Епископ бачки Иринеј: Врлина истинољубивости

[Александар Милојков]

Цитат

Ја нисам био промотер, али јесам био поштовалац некадашњег Зизјуласа, објавивши српски превод неких његових раних дела у издању новосадске Беседе, али већ одавно не прихватам „нову пергамску теолошку мисао” (нити њоме добрим делом надахнуту „нову српску теолошку мисао”) јер она и у тријадологији и у еклисиологији садржи тезе које нису у складу са Свештеним Предањем Отаца Цркве (пример: његова теорија о првенству у Цркви као нужној последици „монархије Оца” у Светој Тројици).

Ово бих прокоментарисао...

Уопште није спорно да се наш Преосвећени не саглашава са неким аспектима теолошке мисли митрополита Зизијуласа. То је сасвим академски, људски, хришћански...једном речју, сасвим уобичајено и нормално. Тврдити да је неко јако добар теолог, па и издавати његове књиге, не треба да значи да се са тим јако добрим теологом у свему слажемо. Сасвим је легитимно да владика Иринеј има своје ставове који се не морају у свемо поклапати са ставовима митрополита Зизијуласа, те да то није ни у каквом сукобу са чињеницом да је новосадска "Беседа" била главни наш издавач не само митрополитових дела, већ и професора Јанараса. Свакако, хвала Бачкој епархији на томе.

Једино што не разумем одакле сада те нека потреба да као да се "перемо" од Зизијуласа? Веза тријадологије и еклисиологије коју митрополит Зизијулас заступа није никаква "нова пергамска мисао", која би се разликовала од "некадашњег Зизијуласа". Да подсетим, новосадска "Беседа", између осталог, издала је и митрополитеве (колико знам, неауторизоване) "Еклисиолошке теме". Тако "некдашњи Зизијулас", у поменутој књизи, почев од стране 51 до стране 79, врло јасно говори о "тријадолошкој основи еклисиологије" (приређивач ових митрополитових предавања је ово поглавље управо тако и насловио: Тријадолошки основ еклисологије).

Издање: Нови Сад, Беседа, 2001. године.

[Ведран*]

пре 19 часа, kopitar рече

Ne razumijem ovo od Zizija da u crkvi treba postojati prvi, po uzoru na monarhiji Oca u Trojstvu.

Kako možemo uzeti zdravo za gotovo ovaj odnos u Presvetom Trojstvu ,to da se on treba primjenjivati na Crkvu i kako možemo utvrditi način ko može zastupati ovo simboliku vidljivog oca Crkve. 

Копитар, да би ово сазнао мораш да узмеш пасуљ и да гледаш у њега, или да питаш ескперте за област "богословске тројице" они све то знају.

[Ведран*]

пре 11 часа, Trifke рече

Nešto mi se peva ova pesma

 

Види @Trifke "душо" лепа је та песма "ако ово буде крај..."

али ова је још лепша.... зове се "Ако су то биле лажи"

 

 

 

 

[Ведран*]

пре 10 часа, Zoran Đurović рече

На крају, Црква је христолошка стварност.

Ово све говори у ЈЕДНОЈ простој реченици.

Ко има уши да чује.

[Ведран*]

пре 10 часа, Trifke рече

Treba im svima skresati prvo titule

Хоћеш да кажеш и његовој "најбожанскијој СВЕсветости" васељенској (свемирској)?

[Ведран*]

пре 10 часа, Zoran Đurović рече

А коју Таса подржава. Види му коментар на ап. кан. 34. 

[Ведран*]

пре 10 часа, Trifke рече

Ma znam. Ima jedna gora stvar.

Има МНОШТВО горих ствари!

Тако су они мученици, фалсификатори објављених текстова, са теологија.нет недавно поново (ваљда за наше просвећење и корисно подсећање) објавили текст митрополита Зизиуласа под називом "Примат и Национализам".

У томе тексту стоји "тако се и у личности епископа уједињују и надилазе све природне, социјалне и друге раздеобе које доминирају у свакодневном животу".

[Ведран*]

Епископ бачки пише следеће:
 

Цитат

Ово питање владика Максим је покушао, безуспешно, да заобиђе тврђењем да данас, после кијевског „сабора уједињења” (sic!), јурисдикција Денисенковог „Украјинског Патријархата” више не постоји на тлу Америке, а да не постоји ни јурисдикција новокомпоноване „аутокефалне” Православне Цркве Украјине. Нажалост, „стање на терену” нам намеће сасвим друкчији закључак: у САД и даље постоје и делују украјинске расколничке заједнице, поред оних које су биле и остале под јурисдикцијом Цариграда и са којима се углавном саслуживало, бар доскора. „Викаријат Украјинске Православне Цркве Кијевског Патријархата у Сједињеним Државама и Канади”, који се налази „под покровитељством (under the protection, omophor) Његове Светости Патријарха кијевског и све Рус-Украјине Филарета” тврди за себе да „представља оне парохије и вернике који су остали  у Украјинској националној Мајци Цркви” (represents those parishes and believers who have stayed within the National Mother Church – pomisna Cerkva – of Ukraine”), a одбили да пођу за оним јерарсима који су се „одрекли своје аутокефалности” (renounced their autocephaly), „напустили Украјинску Православну Цркву” (left the Ukrainian Orthodox Church) и „определили се за Васељенску Патријаршију да буду титуларни епископи овога трона” (joined The Ecumenical Patriarchate as Titular Bishops of the throne). Елем, у Америци, поред украјинских парохија у цариградској јурисдикцији, које у начелу нису спорне и са којима, мање-више, постоји општење, постоје и украјинске заједнице ван цариградске јурисдикције, што ће рећи чисто расколничке заједнице. Нема сумње да оне итекако признају нову парацрквену структуру у Украјини коју су им изволели подарити патријарх Вартоломеј и Петар Порошенко. Следствено, не стоји тврђење епископа Максима да украјински расколници не постоје у Америци него „као туристи долазе у посету”.

Наравно да не стоји! Ово смо овде на форуму и ми утврдили више пута, са конкретним доказима.

Следсвтвено јавља се једно логично питање. Да ли је могуће да Владика Максим ово није знао? Да ли је могуће да Владика не зна које све канонске и квазиканонске и неканонске јурисдикције постоје на тлу његове Епархије?

Па да видимо, како да разрешимо то питање, да ли уважени Владика западноамерички није знао, или је ипак знао да постоје, и намерно рекао да не постоје. Ја вам дилему нећу експлицитно разрешити. Разрешите је сами. Али даћу вам један аргумент (кључ за разрешење дилеме), а ви сами употребите тај "кључ" у складу са законима логичког закључивања.
Па изволите.

У сабрању православних Епископа Сједињених Америчких Држава, које је свеправославно тело на америчком тлу које окупља све канонске Епископе из свих јурисдикција, постоји један одбор. Тај одбор се зове "Одбор за канонска питања". У делокругу рада овог одбора су формирање и одржавање регистра канонских заједница које се налазе на америчком тлу али и "одређивање канонског статуса локалних заједница које немају везу ни са једном од аутокефалних цркава, и решавање питања која се тичу ових тела", што ће рећи, таксативно разматрање квазицрквених и расколничких група и расправа о њима. Једна таква група јесу и украјински расколници, који како смо видели ипак постоје на америчком тлу (упркос тврдњи Еп Максима). И они су у ствари једна од већих расколничких групација у Америци (нису неприметни). Али питаћете, па какве везе ово има са Владиком Максимом.

Драги моји, наш Владика Максим је један од укупно три члана овог "одбора за канонска питања"! Што значи, да је директно учествовао у раду, делиберацијима, расправама, разговорима по питању расколничких групација на америчком тлу, и формирању регистра канонских епископа, свештеника и заједница.

Ви сад сами закључите, да ли је Владика Максим могао да учествује у раду овог тела, а да није знао за постојање расколничке украјинске групе? Дакле, да ли Владика Максим није знао за постојање денисенкових расколника у Америци када је то, уз индигнацију, одговорио Епископу Иринеју бачком, или је ипак знао да постоје, и упркос томе рекао Епископу Иринеју, и јавности, да не постоје!?

 

http://www.assemblyofbishops.org/committees/canonical/

 

[Ведран*]

Цитат

А где, када и како сам ја тврдио да је донета таква одлука? Нисам ли свој „лични став” поводом службеног става Српске Цркве о овом питању изнео управо зато да бих ућуткао неке који су, из својих интереса, тврдили да српски Синод прекида општење са Цариградом? То није случај: у синодском саопштењу се указује на акривијски и икономијски однос према лицима (да ли и личностима?) која признају Денисенка, Думенка, Малетича и компанију и са њима саслужују, а не на однос према помесним Православним Црквама.

Овде Епископ бачки сасвим прецизно појашњава значење препоруке Синода као и његовог "личног мишљења" које је, по мени, било јасно од самог почетка, што сам овде тврдио, али су неки свеједно говорили да није јасно.

Суштина је у томе да се препоручује прекид општења са лицима (особама) које признају расколнике и са њима саслужују, а не са помесним Црквама.

[Талични Том]

пре 58 минута, Ведран* рече

Овде Епископ бачки сасвим прецизно појашњава значење препоруке Синода као и његовог "личног мишљења" које је, по мени, било јасно од самог почетка, што сам овде тврдио, али су неки свеједно говорили да није јасно.

Суштина је у томе да се препоручује прекид општења са лицима (особама) које признају расколнике и са њима саслужују, а не са помесним Црквама.

Следствено томе, прекида се општење са лицем које се одазива на име (и титулу) Васељенски Патријарх Вартоломеј, јер их је он (украјинске расколнике) не само признао већ и одиграо кључну улогу у њиховом ”стварању”. 

[Ведран*]

пре 2 минута, Талични Том рече

Следствено томе, прекида се општење са лицем које се одазива на име (и титулу) Васељенски Патријарх Вартоломеј, јер их је он (украјинске расколнике) не само признао већ и одиграо кључну улогу у њиховом ”стварању”. 

Следствено томе, ти имаш мозак и умеш да га употребиш.

[Ведран*]

уз додатак .... по акривији... и препоручује се

[Milan Nikolic]

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Уопште није спорно да се наш Преосвећени не саглашава са неким аспектима теолошке мисли митрополита Зизијуласа. То је сасвим академски, људски, хришћански...једном речју, сасвим уобичајено и нормално. Тврдити да је неко јако добар теолог, па и издавати његове књиге, не треба да значи да се са тим јако добрим теологом у свему слажемо. Сасвим је легитимно да владика Иринеј има своје ставове који се не морају у свемо поклапати са ставовима митрополита Зизијуласа, те да то није ни у каквом сукобу са чињеницом да је новосадска "Беседа" била главни наш издавач не само митрополитових дела, већ и професора Јанараса. Свакако, хвала Бачкој епархији на томе.

Једино што не разумем одакле сада те нека потреба да као да се "перемо" од Зизијуласа? Веза тријадологије и еклисиологије коју митрополит Зизијулас заступа није никаква "нова пергамска мисао", која би се разликовала од "некадашњег Зизијуласа". Да подсетим, новосадска "Беседа", између осталог, издала је и митрополитеве (колико знам, неауторизоване) "Еклисиолошке теме". Тако "некдашњи Зизијулас", у поменутој књизи, почев од стране 51 до стране 79, врло јасно говори о "тријадолошкој основи еклисиологије" (приређивач ових митрополитових предавања је ово поглавље управо тако и насловио: Тријадолошки основ еклисологије).

Издање: Нови Сад, Беседа, 2001. године.

Треба ту разликовати поенту приче (Еклисиолошких тема) од онога што вл.Иринеј спочитава Зизјуласу. Поента из Еклисиолошких тема је Евхаристија, а вл.Иринеј спочитава у вези поретка и структуре Цркве, што је касније наметано од Зизјуласа.

Наравно да је Евхаристија Тријадологија. Тачно се зна улога сваког Лица Тројице у Евхаристији, о чему Зизјулас одлично говори, а што је већ одавно савршено јасно, код Кавасиле и других отаца.

Ми данас имамо сасвим другачији проблем, а то је примењивање поретка унутартројичног живота на поредак помесних Цркава. Да је цела ствар стала на љубави и заједници равночастних ипостаси, све би било у реду, али проблем је настао примењивањем монархизма, тј. идеје да треба сви да слушају једну помесну Цркву као једну Мајку, један Извор, један Узрок.

[Ведран*]

Скоро ништа у томе примењивању тријадологије на еклисиологију не ваља. 

То што је Црква икона Св Троице и слично, што је на једној другој теми наводио Милојков, као аргумент у подршку ове приче, је потпуни промашај. Навео је Св Максима који такође говори и да је људска душа икона Божија, и још свашта, а не само Црква. Он прича у сасвим другом контексту.

Међутим, не видех да неко прича о устројству Цркве, у смислу у којем ови причају. Као да су заборавили да се Христос оваплотио, умро и васкрсао. Да је основао Цркву своју Духом Светим и усиновио нас Богу Оцу. То је троичност, откривена троичност. А не разглабања о унутартроичном животу, до те мере да су смислили можда и најглупљи термин у историји теологије "богословска тројица". Цркви није потребна никакава "поправка" да би била боље устројена по триадологији! И то пирамидално (!).

Али проблем је сада што су неки засновали цео свој теолошки идентитет и репутацију на овим разглабањима. И не могу сада себи да признају промашај. 

[Trifke]

пре 41 минута, Ведран* рече

Скоро ништа у томе примењивању тријадологије на еклисиологију не ваља. 

То што је Црква икона Св Троице и слично, што је на једној другој теми наводио Милојков, као аргумент у подршку ове приче, је потпуни промашај. Навео је Св Максима који такође говори и да је људска душа икона Божија, и још свашта, а не само Црква. Он прича у сасвим другом контексту.

Међутим, не видех да неко прича о устројству Цркве, у смислу у којем ови причају. Као да су заборавили да се Христос оваплотио, умро и васкрсао. Да је основао Цркву своју Духом Светим и усиновио нас Богу Оцу. То је троичност, откривена троичност. А не разглабања о унутартроичном животу, до те мере да су смислили можда и најглупљи термин у историји теологије "богословска тројица". Цркви није потребна никакава "поправка" да би била боље устројена по триадологији! И то пирамидално (!).

Али проблем је сада што су неки засновали цео свој теолошки идентитет и репутацију на овим разглабањима. И не могу сада себи да признају промашај. 

Mark 1:1 Početak jevandjelja Isusa Hrista Sina Božjeg.
Mark 1:2 Kao što stoji u proroku: Evo ja šaljem andjela svog pred licem Tvojim, koji će pripraviti put Tvoj pred Tobom.
Mark 1:3 Glas je onog što viče u pustinji: Pripravite put Gospodnji, poravnite staze Njegove.
 

U početku beše POKAJANJE!