Jump to content

Како депресија отвара очи на свет око нас

Оцени ову тему


Препоручена порука

Е одо ја да радим. Или још боље учиним неко добро дело. Ај видимо се каснике.

„Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. Амин!“

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, psyche1979 рече

Наравно. Природа је дело Божије а молитва је реч Божија и наравно да смирују. Види ово пријатељу мој:

 

20170531_172604.jpg

Свака част. За травку на усне и певуши, ал тихо да не растераш рибе.:D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, psyche1979 рече

Е одо ја да радим. Или још боље учиним неко добро дело. Ај видимо се каснике.

Осећај чињења доброг дела чини те битним да си жив, да постојиш за добро.

Моја колегиница је дуго на тај начин проналазила бег од депресије, кад се разочарала у људе, помагала је животиње. Проналазила азиле за неудомљене и напуштене псе, коње, маце...Али увек је имала примарно некога о коме се брине. Толико добра душу би ти дала своју.

Да си здрав пријатељу. Бог ти помогао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, fsa рече

Meni bliska osoba patila je od depresije praćene suicidnim mislima. Grčevito je tragala za izlazom iz tog paklenog stanja, ali u njenom slučaju lekovi i psihoterapija nisu dali rezultat. Njen problem bio je rešen jednokratnim uzimanjem psihoaktivne supstance sa halucinogenim svojstvima, što joj je omogućilo da sagleda sebe i svoje probleme iz jedne potpuno drugačije perspektive. 

 

To je opasno, super što je uspelo.

Inače, nijedan greh nije uzrok bolesti a bolesni se leče terapijama i molitvom te doziranom duhovnošću.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, sanja84 рече

ŽAo mi je da sam te uvredila...

Види...такве ствари је недопустиво говорити људима. Само то ти могу рећи. Рећи: воле, багро, судијо, инквизиторе...шта већ, је мала маца за твоје речи. Али...нећу рећи да оне говоре о теби, не....сматраћу их неразумевањем, неспоразумом, афектом...свим по мало. Ипак, када све то буде, и неразумевање, и неспоразум и афекат, и тада долазио на: такве ствари се људима једноставно не говоре. А ти по свом...

Толико о томее. Везано за моју "осуду" људи о којима причамо. Иако то мало тако звучи, да кажемо две ствари:

1. Депресија је један вид очајања - да се не ватамо за речи сада и држимо контеста - дакле, небитно који сатдиј, колико дубока, не може се то вагат, депресија је ОБРНУТ проце љовековог усмерења, ако не то оно макар СТАГНАЦИЈА. Дакле угушило је нешто, нека сила, у чоовеку оне животне енергије стваралаштва, креативности, настројења и он је спречен, тренутно, да остварује нека своја назначења. Као таква она је промашај, грех!  Очајање је грех. А ми не судимо јер нисмо судије, али осуђујемо, детектујемо, дијагностицирамо, грех, болест - никада човека! То је довољно ко има уши...

2. Помињеш кривца? На ово би те човек требао упитати: јеси ти нормална бре? Али не питам те то. Него....набацаћу ти пар ствари да поразмисли:

а) Св. Јован Златосут, беше ли кад говори о свештенству, па каже да ће ИСКАТИ Бог душе парохијана из руку свептеника. Дакле има одговорност за њих.

б)Онда каже наш народ: "Нису деца крива, што су у будале била"! Или каже народ: "Неће ивер далеко од пања"

г) Каже Владика николај родитељима: Стараоци умишљају да су родитељи, нису него су стараоци....царска деца дата су вам на старање, тешко вама ако сагрешите. Дакле опет одговорност родитеља.

д) А зар да пишемо о комунизму, образовању, друптвеним уређењима, либерализму у протестаната, сада глобализму - СВЕТ то је допринело нечијој депресији.

Ето ти, Сања, "криваца"! Али, селе, ако ушемо у то, полудећемо. дакле када имамо испред себе болесног човека, ОВЕ ствари, ове кривце истинске, или правце, ми њему стављамо и говоримо накада као ОПРАВДАЊЕ, као разумевање, као подршка, као брат, сестра, друг - а онда прелазимо на личну раван. Јер ипак смо сви ми имали неке просторе деловања.

назовимо их социолошки и породични услови код два депресивна човека су небо и земља! Не мучи њих иста мука. Њихове муке су различите и све је различито...али манифестација, симтоматологија је скоро па иста. А последице су исте  човек је спутан, и човек пати! Бол болује. Душа јауче код многих. И ту долазимо до ЕГА! И тује сада квака, да ли за Фројдом или Светим Оцима!

Жено, човек мора уз нечију помоћ у мери у којој је свестан да дође до ПРЕМЉЕЊА. Да "зарони" у себе, и нема он шта да нађе у себи осим свога ЕГА у крањој мери. Опасно је "ронити у себе"...него полако, треба путеводитељ, добар психолог нормалан, или духовник да да смернице.

Некада, али опрезно и хемијски стимуланси...и сада ту долазио до медикамената а то је нови океан. Није душа цјеваница бре. Па ево ти морфиј, завијемо рану и ајмо. Који црни крвци...ради се о томе да ти људи само САМИ себи могу помоћи. Морају они да буду НОСИОЦИ свог излечења. Уз подршку, љубава, путовођење па ако треба, али јааако опрезноп и медикаменте!

  • Тужан 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, sanja84 рече

Jesu, ali to ne znači da su ti ljudi krivi za svoju bolest. Jana je lepo rekla i navela primer kako neki bezdušni ljudi - gordi do srži a ne obolevaju od depresije...

Колико сам читао од депресије углавном обољевају повишено или претерано осетљиви људи, кажем то као лаик који је нешто прочитао а и сам преживео. 

И када повучеш паралелу својих речи са текстом теме, добије се чињеница да стање тих "гордих до сржи, бездушних и пијаних људи" није добро, да живе своју лажну срећу и да није искључиво да ће их то ако не предузму нешто, уништити на неки други начин.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mentalne bolesti nisu greh i to mora biti jasno.

Problem kod ovih vrsta bolesti je to da čitave porodice stradaju, pa se ponekad i desi kako se sami članovi porodice izgube i zamišljaju kako je svo izlečenje samo na bolesnome.

To jednostavno nije tako, već je bitno da bolesni ima podršku i taj krst najbliži moraju da ponesu. Teško je znam, ali jedino tako je moguće i očekivati neki dar od Gospoda i bolesnog držati u remisiji što je moguće duže. Tu ljubav tog Dara od Boga osete posle svi.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

To je opasno, super što je uspelo.

Inače, nijedan greh nije uzrok bolesti a bolesni se leče terapijama i molitvom te doziranom duhovnošću.

Naravno da može biti opasno. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mentalne bolesti nisu greh i to mora biti jasno.

Problem kod ovih vrsta bolesti je to da čitave porodice stradaju, pa se ponekad i desi kako se sami članovi porodice izgube i zamišljaju kako je svo izlečenje samo na bolesnome.

To jednostavno nije tako, već je bitno da bolesni ima podršku i taj krst najbliži moraju da ponesu. Teško je znam, ali jedino tako je moguće i očekivati neki dar od Gospoda i bolesnog držati u remisiji što je moguće duže. Tu ljubav tog Dara od Boga osete posle svi.

Нису грех, наравно. Све како си написао.

Најближима Господ даје снагу да носе заједно тај крст.  На концу, једно велико смирење. Страдање пут ка Христу, смирење прихватање страдалничког пута.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

hm,, a možda prosto ta okolina bi se i sama predala i prepustila nekoj takvoj bolesti, a od njih se traži da budu oni ti koji su zdravi i jaki ...a o tome kako se oni osećaju niko ne pita..?

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, J_a_n_a рече

Meni tvoja uskost nije šokantna jer zna se da je glavni argument mase - motiku u šake, pa da vidim kako ćeš biti depresivan

Твој коментар је коментар масе, али оне која умишља да зна све о свему, па себе издиже у "елиту" да други су маса.

Зашто? Види се из речи "маса". Пежуративно. Маса, роде, је народ, што си па ти то нешто бољи од "масе". маса је већина. Маса каже и "батина је изашла из раја", то каже и Књига Проповедника...твоја ствар што си се одродио од масе, сам себе елитизирао па ни народне пословице не капираш. народ су Свеци слушали, народ ослупкују и велики Литургичари...само НАДРИелита зазире од масе.

Риде, мотика је јако корисна, али мотика је многе одвела и у депресије и самоубијства и чедоморства и сл. Све има своју меру, и своје време и место и улого.

Човек који нема снаге да се итушира, као дубоко депресиван човек, поред мнооого осталог што њему треба да се УСМЕРИ ка излечељу, ниј еод кључног значаја, али између осталог, помало рада, помало мотике или "мотике" би му јако добро дошло.

 

Депресивни људи су "уморни", они, метафорично, збацују

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 18 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Inače, nijedan greh nije uzrok bolesti

Ово брате из угла хришћанства просто не стоји. То може да каже доктор-атеиста али ми знамо да страсти и текако могу да буду узрок болести. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Просечан србенда рече

Ово брате из угла хришћанства просто не стоји. То може да каже доктор-атеиста али ми знамо да страсти и текако могу да буду узрок болести. 

Kao i slepi od rođenja.

Progledaj brate.

Koje bolesti donose strasti i Mani se objašnjavanja sa ugla Hrišćanstva jer i ja stojim na toj glavi odbačenoj od ugla.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...