Зоран Ђуровић: МИТАРСТВА ПРЕПОДОБНЕ ТЕОДОРЕ - Ваше мишљење?

[Плаво Небо]

пре 2 минута, Дејан рече

Ne znam ja ko je ovde pametnjakovic.

Бог сигурно зна. Да си жив и здрав 100 година али једнога дана ћемо и ја и ти сазнати ко је био у праву.

[Дејан]

пре 1 сат, Родољуб Лазић рече

Добар си ђак свог "аве". Причате свашта обојица. 

Ситна си душа ако мене сврставаш у авине ђаке

[Дејан]

пре 2 минута, Плаво Небо рече

Бог сигурно зна. Да си жив и здрав 100 година али једнога дана ћемо и ја и ти сазнати ко је био у праву.

То се већ зна, свети Игнатије Брајаничанов са својом фригидном духовношћу сигурно није могао бити у праву, али може бити користан. 

 

[Плаво Небо]

пре 2 часа, Александар Милојков рече

Ја опет кажем, митарства могу да буду само педагогија и у то у неком најранијем стадију духовног живота.

А неколико страница пре си казао:

  

On 3.1.2021. at 18:16, Александар Милојков рече

Иначе, слично, готово идентично учење се среће у паганској култури - у египатској Књизи мртвих. И тамо душа пролази кроз двадесет капија, као и код "Теодоре" (календар не зна за ту "светитељку").

 

[Плаво Небо]

пре 5 минута, Дејан рече

То се већ зна, свети Игнатије Брајаничанов са својом фригидном духовношћу сигурно није могао бити у праву, али може бити користан. 

 

Помислим понекад да се измотаваш са нама.

[Александар Милојков]

пре 3 часа, Плаво Небо рече

А је'л? А шта смо ми остали, који подржавамо мишљење Светитеља који верују у постојање митарства? Је ли то значи да смо априори глупи заједно са њима?

Ето видиш. Како закључујеш, тако и схваташ. Нико овде није тврдио да је било ко глуп.

[Александар Милојков]

пре 3 часа, Родољуб Лазић рече

Извлачим исте закључке које су извлачили и сви Свети и сви професори догматике који су о митарствима писали. И не само Свети, него цела Црква кроз своје богослужбене текстове. 

Па добро, кад си тако самоуверен, да ставимо тачку на дискусију. Нема дискусије са неким ко каже - оно што ја мислим, милсе и свети Оци и васцело црквено предање. Ја то никада за себе не бих рекао. То је једно тоталитарно мишљење. Такав начин мишљења (гордост) покопала је и несрећног Марка (бившег Артемија).

Бог с вама. 

Благословено Бадње вече и на здравље и спасење сутрашњи Празник.

[Родољуб Лазић]

пре 3 минута, Александар Милојков рече

Па добро, кад си тако самоуверен, да ставимо тачку на дискусију. Нема дискусије са неким ко каже - оно што ја мислим, милсе и свети Оци и васцело црквено предање. Ја то никада за себе не бих рекао. То је једно тоталитарно мишљење. Такав начин мишљења (гордост) покопала је и несрећног Марка (бившег Артемија).

Бог с вама. 

Благословено Бадње вече и на здравље и спасење сутрашњи Празник.

 Не знам како си дошао до тог закључка, будући да ја све време тврдим да по овом питању СЛЕДИМ предањски став Цркве изражен у богослужбеним текстовима и списима Отаца, и све време указујем на њих. Ништа своје нисам практично ни износио, нити било шта своје стављао на пиједестал црквеног учења. Тако да појма немам о чему причаш. Чак ми се чини да си направио, психолошким речником речено, пројекцију: оно што је твоја позиција (моје лично мишљење је став Цркве, нема везе шта кажу Оци и Предање) импутираш мени.

Богом благословено Бадње вече и свако добро и просветљење од Господа желим и ја теби и свима на форуму. 

 

[Александар Милојков]

Хајде још нешто да питам. Ако човек хришћанин, вођен јеванђелском вером, црквен, живећи светотајинским животом, милошћу Божјом живи богоугодним животом, те му нису потребна плашења демонима као мотивација за наведено - зашто је потребно да верује у буквално постојање митарстава? Ако се милошћу Божјом учим љубави и ако због те љубави не крадем, не чиним прељубе, не сведочим лажно... зашто морам да верујем у митарства? Зашто, ако и са њима и без њих, ја ћу једнако да се трудим јер ме покреће Божја љубав и јеванђелска философија живота?

[Дејан]

пре 2 часа, Плаво Небо рече

Помислим понекад да се измотаваш са нама.

Lepo ti piše da takve stvari mogu imati pedagoški metod, i jaka su inicijalna kapisla za učenjem i istraživanjem.

[Дејан]

пре 12 минута, Александар Милојков рече

Хајде још нешто да питам. Ако човек хришћанин, вођен јеванђелском вером, црквен, живећи светотајинским животом, милошћу Божјом живи богоугодним животом, те му нису потребна плашења демонима као мотивација за наведено - зашто је потребно да верује у буквално постојање митарстава? Ако се милошћу Божјом учим љубави и ако због те љубави не крадем, не чиним прељубе, не сведочим лажно... зашто морам да верујем у митарства? Зашто, ако и са њима и без њих, ја ћу једнако да се трудим јер ме покреће Божја љубав и јеванђелска философија живота?

Valja se ?

[Родољуб Лазић]

пре 3 минута, Александар Милојков рече

Хајде још нешто да питам. Ако човек хришћанин, вођен јеванђелском вером, црквен, живећи светотајинским животом, милошћу Божјом живи богоугодним животом, те му нису потребна плашења демонима као мотивација за наведено - зашто је потребно да верује у буквално постојање митарстава? Ако се милошћу Божјом учим љубави и ако због те љубави не крадем, не чиним прељубе, не сведочим лажно... зашто морам да верујем у митарства? Зашто, ако и са њима и без њих, ја ћу једнако да се трудим јер ме покреће Божја љубав и јеванђелска философија живота?

Истом логиком остаје да се запиташ зашто мораш да верујеш и у Страшни суд? Бог је љубав, какав црни суд, какав рај и пакао итд. итд. Јер човеку хришћанин, како си га описао у поруци, као што му не требају митарства, не треба му ни Суд, ни пакао. 

[Александар Милојков]

Хоћу да кажем, то што следујем Христу а не некоме другоме, то што сам верник а не атеиста - не прихватам да томе буде мотив страх од било кога. Нећу да убијем, нећу да украдем, нећу да сведочим лажно, нећу да чиним прељубу - не зато што се бојим казне. Ја то нећу, чак и да нема казне. Наравно, ту је слабост са којом се, као и сви остали, борим. Али и та борба није ради страха, већ ради љубави. Опростите, али има нечег себичног у томе ако је човеку мотив да следује Христу страх од казне. У корену такве побожности је самољубље, жеља да лично будеш безбедан. Не кажем, можда је човеку на почетку потребна таква вера. Каже се у Псалму, почетак је мудрости страх Господњи. Јесте, има нечег мудрог у том страху - али то је само ПОЧЕТАК мудрости. Не треба ту остати. И управо је у томе лепота хришћанства - и по томе се хришћанство разликује, на пример од ислама и других религија.

[Александар Милојков]

Управо сада, Родољуб Лазић рече

Истом логиком остаје да се запиташ зашто мораш да верујеш и у Страшни суд? Бог је љубав, какав црни суд, какав рај и пакао итд. итд. Јер човеку хришћанин, како си га описао у поруци, као што му не требају митарства, не треба му ни Суд, ни пакао. 

У Страшни суд верујем, јер је то неупитна истина коју је Христос изрекао. И тај суд јесте суд љубави - имања или немања љубави. Читај пажљиво како је тај Суд Христос описао у Јеванђељу по Матеју.

[Александар Милојков]

пре 5 минута, Родољуб Лазић рече

Бог је љубав, какав црни суд, какав рај и пакао итд. итд. Јер човеку хришћанин, како си га описао у поруци, као што му не требају митарства, не треба му ни Суд, ни пакао. 

Неће бити да је тако. Бог јесте љубав - то је истина записана и у Светом писму. Но за љубав је потребно двоје. Бог љуби мене, али да ли и јаљубим Њега? Е видиш, због овог другог дела потребан је и биће Суд.