Лажна историја Срба

[Zayron]

Пре сат времена, Bokisd рече

Pa, dobro, ako je tako nekako,.... cu probam nesto sam da nadjem...(zanimljivo za recnik)

I još jedna je tu stvar zanimljiva, na svakog našeg jednog istoričara i/ili lingvistu istraživača koji zna zapadno i istočno slovenske jezike svi oni imaju i uvijek su imali po desetke (zapadnii Sloveni) i stotine (istočni Sloveni) svojih koji znaju naš, taj omjer je posljednjih 200-300 godina uvijek isti na našu štetu. A tek poslije ovih ratova devedesetih kad se mnogo naših sa Balkana našlo osim u zapadnoj Evropi i u slovenskim zemljama centralne i istočne Evrope se ta situacija popravlja ali i tako će još dosta vremena potrajati dok se medju njima ne nadju i bilingvalni i multilingvalni storičari i lingvisti. Ali sad sa toliko naših vani u tim zemljama imamo bar šansu u nekoj budućnosti da popravimo taj loš "score" po nas.

[Zayron]

U slavistici je važna kritika, kritičnost i kreativnost pri tumačenju faktografije i vrednovanju izvora ali još je važnija sistematičnost i poznavanje svega što je o danoj problematici već rečeno i napisano a to je nemoguće postići bez znanja jezika, lingvistike, istorije, arheologije, numizmatike, heraldike, arhivistike i paleografije, antropologije, etnografije svih tih slovenskih i susjednih naroda, vizantologije, orijentalistike, romanistike, germanistike, hungaristike itd. pojedinačno i što detaljnije.  Ko zna više jezika i istorijskih prključenija svih tih naroda automatski onda raspolaže sa više relevantnih informacija i ne može mu se desiti da ne zna nešto što svi ostali već znaju pa onda otkriva "toplu vodu" i "vodenično kolo" po drugi put ili se bavi kvaziistorijom.

[Zayron]

Ovdje desno gore možete vidjeti taj "monster blyat" rječnik staroslovenskog (3208 stranica!)  

http://www.slu.cas.cz/2-opb.html#sjs

http://www.slu.cas.cz/2.html

http://www.slu.cas.cz/2-opb.html

Slovník jazyka staroslověnského – Lexicon linguae palaeoslovenicae. (I. Praha 1966, LXXXIV + 853 s.; II. 1973, 638 s.; III. 1982, 671 s.; IV. 1997, 1046 s.). Sešity č. 1–45 Academia, č. 46–52 Euroslavica.

Dosud nejrozsáhlejší staroslověnský slovník na světě. Zachycuje úplnou slovní zásobu staroslověnského jazyka do konce 11. století a církevněslovanských památek českého původu. Zařazeny jsou i mladší texty církevněslovanské, které mají cyrilometodějský původ. Vyexcerpováno bylo téměř 100 rukopisů.

• Záhlaví hesel jsou normalizována do klasické staroslověnštiny.
• Jednotlivá hesla přinášejí výčet všech pramenů, v nichž je lexém doložen, rozlišení jednotlivých významů, latinský a řecký ekvivalent, latinský výklad slova a překlad do češtiny, ruštiny a němčiny.
• Dokladový materiál zachovává pravopis jednotlivých rukopisů. Doklady jsou citovány s přihlédnutím k neslovanským předlohám.
• V závěru každého hesla je odkaz na staroslověnská synonyma.

V roce 2006 byly všechny 4 svazky slovníku fototypicky vydány vydavatelstvím Univerzity Sankt-Peterburg.
Nově jsou zpracovávány také Dodatky ke Slovníku jazyka staroslověnského.

Jako pendant k tomuto slovníku vzniká Řecko-staroslověnský index.

Z materiálů SJS vychází také Etymologický slovník jazyka staroslověnského (Praha 1989–). Koncepčně na Slovník jazyka staroslověnského navazuje také chorvatský Rječnik crkvenoslavenskog jezika hrvatske redakcije (Zagreb 1991–) či makedonský Rečnik na crkvenoslovenskiot jazik od makedonska redakcija (Skopje 2000–).

 

Slovanský ústav AV ČR - Oddělení paleoslovenistiky a byzantologie

WWW.SLU.CAS.CZ

 

Slovanský ústav Akademie věd České republiky - PUBLIKACE

WWW.SLU.CAS.CZ

 

Slovanský ústav Akademie věd České republiky - ÚVOD

WWW.SLU.CAS.CZ

 

[Zayron]

пре 4 часа, Bokisd рече

Pa, dobro, ako je tako nekako,.... cu probam nesto sam da nadjem...(zanimljivo za recnik)

Evo za početak ovaj izvor o porijeklu Slovena i njihovom dramatičnom i epskom dolasku na Balkan i invaziji na Vizantiju, Solun, Trakiju i na Peloponez, možeš krenuti od toga sa prikupljanjem i analizom izvora:

"Prokleti narod nazivani Sloveni zamorio je cijelu Grčku, zemlju Tesalonjanu i cijelu Trakiju, opsadio gradove, osvojio niz utvrdjenja, uništavao i palio, porobio ljude u ropstvo i uhvatio vladu nad cijelom zemljom, usadio se tu grubom silom i ostaje tu, kao da mu sve to pripada."

Mislite li da bi vizantijski izvori tako pisali o narodu koji je tu autohtoni i živi odvajkada ili već nekoliko vijekova tamo?

Vidjet je da ni tada Evropljani nisu imali u nekoj baš velikoj ljubavi migrante, piše se tamo o njima kao o najezdi skakavaca. Izraz "Prokleti narod nazivani Sloveni" autora Strategikona otkriva "simpatije" s kojima su oni dočekani:  

"Prokleti narod nazivani Sloveni zamorio je cijelu Grčku ..."

„Prokletý národ nazývaný Slované zamořil celé Řecko (Grčku), zemi Thessaloňanů a celou Thrákii, obsadil města, dobyl řadu pevností, ničil a pálil, porobil lid do otroctví a uchvátil vládu nad celou zemí, usadil se tu hrubou silou a zůstává, jako kdyby mu to patřilo.“      -  Jan z Efezu

(Protektor, Jan z Efesu, Euagrios či neznámý autor spisu Strategikon)

https://www.academia.edu/230526/Utv%C3%A1%C5%99en%C3%AD_Slovan%C5%AF_se_zvl%C3%A1%C5%A1tn%C3%ADm_z%C5%99etelem_k_%C4%8Cech%C3%A1m_a_Morav%C4%9B_

Još bi me neko sad mogao optužiti za "vatikansku zavjeru" i da želim zavaditi pravoslavne Slovene i Grke citirajući ove i ovakve vizantijske istorijske izvore.  

https://www.youtube.com/channel/UCLG5Qu54Q7gywaCeDs5etuQ/search?query=vatikan

[Zayron]

Die Slawen - Unsere geheimnisvollen Vorfahren | MDR Geschichte

Stari Sloveni nisu samo pretci sadašnjih Srba već i današnjih Njemaca.  

Vor 1.300 Jahren ist der Osten des heutigen Deutschlands zwischen Elbe und Oder fast menschenleer. Doch dann betreten Fremde aus dem Osten, Slawen, das fruchtbare Land. Sie lassen sich im 7. Jahrhundert nach Christus nieder. Wer war dieses Volk, das überall in Ost- und Süd-Europa Spuren hinterließ? Sie zählen später zu den letzten Heiden in der Mitte Europas und haben eine bis heute geheimnisvolle Geschichte, in der viele Fragen offen sind und viel Raum für Sagen und Mythen bleibt. Sie verteidigen sich gegen mächtige Gegner und prägen das Mittelalter zwischen Elbe und Oder mit ihrer ländlichen Kultur und ihrem Glauben an Naturgötter. Es sind keine Könige und Kaiser, sondern Bauern und Handwerker; sie gründen nie einen eigenen Staat und haben dennoch die heutigen Nationen entscheidend geprägt. Die slawischen Vorfahren haben über die Jahrhunderte zur Entwicklung der Zivilgesellschaften des heutigen Europas beigetragen. Seit dem 7. Jahrhundert lassen sich slawische Stämme nachweisen, gibt es Zeugnisse kriegerischer Auseinandersetzungen und heidnischer Gottesanbetungen. Wie haben sich die Slawen ohne feste Landesgrenzen über Jahrhunderte entwickeln, ihre Bräuche, Religionen und Kulturen pflegen und vieles davon letztlich bis heute bewahren können? Die Dokumentation begleitet eine Gruppe von Slawen zwischen Elbe und Oder durch die Jahrhunderte, folgt ihnen in diverse Scharmützel, beobachtet ihre Bräuche und Riten und zeiget ihr Überlebensgeschick und ihren Kampf um eine eigene Identität vor dem Hintergrund großer historischer Umbrüche.

 

[Благовесник]

 

[Тражитељ]

On 25.12.2019. at 21:38, Ćiriličar рече

Не бре, навео сам да су се Руси ширили бранећи се од насртаја не са изричитом намером да попале, покоре, опљачкају...зна свако да их треба бити 2 милијарде на тој територији. То је у контексту мојих закључака да нисмо освајачки (после сам рекао да је то можда захваљујући хришћанству...мада и Англиканци су хришћани па...).

То је само део, делић контеста...

Као историчар (?), не поричеш ваљда да има народа освајчких, пљачкашких, а да има мирољубивих и питомих. Наравно, на то утиче много бог у кога се верује (или богови) али ипак...

Уз ризик да погрешим јер ту област нисам дубље проучавао, али требало би да су се Руси толико дубоко проширили по Азији релативно скоро и да их по свим тим областима од Казахстана до Владивостока где их данас има много, нису историјски дуго него су колонизатори. Наравно, руска освајања по тим просторима нису имала бруталан карактер. Колико сам упознат судећи по контактима са људима из тих држава, сви ти турски односно туркијски народи или персијски (са изузетком Авганистана) који данас имају своје независне државе на -стан, изразито су пријатељски расположени према Русима, према руској мањини у својим државама, а руски језик им је и даље страни језик број 1. У Узбекистану, како чујем, у главном граду омадина боље говори руски језик него узбечки. Служе се ћириличним писмом, чак и своја презимена граде по словенским правилима, додавањем -ов и -ев на патроним.

Иначе нисам по струци историчар, али сам се дружио са историчарима још од студентских дана, а историја, поготово национална, била ми је својеврсна пасија још од малена. Ако је занимљиво додати, пре упознавања са озбиљном страном "званичне историје" прочитао сам буквално све од домаћих "аутохтониста" што је до тада написано. Нажалост, све то је у поређењу са озбиљном историјом као лечење пијавицама и саливањем олова наспрам савремене медицине.

Тешко ми је да прихватим да има освајачких и мирољубивих народа као таквих. Било је народа који су имали срећу да у историји нису имали одређен тип људи на позицијама моћи. Узмимо само савремене Србе и Хрвате - као народи, као скупови појединаца, једнако се састојимо од добрих, мање добрих, поштених, интелектуалних, криминалних, психопатских и других индивидуа. А опет, Хрвати су три пута у току 20. века имали крволочну и геноцидну организацију власти, а Срби контра томе, три пута такву организацију власти која је чак сузбијала здрава национална осећања. Поштен, радан народ који се бави земљорадњом је најчешће питом као такав, био он из словенског, германског или ког год поднебља; сточари из кршних предела теже да буду ратоборни и агресивни, а државе... па, државе као државе, у природи је власти да се шири, да ослобођена покрајина тежи да ослободи целу кнежевину, кнежевине једна другој да се наметну и створе краљевство, а краљевство да се шири и постане царство. Бог у ког верујемо, не знам колико је битан, јер то што је неко номинално хришћанин не значи много, власт је пре свега власт. Ако владар пати од превише доброте, смениће га неко јачи. Наша историја је таква да имамо више ствари за понос него многе нације, а мање оних којих треба да се стидимо, само се много огрешујемо о истину кад чињеницу да је било више доброг него лошег приказујемо да је све било само добро, а ничег лошег није било. То видимо и данас.

[Тражитељ]

On 25.12.2019. at 23:05, Срђан Шијакињић рече

И ја да кажем да ми је драго што си/сте одвојили време да објасните неке ствари.

Занима ме цитирано, па ако може мала елаборација - често чујемо ову тезу, да смо потомци дезертера, трећепозиваца и сл., па ме занима које хипотезе стоје иза тога? Узећу само Први светски рат у разматрање - да ли грешим ако кажем да је ипак један добар део мушкараца који се борио и погинуо ипак оставио децу (додуше претпостављам јако малу) иза себе?

Не, никако у том смислу. Има и ту истине, у смислу да је логично да не можемо бити потомци оних који су погинули не оставивши потомство, а да је то био значајан проценат нације (не бих улазио у проценте, да ли 5% или 30%), али нити су сви ратници гинули, нити су сви дезертери остајали у животу, или остављали потомство. Видимо, на крају крајева, да је једна читава генерација православаца који уче веронауку и заклињу се у краља и отаџбину способна да да генерацију комуниста који су Христа заменили Титом, а та генерација да опет ни из чега роди генерацију која је опет, колико-толико национално свесна и не бежи од свог верског идентитета.

Више сам мислио на то да често поједностављујемо ствари, па о нашим прецима из неког историјског периода, тачније о оном што знамо о њима, говоримо као о "нама" и као да смо то "ми" у прошлости. Узмимо само као пример насумичног Србина из Шумадије или Западне Србије: он је вероватније потомак средњовековних сељака-сточара са подручја шире Херцеговине него средњовековних житеља краја у ком живи. Плус што ми, читајући о историји, читамо о владарима и ратницима оног времена, а у епској поезији о херојима и јунацима, па смо склони да мислимо да је сваки Србин имао храброст Краљевића Марка, лојалност Старог Вујадина и моралност Мајке Јевросиме и свако воли да о свом пра-претку мисли као о својеврсном Обилићу, а не као о човеку коме су леђа била повијена од тешког рада. Само у том смислу, савремена српска нација је у највећој мери потомство средњовековног сељачког сталежа и са те стране не волимо баш да мислимо о томе да су у средњовековним српским државама они сматрани за полу-људе у односу на великаше и господу, које су великаши могли чак и да убију а да за то не добију казну затвора него плате новчану казну. И не само то, већински смо потомци сточара са врло уског географског подручја, подручја шире Херцеговине, и од тога одступају једино Срби са крајњег истока и југа. У том смислу мислим да нисмо потомци СВИХ Срба који су живели у прошлости. Чак међу прецима имамо - у малом проценту, али није у реду да их не споменемо - одређене људе који у средњем веку уопште и нису били Срби, попут Цинцара, Бугара, Грка, Албанаца (православних, не муслиманских "Арнаута"), Цигана. Власи у источној Србији који се и изјашњавају као Срби (и који нису ништа мање Срби од осталих) - њихови преци су са оне стране румунске границе, из времена кад није ни било могуће повући границу ко је Србин а ко је Румун нити се то гледало, већ се гледало ко је хришћанин, а ко муслиман. Кад споменух муслимане, исламизација Срба је била много масовнија у градовима и у мало "цивилизованијем" слоју попут трговаца, великаша, војсковођа, занатлија него међу конзервативним сељацима. Данас потомака тих Срба има више у другим нацијама, али да не ширим у том смеру. Већа ми је поента да то није и не треба да буде нека срамота јер и биологија и вера коју исповедамо говоре да и сељаци могу да изроде нову класу господе, ратника, научника, а тренутна класа господе и ратника да изроди дегенерике и лудаке.

[Срндаћ]

пре 3 часа, Тражитељ рече

Кад споменух муслимане, исламизација Срба је била много масовнија у градовима и у мало "цивилизованијем" слоју попут трговаца, великаша, војсковођа, занатлија него међу конзервативним сељацима. Данас потомака тих Срба има више у другим нацијама, али да не ширим у том смеру.

Можда би и требао проширити у том правцу, јер се исто питање "праве" и "лажне" историје поставља и у тој теми. Са једне стране имамо крању тврдњу да су сви данашњи Бошњаци потомци Срба и Хрвата, а са друге стране имамо тврдњу да никакве везе они немају ни са једнима ни са другима. Све друге могућности између и прегршт различитих контекста се згодно игноришу. Нпр, наишао сам на занимљив закључак којег је дао Владимир Ћоровић у Хисторији Босне управо о овом питању, а који оповргава оба крајња становишта, јер Бошњане посматра као фактичке потомке Срба ( када се узме у обзир читава књига из које је дошао овај цитат ) али који су временом развили засебан идентитет услијед своје државно-политичке засебности:

Цитат

"Неугрожавани од Срба из Рашке, а у бољем политичком положају од Хрвата у односу према Мађарима, Босанци су се очували у својим планинама неистрошени и са осјетном расном свјежином. Њихово подручје, биоло је уз рашко, етнички и расно једно од најчистијих. Стари влашки сточари, као и у Рашкој, били су до 14. вијека потпуно славизирани и сматрали су се потпуно као наш елеменат. Босанска држава је у свом службеном називу иначе и задржала ту локалну ознаку, избјегавајући да себи да племенско јасно обиљежје. У 13. вијеку, истина, бан Матеја Нинослав је у својим уговорима са Дубровником разликовао изречно своје поданике као Србе, од Дубровчана или Влаха, али се такви примјери у 14. вијеку више не понављају. Босанци се зову само Бошњани или "добри Бошњани", тако и никако друкчије. Они пишу ћирилицом ( ... ) и за то писмо се зна и каже да је српско, али тосе несматра као нека нарочита племенска карактеристика народа. ( ... ) Сличне примјере недовољно развијене националне свијести имамо и код других европских народа."

Колико ту има "Лажне историје Срба", што са српске стране, што са других страна? 

И исто се питање поставља као "од којих Срба смо ми потомци" - чији су потомци данашњи Бошњаци, јер поготово они нису 1/1 потомци средњевјековних Бошњана, као што ни савремени Срби нису 1/1 потомци средњевјековних Срба.

 

 

[Тражитељ]

@Срндаћ Прича око Бошњака је јасна и ту је свака стратегија усмерена на то да се нешто докаже некоме ко је или трвдоглав и туп, или тврдоглав и покварен, осуђена на неуспех. Поента је да неко буде Србин зато што жели да буде Србин, а не зато што му неко споља доказује да су му преци од пре сто или двеста година можда били Срби. Етногенеза савремених Бошњака је бесмислена у оном смислу у ком се пласира из савремених бошњачких институција. Све оно што сам писао раније о потомцима средњовековних сточара из шире Херцеговине који су се селили по простору од Јадрана па до Паноније, Бошњаци су потомци житеља тих свих регија који су под Турцима прелазили на ислам, а и шире. Колико год они себе везивали за Босну, они су само делом потомци житеља Босне, а другим делом потомци житеља свих околних области, чак и Мађарске, а који су се сваким ширењем хришћанске територије и протеривањем муслимана са ње, насељавали у Босну. У самој Босни преци данашњих Бошњака пре 200 година, питање да ли су сачињавали и 20% становништва. Досељавањем протераних муслимана са подручја Црне Горе и Србије које су биле државе у ширењу, попели су се на преко 25%, а магичну цифру од 35% премашили су тек након снажног демографског пада који је задесио православце у БиХ у оквиру НДХ (геноцид) и СФРЈ (колонизација), и оно о чему се мало код нас прича, демографској катаклизми католика у БиХ, а која их је задесила као нека врста поетске правде. Данас Бошњаци воле да верују, слично заблудама које и ми имамо са идентитетом наших предака, да су "они" они Бошњани из средњег века на основу чињенице да је скоро целокупна муслиманска популација завршила тамо као последњој територији коју су држали Турци и на основу чињенице да су данас на територији Босне најбројнији народ. Али све то не мења истину, а она гласи да је у питању нација која има датум настанка у 1992. години и да још увек нема јасно формиран национални идентитет, нити једну једину целу генерацију која је рођена, одрасла, остарела и умрла у њој.

Да ли је нечији предак Србин или није, иако може донети поене, нажалост мало значи на поднебљу са народом који има памет и менталитет овакав какав има. Црна Гора - очити пример. Али погледајмо и мало ка унутра - то што су некоме и родитељи Срби, можда чак и мученици српства, не значи апсолутно ништа. И супротно: отац Басара и син Басара. Код Бошњака је интересантно да кад год се и међу њима роди сензибилна душа и надарени појединац, види и сам о чему се ради. Наше је само да погледамо какво тло припремамо и шта називамо српством. Наши преци су се постарали да Србин постане синоним за православца који је још од времена Душановог католике сматрао "полуверцима" и који свој идентитет базира на средњовековним српским православним краљевинама и судбином расејаних православаца који су се вековима одупирали католичењу и турчењу. То је, ипак, нешто у чему потомак католичке сиротиње, муслиманских трговаца, или католика у крајевима где и није било никог другог осим католика, неће себе пронаћи.

[Срндаћ]

@Тражитељ, слажем се са свиме осим са једним дијелом:

пре 54 минута, Тражитељ рече

Али све то не мења истину, а она гласи да је у питању нација која има датум настанка у 1992. години и да још увек нема јасно формиран национални идентитет, нити једну једину целу генерацију која је рођена, одрасла, остарела и умрла у њој.

Напротив, они имају засебан идентитет најмање 200 година, баш када је и почело опадање Османског царства. Истина, нису на основу тог идентитета се борили за слободу од Истанбула, него су се борили за спрјечавање реформи како би задржали своје привилегије. Али опет су током вођства Хусеин-капетана Градашчевића истицали своје Бошњаштво и након тога није било повратка. Нису ни данас потпуно формирана нација - то се слажем, јер још се нису сложили да ли желе бити Бошњаци-муслимани као један од народа у БиХ, или Босанци као људи из Босне.

Растрзани су између тога да не припадају Европи јер Европа не воли ислам - и између тога да су они стари европски народ (само мало их ту зеза чињеница да су вијековима нападали управо ту Европу...). Бусају се у груди средњевјековном Босном која везе са Србијом није имала, "Босанчица је босанско а не српско писмо!" али не дао Алах да почну писати ћирилицом јер је то "влашко писмо".

Пре сат времена, Тражитељ рече

и оно о чему се мало код нас прича, демографској катаклизми католика у БиХ, а која их је задесила као нека врста поетске правде.

Ја имам своју личну хипотезу око средњебосансих Хрвата да они заправо нису никакви Хрвати никада ни били - што се тиче биолошког поријекла, него да су управо баш они једни од ријетких издатака средњевјековних Бошњана католика, колико год их је већ мало било. Мислим, манастир у Фојници је један од најпрвих фрањевачких сједишта можда и буквално "од Кулина бана", а усред Босне (proper) се налази.

Мада, са друге стране то је више моје лично нагађање него неко добро потковано мишљење.

Пре сат времена, Тражитељ рече

Прича око Бошњака је јасна и ту је свака стратегија усмерена на то да се нешто докаже некоме ко је или трвдоглав и туп, или тврдоглав и покварен, осуђена на неуспех. Поента је да неко буде Србин зато што жели да буде Србин, а не зато што му неко споља доказује да су му преци од пре сто или двеста година можда били Срби.

Мене више занима шта се ту заиста издешавало. Од силних прича како су ови и они најчистији народи или једни постали од других на крају сам дошао од открића да су најчистији Срби заправо Бошњаци, а да су најпрви Бошњани заправо Срби (а Хрвате да не спомињем, јер некада заиста изгледа да је пола Хрватске биолошки потекло од других Словена. Ево, сад ми свира МИрослав Шкоро и његова "Вриједило је " о борби за Хрватсво, а у позадини пјесме се чују гусле...).

[Zayron]

 

Slované dnes obývají velkou část Evropy a světa, ale tak tomu nebylo vždy. Odkud Slované pocházejí a v co věřili?

Obsah videa: 1. Úvod 2. Dopad z Íránu 3. Dobytí Balkánského poloostrova 4. Víra v nadpřirozené bytosti 5. Zničení idolů 6. Závěr

https://www.youtube.com/watch?v=byONEV6i0VI

[Тихон]

Срби, народ најстарији. 

[Тражитељ]

Кад смо се већ дотакли преиспитивања и ствари за које смо сви убеђени да су се одиграле на један начин иако нас нико томе није експлицитно учио, нешто ми је пала на памет и Косовска битка 1389.

Наиме, знамо да је Косовски мит, односно Косовски Завет или Предање, почео да настаје тек у доба Деспотовине и да га нису састављали историчари на основу познатих чињеница, него народ у усменој предаји, на основу онога што је чуо од старијих генерација или од свештеника и да се формирао током наредних векова. Тако се, на пример, Турска тог времена назива "царством" и не знам каквом силом на земљи, а то је Турска постала тек у каснијим вековима. У време када је Мурат I постао султан, Турска је била једва нешто већа од Србије:

Imgur

IMGUR.COM

---

Post with 0 votes and 3 views.

 

У време Косовског боја, Турска је била доста већа, али и даље није била она сила какву замишљамо:

Imgur

IMGUR.COM

---

Post with 0 views.

Ове мапе су мој покушај обраде и бојења постојећих слика, јер овакво поређење још нисам нашао сликовито приказано. На њима су као јединствена територија приказане територије Лазара и Вука Бранковића. Пошто су у Косовском боју учествовали и српски одреди из Босне, снага српске војске је била још и јача у односу на обојену територију.

Ово ми паде на памет због неких недавних критика у јавности јер се Мурат I помињао као војни геније, али он је то управо и био, државу која је била реда величине Лазареве Моравске Србије је успео да територијално утростручи и удари темеље онога што ће Османска царевина касније постати.

Када се ово узме у обзир, чињеница да је српска војска низала успехе у борби против Турака и не делује толико невероватно, као ни чињеница да је Косовска битка била победа Србије на бојном пољу. "Пирова" додуше, али свеједно победа.

[Тражитељ]

Нешто ме не иде ово постављање слика, пробаћу поново:

 

 

Мапе садрже одређене неправилности, али није поента у прецизности него у оквирном приказу величине Турске на почетку Муратове владавине и након Косовског боја.