма по правилу највише страхују неутврђени у вери, све их страх да им неко не отме спасење, не превари их.

Али оно што јесте тачно јесте да сам модел функционисања тзв. Светског Савеза Цркава тешко може да се прихвати од стране нас, православних. На пример, постоје случајеви да се на сабору гласа за овај или онај предлог по питању неке ставке хришћанског учења. Православна Црква истиче потребу другачијег модела функционисања и бори се за то. Ово је један од горућих проблема по питању екуменских покрета.


3. Издају своје вере теолози правдају причом о љубави која се извлачи из контекста Јеванђеља.

Призвани смо да волимо човека без обзира на његово порекло, језик или веру. Призвани смо, такође, да православну веру одржимо живом и неповређеном, од времена Васељенских сабора до данас. Ове два позива се надопуњују, иначе нам Христос не би заповедио да волимо Господа свим срцем, умом, мишљу и снагом својом и да при том волимо ближњег као самог себе. Љубав према човеку не искључује љубав према Богу и обратно. Дијалог са особом друге вере не значи да самим тим издајемо Истину. Опет, крајњи циљ екуменизма није «продаја» своје вере, но њено сведочење пред онима који, може бити, другачије не би ни спознали Православље.


4. Који је циљ екуменизма?

Разбијање предрасуда, упознавање са вером инославних и представљање православне вере, традиције, обичаја. Дијалог. Излагање заједничких и различитих ставова, са уважавањем. Не постоји никакво приморавање или настојање да се ми одрекнемо своје вере (или било ко други). Не постоји заједничко Причешће. Нагласак је на упознавању и покушају да се пређу неке баријере. Дакле, сарадња припадника различитих конфесија, али нипошто неко сливање различитих вероисповести.


5. Али Свети авва Јустин Поповић је екуменизам називао свејересју?

Бољи одговор ће пружити ученик аве Јустина, епископ бачки Иринеј: „Отац Јустин није критиковао идеју дијалога, сведочења, љубави. Он сам је био веома отворен човек. Идеологију екуменизма као неку варијанту „новог хришћанствa“, којим су се бавили неки екуменски кругови, он је критиковао као еклисиолошку јерес: он је њу сматрао толико опасном јересју, да је чак формулисао нови термин, којим се данас сви широко користе -„свејерес“.(...) . Чини ми се, да позивати се на њега, покушавајући да се оправда нагли раскид са свим неправославним Хришћанима, одричући сваки дијалог, сваки додир, – представља дубоку неправду према његовој личности, према његовој богословској позицији. С друге стране, ако је неко приврженик наивног, сентименталног екуменизма без услова и граница како су говорили у време Патријарха Атинагоре, наћи ће свог веома оштрог и дубоког критичара у лицу таквог богослова, какав је био отац Jустин Поповић.“ (Из часописа „Црква и време“-бр. 4(7) 1998. г.- -издање Московске Патријаршије, превод Миленко Баборац)


6. И шта је закључак –да ли је екуменизам добра или лоша ствар?

Екуменизам је прилика за дијалог са инославним хришћанима и прилика за сведочење православног етоса. Остале добре стране покрета смо раније навели. Као такав, он је добра појава у модерном времену. Али историја нам је показала да је потребно бити трезвен и одговоран, те да у грађењу јединства треба познавати границе и доследно се држати православне позиције.




Вероучитељ Марко Радаковић

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Родољуб Лазић рече

Dobro, znači neki njihovi redovi poste kao i naši monasi (a ostali redovnici poste kao i laici) a njihovi laici poste tako što dva dana u godini jedu ne do sita jaja, mlečne proizvode, ribu itd) i svakog petka jedu ne do sita svu hranu, uključujući i meso. Za razliku od pravoslavnih laika koji znamo kako poste, ali ti si im stavio na teret da  u stvari ne poste jer ne gladuju (što je vrlo paušalna tvrdnja) za razliku od rimokatolika koji "gladuju" tako što petkom jedu sve ali ne do sita.

Поменуо сам и унијате (који сви по посту прате матичне цркве од којих су се отцепили пре припајања Риму). Молим лепо! :D

Шалу на страну, хоћу да кажем да они имају врло сложену црквену структуру. Не може да се каже да не посте. Само немају униформна правила за све.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, mirko1929 рече

Поменуо сам и унијате (који сви по посту прате матичне цркве од којих су се отцепили пре припајања Риму). Молим лепо! :D

Шалу на страну, хоћу да кажем да они имају врло сложену црквену структуру. Не може да се каже да не посте. Само немају униформна правила за све.

за неке је пиање да ли су или  нису Црква, а не њихова структура, али зовемо их црква јер једино тако можемо да разговарамо. 

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Onufrije рече

Ајде што РК не посте него што протестанти полажу жене за свештеникеconfused1 и онда нешто разговарамо са њима. О чему?

Па не знам што узимаш либ. хришћ. у обзир. Нико није причао о њима. Све те заједнице су се расколиле у фундаменталистичке и либералне цркве. Тако нпр. за презбитеријанце имаш PCA и PCUSA, за лутеране LCMS и ELCA, за методисте GMC и UMC, итд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Onufrije рече

за неке је пиање да ли су или  нису Црква, а не њихова структура, али зовемо их црква јер једино тако можемо да разговарамо. 

Их, није то ништа страшно, да чујеш шта они имају за нас да кажу! Рат између протестантских, православних, и римокатоличких апологета на енглеском делу Интернета је постао смешан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Родољуб Лазић рече

Сабор у Оранжу није прихваћен у Православној Цркви. Други канон Тррулског сабора (692. г), набрајајући саборе прихваћене у Цркви, не помиње овај сабор међу онима који су прихваћени у Цркви, иако је могао, да је хтео, будући да је сабор у Оранжу одржн 529. године. Трулски сабор помиње помесни Картагенски сабор (практично, више сабора, одржаних у 4. и 5. веку, при чему је Картагенски сабор из 419. године каноне претходних сабора објединио све на једном месту), али Картагенски сабор осуђује пелагијанство, а не полупелагијанство. Пелагијанство је осуђено и на Трећем васељенском сабору.

Иначе, сабор у Оранжу је, колико знам, и даље на снази у Римокатоличкој цркви.

Практично, призилази да полупелагијанство јерес за Римокатоличку цркву, а не за Православну, будући да у Православној Цркви осуда полупелагијанства са сабора у Оранжу није прихваћена, а Јован Касијан се прославља као преподобан.  

... uf, ja mislio da tema malo zamrla..... i kreno malo se odmaram od teme...  :pecanje:  :D

Znam, pise kojih deset Pomesnih sabora je kanonski prihvaceno. Citam malo nesto o svemu tome i Oranz saboru, ima dosta toga da se izanalizira 0703_read, ali sam stvarno malo sto se tice same teme u modu.... :suncanje:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, mirko1929 рече

Их, није то ништа страшно, да чујеш шта они имају за нас да кажу! Рат између протестантских, православних, и римокатоличких апологета на енглеском делу Интернета је постао смешан.

потресо сам се :)

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, mirko1929 рече

Па не знам што узимаш либ. хришћ. у обзир. Нико није причао о њима. Све те заједнице су се расколиле у фундаменталистичке и либералне цркве. Тако нпр. за презбитеријанце имаш PCA и PCUSA, за лутеране LCMS и ELCA, за методисте GMC и UMC, итд.

Него о коме? Ти си залуто? Сви су важнији протестанти за рукополагање жена, какви расколници шта причаш? Нема ту разлике, не постоји више ни једна озбиљнија доминација која није за то. И за содомитске бракове. Они који нису су неки фундаменталисти који тврде да је земља равна плоча и онда су они слични :).

Why Anglican women can be bishops in Australia but not England

Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова. (Пс. 13, 1)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  

пре 8 часа, Onufrije рече

Него о коме? Ти си залуто? Сви су важнији протестанти за рукополагање жена, какви расколници шта причаш? Нема ту разлике, не постоји више ни једна озбиљнија доминација која није за то. И за содомитске бракове. Они који нису су неки фундаменталисти који тврде да је земља равна плоча и онда су они слични.

Не, него си ти крајња незналица, која притом неће да учи. Имаш и код англиканацa Anglican Continuum, док су low church заједнице (њих дефинитивно не би назвао црквом) све фундаменталистичке (па их зато нисам ни наводио тамо кад сам давао примере либералних и фундаменталистичких цркава унутар исте традиције) и оне су управо и најбројније, и најутицајније у Америци (што их уједно аутоматски чини и de facto најутицајнијим хришћанима у свету). И мада ти вучеш на причу о Европи, ја причам о Америци, јер је хришћанство у Европи реално било мртво и пре него што су скандинавске државне цркве отишле тим правцем (мада чак и у Скандинавији имаш раскол по тој линији -- нпр. када су '99 почели с рукополагањем жена у Норвешкој државној цркви, дошло је до раскола и формирана је тзв. Нордичка Католичка Црква, коју не треба бркати са Католичком Црквом у Норвешкој, ови претходни су традиционални лутерани, a не римокатолици, мада ево сад видим на свом сајту за илустрације празника држе фотке православних икона).

 

пре 8 часа, Onufrije рече

потресо сам се

Па требо би. Док се ми свађамо, секуларисти све пред собом газе. Заправо секуларисти сад и своје екскомуницирају и предају тами крајњој кад нису довољно „напредни“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Bokisd рече

Znam, pise kojih deset Pomesnih sabora je kanonski prihvaceno. Citam malo nesto o svemu tome i Oranz saboru, ima dosta toga da se izanalizira 0703_read, ali sam stvarno malo sto se tice same teme u modu....

Па ево, сад смо од пелагијанаца дошли до евангеличара у Америци. Али јесте, тако је, low church заједнице, које ми уопште не бисмо препознали црквама су тренутно најутицајнији хришћани у свету. Али шта ћеш. Они су чак успели да зезну и јевреје (кроз Messianic Judaism покрет).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, mirko1929 рече

Па ево, сад смо од пелагијанаца дошли до евангеличара у Америци. Али јесте, тако је, low church заједнице, које ми уопште не бисмо препознали црквама су тренутно најутицајнији хришћани у свету. Али шта ћеш. Они су чак успели да зезну и јевреје (кроз Messianic Judaism покрет).

Zaboravio sam kako bese to kod njih, jel bese low church oni koji su liberalniji i high church oni koji su tradicionalniji.

Sta je to taj Messianic Judaism kod njih ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...