Претражи Живе Речи Утехе

„Бол је велики дар и ако га правилно користимо постаје благослов. Морамо бол посматрати са тачке Царства небеског јер шта год нам се деси у животу, то није ништа према ономе што ће нам Бог дати у свом вјечном Царству – тамо ћемо, а не у овом животу, добити награде за наше болове и патње. Ако хоћеш да у овом животу добијеш одговор у себи ћеш имати на хиљаде: Зашто? Ако будеш гледао са осматрачнице Царства Божијег примићеш бол као велики благослов – то је Божији одговор на патњу људску. Он човјеку не даје лажна обећања да ће бол укинути, него му обећава да ће га преобразити из проклетства у благослов“, поручио је о. Јордан Марков, свештеник Епархије будимљанско-никшићке, током предавања које је у суботу 3. августа, одржао у Горњем манастиру Острогу, говорећи на тему ”Зашто Бог допушта бол и страдање”. О. Јордан је нагласио да нас Бог није створио за то да бисмо осјећали бол. Напротив, из Светог писма знамо да нас је Бог смјестио у сладоносни Рај, то јест у Рај радости и среће. „Знамо и да нас је Бог саздао бесмртне, без икаквог додира са трулежношћу и болом да бисмо свагда живјели у радости која се природно јавља од општења са Богом. Ипак онда је дошао тренутак човјековог слободног избора – раскид односа са Богом, отпадништво човјека од љубави Божије. Пошто је човјек нарушио заповијести Божије у свијету се јавио бол који свако осјећа и тјелесно и душевно“, казао је отац Јордан, посјетивши да се бол у свијету пројављује у веома различитим облицима. Указао је на то да је једна од грешака у нашем односу према Богу и лажна представа о томе да ћемо ако будемо с Њим имати срећан живот, да ћемо увијек да будемо срећни и да ће све бити онако како смо ми замислили: „Од Бога молимо здравља и среће, све оно што јесте природно, али није на првом мјесту. Велика је грешка мислити да ако смо с Богом нећемо имати никакав бол. Христос нам није обећао да ће живот с Њим бити безболан. Напротив, јасно је рекао, било да смо близу или далеко од Њега бол ће се јављати у нашем животу, али ће с Христом бити лакши за подношење и неће бити тако силан као без Христа .“ Друга грешка у односу с Богом је оно велико питање: А што је Бог допустио да се то мени деси? Од тог тренута почињемо да ропћемо, да се жалимо Богу. Ако и не ропећмо на Бога, постављамо питање: Шта Господ чини поводом свега што се око нас збива? Зашто допушта зло у овом свијету, зашто Бог све трпи и не прогони зло? Какав је одговор Божији на ту велику и претешку појаву каква је бол? „Христос је побиједио смрт, из проклетства ју је претворио у благослов. На који начин? Он нам није омогућио да избјегнемо бол и смрт, него нам је дао могућност да их употребљавамо на корист, да горку чашу претворимо у чашу сладости, а смрт у живот. Кроз бол откривамо колико нам је важан крст Христов. Сам Господ је по својој људској природи окусио чашу бола и смрти до такве мјере какве није укусио нико од људи и нико неће осјетити већи бол од Христа, зато што нико никад неће имати Његову безгрешну и божанствену природу. Он је заиста осјетио бол и зато није правилно говорити: Он је Бог и зато што је Бог имао је силу све да поднесе. То није тако, а свједок тога је Јеванђеље“, казао је, између осталог, о. Јордан Марков. Предавање о. Јордана Маркова Острошке духовне вечери са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, одржавају се суботом на платоу Горњег манастира Острога. https://mitropolija.com/2024/08/06/o-jordan-markov-u-ostrogu-bog-ne-obecava-da-ce-bol-ukinuti-nego-da-ce-ga-iz-prokletstva-preobraziti-u-blagoslov/

Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије на празник Благовијести служио је са свештенством и вјерним народом Свету архијерејску литургију у црквици-крстионици на Михољској Превлаци код Тивта. У току Свете службе Божије Свету тајну крштења примило је четворо малишана. Своју бесједу, након Литругије владика је почео писмом које је Понтије Пилат написао цару Тиберију, 32. године по Христовом рођењу, још док је Христос проповједао Јудејом и Галилејом. У писму Пилат наводи да се млад човјек појавио у Галилеји и у име Бога, који га је послао, проповиједа нови закон смирење. Пилат истиче да је у почетку мислио да је Исусова намјера била да подигне буну против Римљана, али да се увјерио да је Исус из Назарета говорио више као пријатељ Римљана, него Јевреја, те да су му дали неограничену слободу, што је сметало богатим и моћним Јеврејима. Даље Пилат каже да је Исус имао божански изглед и да никад прије није видио тако пријатно лице: „Гледајући скаменио сам се. Моје ноге као да су биле спутане жељезним оковима за мраморни под. Дрхтао сам цијелим тијеломм као што би дрхтао кривац, иако је Он био миран. Оставио је дубок отисак на све нас захваљујући пријатном понашању, једноставности, смирењу и љубави. Ово су, часни владару, дјела која се тичу Исуса из Назарета. По мом мишљењу човјек који може претворити воду у вино, који исцјељује болесне, који васкрсава мртве и смирује узбуркана мора, није крив за неки злочиначки чин, као што су други рекли. Морамо признати да је Он стварно Син Божији“, прочитао је владика Методије писмо Понтија Пилата. Додао да нама ништа друго не преостаје него да се молимо Богу да Господ учини да и ови наши данашњи намјесници, у нама који смо се сабрали у овој светињи и у Цркви Божијој виде макар зрнце и трунку онога што је видио Понтије Пилат у Христу и да имају такве очи. Владика је казао да су то наше молитве и да нас Мајка Божија на овај најрадоснији празник, који је отпочео Нови завјет тиме што се Господ зачео утроби њезиној, све помилује и благослови. „Да будемо слични Сину њеном и да ови наши намјесници данашњи то виде и сагледају и да се и они придруже народу свом, да би сви заједно могли у миру и љубави молити се Богу и Њему благодарити и славословити.“ Говорећи да не треба да сумњамо или да се бојимо, Епископ Методије је нагласио да ћемо најприје обнављајући себе изнутра обновити ову светињу. „Неће се она обновити ако потрчимо и будемо зидали камење и дизали зидове, стављали куполе и златне крстове, а не радили на томе макар да најмањим дијелом будемо слични Ономе чијим се именом именујемо, а то је да се зовемо хришћанима.“ Пожелио је да нас Господ благослови и смири, да праштамо једни другима са поруком да ће то да преобрази цијелу васељену, не само ово мјесто гдје су се згомилале такве тензије и притисак од којих неко очекује неку експлозију, јер гдје се сабија притисак у једном малом простору не може се друго ништа десити него експлозија или бурна реакција: „Е, то ми треба да распршавамо овдје, па чак и они који дођу са неким набојем треба да га изгубе кад дођу овдје, на овом мјесту. Видеће нас осјетиће ту благодатну атмосферу“, поручио је владика диоклијски Методије сабранима око црквице-крстионице на Михољској Превлаци. Владика Методије, отац Бенедикт, игуман Манастира Михољска Превлака и свештеник Миајло Бацковић, секретар Одбора за обнову манастира са вјерницима пустили су у небо јато бијелих голубова. Најављено је да ће се у крстионици вечерас служити свеноћно бденије и молебан у сусрет сјутрашњем Сабору Светог Архангела Гаврила. Извор: Митрополија црногорско-приморска