Jump to content

Тражитељ

Члан
  • Број садржаја

    959
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Пратилац

Скорашњи посетиоци профила

1579 посетилаца

Тражитељ's Achievements

  1. Тражитељ

    Ona se budi

    (Из једног видеа на американском језику) - Шта то значи "бити мушкарац"? - То значи да се подразумева да сам негативац. Да сам крив за ствари које су урадили други мушкарци а ја нисам урадио никад, а да их никад нису урадили преда мном како бих био у могућности да се томе супротставим. Значи да са 18 година морам да се пријавим у војни одсек како бих био послат у рат са којим се можда не слажем, а да ме шаље власт за коју нисам гласао. Значи да је моја улога да зарађујем, да радим више сати, да радим прековремено, да радим под опасним условима и да је мој живот потрошан. Значи да треба да штитим и поштујем жене и да ми се говори да то није довољно да бих био позитивац. Али да бих зауставио негативце, потребне су ми лидерске способности, компетитивност и агресивност - ствари за које ми говоре да су знаци токсичног маскулинитета. Значи да треба да се обраћам женама са "госпођо" и да ми у исто време жене у 20-им и раним 30-им говоре да је то увредљиво за њих и да их тиме називам старим. Значи да треба да женама придржавам врата и нудим се да носим тешке предмете уместо њих и да ми говоре да је то мизогинистички и да их тиме потцењујем као жене и тиме говорим да нису способне да се старају о себи. Значи да љубљење моје сопствене деце или проверавање да ли су пелене прљаве може бити протумачено као сексуално. Значи да ми је у случају развода готово гарантовано да ћу изгубити старатељство и да ће се моја родитељска улога свести на обезбеђивање дела моје плате. Значи да је једно од основних мерила према којем ме оцењују као особу то колико зарађујем, што може резултовати тешким случајевима депресије ако се нађем у позицији да останем незапослен, да се нађем у депресији и осећањима за која као дечак никад нисам имао подршку да их изразим. Значи и да ми упркос свему томе стално говоре како уживам користи патријархалног друштва, које нисам изградио у ништа већој мери него особе које ми то говоре. Примери које ми дају како живимо у патријархалном друштву су да од 535 чланова Конгреса већину чине мушкарци, или како је сваки председник САД био мушкарац, или како су већина милијардера мушкарци. Али свих тих мушкараца има мање од хиљаду, ја нисам милијардер, нисам члан Конгреса, а тих мање од хиљаду мушкараца имају врло мало тога заједничког са осталих 160 милиона мушкараца у овој земљи. Али најбитније од онога шта то значи бити мушкарац, значи да све особине које сам васпитан да поседујем, да будем јак, вођа, заштитник, данас их жене називају токсичном мушкошћу. И то ме мучи и збуњује веома јако, због тога што све те ствари којима су ме учили као младог дечака, томе ме је учила моја мајка. И то је такође тачно и за све моје пријатеље који су имали довољно среће да имају оца у својој породици - углавном су их васпитавале мајке.
  2. Смрт замишљам као најусамљенији тренутак када човек схвати да све што од тог тренутка помисли више неће имати коме то да каже, нити ће бити кога да то чује. Као у одлазећем возу, у некадашњим растанцима, кад није било мобилних телефона и када се вољени који те испраћају удаље толико да више не чују ни они тебе ни ти њих, па док се не изгубе и из видика одакле су немо махали. И да у том тренутку поново осетимо исти онај страх и исту ону усамљеност коју смо осећали као бебе, а заборавили на њу. А шта је после - не знам.
  3. Све може да изазове срчане проблеме, срчани проблеми су бр. 1. у нашој нацији и са вакцинама и без вакцина. Када бих видео човека који каже "Нећу да једем пржено, може да изазове срчане проблеме", "Нећу да ми данашњи дан прође без шетње, може да изазове срчане проблеме", "Нећу да попијем, може да изазове срчане проблеме", "Нећу да запалим, може да изазове срчане проблеме", "Нећу да остајем будан после 10 увече, може да изазове срчане проблеме" итд. итд. него овако, као она слика оне пуније жена која носи велику породичну пицу и диет кока колу. :)
  4. Парадокс "Ђоковић" Дрвље и камење од стране СПЦ на оне који иду на рекреативну јогу јер се "клањају хиндуистичким демонима", а Ђоковићу који је пропонент мистичке јоге и пењања кундалини змије уз кичму - Орден Светог Саве. Исто тако, што човек више мрзи СНС и Вучића, то више воли Ђоковића и прашта му што се грли и љуби са Вучићем - а Билбија "бот" јер му се Ђоковић попео на главу и као многим другима
  5. Тражитељ

    Рио Тинто

    Шта се догоди са Индијанцима који живе на нафтним налазиштима и не дозвољавају да се пашњаци са бизонима претворе у бушотине? Да ли је погрешно овако поставити ствари? На крају крајева, шта се догоди са човеком који има трошну кућу са успоменама на плацу који је неки инвеститор планирао за хотел? Ја сам вероватно луд, нагледао сам се прелепе нетакнуте природе и села која су зарасла у дивну траву пуну крпеља и змија, где зечеви и срндаћи скакућу, понекад прође и меда или лисица, а ноћу хучу сове и зричу зрикавци, док се свици не гасе до пред зору. Питање је, хоће ли зечеви и лисице да раде земљу, да уплаћују порез, док су потомци некадашњих житеља тих крајева по градовима, далеко од тог дивног чистог ваздуха? Не тврдим ништа, не заузимам се за ништа, само се питам...
  6. Наравно. Само да појасним за остале, ако нисам јасно написао зашто дајем овакве примере. Поента је да се човек понесе људски и праведно и да је сваки случај индивидуалан и има своје разлоге и породичну причу, да би на крају завршио као полна статистика "жена се одрекла у корист мушкарца" или обрнуто, а у позадини буде нека сасвим логична прича где би свако поштен тако урадио,
  7. Мислио сам на сценарио на сестра наследи сестру и по тренутним законима би под овим условима имала право. По новим законима, куповина стана се аутоматски књижи као брачна тековина која припада обома, а супруг да би писао жену као искључивог власника мора да да сагласност оверену код јавног бележника да није у питању брачна имовина, него искључиво њена имовина. Људи раде такве ствари да би нпр. узели повраћај ПДВ.
  8. Е, извини Ако је у брзини испало глупо, питао сам хипотетички, није било упућено ником лично на теми. Извини ако се надовезало на твоју поруку, нисам на то обраћао пажњу
  9. Или овај пример: Ваша сестра, са којом нисте у добрим односима, и зет купују стан и они се договоре да га пишу 100% на вашу сестру, како би добили повраћај ПДВ. Након тога, ваша сестра умре и појавите се ви као равноправан наследник са њеним мужем. Њен муж је више зарађивао него она и из своје уштеђевине је платио учешће, опремио стан и преузео исплату кредита. И сад се ви појављујете као неко ко је законски власник половине тога. Да ли дозвољавате зету да буде власник, уз неки евентуалан договор? Или законски терате да узмете свој део, па до продаје стана или усељавања у њега? Уз то сте Српкиња и знате да ћете ући у статистику као жена у Србији која се одрекла своје имовине у корист патријархалног мушког зета.
  10. Да си, хипотетички, рођена у сиромашној кући на селу, школовала се, отишла у град, родитељи одвајали себи од уста да ти станеш на ноге, па на крају постала финансијски јака, имаш авионе-камионе, купила два стана, један себи, а један да издајеш... А на селу остао најстарији брат, однеговао родитеље, ради и мучи се, школује децу и сам, има болесну ћеркицу, трошкова на све стране, а родитељи умрли... и сад сте вас двоје на оставинској расправи. Ти урадиш следеће: а) пишеш себе као 50% власника куће на селу. Нека он и његова жена и деца знају да је половина тога твоје, да се не опусте превише б) зовеш проценитеља и тражиш од брата да ти плати пола куће в) зовеш извршитеља да се кућа прода на аукцији, па узмеш пола г) одрекнеш се свог дела куће у корист брата и снајке, али уз неки договор да нпр. добијеш нешто покретно
  11. Који су то конкретни примери, које ми који смо тренутно на теми, можемо да наведемо из своје околине а да су срамотни, патријархални и остало наведено? За смрти и оставинске расправе у мојој околини, редовно се све дели, често и на скандалозан начин, судом и уз свађе. Нисам прочитао сваку поједину поруку, али тема је започета анализом која посматра кроз полну визуру, дакле не посматра ништа друго у власништву осим пола ("88 % власника кућа на селу су мушкарци, 84 % власника земље су мушкарци") а то се не може тако гледати. Шта ако ја живим у породичној кући која је остала од мојих родитеља, зашто је ту "патријархално" ако ја будем уписан као власник, а не моја супруга? Такође, по закону се новостечена имовина у браку књижи на обоје, али исто тако и пореска решења стижу на обоје итд. Мени ово углавном делује као брига о туђој бризи, људи које не познајемо и о којима не знамо ништа, него само на основу тога да ли смо ми мушкарац или жена, узмемо да се солидаришемо са неким статистичким мушкарцима и женама у случајевима о којима не знамо ништа. Ево и сам кажеш, шта у случајевима кад она мисли да "тако треба" - сад ће неко да је учи шта она треба да мисли, да би се уклапала у нечију визију жене. Како на селу неко може да остане бескућник или да живи "на контејнеру" због тога што не упише себи део куће у којој не живи? Од чега је живео пре смрти власника? Шта да ради са, нпр., трећином куће у селу на 200 километара? Да држи у свом власништву, па да му стиже годишњи порез као чист губитак? Да зове проценитеља, па да од оног ко живи тамо тражи трећину цене? Шта ако тај нема новца, да преда предмет суду, па да се продаје "на добош" у бесцење, како би добила 1/3 цене на аукцији, а брата избацила на улицу? Јако много има индивидуалних случајева, поента је да постоји закон, треба помоћи људима да не испадну преварени, али јак скептицизам имам према тома да у породици Икс о којој не знам апсолутно ништа, ни ко је колико добио од родитеља, ни ко је колико бринуо о родитељима, ни ко колико тренутно има, да ли је болестан итд. судим само на основу тога да као мушкарац а приори навијам за мушку страну у причи, а да неко ко је жена а приори навија за жену у тој причи. Шта ако је брат удовац, има ћерку са леукемијом и другу ћерку која би да се школује, црнчи од јутра до сутра и неко му сад тражи да плати 5.000 евра за део куће у којој живи, а наговара власника тог дела да не сме тога да се одрекне јер је то "патријархат".
  12. И без везе је ово сводити на питање права жена. Ево, замислите ове две ситуације: 1. Остарели родитељи живе у стану у граду, имају два сина и ћерку. Синови живе којегде, не обилазе родитеље, ћерка их обилази и негује свакодневно, негује у болести и родитељи умру. Не знам ни за један пример где би се у оваквој ситуацији на оставинској расправи ћерка одрекла свог права на део стана. 2. Родитељи на селу имају сина и две ћерке. Син је, по традицији, остао у кући на селу, заједно са снајком однеговао родитеље до смрти, док су се ћерке удале у друга места и обилазиле родитеље једном-двапут годишње и такође живе у кућама на имањима. Сестре се договоре да не потражују своје 1/3 родитељске куће, већ се тога одричу у корист брата. Такође се одричу и свог дела земље и имања јер физички не могу то да обрађују, а само имање не доноси толику зараду да брат може да откупи њихов део, а не желе да отуђују и продају. - Да ли су њих две "заостале" и "затуцане" патријархалне Српкиње ако се одлуче за тако нешто?
  13. Ја се такође чудим да је то нека масовна појава. Не сумњам да постоји, али у мом искуству се углавном све дели равноправно, чак се и суде и зову адвокате и извршитеље.
  14. На форуму смо, па можда неко из Цркве одговори... макар и анонимно: Колико се Луча микрокозма посматра као јерес? Око ње је углавном подигнут зид ћутања, каже се само да је "филозофско-религијски спев" и не иде даље од тога. Луча описује рат анђела и пад Сатане са Небеса. Каже како су постојале четири армије (а не три) предвођене са четири арханђела: Михаилом, Гаврилом, Сатаном и Адамом. Дакле, Адама приказује као арханђела, а Адамова анђеоска војска смо сви ми, људи. Адам је био савезник Сатане и борба је била неизвесна, али је последњег дана Адам прешао на страну Михаила и Гаврила, а Сатана је побеђен, сатанини анђели су постали демони и прогнани су у поднебесје, док је Адаму и Адамовим анђелима одређена казна да проживе живот као људи, без сећања на своје анђеоско порекло, па да се након тога суди ко је за рај а ко за пакао. Због тога су и Сатана и демони толико љути на људе јер их доживљавају као издајнике, а у самој Адамовој војсци је било и анђела који су били за Сатану и анђела који су били за Михаила и Гаврила, па зато треба да проживимо живот као људи на земљи, да се види ко је чији.
×
×
  • Креирај ново...