Jump to content

Treba li se izbaciti mašta iz molitve?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 165
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

молитва, има ту једна област, кад се молиш, а неизвесно је ако се деси то што ти у је молитви надано, на који начин ће се десити, у ком времену, на ком месту...и ту мислим да човек надограђује  својим жељама, ствара представу...најћешче буде да се деси, али не формом представе коју смо сами зацртали, некад као детаљ, а некад и као след догађаја са фантастичним мотивима( онда имају и којекаве визије, приказања лажна, срећемм то  последње време у разговору са људима...мало мало, па ето њима неког светитеља или сама Пречиста се јави, или ангел...и сити се изразговарају молитељ и визија његова)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

молитва, има ту једна област, кад се молиш, а неизвесно је ако се деси то што ти у је молитви надано, на који начин ће се десити, у ком времену, на ком месту...и ту мислим да човек надограђује  својим жељама, ствара представу...најћешче буде да се деси, али не формом представе коју смо сами зацртали, некад као детаљ, а некад и као след догађаја са фантастичним мотивима( онда имају и којекаве визије, приказања лажна, срећемм то  последње време у разговору са људима...мало мало, па ето њима неког светитеља или сама Пречиста се јави, или ангел...и сити се изразговарају молитељ и визија његова)

Увјек је то тако и када разговарамо са стварним ближњим, ми углавном разговарамо са својим представама, када гледамо свјет ми видимо само нашу представу о њему, било да је она системска - свјетоназор, било да је нека оргинална (лудачка).

Међу људима је непремостив јаз који само Христос може да премости, када би на било који други начин било могуће остварити заједницу у којој други не би био сведен на објекат или средство - Христос не би ни био потребан.

Христа у тјелу оприсутњује Утјешитељ, нема лакшег пута - ни до другог, ни до себе ни до природе.

То што су ти путеви понекад затворени је посљедица наше неподобности и сва сурогат решења су странпутице, а то што су ти путеви понекад отворени то је знак милости Божије, али и наше спремности да одбацимо све (па и сам ум и све његове представе), да би стекли богопознање.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пошто видим да се неки фатају за умјетности, као професиобалац и академски сликар, односно дипломирани иконописац, морам да кажем да постоје многи правци и којима је забрањено замишљање: иконографија, реализам, надрелазиам, супраматизам, енформел...али може у кичу као екстремно примитивном и потпуно некритичком и неисторијском поимању слике.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 6 months later...

Da li postoje molitve u kojima pravoslavci mogu koristiti maštu?

 

 

Budući da krunica zahtjeva razmatranje otastava iz Svetoga Pisma a to znači uključivanje i mašte bilo bi protiv duha pravoslavnog molenja gdje se ista mora isključiti.

(Katekizam nas poučava zašto je važno razmatranje: „Ono pokreće misao, maštu, osjećanje i želje. To je pokretanje nužno da se produbi vjersko uvjerenje, da se potakne obraćenje srca i ojača volja da slijedi Krista“ (KKC, br. 2708))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Znajte da um, silazeći u srce, prolazi kroz dva mitarstva, da bi se sjedinio sa srcem. Prvo je mitarstvo umišljanja-mašte, a drugo je mitarstvo razuma pred dverima srca. Mudar čovek ih prelazi u trenu.

Najkraći zakon molitve jeste da ne umišljaš ništa dok se moliš.

Kod mitarstva razuma susreću naš um teolozi tame i filosofi pakla i navode um na duhovna razmatranja. 

Đavo zvani teolog tame i filosof pakla ima za cilj da našem umu zada teologisanje. I on na molitvi privodi celo Sveto Pismo, ako hoćeš - jer je on stari teolog i zna ga naizust. Samo da se ne moliš! On zna da ga molitva sažiže.

                                                                                                                                                                                                                                   Starac Kleopa 

 

Kada se moliš nemoj teologisati, jer ti se demoni rugaju! Kada se moliš treba da imaš srce skrušeno, bol srca zbog grehova i smirenje.

                                                                                                                                                                                                                                     Sveti Jovan Zlatoust

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Вукашин рече

Znajte da um, silazeći u srce, prolazi kroz dva mitarstva, da bi se sjedinio sa srcem. Prvo je mitarstvo umišljanja-mašte, a drugo je mitarstvo razuma pred dverima srca. Mudar čovek ih prelazi u trenu.

Najkraći zakon molitve jeste da ne umišljaš ništa dok se moliš.

Kod mitarstva razuma susreću naš um teolozi tame i filosofi pakla i navode um na duhovna razmatranja. 

Đavo zvani teolog tame i filosof pakla ima za cilj da našem umu zada teologisanje. I on na molitvi privodi celo Sveto Pismo, ako hoćeš - jer je on stari teolog i zna ga naizust. samo da se ne moliš! On zna da ga molitva sažiže.

                                                                                                                                                                                                                                   Starac Kleopa 

 

Kada se moliš nemoj teologisati, jer ti se demoni rugaju! Kada se moliš treba da imaš srce skrušeno, bol srca zbog grehova i smirenje.

                                                                                                                                                                                                                                     Sveti Jovan Zlatoust

 

 

Govorimo o krunicu gdje se razmatraju otajstva....npr.  ...razapinjanje Isusa .

Dok molimo 10 zdravo Marija mi razmatramo to otajstvo razmišljajući o događajima iz Svetoga Pisma.

Ili npr. dok čitaš sveto Pismo i razmatraš ti normalno i razmatraš te događaje.

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 минута, kopitar рече

Govorimo o krunicu gdje se razmatraju otajstva....npr.  ...razapinjanje Isusa .

Dok molimo 10 zdravo Marija mi razmatramo to otajstvo razmišljajući o događajima iz Svetoga Pisma.

Ili npr. dok čitaš sveto Pismo i razmatraš ti normalno i razmatraš te događaje.

 

 

 

 

 

 

Najteže je čoveku svoj um razapeti na krst :D

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, kopitar рече

Govorimo o krunicu gdje se razmatraju otajstva....npr.  ...razapinjanje Isusa .

Dok molimo 10 zdravo Marija mi razmatramo to otajstvo razmišljajući o događajima iz Svetoga Pisma.

Ili npr. dok čitaš sveto Pismo i razmatraš ti normalno i razmatraš te događaje.

 

Кад већ пушташ филмове, шта фали да пустиш како се Муса пејгамбер вазноси, или неки порнић, тамо има  доста"о мој боже, о мај боооже".

Слушај Аву каже гријех је замишљати а не онанисати!

Ти кад тако замишљаш, не може до тебе допријети ни човјек, мора прво да те "пробуди", дозове, а то што видиш везе нема са објавом то су твоје пројекције, не треба ти Бог за то. Он је предмет манипулације твоје свијести.

Да би ти се можда Бог објавио или да би имамо било какво духовно искуство, мораш то да бациш те психолошке филмове и будеш што чешће у стању чекања. Немој да "ствараш" Бога...

@Александар Милојков видиш ли живи примјер како исхођење из Сина изгледа у економији, односно антропологији.

Човјек из себе пушта (исходи) филмове и вјерује да му је то благословено, а што да не, јер њему је могуће да Дух Свети кроз њега који тијело Христово надахњује те филмове. :slikanje:

А ви сте свете трезвене оце, назвали психолозима, у име неке  склепане онтологије.:kriminalac:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 22.2.2020. at 12:12, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Пошто видим да се неки фатају за умјетности, као професиобалац и академски сликар, односно дипломирани иконописац, морам да кажем да постоје многи правци и којима је забрањено замишљање: иконографија, реализам, надрелазиам, супраматизам, енформел...али може у кичу као екстремно примитивном и потпуно некритичком и неисторијском поимању слике.

 

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

 

Kako se tebi čini ovo fresko-slikarstvo Arsenija Boke. Reč je o crkvi u jednom selu blizu Bukurešta - Draganescu.

 

Imaš gomilu video materijala na ovu temu na yt, da ne kačim više lenkova, pa pogledaj.

 

Sigurno je da nije sve kanonski. Posebno su zanimljive predstave savremenog sveta i paklenih muka. Neki likovi kao da su iz stripa, ali sa druge strane, ne ostavljaju te ravnodušnim. One likove demona kao da je svojim očima glledao. Zanimljiv je i prikaz savremenog čoveka u fotelji koji se okružio zemaljskim dobrima i ništa mu više ne treba...

Radi se o ozbiljnom čoveku - svetitelju, koji je više od godinu proveo na 1000-1500 m u pećini 1x2, koju je sam izdubio. Kasnije bio iguman, pa ga čekali progoni, klevete i na kraju je ostao i bez mogućnosti da služi. Čak su ga i crkvene vlasti odbacile, ostao je sa nekom bednom penzijicom da oslikava crkve do smrti. Slična sudbina kao sveti Nektarije. Danas je njegov grob najposećenije mesto hodočašća u Rumuniji. Pored teološkog završio je i neki likovni faks kasnije. 

Čudotvorac i za života. Za vreme robije, radio je na kopanju nekog kanala. Kažu da je jednog dana, pošto je do podne ispunio dnevnu normu, pitao zapovednika da odmori. Ovaj mu to odobrio. Kad je došlo vreme da se pakuje i vraća u baraku, nastala je pometnja, zato što ga nije nigde bilo. Kako je nestao, tako se tog dana pojavio pred polazak. Kažu da je potvrdjeno da se tog dana nalazio na sahrani svoje majke u selu udaljenom 400 km od mesta zatočeništva.

Dakle, imao je veliku slobodu pred Bogom i ovo je slikao pred kraj zemaljskog puta. Nije neko željan pažnje. Meni se svidja, ali svakako da nije sve po kanonima i bilo je sigurno mnogo polemike oko ovih slika. Kažu da je ovu crkvu oslikavao 15 god.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Кад већ пушташ филмове, шта фали да пустиш како се Муса пејгамбер вазноси, или неки порнић, тамо има  доста"о мој боже, о мај боооже".

Слушај Аву каже гријех је замишљати а не онанисати!

Ти кад тако замишљаш, не може до тебе допријети ни човјек, мора прво да те "пробуди", дозове, а то што видиш везе нема са објавом то су твоје пројекције, не треба ти Бог за то. Он је предмет манипулације твоје свијести.

Да би ти се можда Бог објавио или да би имамо било какво духовно искуство, мораш то да бациш те психолошке филмове и будеш што чешће у стању чекања. Немој да "ствараш" Бога...

@Александар Милојков видиш ли живи примјер како исхођење из Сина изгледа у економији, односно антропологији.

Човјек из себе пушта (исходи) филмове и вјерује да му је то благословено, а што да не, јер њему је могуће да Дух Свети кроз њега који тијело Христово надахњује те филмове. :slikanje:

 

Verovatno jeresi tako nastaju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Вукашин рече

Verovatno jeresi tako nastaju.

Onda je i Augustin bio u jeresi.

 

Korijeni biblijskog promišljanja i tumačenja potječu od Origena u 3. stoljeću, nakon čega je sv. Ambrozije prenio nauk na svetog Augustina.[9] Redovnička praksa Lectio Divine postoji od 6. stoljeća i prakticirao ju sv. Benedikt, a zatim je formalizirana kao proces u četiri koraka od strane kartuzijanskog redovnika Guiga II. tijekom 12. stoljeća. U 20. stoljeću, konstitucija Dei Verbum Drugoga vatikanskog koncila preporučuje Lectio Divinu široj javnosti, a njenu važnost potvrdio je papa Benedikt XVI. na početku 21. stoljeća.[10]

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, kopitar рече

preporučuje Lectio Divinu široj javnosti

Немам ништа против као филмофил:dobro:, људи се мало фурају, нафуравају трипују, ложе...визуелизују..али визије отаца су сасвим друга ствар!

Платонизам, самим тим и Ориген и вјероватно Августин, мисле нешто друго, платонистичка идеја, слика, "представа" свјетли, траг тога имамо у "лумен натурале", чак Његош са "свијетлом идејом" "лучом микорокозмом"  је ближи Палами, који би се условно могао назвати платонизујућим у овом смислу.

Нововјековна идеја, и идеализам, су сасвим другачији, то су представе и појмови без властите свјетлости, обасјани једино умом (лумен натурале).

Дакле проблем са овим замишљањима је што су у тами мозга, затворених очију створени нашом вољом и умом, док би било боље да су на свјетлу дана (параноја) или најбоље у нествореном свјетлу "трезвене" - "те идеје" могу да се повежу са "објавом" и да преобразе, а ове мождане само да набеде, уфурају, индоктринирају.

Сликовит је однос слике и текста, са иконома се прича, а овде слике описују текст. Мислим да је и то неки далеки одјек различите тријадологије, једина слика која у КЦ има статус иконе је папа, све остало само описује, декорише...

У ПЦ све је нека икона, а декорација јерес.

Метафизика посеже за тим идејама, али лишеним свјетлости зато нема живот, него метастазира на човјеку.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цитат

Свет човечије воље и уобразиље јесте свет „привидних“ истина. Овај свет (воље и уобразиље) заједнички је и човеку и палим демонима, и зато је уобразиља спроводник демонске енергије.
Демонске слике, као и слике које ствара сам човек, могу утицати на човека мењајући његов лик или преображавајући га. Али, једно је неизбежно: свака слика коју ствара сам човек, или коју му потурају демони, а са којом се он у души саглашава, изопачава његов духовни лик, створен по Божијем образу и подобију. Ово „стваралаштво“ на свом крајњем ступњу доводи до самообожења твари, тј. тврђења да се Божанско начело налази у самој човековој природи. Услед тога природна религија, тј. религија човечијег разума, на један кобан начин добија пантеистички карактер.

Цитат

И људске и демонске слике задобијају понекад веома велику силу, премда не стога што су реалне у потпуном смислу речи, као што је реална Божанска сила која ствара ни из чега, већ стога што се човечија воља опредељује за њих. Једино тада је оне формирају. Међутим, Господ ослобађа од власти страсти и маштања оне који се кају. Хришћанин који је ослобођен од њих, подсмева се њиховој (не)моћи

Софроније Сахаров

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...