Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу

[Августин]

пре 7 минута, ana čarnojević рече

nemojte sa saliti sa Rakicima molim Vas. 

ne znam, stekla sam takav utisak par puta. oprostite.

Не знам да ли хоћеш да кажем да сам некога увредио.Шалио сам се са псевдозилотим,а не са Ракићима.

[Вукашин]

пре 21 минута, Августин рече

Нисам баш сигуран да ли Прокло био Златоустов ученик или учитељ.Чини ми се да ми је давно Томислав Шаги Бунић рекао када је причао да је докторирао на њему да је претходио Златоусту.

Zna dr. sta pise : )

[Вукашин]

пре 30 минута, Августин рече

Ово је срамота нека ВиЈолета каже да прекида општење са патријархом ИринејОм.Али помиње светог Аву.

Dr. Djurovic joj je prepisao terapiju 

[Августин]

пре 21 минута, Вукашин рече

Zna dr. sta pise : )

Ipak je dr Bio u pravu Proklo je umro 40 godina posle Zlatousta.

[Вукашин]

Ovaj dr. Nikodim je izbacio novi tekst, gde sve redom ugura medju jeretike. Jos ohrabruje ove zbunjene-prelascene da 'prekidaju opstenje' sa svojim episkopima i patrijarhom. 

Krasna prilika da Rodoljub sochini tekst o delovanju dr. Nikodima, a drugi Lazic ga stavi na svoj sajt. 

Ovde ne trebaju citati otaca. Svako normalan vidi da je covek smashio. Prelest i sektasenje 1/1.

 

[Августин]

пре 41 минута, Вукашин рече

Ovaj dr. Nikodim je izbacio novi tekst, gde sve redom ugura medju jeretike. Jos ohrabruje ove zbunjene-prelascene da 'prekidaju opstenje' sa svojim episkopima i patrijarhom. 

Krasna prilika da Rodoljub sochini tekst o delovanju dr. Nikodima, a drugi Lazic ga stavi na svoj sajt. 

Ovde ne trebaju citati otaca. Svako normalan vidi da je covek smashio. Prelest i sektasenje 1/1.

 

Занимљиво би било да неко напише где је Никодим ког епископа помиње.Мислим да је Родољуб поштен и да није у једној секти само му је forma mentis секташка.Али да је отишао у секту не верујем.

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Августин рече

Нисам баш сигуран да ли Прокло био Златоустов ученик или учитељ.Чини ми се да ми је давно Томислав Шаги Бунић рекао када је причао да је докторирао на њему да је претходио Златоусту.

Bio mu je prijatelj i ucenik. Pouzdano. Владика био (434-446). Златоусти умро 407.

После видех да си проверио... Праштај. Ја одговарам како читам, јер не могу да се враћам.

[Zoran Đurović]

пре 5 часа, Августин рече

Мислим да је Родољуб поштен и да није у једној секти само му је forma mentis секташка.Али да је отишао у секту не верујем.

Не бих се заклео... Неће да каже ко му је владика, дакле, не помиње свог владику, ван Цркве је. Математика. 

[Жика]

пре 7 часа, Августин рече

Нисам баш сигуран да ли Прокло био Златоустов ученик или учитељ.Чини ми се да ми је давно Томислав Шаги Бунић рекао када је причао да је докторирао на њему да је претходио Златоусту.

Био му је ученик. Из књиге Шаги-Бунића сам учио Патрологију 1.

[Милан Ракић]

пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Математика. 

[ Гласом (и стасом) Цилета Илића у "Лајању на звезде" ]:

"А математика је, као што знамо... Тј., како каже Никодим доктор Богосављевић - НАУКА ПАЛОГ ЧОВЕКА!"

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, о.Небојша рече

Дужи нокат на малом прсту је тако џиберски. Служи за чачкање уха, а може да замијени и чачкалицу.

Па кад си пао на фору. Драгиша додао у фото шопу. Погледај мало боље па се онда џибериши... 

[Zoran Đurović]

Порфирије:

Pričao mi je Starac:

– Jednog dana dođe neki čovek i kaže mi: „Čuo sam da si ti nekakav medijum, vrač, fakir, guru, tako nešto”. A ja mu odgovorih: „Šta govoriš, bre, čoveče?! Ja sam pravoslavni hrišćanin; ne samo da nisam poput tih koje nabrajaš, nego se i borim protiv njih”.

[Zoran Đurović]

@Isusovo magare Porfirije:

 

Bolje je, međutim, da reč damo sâmom Starcu da nam on, koliko je moguće, objasni ovo pitanje. Promisao Božiji je uredio da 3. 10. 1987. godine bude magnetofonski zabeležen jedan Starčev razgovor na ovu temu.

Odlomak razgovora starca Porfirija i jednog posetioca

Starac: Da, na dan svete Pedesetnice...

Posetilac: Na dan svete Pedesetnice apostoli su govorili istim jezikom.

Starac: Parćani, i Miđani, i Elamiti.

Posetilac: I žitelji Mesopotamije.

Starac: Hoćeš li se setiti da mi pročitaš taj odeljak?

Posetilac: Hoću, Starče; svakako.

Starac: Blagodaću Božijom, ja imam svoje objašnjenje – koje ne verujem da je valjano – a svakako da i nije valjano. Tamo su, veli, bili jezici; a ja mislim ovako: kad je blagodat Svetoga Duha, „kao hujanje silnog vetra”, sišla na apostole, a pre svega, kad su apostoli izašli na trg i kad se okupio narod, na njega se izlila blagodat.

Posetilac: Pošto su oni govorili jevrejski, svako je slušao na svom jeziku.

Starac: Blagodat Božija je, recimo, sišla na sve ljude – verujuće i neverujuće. Svi oni su se obratili Bogu i svi su pohitali da se krste; i svako je na svom jeziku čuo propoved. Apostol je, verovatno, govorio svojim jezikom... Na primer: „Pođite smesta svojim kućama”. Do Francuza su te reči dospele na francuskom jeziku...

Posetilac: Da.

Starac: Nisu dospele reči onako kako su izgovorene.

Posetilac: Da.

Starac: Sada su preinačene.

Posetilac: Da.

Starac: Shvataš li? Iako kažemo da se zvuk čuo na mnogim jezicima, on se nije menjao u vazduhu, nego u umu slušaoca; naime, oni su slušali umstveno, darom proviđanja – tada je taj dar bio privremeno darovan onima koji su apostole slušali.

Posetilac: Da.

Starac: Dešava se, dakle, sledeće: ti kažeš: „Gle! Vidim Sunio!” (Napomena izdavača: Vidim svojim telesnim očima.) A ja, opet, vidim Sunio onakav kakav je – ali vidim i svetionik, koji vi niste videli... vidim sve. I to bez očiju. (Napomena izdavača: Naime, vidim darom proviđanja.)

Posetilac: Da.

Starac: Tako je, dakle, zvuk dolazio... Udarao je ovde (= u uši), ali unutra (= u umu), prosvetljenjem Božijim, oni su razumevali šta je zvuk saopštavao. Govorio je: „Pođite svojim kućama”. A onaj ko je govorio, izgovarao je to na svom jeziku. Dakle, taj zvuk je bio razumljiv na jeziku svakog slušaoca ponaosob.

Posetilac: Vrlo je značajno to što ste rekli, jer ako Vam pročitam upravo taj odeljak iz Dela apostolskih, videće se da je u trenutku dok je Petar govorio okupljenom narodu, hiljade ljudi istovremeno čulo na sopstvenom jeziku – tako kaže tekst. Kako bi, inače, bilo moguće da on svaku pojedinačnu reč izgovori na petnaestak  dvadesetak jezika?

Upravo ovo dokazuje da je Vaše tumačenje ove teme sasvim ispravno. Nijedan tumač nije shvatio smisao ovog problema. Oni ništa ne pominju po ovom pitanju.

Starac: Ne, ne pominju... moraju onako da govore jer se plaše... Jeste li čuli šta sam rekao?

Posetilac: Rekli ste da moraju onako da govore jer se plaše.

Starac: U Jerusalimu su bili nastanjeni Jevreji, pobožniji od svih naroda pod kapom nebeskom.

Zar to Oci nisu znali? Znali su, ali govore kako govore, jer je to strašno. Shvataš? Zbog toga tako govore. Plaše se. Plaše se da se dotaknu problema. Kao što i Otkrivenje Jovanovo prepuštaju svačijem proizvoljnom tumačenju. Nisu ga objasnili...

[Zoran Đurović]

Porfirije: 

Poverenje u Promisao Božiji

Sedeći jedno letnje popodne ispod jednog bora, Starac nam je govorio o tome kako treba da imamo neograničeno poverenje u Promisao Božiji: „Znate, istina je to što u Svetom Pismu piše da je u vas i svaka dlaka na glavi izbrojana (Luk. 12,7). Zaista je tako. Ništa u našem životu nije slučajno. Bog se stara čak i za najsitnije pojedinosti našeg života. On nije ravnodušan prema nama; mi nismo sami na svetu. Veoma nas voli; svakog trena nas ima na umu i pritiče nam u pomoć. Treba to da shvatimo, i onda se ničega nećemo plašiti”.

[Zoran Đurović]

Ovde kao Ava!

Kad sagovornik nije prihvatao njegov prvi savet, Starac se povlačio i nije davao drugi, lakši – njegov prvi savet, naime, donosio je mnogo veću duhovnu korist.