Прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране конвертита

[Просечан србенда]

пре 2 часа, Bokisd рече

Moja poenta,....ima dosta mojih poruka na forumu, moze da se pogleda. 

Sta se to desava dole, s obzirom kako si sam rekao da nisi dugo bio dole ?

 

пре 2 часа, Вилер Текс рече

Брате, немој да си тако суров према човеку. Изгубиће се у (...заградама...) 

Десио му се Боки 

[Bokisd]

пре 10 минута, Просечан србенда рече

 

Десио му се Боки 

  - boki i cirilko ... prate situacion na forumu i intervenisu kad zatreba ... 

[Milan Nikolic]

"Видимо се у недељу, ако Бог да": Официр Здравко Касалица ОСВЕТЛАО ОБРАЗ припадника Војске Црне Горе упркос ПРЕТЊАМА из Генералштаба

Након нескривених претњи начелника Генералштаба Војске Црне Горе бригадног генерала Драгутина Дакића

ПОЗДРАВ за народ мој и пријатеље. Видимо се у недељу, ако Бог да.

Ово је написао председник Синдиката одбране и Војске Црне Горе Здравко Касалица пар сати после нескривене претње начелника Генералштаба Војске Црне Горе бригадног генерала Драгутина Дакића.

Дакић је припретио припадницима Војске, учесницима литија, да поруче члановима својих породица да ни они не одлазе на достојанствене литије, којима се крсним ходом мирно протестује против накарадног Закона о слободи вероисповести.

 

https://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:848474-Видимо-се-у-недељу-ако-Бог-да-Официр-Здравко-Касалица-ОСВЕТЛАО-ОБРАЗ-припадника-Војске-Црне-Горе-упркос-ПРЕТЊАМА-из-Генералштаба

[Milan Nikolic]

 

[Zoran Đurović]

пре 11 часа, Предраг М рече

2 тв провајдера су искључили тв Будву широм ЦГ пред почетак ове емисије. могло је да се испрати уживо на јутјубу.... све у свему ништа специјално, закон ће се вратити у скупштину на неку ревизију или шта већ. Отац Гојко се оградио од тога да литије имају политичку позадину но тврди да њих интересује само промена закона... овај Поповић је показао да је тотално неписмен и целу емисију је био крајње несигуран у аргументе које је износио ... 

Јави кад буде целе емисије. Овај Црногорац негира СПЦ у ЦГ.

 

[Golub]

пре 14 часа, Zoran Đurović рече

То је увек тако. У нечијим очима мудрост, у нечијим лудост. 

Овај пак дебејашки видео, који је кобајаги против Амфилохија, само потврђује моје најцрње сумње.  

Нажалост, ова твоја упорност потвђује моје најцрње сумње да теби шејтан не престаје да шапће..  

[Драгана Милошевић]

 

[Драгана Милошевић]

 

[Golub]

пре 4 часа, Zoran Đurović рече

Јави кад буде целе емисије. Овај Црногорац негира СПЦ у ЦГ.

 

Да ти попе ниЈЕси мало љубоморан на попа Гојка???

У овом исечку се не види то што се теби причињава?! 

Иначе, виђи како поп Гојко пише твом милом Ломију:

Отац Гојко Перовић: „Агресивно“ светосавље

Пише: Протојереј-ставрофор Гојко Перовић

 

Поштовани г. предсједниче Црне Горе,

На сјеверу државе чији сте предсједник, у граду Бијелом Пољу, налази се древна Црква Светих апостола Петра и Павла. За њене богослужбене потребе је у 12. вијека, ондашњи хумски кнез, дао рукописати Јеванђеље, које се чува до данас. Овај импозантни писани споменик и драгуљ црногорске културе, зове се Мирослављево јеванђеље, по имену поменутог кнеза наручиоца који је рођени стриц Светог Саве Немањића. У Беранама постоји манастир Ђурђеви ступови, кога је саградио брат од стрица Светог Саве. А на другој страни црногорског сјевера, планина Дурмитор чува топониме Савин кук и Савина вода, као и народна предања везана за Светог Саву (рецимо оно о настанку Црног језера…) којима готово да нема броја.

У средишњем појасу наше државе, налазе се темељи црногорске духовности, манастири Морача, Пива и Острог. Првог је, средином 13. вијека подигао синовац Светога Саве, другог су у 16. вијеку подигли херцеговачки митрополити, и будући пећки патријарси (насљедници светосавског трона) Соколовићи, док је трећи никао подвигом Светог Васили ја Острошког, слава му и милост, током 17.вијека. Острошки манастир је украшен можда и најљепшим фрескама Светог Саве, а разлог томе је чињеница да је Свети Васили је рукоположен за херцеговачког епископа у Пећкој патријаршији, и да је лично боравио у Хиландару (светосавској задужбини) о којој је бринуо до краја свога земног живота.

Спуштајући се ка црногорском југу долазимо до престоног Цетиња, гдје је руком протођакона Филипа Радичевића забиљежено да је прва црногорска изведба химне „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“ учињена 1856. године у присусутву књаза Данила и књегиње Даринке. Овим је настављена традиција документована у књигама из штампарије Црнојевића и касније Божидара Вуковића (крај 15. и почетак 16. вијека) да се Свети Сава Немањић у црногорским храмовима прије 500 година, прослављао као заповједна слава, односно нарочити црквени празник! У времену књаза Николе подигнуте су двије сеоске цркве у Катунској нахији (једна на Његушима, друга у Цеклићима) Светом Сави у спомен! (Поређења ради, у истој тој староцрногорској нахији, ни један други светитељ из нашег рода, није имао храм који му је посвећен изузев оног Светог Петра Цетињског на Ловћену, који смо, да нам Бог опрости, срушили!)

Светог Саву као крсну славу, или као прислужбу, светкују бројна братства у Црној Гори (Грахово, Бањани, Пива…), а у конаджијском крају у цетињској општини, људи и данас посте Савину недјељу, пост који траје седам дана, управо од Јовањдана 20. јануара, па до Савиндана 27. јануара. О култу Светог Саве на црногорском приморју постоје бројна и разноврсна свједочанства. О њима нам лијепо пише Стјепан Митров Љубиша. Крај мора је и највећи број храмова њему посвећен, а међу свима су најзначајнији манастир Савина (са малом Црквом Светог Саве по којој је цио овај крај у Херцег Новом добио име) и саборни светосавски градски храм у Тивту.

Када је, крајем 19. вијека, књаз Никола, за свој књижевни рад од србијанског краља Александра Обреновића, одликовани орденом Св.Саве, црногорски владар се на добијање ордена захвалио ријечима:

Ваше Величанство, драги брате!

Имао сам част примити високо уважено писмо, послато ми по нарочитом посланику г. генералу Миловану Павловићу. Изрази писма као и поруке које ми је усмено поднио нарочити посланик од стране Вашег краљевског Величанства, сматрам за један драгоцјен доказ више Ваших братских осјећања према мени и моме народу, а у корист народа обију српских држава.

Дубоко дирнут особеном пажњом Вашег Величанства према моме књижевном раду, тим те сте благоизвољели почаствовати ме Вашим краљевским великим крстом реда нашег општег српског светитеља Саве… итд.

Овај Николин одговор, написан је 26. јануара 1896. г. уочи Савиндана. Двије деценије касније, 1912. г. сада већ краљ Никола ће Светом Сави посветити нарочиту пјесму,у којој ће, између осталог, рећи како је „слободе колијевка, Немањина Црна Гора“.

На крају овог кратког подсјећања на нашу историју и географију питам себе и Вас, господине предсједниче: шта то има агресивно у вези са светосављем у Црној Гори? Шта је то чиме светосавље поништава црногорски вјерски и национални идентитет ако није управо насиље које се врши над самим светим Савом? Можемо ли се „ослободити“ његовога имена и спомена, а да послије тога будемо и налик онима који су нас родили и који су Црну Гору створили?

Аутор је ректор Цетињске богословије

 

[Golub]

И кад смо код Очева и отаца:

 

Очеви и оци

Пише: Горан Даниловић

Наслов овог текста је већ славан. Нисам га бирао намјерно да бих се „чешао“ о Слободана Селенића и његово књижевно дјело нити да бих ономе што намјеравам рећи дао додатну важност. Ипак, суштина данашњих збивања која преобликују досадашње виђење наше Цркве је у очевима и оцима. Ријеч је и о једном новом рађању одавно старог народа и нашем новом саморазумијевању. Судар различитости у сред истог бића, за разлику од оног културолошко-етничког, селенићевског судара, енглеског и српског цивилизацијског круга, у којему се јазови само продубљују. Овдје се унутрашње крајности могу на крају и помирити?

Ко смо ми и ко су наши очеви и оци?

Црква је на себе у минула два мјесеца бацила оно свјетло које се до сада видјело само уз пламен свијеће. Црква је тако громогласно разгрнула предрасуде и то у најтежем тренутку, да су од стереотипа „остали само дугмићи“. Тако се могло и очекивати – то су и претпостављали многи који су живјели црквеним животом више од других.

Политичари су на пречац постали љубоморни на Оце који су одједном, ниоткуда, постали горљиви говорници, бесједници, предводници, савременици и разумитељи младог свијета. На пречац, иако то раде цијели живот. Она Матијина „могао сам бити отац своме оцу“ препјевана је у „морао сам“! Сада је већ и убијеђене атеисте, ма шта то значило, срамота да говоре о „поповима“ и „мантијашима“! Наравно, има и оних које никада неће бити стид – тако је дато!
 
Једна сасвим нова и зрела генерација Очева преко ноћи је показала зашто толико много људи вјерује Цркви! Никада нико у нашој историји није с више лакоће усмјеравао десетине и стотине хиљада људи ка једном циљу, и то оном који није рушитељски и није револуционаран.

Ђукановићева потрага за идентитетом показала је људе од идентитета, и то тамо гдје их он иначе није тражио. Напротив. Препотентност политике срушена је у парампарчад – нисмо више ми мјера оногa што јесте или онога који јесте.

А како се догодило да људи сада ишчекују шта ће рећи Отац Гојко, Отац Борис, Предраг, Мирчета, Никола, Бобан, Немања, Мијајло… Зашто се сада њима без устезања говори „Оче“, па и од оних који властите очеве зову старцима, надимцима, глаголима и придјевима?

Лако је бити нов, и проговорити спасоносним ријечима, када ћутите деценијама. Лако је бити другачији када је та другост грађена у ненаметљивости. Лако је задобити повјерење када из бесједа оних који су ћутали и чекали свој позив проговори процијеђена мисао неупрљана претходним лагањима. Познајем многе од њих, али многи од нас нису знали да су наши свештеници образовани људи са знањима стицаним широм Европе и само са бројнијим породицама и више дјеце неголи имају интересовања и диплома. Не њима, него нама, исплатило се њихово ћутање када је требало ћутати, и говорење када му је потреба и када га тражи вријеме и смисао. А нисмо ниоткуда увезли Оце, него су ту из: Цуца, Бјелопављића, Загарача, Зете, из Нахија, из Голије, Бањана, из Боке, Васојевића.

Не треба сумњати да ће из овог подмуклог и беспризорног атака на Цркву, упакованог у европеизацију друштва, управо Црква изаћи јача. Њена тиха снага је од оба свијета али је ова која се пројавила кроз снагу личности задивљујућа. Заиста изгледају јадно они који и сада покушавају Цркви да припишу немодерност, несавременост и превазиђеност, да је укалупе у клишее давног времена и предрасуде са којима и даље живи самопрокламовани „грађански круг“, озлојеђен и прегажен снагом слободних људи у црним ризама.

Узалудан је урлик из ропца, урлик да је угрожена европска Црна Гора, узалудно је кукање, и лагање кроз кукање, очева нације и политике како Црква манипулише и заводи људе. Обичан човјек осјећа истину и лако се поистовјећује са Њима који другачије него ико до сада свједоче о новом почетку, о новом свијету у којему вјеровање и Бог нису тек стидно признање властитог избора одбаченог појединаца него громогласни избор хиљада и хиљада људи охрабрених преко ноћи да буду оно што јесу. Људи бивају поносни на своје парохе и прије говоре о њима него о онима за које су гласали на минулим изборима.

А међу нама политичарима, ипак не међу свима, невјерица је огромна. Многи не разумију и не прихватају да су хиљаде људи на улицама, а да наше улоге и роле нису ни пресудне ни важне. Потајно се распитује допушта ли Устав да свештеник буде политичар и какав је став Синода СПЦ о тој могућности? Прикривена љубомора и уплашеност за властити политички монопол сатирично навиру кроз редове и између редова оних који одавно немају ништа ново да кажу.

Реченице попут оне Оца Гојка; „Нема нама молитве без њих, нити њима Црне Горе без нас“, или она Оца Бориса: „Није крива мајка наша Црна Гора“, остаће и оставиће траг на наше подијељено православно биће, траг по којему мудри и храбри могу заштепати и замирити дубоку бразду која је само чекала да прокрвари.

Да ништа није урадио у минулих тридесет година, да није несумњиво највећи градитељ и обновитељ храмова којега смо имали, да није покрстио стару и младу Црну Гору, било би довољно што нам је митрополит Амфилохије представио Оце који показују снагу разумијевања за наизглед непомирљиве крајности. „Ђедо“ се тако искупио за сваку грешку која је дадена на чињење и људима и светима међу њима. Ако ће нас познавати и по ученицима својим онда је Митрополит и препознат и достојан.

У овом тексту, намјерно, не спомињем монахе који су кроз минуле три деценије израсли у духовнике, чуваре задужбина, проповједнике и епископе о којима се говори широм Православља. Ни једна лијепа ријеч неће их погордити нити учинити другачијим. Исковани и искаљени на Цетињу и под Острогом данас су она дубока снага не само Црне Горе, него православља уопште. Владика Јоаникије у обновљеној епархији Будимљанско-никшићкој обнављао је храмове и вјекове. Ученици „Свједока божје љубави“ разасути од Славоније до Јужне Америке, школовани у Јерусалиму и на Ломоносову, у Атини и Паризу помогли су нам да се саморазумијемо и самопоштујемо. Ако их ми нисмо примјећивали до јуче, ако нисмо умјели да поштујемо подвиг и самоодрицање, искупила су нас наша дјеца. Они, засићени бљештавилом новог доба, они с нагнутим главама над екранима телефона који су их водили до краја свијета и назад, открили су очеве и оце који су одрастали с нама.

Дјеца ће спасити свијет, спасиће и Црну Гору! Дјеца боља од нас. Дјеца са нагнутом главом али уздигнутог и чистог срца. Дјеца која су умјесто за Деда Мразом у сусрет Божићу кренула за Ђедом. Дјеца која слушају Еминема и Кениа Веста и пјевају „Не дамо Светиње“! „Дјеца са Колодвора Зо“! „Дјеца Апокалипсе“! Наша дјеца, наши Очеви и Оци!

„А сада остаје Вјера, Нада и Љубав, ово троје али је од њих Љубав највећа“.

(Аутор је посланик Уједињене Црне Горе)

 

Подебљања су моја, тј. голубија  

 

Горана Даниловића за председника!!!

[Bokisd]

 

„Ево мене, ево вас!“ Све подмукле монтаже и грубе неистине у филму РТЦГ о Амфилохију

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Филм „Свједок Божје љубави“, који је у уторак увече приказан на Радио-телевизији Црне Горе с циљем дискредитације митрополита...

„Посебно је упадљиво што се у текстуалној копчи филма каже „да вјековно правило, да родни Црногорац буде на челу Цркве у Црној Гори, у деценијама које долазе често није поштовано“, а одмах у наставку се констатује „да је за митрополита црногорско-приморског устоличен дотадашњи епископ банатски Амфилохије Радовић“.

Znaci, kako Amfilohije pravi Milu njegovu crkvu,.... kada Amfilohije nije rodni crnogorac - odpade odmah u startu, ... treba da traze nekog drugog,... 

[Zoran Đurović]

пре 1 сат, Golub рече

Овај импозантни писани споменик и драгуљ црногорске културе, зове се Мирослављево јеванђеље

Знао сам ја да НИЈЕ СРПСКЕ... 

[Рисбо]

Oce Zorane, i ja jos strahujem da postoje scenario koji vi i neki drugi opisaste sa dosta argumenata. Ali ove litije i govori vecine pa i ovaj oca Gojka su jaki i daju veliku nadu da tako nece biti. Narod i Crkva pokazuju zrelost koliko je to moguce. Cak I ako bude autocefalije nece biti antisrpska znaci lazna, sto je najvaznije. Vasi uvidi I javni govor pod punim imenom su od kolosalnog znacaja i natjerali ili bar potakli crkvene zvanicnike u Crnoj Gori da razjasne stavove u vezi srpska, crnogorska, eparhije, mitropolija itd. Tako da su hteli ne hteli morali uvaziti i srpsku komponentu protesta i potvrdio vezu sa Beogradom ali i RPC MP sto su iz zelio bi verovatno taktickih razloga zamagljivali. Vasa misija je kolosalna i ovi koji vas kritikuju iako su zaista inteligentni I nacitani ipak su dva koplja iza vas sto se tice teologija I uopste hriscanskog etosa. I moram vam reci jos jednu stvar koju znate i vi i svi na forum a to je da ste velika prznica.

Послато са SM-A530W користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Ромејац]

Бар

[Milan Nikolic]