Jump to content

Како депресија отвара очи на свет око нас

Оцени ову тему


Препоручена порука

  On 16. 2. 2021. at 12:41, Просечан србенда рече

Нисам збркан него покушавам да објасним да нарушавање заповести Божијих може да доведе до болести. Свештеници су писали о томе. Одатле се и стрес рађа што утиче на цело тело. Не знам шта није јасно?

Expand  

da, i kad neko trubne pored nas je stres...ali za to nismo krvi...

NIje to tako lako...

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 12:39, Ćiriličar рече

Пази, реч "депресија" ми уопштавамо, али она је лична за свакога и захтева лични приступ. А смртно је опасна. Искуство у нашој цркви је скоро па никаво. Могу и да оштет више човка и саблазне.

Руси се ту порављају, укључили су масовно оцрковљене психологе у рад са паством. АЛИ где греше људи....ствар је дубинска, да ли је гледати са социолошке стране и новоа: дакле усе, насе и подасе, или дубље црквено - питањ смисла.

јер није исто ако је рецимо психолог либерал, хоомосексуалац или црквен човек. Они једноставно не могу усмеравати ка истом смислу.

Зато психологија и психијатрија на том мирјанском нивоу има слабе резултате. Имаш класику: дебаланс у мозгу, биохемисјки, атидепресиви, позитива....можда чачкање по неким лличним ситуацијама и то је то...али не иде се у суштину.

Ипак Бог је ту, помаже невидљиво свакоме...многима је депресија и самоубилачке помисли, уствари, било почетак трагања за смислом и оцрковњење.

Expand  

Ja licno zaista verujem da duhovno iskustvo crkve kroz svetitelje podviznike moze da izleci svaku dusevnu i psihicku bolest.

Ali, nazalost nemamo danas takve ljude lekare koji tu nasu duhovnu nauku poznaju 100% kako treba i na teorijskom tako i na prakticnom nivou i onda je tesko nekome preporuciti samo duhovnu borbu kako bi se izlecio. Znaci nije problem u samoj duhovnoj borbi, nego u samoj primenil tj. da imamo doktore (duhovnike) koji mogu svakom da napise odgovarajuci (duhovni) recept koji bi mogao adekvatno da pomogne.

Da ne bude zabune, to je nesto na ovom nivou, ima prica u Starecniku, dolazili monasi na ispoved kod nekog velikog duhovnika i kazu mu oce providi sta je u meni i kakav je greh,..... ili recimo ovo :

 

Прави пастир је онај који изгубљене духовне овце може да пронађе и поправи помоћу незлобивости, сопствене бриге и молитве. Прави крманош је онај који је од Бога и кроз сопствене подвиге примио духовну моћ којом је у стању да брод извуче не само из морске буре него и са самога дна океана. Прави лекар је онај који има тело и душу без болести, и коме никакав лек од других људи уопште није потребан. Прави учитељ је онај који је непосредно од самог Бога примио духовну књигу знања, написану Његовом руком, тј. дејством озарења, и коме друге књиге нису потребне... itd..

Ali, realno, posto smo mi danas kao Crkva i vernici daleko od toga, onda opet je realno da treba pronaci neku idealnu kombinaciju izmedju psihologije i duhovne borbe i onda uspostaviti takav jedan sistem lecenja ljudi. itd...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 12:47, sanja84 рече

Eto,pa  da naprave tako nešto i kod nas. Znaš koliko me je ljudi pitalo da li postoji tako nešto kod nas...pošto sam im izgledala pobožno...Mnogo ljudi bi to htelo. Pa bas zato i idu po tim manastirima, traže sagovornike. A naši duhovnici, nemaju vremena...

Ja pročitala kako treba sve ispovediti posle pete godine života, ja se setila i grehova sa dve godine, spremila listić..i tražila dve godine kome mogu da se ispovedim. Svi su bili u štosu nemam ti ja vremena...

Expand  

Зато су потребни искрени пастири,људи који желе да помогну, да саслушају, да се посвете...помоле и предају се Творцу а не свом егу. Боже дај!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 12:56, sanja84 рече

@Просечан србенда da li to uopšte bitno? nasa grešnost je normalno stanje ovog palog sveta

Expand  

Није сестро само грешност него последица учињеног греха.  нпр.не може човек да мрзи родитеље и да се осећа добро, подсвесно ће то да га мучи. Или претеривање у храни и пићу, преједање, све је то наша аскетика препознала као страст стомакоугађања док медицина сведочи да то изазива болест, притисак, холестерол и на крају негде и инфаркт. 

Мислим да је причање о страстима изван нашег домашаја јер реално нико од нас није победио ни једну.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 12:56, Frenkii рече

Зато су потребни искрени пастири,људи који желе да помогну, да саслушају, да се посвете...помоле и предају се Творцу а не свом егу. Боже дај!

Expand  

Al ne treba ni puno od njih očekivati... Nego biti više racionalan 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 13:08, Sun14861 рече

Al ne treba ni puno od njih očekivati... Nego biti više racionalan 

Expand  

У контексту отварања ранча и манастира за помоћ ментално оболелим. Озбиљан пројекат/подухват.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 12:47, sanja84 рече

Eto,pa  da naprave tako nešto i kod nas.

Expand  

Некад је довољно људима који пате само топла реч и нека лака књижица, или разговор са нормалним попм....и душа процвета. Мене сте на коље изнабијали овде, али ајде, намерно сам подгрејао тему...генерлано, ладно се може генерализовати за вечину депресиваца и рећи: гладни Бога.

Вечином су то меке душе, скоро увек сентименталне, код вечине је дошло у колизију њихови тајни снови...а нису они желели много, и то је колидирало са околином. А околина је од родитеља, средине, државе, посла, мужа, жене...е...

Кад то кажем...много је чето горе стање када црквен човек западне у то. То је тек опасо...или може бити....често атеистим буде депресија тражење смисла, и јесте и често им Господ отвори врата.

Па Достојевски је постао то јесте испред стрељачког строја....много људи који суу о суциду мислили, били близу су тако Бога нашли. Поента је....мисија Цркве данас те људе НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ. Ако неко дође слабо се то зна како и шта, понекад се неко и саблазни, неко се никада не врати....треба посебо место за то имати...

Да не причамо о писхозама....што једино сила Духа Светог може да лечи...по меи...а знам масу психотичних људи разних национаности, језика, друптвених слојева....све исти и слини симтоми и пројаве, исте трауме са фармакологијом и резултати никави, тек страдање и крпачење од данас до сутра.

Они који имају породице то разбија породицу, а ко нема бива мање више или институционализованна западу или код нас га сајриивају од околине, јер је то срамота, казна Божија и сл.

А и свештеници многи немоћни, не упличу се много у то.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 13:10, Frenkii рече

У контексту отварања ранча и манастира за помоћ ментално оболелим. Озбиљан пројекат/подухват.

Expand  

Uf teška tema... Čini mi se da uopšte od ljudi ne treba mnogo očekivati...

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 13:05, Просечан србенда рече

Није сестро само грешност него последица учињеног греха.  нпр.не може човек да мрзи родитеље и да се осећа добро, подсвесно ће то да га мучи. Или претеривање у храни и пићу, преједање, све је то наша аскетика препознала као страст стомакоугађања док медицина сведочи да то изазива болест, притисак, холестерол и на крају негде и инфаркт. 

Мислим да је причање о страстима изван нашег домашаја јер реално нико од нас није победио ни једну.

Expand  

sad ću ja ko goblini: Na barikade u odbrani zla... (jedna njihova pesma)

 

no čuj, imam profesionalnu deformaciju da pravdam sve uzroke i posledice bolesti.

Stomakougađanje...kad je svet takav kakav je i ako ti jedino što te malo razveseli neki junk food kad dođeš umoran sa posla...brzi život traži prečice. mnogo je lakše pojesti čokoladu nego trčati sat vremena. KO ima za to vremena.... i šta onda...a industrija hrane truje ljude svakakvom hemijom i čine ljude ovisnicima od hrane. pa stres, pa trista čuda, pa na kraju infarkt. I šta treba da kaže neko. Sam je kriv. E pa nije!! Tražim pomilovanje!!

Evo ja iskreno mislim da živimo u teško vreme, mnogo teže od onoga u kojem su živeli svi ti sveci koji su se bavili asketikom...i mislim da su iskušenja mnoooogo veća, i baš bih volela da vidim autore tih tekstova kako bi oni ovo nosili. Neki od njih su sami rekli Bože ne dozvoli mi da doživim ta vremena.... tako da...strasti su zeznuta stvar..a tek osuđivanje...

 

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 12:53, Bokisd рече

Ja licno zaista verujem da duhovno iskustvo crkve kroz svetitelje podviznike moze da izleci svaku dusevnu i psihicku bolest.

Expand  

Ја сам убуђен у то! Што се Лествице тиче, знаш сам да је то монашко, али то може бити алфа и омега у сагледавању проблематике код некога, а онда му давати духови лек у складу са даншњим временом ињеговим околностима и моћима.

Али ето, психолози либерали многима данас копају по ранама и усмеравају их у неке ко зна какве смисле. А сама болест, стање се гледа као нека појава, а не толико н аличном плану. Но тешка прича...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 12:53, Bokisd рече

Ja licno zaista verujem da duhovno iskustvo crkve kroz svetitelje podviznike moze da izleci svaku dusevnu i psihicku bolest.

 

Expand  

Ne može...jedino ako mrmot zavije čokoladu u foliju.

Prosto ne može.

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 16. 2. 2021. at 12:53, Bokisd рече

Ali, realno, posto smo mi danas kao Crkva i vernici daleko od toga, onda opet je realno da treba pronaci neku idealnu kombinaciju izmedju psihologije i duhovne borbe i onda uspostaviti takav jedan sistem lecenja ljudi. itd...

Expand  

Рећи ћу...писао сам двојици наших епископа и једном као монаху сам предлагао то.

Вероватно сам био будала у њиховим ушима, а овај калуђер, је ОК, сад је епископ, али то је крупна ствар треба "одозго" да дође. Међутим то је више него лако, треба воља, "нема човека" и то је то.

Имао сам част да неколико пута разговарам са овим човеком. Он је кризни психолог, ради у сардањи са једним храмом у Москви...да се "похвалим", пре путовања у ову емисију, у други град, провео сам са њим пар сати.

Када сам предложио нашем калуђеру, сада епископу он то није гледао као да сам нека будала...али то ти је: Ако имаш паре урадиш то и после даш Цркци, а Цркву то сад не занима. Али то треба обрнут процес, монашка заједница која ће молитвом да из "гнезда" излеже нешто попут оо у Минску.

Један пример, овај лик је хришћанин, и ради при храму. Имају читав тим, и не наплаћују, али ако ко хоће да придари. Осим тога гостујуће предаје будућим свептеницима, јер савремена психологија има метода које свештеници могу користити, јер оно што науче не може да одговори изазовима времена.

Са друге стране као хришчани они одбацују ствари које колидирају са хришчанством. Једном смо шетали, каже да је разговарао са оцем којем се убио 10-годишњи син.

Ја сам убеђен да можда 5-6 владика наших зна шта се дешава око њих, колико људи  пати и ема ко да им помогне.Ништа се не ради...Руси бар инкороприрају психологе хришћане у мисију.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...