Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

[Zoran Đurović]

Из једног Јустиновог житија: "Сада се он прави јуродив и има везе с ђаволима"...

[Zoran Đurović]

Преп. Пајсије:

Блажени су они који су рођени луди, јер ће као лудима да им се суди, и тако ће без пасоша ући у Рај.

Али, блажени су и три пута блажени веома паметни људи, који се ради Христове љубави праве лудима и тиме исмевају светску сујету. Ова њихова лудост Христа ради више вреди од свег знања и мудрости мудраца целог овог света. 

[Вукашин]

Цитат

Када стиже у Рим он се распитиваше ко је у том граду највећи подвижник или подвижница. Између осталих он се срете са неким Домнином, учеником Оригеновим, човеком који је чинио чудеса. Сусревши се са њим и поучивши се од њега, јер се овај човек одликовао и врлинским животом и знањем, Серапион се распита и дознаде од њега кога још ту има од подвижника или подвижница. Дознаде тако и за једну девојку – усамљеницу, која већ годинама живи затворена у својој келији и ни с ким се за то време није видела. Дознавши где она живи, он отиде тамо и рече старици која јој је прислуживала: „Реци девственици да један монах жели по сваку цену да је види“. Старица му одговори да се она за дуги низ година није ни с ким виђала. Но он јој понова рече: „Кажи јој да је потребно да се с њом видим, јер ме Бог послао к њој“. Али старица не хтеде да чује. После чекања од три дана, он је најзад виде, и упита је: „Зашто ти седиш овде?“ Она му одговори: „Ја не седим већ путујем“. „Куда путујеш?“ упита је Серапион. „Ка Богу“, одговори му девственица. „Јеси ли жива или си умрла?“ упита је он. „Верујем у Бога да сам умрла за свет, одговори она; јер ко живи по телу – неће отићи Богу“. Када то чу, блажени Серапион јој рече: „Ако је тако, онда, да би ме уверила да си умрла за свет, учини оно што ја будем учинио“. Одговори му она: „Нареди ми оно што је могуће, и ја ћу учинити“. Он јој рече: „Мртвоме као што си ти све је могуће осим безбожности“. Затим јој рече: „Изађи и прођи међ светом“. Она му одговори: „Двадесет и пета је година како ја не изађох, и зашто сада да изађем?“ На то јој он одговори: „Ако си умрла за свет и свет за тебе, онда ти је исто изаћи или не изаћи. Хајде дакле, изађи“. И девственица изађе. А када дође до једне цркве и уђе у њу, рече јој блажени Серапион у цркви: „Ако заиста желиш да ме увериш да си умрла и да више не живиш да људима угађаш, учини оно што ћу ја учинити и тада ћу видети да си заиста умрла за свет“. А девственица рече: „Шта хоћеш да учиним?“ „Свуци са себе све своје хаљине, као ја, рече Серапион, метни их на своје раме и прођи посред града, а ја ћу без стида ићи испред тебе у истом виду“. Она му на то рече: „Ако то учиним ја ћу саблазнити многе таквом непристојношћу; и још ће рећи да сам полудела или бесомучна“. Он јој одговори: „Шта се тебе тиче ако буду рекли да си луда или бесомучна? Ти рече да си умрла за њих; а мртвога се не тиче када га ко грди или исмева“. Тада му рече девственица: „Молим те, нареди ми да учиним макоји други подвиг, јер ја не желим да дођем до тог степена“. Онда јој бестрасни Серапион рече: „Видиш, дакле сестро, и немој више да о себи високо мислиш као да си светија од свију, и као да си умрла за овај свет. Дознала си сада да си жива за овај свет и да људима угађаш. Ја сам од тебе савршенији, и на делу доказујем да сам умро за свет, јер ово могу бестрасно и не стидећи се учинити“. – Пошто је тако поучи смиреноумљу и сломи њену гордост, блажени Серапион је остави и отиде.

Prepodobni Serapion Sindonit

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Вукашин рече

„Видиш, дакле сестро, и немој више да о себи високо мислиш као да си светија од свију, и као да си умрла за овај свет. Дознала си сада да си жива за овај свет и да људима угађаш. Ја сам од тебе савршенији, и на делу доказујем да сам умро за свет, јер ово могу бестрасно и не стидећи се учинити“. – Пошто је тако поучи смиреноумљу и сломи њену гордост, блажени Серапион је остави и отиде.

Да, ово је сјајно, читах као млад. Фаца је себе ладно продао у робље!:))) 

Шта мислиш шта би Ава урадио да га ово пита Серапион? Али би опет Роћко, наш стручњак за светост, рекао: Која будала... Из гордости је спреман и го да се скине! - А овде се годинама скидам, не на улици, јер би ме ухапсили, него на форуму.  

[Zoran Đurović]

Гарант се овде, на Поукама, више читају Житија него на Светосављу!

[Вукашин]

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Да, ово је сјајно, читах као млад. Фаца је себе ладно продао у робље!:))) 

Шта мислиш шта би Ава урадио да га ово пита Серапион? Али би опет Роћко, наш стручњак за светост, рекао: Која будала... Из гордости је спреман и го да се скине! - А овде се годинама скидам, не на улици, јер би ме ухапсили, него на форуму.  

I otišao u glumačku trupu, u leglo bluda i razvrata  

[Вукашин]

Цитат

Sveti Vitali je bio monah Manastira Svetog Seridusa, i došao je u Aleksandriju u vreme Patrijarha Svetog Jovana Milostivog (Novembar 12). 
 
Kada mu je bilo 60 godina uzeo je na sebe veliki podvig, zapisao je imena svih prostitutki iz Aleksandrije i počeo da se moli za njih. 
 
Radio je od jutra do mraka. Uveče bi kupio pasulj koji bi jeo posle zalaska sunca. A ostatak novca bi dao po jednoj prostitutki kod koje je išao uveče. Svake noći bi odlazio kod jedne prostitutke i govorio joj:"Molim vas uzmite ovaj novac i ne grešita nisakim večeras." Onda bi ostajao sa prostitutkom u njenoj sobi. Dok je ona spavala, Starac bi se celu noć molio i čitao bi Psalme, a ujutro bi tiho otišao. 
 
Ovo je radio svakog dana i tako je posetio sve prostitutke u Aleksandriji, ali bi im govorio da nikome ne pričaju šta on radi. Aleksandrijski stanovnici su se ljutili na monaha i mrzeli ga jer nisu znali istinu. On je sve trpeo i samo ih je molio da nikoga ne osuđuju. 
 
Svete molitve Svetog Vitalija su spasile mnoge pale žene. Neke od njih su otišle u manastir, neke su se udale, a neke su našle pošten posao. Ali, bilo im je zabranjeno da kažu bilo kome zašto su promenili način svog života. Bile su vezane obećanjem koje su dale Svetom Vitaliju. Kada je jedna od žena prekršila obećanje i počela da brani Svetog Vitalija pred ljudima Aleksandrije, pala je u demonsko ludilo. Nakon ovoga, ljudi Aleksandrije nisu imali više nikakve sumnje u grehove monaha. 

 

[Вукашин]

Цитат

Jednom, dok je izlazio iz javne kuće, monah je sreo mladića koji je krenuo u javnu kuću. Mladić je udario šamar Svetoim Vitaliju i rekao mu da bruka Ime Hristovo. A monah mu je odgovorio:"Veruj mi, posle mene, ti ćeš takođe dobiti šamar, o kome će cela Aleksandrija čuti."
Nakon određenog vremena Sveti Vitali se upokojio u jednoj maloj keliji. Tog momenta kada se upokojio, strašni demon se pojavio mladiću, koji je udario Svetog Vitalija, i udario šamar mladiću rekavši:"Ovo je šamar Svetog Vitalija." Mladića je zahvatilo demonsko ludilo. Bacao se na zemlju, cepao svoju odeću, i vikao i sveg glasa, pa se mnogo ljudi okupilo.  

 

[Вукашин]

Цитат

Kada je konačno došao pameti nakon nekoliko sati, otrčao je brzo do kelije Svetog Vitalija: "Smiluj se na mene slugo Božji, jer sam sgrešio tebi." Tada je svima ispričao šta se tačno dogodilo kada je prvi put sreo Svetog Vitalija. Onda je mladić pokucao na vrata, ali nije dobio odgovor. Kada su razvalili vrata videli su da se monah upokojio na kolenima ispred ikone. U svojoj ruci držao je papir na kome je pisalo: "Ljudi Aleksandrije, ne sudite pre vremena, dok ne dođe Gospod, Pravedni Sudija."

 

[Vladan :::.]

пре 19 часа, Zoran Đurović рече

Житије је кратко, можете га прочитати за 5 минута. http://www.dioceseserbe.org/spc-saints/prepodobna-isidora-jurodiva 

Цитат

Пошто блажена Исидора проведе много година у таквим суровим подвизима, би о њој откривење од Бога преподобном оцу Питириму, човеку светом и веома врлинском који живљаше у Порфиритској пустињи. Овом светом отшелнику претстаде анђео Господњи и рече: Зашто се поносиш својим подвизима као благочестив, живећи у таквом месту? Хоћеш ли да видиш жену благочестивију од тебе? Отиди у женски Тавениски манастир, и тамо ћеш наћи једну сестру која носи круну на глави. Она је боља од тебе, јер иако се непрестано носи са толиком гомилом, и служи свима на разне начине, и мада је сви презиру, она ипак никада не отступа срцем од Бога. А ти, седећи овде и никада не живевши у свету, блудиш мислима по градовима.

Ауу.. како је анђео обрисао патос са светим Питиримом, да се смири... "Да се не похвали ни једно тијело пред Богом."
 

[Родољуб Лазић]

Затрпавањем цитатима хоће се доказати смешна тврдња како су свети били људи који су уживали у самопромовисању и похвалама околине...  Примери наравно захтевају и контекст и одговарајуће тумачење. Већина само на неки посредан начин указују да се то што је цитирано може протумачити као хвалисање. Завлачити се у расправу да пример не доказује то што би Ђуровић желео води у све нове и нове лавиринте, а  за то немам ни времена нои потребе.

Насупрот томе ево како то изгледа у потпуно јасном и одређеном примеру старца Пајсија Светогорца, како он говори и размишља о себи, али и уопште о смирењу:

Он је дубоко проживљавао тајну смирења и његов ум је рађао смирене мисли и речи. Себе је називао „недовршеним“, „слинавим“, „сељаком“, „изгубљеним“, „страшилом“, „неписменим“, „малоумним“ итд.

Старац беше строг и грдио је оне који су хтели да га светлопишу [фотографишу], да му сниме глас или који су причали о њему. Кад би му показивали његов светлопис, он је тражио наводно да га види и цепао га. Касете на којима су га кришом снимали спаљивао је у пећи. Некоме, ко је тражио благослов да напише чланак о њему, он је одговорио: „Какве ли смешне ствари? Са мном немој да се бавиш, нити да пишеш нешто, уколико желиш да говоримо „добар дан“ један другоме“. Једном монаху, кога је често примао и који му је помагао, дао је епитимију да га три године не посећује кад је сазнао да прича о њему. У Суротију га је неко назвао светим, услед чега је бризнуо у плач. 

Старац је писао: „Блажени су они који се радују када их неправедно осуђују, а не када их хвале за њихов врлински живот. У реченом се налазе знаци светости“[4]. Стога се он радовао када је слушао осуде против себе. Једним поводом је некоме рекао: „Брукај ме. Можеш ли да ме брукаш“.
Сусрећући посетиоце на путу, неки други монах је говорио: „Зашто идете код тог Пајсија“. И почињао би да ређа осуде. Старац је дознао, али се није секирао и није тражио објашњења.

Старац је желео да га смирење прати и после његовог упокојења. Некоме је исповедио пре свог упокојења: „Када умрем, баците ме у корито свете Параскеве да ме поједу пси“. Раније је рекао: „Молио бих се да моје кости буду црне како би свет рекао: „Ето какав је био Пајсије“.

Многи су старца поштовали као светог. Други, незнатан број, осуђивали су га као врача. Он је одговарао са самосвешћу:

„Нисам ни свет, ни врач. Ја сам грешан човек, који покушава да се бори. У васиони видим себе као једну честицу прашине. Кад би макар била чиста“.

 

Старац је причао: „Говорећи да су грешни, свети су веровали у речено. Њихове духовне очи су постале као микроскопи, те су и сасвим ситне своје преступе видели као велике“.

 

Онај ко би чуо старца како говори о себи, стекао би утисак да је велики грешник. Он је снажно доживљавао покајање, али је у себи имао утеху и радост, која се преливала.
Његово покајање беше пламено, услед чега је осећао потребу да се стално исповеда. 

„Шта радим овде? Тражим од Бога да упознам себе. Уколико упознам себе, имаћу покајање. Уколико дође покајање, доћи ће смирење, а затим благодат. Стога тражим покајање, покајање, покајање. Потом Бог шаље своју благодат““.

Једном је старца посетио неки посетилац и упитао га „о духовним и наднебеским“ [стварима]. Старац му је, пак, наглашавао значај покајања и смирења. Његов саговорник је опет покушао да га наведе да говори о благодатним даровима и духовним стањима. Међутим, старац је поново причао о покајању. Саговорник се скоро разочарао, будући да је био много слушао о старчевој светости и благодатним даровима, док му је он причао само о покајању.

 

Јасно да јасније бити не може. Пријатан дан свима.

 

 

 

 

[grigorije22]

пре 16 минута, Родољуб Лазић рече

Затрпавањем цитатима хоће се доказати смешна тврдња како су свети били људи који су уживали у самопромовисању и похвалама околине...  Примери наравно захтевају и контекст и одговарајуће тумачење. Већина само на неки посредан начин указују да се то што је цитирано може протумачити као хвалисање. Завлачити се у расправу да пример не доказује то што би Ђуровић желео води у све нове и нове лавиринте, а  за то немам ни времена нои потребе.

Насупрот томе ево како то изгледа у потпуно јасном и одређеном примеру старца Пајсија Светогорца, како он говори и размишља о себи, али и уопште о смирењу:

Он је дубоко проживљавао тајну смирења и његов ум је рађао смирене мисли и речи. Себе је називао „недовршеним“, „слинавим“, „сељаком“, „изгубљеним“, „страшилом“, „неписменим“, „малоумним“ итд.

Старац беше строг и грдио је оне који су хтели да га светлопишу [фотографишу], да му сниме глас или који су причали о њему. Кад би му показивали његов светлопис, он је тражио наводно да га види и цепао га. Касете на којима су га кришом снимали спаљивао је у пећи. Некоме, ко је тражио благослов да напише чланак о њему, он је одговорио: „Какве ли смешне ствари? Са мном немој да се бавиш, нити да пишеш нешто, уколико желиш да говоримо „добар дан“ један другоме“. Једном монаху, кога је често примао и који му је помагао, дао је епитимију да га три године не посећује кад је сазнао да прича о њему. У Суротију га је неко назвао светим, услед чега је бризнуо у плач. 

Старац је писао: „Блажени су они који се радују када их неправедно осуђују, а не када их хвале за њихов врлински живот. У реченом се налазе знаци светости“[4]. Стога се он радовао када је слушао осуде против себе. Једним поводом је некоме рекао: „Брукај ме. Можеш ли да ме брукаш“.
Сусрећући посетиоце на путу, неки други монах је говорио: „Зашто идете код тог Пајсија“. И почињао би да ређа осуде. Старац је дознао, али се није секирао и није тражио објашњења.

Старац је желео да га смирење прати и после његовог упокојења. Некоме је исповедио пре свог упокојења: „Када умрем, баците ме у корито свете Параскеве да ме поједу пси“. Раније је рекао: „Молио бих се да моје кости буду црне како би свет рекао: „Ето какав је био Пајсије“.

Многи су старца поштовали као светог. Други, незнатан број, осуђивали су га као врача. Он је одговарао са самосвешћу:

„Нисам ни свет, ни врач. Ја сам грешан човек, који покушава да се бори. У васиони видим себе као једну честицу прашине. Кад би макар била чиста“.

 

Старац је причао: „Говорећи да су грешни, свети су веровали у речено. Њихове духовне очи су постале као микроскопи, те су и сасвим ситне своје преступе видели као велике“.

 

Онај ко би чуо старца како говори о себи, стекао би утисак да је велики грешник. Он је снажно доживљавао покајање, али је у себи имао утеху и радост, која се преливала.
Његово покајање беше пламено, услед чега је осећао потребу да се стално исповеда. 

„Шта радим овде? Тражим од Бога да упознам себе. Уколико упознам себе, имаћу покајање. Уколико дође покајање, доћи ће смирење, а затим благодат. Стога тражим покајање, покајање, покајање. Потом Бог шаље своју благодат““.

Једном је старца посетио неки посетилац и упитао га „о духовним и наднебеским“ [стварима]. Старац му је, пак, наглашавао значај покајања и смирења. Његов саговорник је опет покушао да га наведе да говори о благодатним даровима и духовним стањима. Међутим, старац је поново причао о покајању. Саговорник се скоро разочарао, будући да је био много слушао о старчевој светости и благодатним даровима, док му је он причао само о покајању.

 

Јасно да јасније бити не може. Пријатан дан свима.

 

 

 

 

Ako je on tako mislio o sebi sta onda mi drugi da kazemo? Onda svi mi ostali treba da kazemo da zasluzujemo deveti krug pakla.

[The Godfather]

Ehehehe pokojni Rodja is back [emoji23][emoji1787][emoji23]

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Zoran Đurović]

пре 36 минута, Родољуб Лазић рече

Насупрот томе ево како то изгледа у потпуно јасном и одређеном примеру старца Пајсија Светогорца, како он говори и размишља о себи, али и уопште о смирењу:

Роћко, па ја ти нон-стоп доказујем да не могу да будем светитељ, а ти ме и поврх тога разобличаваш! Кажи ми, који светитељ би могао да ти овако отпоздрави?

[Zoran Đurović]

пре 5 минута, The Godfather рече

Ehehehe pokojni Rodja is back

Ред житија је деловао као света водица на њега!