Raskol se zahuktava

[Ромејац]

Сергејева (Епифаније) песма:

Ја расколник и мој деда (Михаил - Филарет),

куд кренемо свет нас гледа 

два архирасколника види јада

он некада (вођа) а ја сада!

[The Godfather]

https://stanjestvari.com/2019/10/18/igor-druz-americko-priznanje-ukrajinskih-raskolnika/

Игор Друз: Помпео обећао финансијску помоћ Грчкој у замену за признање украјинских расколника

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 18. ОКТОБРА 2019. • ( 1 )

У светском православљу наставља се са увећавањем раскола, какав није постојао у последњих хиљаду година, од времена када су отпале римске папе

Заседању Синода нове цркве присуствовао и председник Украјине Петро Порошенко (Фото: Бета/АП)

 

(РЕН 4, 15. 10. 2019)

Грчка црква је искључиво под утицајем америчке државе предузела покушај легализације украјинске секте „Православне цркве Украјине“.

У светском православљу, нажалост, наставља се са увећавањем раскола, какав није постојао у последњих хиљаду година, од времена када су отпале римске папе.

Главни узрок нарастајућег раскола је питање признања тзв. Православне цркве Украјине, украјинске политичке секте коју су на темељу псеудохришћанских бандеровских структура створили Порошенков режим и његови западни старатељи. Подсећам да се вођа ове секте, Сергеј Думенко, који себе назива митрополитом Епифанијем, истакао пронацистичким изјавама против Русије, а уз то је обећао да ће проповедати толерантан однос према греху содомије. „Мајдановски“ режим је уз помоћ „ПЦУ“ започео са бруталним истискивањем канонског православља са Украјине, замењујући га овим религиозно-политичким сурогатом. Иако је због таквог кршења хришћанских канона и државних закона Руска православна црква изразила протест, Цариградска патријаршија је признала „ПЦУ,“ а 12. октобра је тзв. православну цркву Украјине признао и архијерејски Сабор Грчке православне цркве.

Све ово, наравно, није било подстакнуто канонским разлозима, нити жељом да се „смири верска ситуација на Украјини,“ како то лажљиво изјављује Вартоломеј истанбулски. Чак и оном ко је минимално упознат са православним канонима јасно је да су они грубо нарушени таквим одлукама. Такође, потпуно је очигледно да формирање „ПЦУ“ не само да није смирило ситуацију на Украјини, већ је она буквално, експлодирала, пошто је дошло до масовног заузимања храмова канонске Украјинске православне цркве од стране нациста, погрома и премлаћивања људи.

Архиепископ Јероним (Фото: Катимерини)

Грчки епископи су се одлучили на такав срамни и недопустив потез под политичким притиском власти САД. Мешање америчке државе у црквене послове било је нечувено дрско, премда скривено иза заклињања „о одбрани слободе вероисповести“. Тако је према саопштењу грчке агенције Ромфеа, 6. маја 2019. године архиепископ атински и целе Грчке, Јероним II, примио амбасадора САД специјалног овлашћен за питања међународне верске слободе, Семјуела Браунбека. У пратњи Браунбека били су представник Департмана за питања демократије, права човека и рад, Рили Бернс, амбасадор САД у Грчкој, аташе за верска питања амбасаде САД у Грчкој, Џефри Пајет, и политички саветник за верске послове, Холи Меткалф. Ироничан је већ сам назив америчког Департмана који се бави оним што, насупрот називу, гуши демократију и људска права, уништава верске слободе и то још на територији две стране државе истовремено – Украјине и Грчке. Као код Орвела – министарство мира се бави распиривањем рата.

Браунбек и чланови његове делегације сусрели су се са архиепископом Јеронимом и том приликом су према саопштењу медија размотрили „различита питања за која постоји заједнички интерес, укључујући и питање украјинске цркве.“ Осим тога, према информацијама из медија делегација САД је тог дана планирала сусрет са настојатељима светогорских манастира и цивилним гувернером Свете Горе, Костасом Димцасом.

Петро Порошенко са Семјуелом Браунбеком (Фото: Председништво Украјине)

При томе је брига америчких власти за прозападну политичку секту „ПЦУ“ била толико велика, да је још крајем 2018. године амбасадор САД специјално овлашћен за питања међународне верске слободе, Семјуела Браунбек, посетио Кијев и сусрео се са Порошенком. Током разговора амерички дипломата је обећао да ће Вашингтон наставити да подржава стварање и изградњу „ПЦУ.“

После формирања „ПЦУ“ лично је државни секретар САД, Мајк Помпео, обавио телефонски разговор са Сергејем Думенком, честитајући му избор на место челника „ПЦУ,“ о чему је помпезно информисала прес служба државног Секретаријата. У саопштењу је поново на орвелијански начин било речено како је Помпео посебно истакао подршку САД „верској слободи и украјинском суверенитету.“ Замислимо ситуацију у којоj је, примера ради, шеф Министарства иностраних послова Русије, С. Лавров, позвао новоизабраног вођу Јужне баптистичке конвенције и том приликом му је честитао и пренео подршку Русије. Такав догађај је незамислив, али ако би се тако нешто збило тада би проамерички хистерици на сав глас викали да се ради о дрском уплитању руске државе у унутрашње ствари САД и у слободу вероисповести у целом свету. Власти САД су главни нарушитељ верских слобода у свету.

Тако исти тај Помпео све време ништа друго и не ради него покушава да изазове раскол у светском православљу и да га замени проамеричким политичким сурогатима. Ни незаконита одлука грчког Сабора није могла да прође без његовог видљивог учешћа. Почетком октобра, непосредно пре несрећног заседања Сабора, Помпео је посетио Грчку. Тада је заједно са супругом Сузаном био на литургији у саборном храму Благовести Пресвете Богородице, што је крајње чудно за једног високопозиционираног дипломату, који притом исповеда протестантизам. Он је својим учешћем оскрнавио литургију, пошто је према православним канонима неправославнима строго забрањено учешће у литургији. То је таква дрскост као када би, примера ради, православац ушао у џамију и покушао да учествује у заједничкој молитви муслимана.

Према подацима из бројних извора, Помпео је тада обећао финансијску помоћ Грчкој, која се налази у кризи, у замену за признање „ПЦУ,“ запретивши кажњавањем у случају да се таква понуда одбије. Сваки трезвен човек схвата да се управо тако и догодило, јер без жестоког спољног притиска не би ни било безакоња. Поједини посматрачи су изненађени тиме што се у Украјинској православној цркви Московске патријаршије појавило тако мало, а овде (у Грчкој цркви) тако много издајника. Ради се о томе што је канонска Украјинска православна црква у низу година била под притиском раскола којег је подржавала држава и који је као усисивач из ње усисао различите подлаце и издајнике. Грчка црква је била подвргнута снажном притиску корупције и резултат је ту. Код њих су епископе увелико морално раслабили, а многи од епископа су везани финансијским узицама посредством великих дотација из ЕУ.

Семјуел Браунбек и архиепископ Јероним II (Фото: Union of Orthodox Journalists)

Многи руски квазиексперти, на жалост, не схватају важност религиозних питања, пошто су васпитани на „једино истинитим“ радовима Карла Маркса и/или Карла Попера, који су утврдили да „економска база“ има приоритет над духовним питањима. То је поред осталог, проузроковало крах руске политике у Украјини, где су се амбасадори Черномирдин и Зурабов скоро искључиво бавили економским питањима, практично не обраћајући пажњу на руска православна братства и уопште на црквена питања. Насупрот томе, питања религије, а посебно рушење светског православља, представљају за руководство САД, које на жалост успешно спроводи агресивну експанзију широм света, прворазредна питања. Исти тај Помпео је 4. октобра посетио и Северну Македонију и то у великој мери због послова који се такође тичу религије. Током ове посете Помпео је 4. октобра посетио Охрид, где се први пут срео са „архиепископом“ охридским Стефаном Вељановским, вођом расколничке „Македонске православне цркве.“ Притом се овај бивши директор ЦИА наравно није срео са представницима Српске цркве, које и данас прогањају македонске власти. Очигледно је да ова посета представља још једну претњу упућену на адресу СПЦ, која и поред притисака САД одбија да призна украјинске расколнике. Нешто раније Помпео је посетио Црну Гору, у којој Српска црква има проблема са црногорским расколом.

Ако анализирамо послове на које троши време човек који води спољну политику једне велике силе, долазимо до закључка да се Помпео не ограничава само на послове Украјине и Балкана. Према писању Ромфее у току посете Блиском истоку државни секретар САД се 23. марта 2019. године сусрео са митрополитом бејрутским Илијом (Антиохијска патријаршија). У саопштењу издатом поводом тог сусрета, државни секретар САД је као и увек демагошки истакао како је са митрополитом Илијом размотрио „значај заштите и подршке религиозној различитости.“

Насупрот томе, бројни стручњаци су више пута истицали да САД заправо покушавају да изазову раскол у једној од најстаријих помесних православних цркава – Антиохијској патријаршији, тако што примењујући украјински сценарио раде на одвајању од Дамаска Бејрутске митрополије, са чијим се првојерархом и срео Мајк Помпео. Ипак, овог пута је ударио „тук на лук.“

Мајк Помпео у посети Македонији (Фото: Независен Весник)

Вашингтон је 2016. године покушао да стави под своју контролу целокупно православље, организујући Критски сабор на коме је амерички марионета Вартоломеј истанбулски требао да буде потврђен у статусу својеврсног „православног папе.“ Срећом, РПЦ је одбила да учествује у таквом безакоњу, као и Српска1), Бугарска, Грузијска и Антиохијска црква.

Зато се сада државни секретар САД одлучио да отме у деловима оно што није тада успео да заузме одједном и у целини. Он формира антируску коалицију од издајника православља из појединих помесних цркава и истовремено их спаја са унијатима. Тако се ствара јединствена светска псеудорелигија, призвана да оправда тежњу западне олигархије за глобалном владавином.

У очима верника Руске православне цркве и свих других истинских хришћана овакви потези представљају срамно безакоње, коме ће се они супроставити према снази својих моћи.

Аутор је политиколог

Са руског посрбио: Зоран Чворовић

Напомена преводиоца: Међу поменим Црквама које су одбациле Критски сабор и његове одлуке као неканонске, И. Друз убраја Српску цркву иако је она у најмању руку испољила крајње амбивалентан став према овом скупу. С једне стране, СПЦ је за разлику од поменутих помесних Цркава на Крит послала своју делегацију, али сви њени чланови нису потписали одлуке овог скупа, нити је до данас Сабор СПЦ заузео експлицитан став о канонском карактеру ових одлука.

[Баба]

пре 3 часа, Ćiriličar рече

Zeljko je admin, neka pocisti temu...nema razrade nikave...komarci se zalecu i satanisti kao ovi iz SAD, veliki narodi i po broju i u dusi rade odmereno...Grcima je pruzena ruka, a i napravice razdor medju njima...em hriscanski em su im spustili....pa da se razluci. Sto da sipasju so na ranu...ili da se brinu oko sake gordih jelinski vladika...komarac zuji, medo mahne sapom i ide dalje

Ма измалтретирао ме овај Марјановић демокршћанин на Фејсу:

Луђе приче о руском КГБ нисам чуо давно

[The Godfather]

Open Letter to Mount Athos: Your Patriarch is an Apostle of Satan

russian-faith.com

Editor's Note: Metropolitan Luke of Zaporozhye has written an open letter to the monks on Mount Athos. Remembering that Athos is one of the most sacred holy places for Orthodox Christians, he references Patriarch Bartholomew's upcoming visit there, warning the monks that friendship with Bartholomew is like friendship with Judas Iscariot.

Fr. Zechariah Lynch has provided us with an English translation of this letter:

---

Metropolitan Luke of Zaporozhye

Christ is in our midst! My dear readers!

An open letter to the Monastics of the Holy Mountain of Athos:

Brothers in Christ, dear and beloved to my heart!

Today God attends to us in tribulations, in which we must manifest steadfastness in our faith and unbending faithfulness to the holy canons of our Mother Church.

On October 19^th, “patriarch” Bartholomew, who has defiled his heart and his hands with betrayal of God and the breaking of His holy commandments, is due to visit Athos.

Thanks to the actions of this person, our holy Ukrainian Orthodox Church is covered in blood and tears. Priests and parishioners are beaten, churches are closed, and the media pours dirt and slander on us. We thank God that He has provided us the opportunity to manifest our faithfulness to His Word and to follow His will.

We ask you to stand in solidarity with us in this faithfulness to Christ and the canons of the Orthodox Church!

Those who are standing in true faith, we beseech you to be steadfast in your belief; do not succumb to any kind of persuasions and do not fear any threat, for God is with us!

I tell you this with full responsibility for my words before God and His Holy Ecumenical and Apostolic Church: Whoever in the name of “obedience” is ready to follow the call of a wolf in sheep's clothing, you are thereby betraying Christ!

No father or good pastor would come to you with exhortation to recognize the schismatic-nationalistic group as the canonical church – only a thief and a robber would do this. Such a person is not a bearer of the “image of meekness,” but rather a successor of the spirit and a continuator of the works of Nestorius, Sergei I, and the other heresiarchs: John XI Vekka, Meletios IV Metaxakis, and Athenagoras Spyrou – these, like him (Bartholomew), are servants of the enemy of the human race.

The evil minded Mr. Bartholomew has not only lost the right to be called Patriarch — he has lost the right even to be called an Orthodox Christian.

The declaration that some of you (on Mt. Athos) are ready to recognize as legitimate the actions of this person (Bartholomew) – which includes the reception of unrepentant sinners into the Body of the Church – only so that you may continue your monastic life on the Holy Mountain, calls forth deep sorrow. With tears I ask you, consider – are thirty pieces of silver comfort worth the betrayal of your faith? In reality, are not common fear, cowardice, and betrayal hiding themselves behind the word “obedience?” Will your prayers and podvigs, bought at such a price, even be pleasing to God?

The price of such betrayal will be a reservation for a seat at the Last Judgment next to Judas and those who tortured and crucified our Lord.

Our Church is already paying for this betrayal with blood and pain. Do you want to be convicted together with our executioners? Or, maybe, it is altogether better to suffer here for Christ, so as to be glorified with Him (cf. Rom. 8:17)?

Those of you who have decided, “if Patriarch Bartholomew comes with the Ukrainian schismatics, then we will receive him but not the schismatics,” consider this — who has the greater guilt: the child, or the mother who gave him birth and raised him?

We know of the inevitable terribleness of the times, and the trials that we are now passing through are not the most terrible. If we are not able to be steadfast in them, then how will we withstand those which will be sent in the future?

Answering for every word of mine before God, I am convinced that Mr. Archondonis (Bartholomew) is a person whom the devil has struck with a terrible sickness – pride, and through this has made him his weapon.

His task is to divide the Church, sow enmity, bring confusion, ruin those who are weak in the faith, shake those who doubt, bring confusion to the mind, and stir up temptation. From a patriarch he has transformed into an apostle of satan and a loyal subject of the devil!

My dear and beloved brothers in Christ, I ask you together with the apostles – guard the faith and keep yourselves from idols (cf. 1 Jn. 5:21)!

I ask your holy prayers for my unworthiness!

The most sinful, Metropolitan Luke of Zaporozhye and Melitopol.

---

This letter was translated from the original Russian by Fr. Zechariah Lynch.

Fr. Zechariah is an Orthodox priest in Pueblo, Colorado, at the Archangel Michael Orthodox Church. He blogs at The Inkless Pen, and is a regular contributor at Russian Faith.

[The Godfather]

Russian Holy Synod: We Will Stop Commemorating Greek Primate if He Commemorates or Recognizes Schismatics

russian-faith.com

The Holy Synod of the Russian Orthodox Church met in an extraordinary session today under the chairmanship of His Holiness Patriarch Kirill of Moscow and All Russia to discuss the ongoing events connected with the Patriarchate of Constantinople’s invasion of the canonical territory of the Ukrainian Orthodox Church and with the decisions of the recent session of the Bishops’ Council of the Greek Orthodox Church.

The members of the Synod examined various documents concerning the Bishops’ Council, including the official communiqué published by the Greek Church and the report of Archbishop Ieronymos of Athens and All Greece, in which he recommends that the Greek Church recognize the schismatic “Orthodox Church of Ukraine.”

The official statement from the Russian Holy Synod notes that the Russian Church has repeatedly informed the hierarchs of the Greek Church about the persecutions against the canonical Ukrainian Church resulting from Constantinople’s interference there and that on October 9, just 3 days before the Greek hierarchs met, Pat. Kirill addressed Abp. Ieronymos with a fraternal message, calling on him not to make any unilateral and hasty decisions, but rather to wait until the Holy Spirit gathers the primates of the all the Local Churches together to solve the problem in a spirit of unity and conciliarity.

“It is sad that his Beatitude Archbishop Ieronymos bases the necessity of hasty and unilateral recognition of the non-canonical schismatic community on a number of erroneous and false arguments repeatedly refuted not only by the hierarchs, scholars and theologians of the Russian Orthodox Church, but also by many prominent archpastors, pastors and theologians of the Greek Orthodox Church,” the statement reads.

The report goes on to examine the many faults of Abp. Ieronymos’ report that he presented to the Bishops’ Council and recalls the stance of several Greek hierarchs who have openly spoken against taking any action regarding the recognition of the OCU, calling instead to convene a pan-Orthodox council to examine the matter.

The Synod also notes the confusion caused by media reports that the Greek Church recognized the OCU, which is not supported by the text of Greek communiqué, and that no vote on the matter of recognition even occurred at the meeting of the Greek bishops. Thus there are serious concerns that the Orthodox Church’s conciliar way of making decisions was violated.

“If the Ukrainian schism is truly recognized by the Greek Orthodox Church or its primate—in the form of a joint service, liturgical commemoration of the leader of the schism, or sending him official letters—it will be a sad testimony to the deepening division in the family of Local Orthodox Churches,” the Synod continues.

“The full responsibility for this division will fall, first of all, on Patriarch Bartholomew of Constantinople and on those external political forces in whose interests the Ukrainian split was ‘legalized,’” the report further reads.

However, geopolitical interests “will not destroy the centuries-old friendship of the Greek and Slavic peoples, paid for with the blood of Russian soldiers and hardened in the common struggle for the freedom of the fraternal Greek people.”

The Russian hierarchs “cherish the prayerful communion with our brethren in the Greek Orthodox Church and will maintain a living prayerful, canonical and Eucharistic connection with it—through all those archpastors and pastors who have already spoken out or will further oppose the recognition of the Ukrainian schism, who will not stain themselves by concelebrating with the schismatic false hierarchs, but will show an example of Christian courage and firm stand for the truth of Christ.”

At the same time, the canons of the Church condemn those who pray or concelebrate with those who are defrocked or excommunicated, and thus the Russian Church “ceases prayerful and Eucharistic communication with those bishops of the Greek Church who have entered or will enter into such communication with representatives of the Ukrainian non-canonical schismatic communities.”

Several hierarchs of the Greek Church have already concelebrated with hierarchs of the schismatic Ukrainian group.

The Russian Synod’s statement concludes: “The Holy Synod of the Russian Orthodox Church authorizes His Holiness Patriarch Kirill of Moscow and all Russia to stop commemorating the name of His Beatitude the Archbishop of Athens and All Greece in the diptychs if the primate of the Greek Church begins to commemorate the head of one of the Ukrainian schismatic groups during Divine services or takes other actions testifying to his recognition of the Ukrainian Church schism.”

[MKD13]

Danas u Solunu na liturgiji na kojoj je nacalstvovao Vaseljenski  (namerno podebljao jer znam da vam bodi oci) Patrijarh Vartolomej uz sasluzivanje Arhiepiskopa Grcke Crkve Jeronima i mnostvo episkopa, za vreme citanja  Diptiha je pomenut i Kievski Mitropolit Epifanije kao poglavar Autokefalne PCU.

U besedi Vartolomej je zablagodario Jeronimu zbog uvogenja prvojerarha PCU kir Epifanija u Diptihe.

https://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/32382-patriarxiki-theia-leitourgia-stin-agiofulakto-poli-tis-thessalonikis-foto

 

 

[Ćiriličar]

@MKD13 Jesi srećan?

Nisi samo ti srećan, veruj...i đavo je! Be happy...sa svojim sa(ne)srečnikom đavolom, a i sa Grcima...oni te posebno vole kao sprskog konvertita...konvertirao si jedared, možeš i drugi put...Srbin u Makedonca, Makedonac u Grka...sve ima svoj prelazni period.

Ali bliži su ti Šiptari...znaš im običaje...

[MKD13]

пре 2 минута, Ćiriličar рече

@MKD13 Jesi srećan?

Nisi samo ti srećan, veruj...i đavo je! Be happy...sa svojim sa(ne)srečnikom đavolom, a i sa Grcima...oni te posebno vole kao sprskog konvertita...konvertirao si jedared, možeš i drugi put...Srbin u Makedonca, Makedonac u Grka...sve ima svoj prelazni period.

Ali bliži su ti Šiptari...znaš im običaje...

Jesam srecan! 

A Djavola ustrecavaju bivse komuniste bogobrce a sad ruske "patriote", koji nece da iscele raskole u pravoslavlju a prave nove. 

A samo treba da priznaju i oni PCU i da se obedinu svi Ukrainci i radost ce da bude i na Nebo i na Zemlji. Tako celo Pravoslavlje ce biti ujedinjeto i bez raskola. Ali ne....branimo kanonski poredak, da ne ugu raskolnici u Crkvi bez pokajanje. Licemerje! Kolko shto sazdavanje Moskovskog Patrijarhata je bilo kanonsko sa episkopima KGB agentima.... 

Ali velik e Bog i njegova milost shto nas ne istrebi jer u Ime Boga i Crkve Njegove sluzimo najniskim strastima. Nekazem da Vartolomej, Mi ili PCU smo ok i nismo se ogrsili, al  nemojte se praviti i vi cvece za mirisanje. Svi smo se ogresili i ne samo sad, nego i mnogo puta u Istoriji. I samo milost i prashtanje i ljubav ce da nas spase. I to je hriscanstvo!

A vas "kanonski poredak" je samo Licemerstvo ili novo Farisejstvo! 

I da te pitam, jl crveni Patrijarh bio izbran kanonski? Jl su rusi "kanonski" drzali pod okupaciji Gruzinsku Crkvu?

Ili sad su kanoni samo vazni? Mada i sada RPC nije u pravu jer je trebala da otpusti Ukraince jos devetesetih kad sav episkopat i ceo narod Ukraini je trazio Autokefaliju od njih. Ovo sad je posledica toga...

 

 

 

 

[MKD13]

https://orthochristian.com/124822.html

 

[Вилер Текс]

пре 6 минута, MKD13 рече

Jesam srecan! 

A Djavola ustrecavaju bivse komuniste bogobrce a sad ruske "patriote", koji nece da iscele raskole u pravoslavlju a prave nove. 

KGB 

I da te pitam, jl crveni Patrijarh bio izbran kanonski? Jl su rusi "kanonski" drzali pod okupaciji Gruzinsku Crkvu?

 

 

 

 

 

Несрећан си ти човек.

Немој само ти да причаш о расколима.

И немој ти да причаш о службама и удбама.

Немој ти да причаш о страдању Цркве и што се тиче Грузијске Цркве ја само овде на форуму неколико пута писао да је то велика руска грешка.

Исто тако је велика грешка Цариграда увођење у Цркву расколника и шовиниста.

Само си ти слеп па не видш да овде није реч о русољубљу него о противљењу безакољу.

[srb_Lo]

Питам се како Грци немају мајчинску љубав према својим северним суседима Вардарцима и Скопјанцима како их називају ( Грчка Црква је бича против Преспанског  Споразума знају то дотични врло добро ) који већ преко 50 година живе у расколу ??? Можда су Грци ипак толики западњаци  па им не смета Порошенко као олигарх да ствара некакве Цркве али кад комунисти створе нешто као што је МПЦ онда та љубав можда изостаје . 

[The Godfather]

Горан Игић: Политички циљеви украјинског раскола и последице на СПЦ

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 19. ОКТОБРА 2019. • ( 0 )

Бугарска црква, Цариградска патријаршија и случај Једрене – важан пример за СПЦ

Петро Порошенко и цариградски патријарх Вартоломеј (Фото: FoNet/AP)

 

Не улазећи у строго догматско-канонска питања, која широј јавности нису блиска, у наредним примерима издвојићемо факте, који доказују да је тренутно у току озбиљан атак на урушавање православног света какав данас познајемо.

До 2018. у Украјини постајале су три православне цркве (од тога две неканонске):

• једина канонска црква је под управом митрополита Онуфрија, која се зове Украјинска православна црква (Московског Патријархата);
• неканонска УПЦ Кијевског патријархата (основана 1992. и никад призната);
• неканонска Украјинска аутокефална православна црква (основана 1921. током поратних сукоба).

Треба нагласити да је, мимо Православља, у Западној Украјини и даље снажна и Римокатоличка Црква, као и Украјинска гркокатоличка црква (са око 4 и по милиона верника), при чему су гркокатолици почетком деведесетих многе православне храмове на западу Украјине једноставно отели и преузели.

Децембра 2018. ујединиле су се обе неканонске украјинске православне цркве, уз подршку државних власти Украјине и неканонским одлукама васељенског патријарха Вартоломеја у нову Православну Цркву Украјине (уз противљење Руске православне цркве и осталих помесних цркава). Како се дошло до те ситуације? И зашто је однос према питању раскола важан за цео православни свет, укључујући и Србију? Покушаћемо да објаснимо проблем.

Горан Игић

Најпре, мали хронолошки подсетник. Политичка криза у Украјини, постала је видљивија од 21. новембра 2013. када је Влада Јануковича прекинула процес евроинтеграција Украјине, што је недељу дана касније изазвало протесте у Кијеву. Кулминација кризе завршила се „Евромајданом“, при чему је дошло до одстрањивања Јануковича с власти, људских жртава и огромних тензија у целој земљи. Нова привремена украјинска влада на челу са, до тада опозиционарем, Арсенијем Јацењуком, формирана је 27. фебруара 2014. Почињу сукоби у Донбасу, а Крим и Севастопољ 16. марта 2014. се издвајају од Украјине, и потом припајају Руској Федерацији на основу референдума, који Украјина не признаје. У мају 2014. на председничким изборима у Украјини побеђује Петро Порошенко, а наредних неколико година тиња конфликт у Донбасу.

Хронологија догађаја, који крећу прошле године, у вези са „украјинским расколом“ је следећа:

• На власти је био Порошенко који је изабран (или боље речено постављен од стране Американаца) у Украјини, добија пред крај мандата, у пролеће прошле године, нови задатак – а то је реализација аутокефалности православне цркве у Украјини, мимо воље верујућег народа.
• Специјални изасланик САД по питањима међународних религиозних слобода Самјуел Браунбек сусрео се 14. априла 2018. са цариградским патријархом Вартоломејем.
• Џефри Пајет, тада новопостављени амерички амбасадор у Грчкој, а до тада шеф дипломатског кора у Украјини, априла 2018. посећује Свету Гору, а истог дана Петро Порошенко саопштава своју намеру да се обрати Константинопољском патријарху са призивом да се изда томос о достављању аутокефалије украјинској православној цркви.
• Већ 20. априла 2018. Врховна рада Украјине је подржала Порошенкову иницијативу, а 22. априла 2018. васељенски патријарх Вартоломеј иницирао је процедуру за додељивање аукокефалије Украјинској православној Цркви Кијевског Патријархата.
• Крајем августа руски патријарх Кирил води преговоре са цариградским патријархом Вартоломејем у циљу спречавања раскола у православљу, без резултата, јер 1. септембра 2018. Сабор константинопољских јерарха у Истанбулу доноси решење о праву Цариградске Патријаршије да додели аутокефалију украјинској цркви без усаглашавања са другим помесним црквама.
• Већ помињани, специјални изасланик САД по питањима међународних религиозних слобода Самјуел Браунбек (иначе римокатолик) сусрео се 11. септембра 2018. са Порошенком.
• Након тога 14. септембра 2018. поглавар УПЦ Кијевског патријархата Филарет Денисенко јавно захваљује представнику Стејт департмента САД за подршку ради добијања томоса. Подсећамо да је још 1992. одлуком Руске православне Цркве лишен чина (анатемисан, дакле предат проклетству, пет година касније, то јест 1997), а да се истакао критикама руског председника Путина, кога је упоређивао са Хитлером у јавним наступима.
• Двадесет петог септембра 2018. сусрели су се амерички председник Доналд Трамп и тадашњи украјински председник Порошенко.
• Кључни канонски преступ Васељенске Патријаршије десио се октобра 2018. када су донете две неканонске одлуке у Истанбулу:

Прва одлука је о повлачењу решења из 1686. године, по коме се Московска патријаршија лишава права да поставља кијевског митрополита.

Друга некаконска одлука Васељенске Патријаршије је да истог дана поглавари обе расколничке цркве буду враћени у црквено општење, јер је и са Филарета Денисенка из УПЦ Кијевског Патријархата, и са Макарија Малетича (поглавара тада неканонске Украјинске аутокефалне православне Цркве) скинута анатема.

Овде је моменат да се сетимо да је 1937. године Цариградска патријаршија примила под своју јурисдикцију и емигрантску Украјинску православну цркву у САД (чији статус РПЦ такође не признаје, а настала је 1919. као резултат националистичког набоја групе емиграната из Украјине), тако да овакав поступак није први пут да се дешава Цариградској патријаршији, али су сад последице веће.

• Већ 29. новембра 2018. Цариградска Патријаршија саопштава да су саставили пројекат Устава Православне Цркве Украјине.
• Изјаву о намерама у вези са аутокефалијом потписују Порошенко и Вартоломеј, иако је Порошенко световно лице.
• Расколнички митрополит Филарет Денисенко 13. децембра 2018. награђује Џека Девајна, бившег заменика директора CIA, орденом Св. Андреја Првозваног „за подршку САД у стварању јединствене помесне Украјинске православне цркве“.
• У Кијеву 15. децембра 2018. одржан је објединитељски сабор бивших јерарха неканонских УПЦ КП и УАПЦ (који су се самораспустили пред почетак Сабора), уз саслужење и двојице бивших јерарха Украјинске Православне Цркве Московске патријаршије, а коминикеом Цариградске Патријаршије признати су истог дана. Према донетом Уставу на челу нове Православне Цркве Украјине је постављен митрополит Епифаније (Думенко), бивши владика.
• На Фанару је 5. јануара 2019. васељенски патријарх Вартоломеј потписао томос о аутокефалији ПЦУ, а официјално је томос предат Епифанију 6. јануара 2019 (без присуства Филарета).
• Порошенко уручује Орден Државе и звање Хероја Украјине Филарету Денисенку „за историјску улогу у стварању независне Православне Цркве Украјине“.
• Већ 15. јануара Васељенска Патријаршија је представила јавности текст томоса о аутокефалности, по коме сва значајна питања ПЦУ решава преко Константинопоља.
• Интронизација митрополита Епифанија десила се у Кијеву 3. фебруара 2019. уз саслужење представника Цариградске патријаршије (без присуства Филарета Денисенка).
• Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров изјављује 21. априла 2019. да постоји довољно доказа да је аутокефалија „нове цркве“ у Украјини била подржана и инспирисана од стране САД, чиме је извршен фронтални атак на Православље.
• Током пролећа продубљују се сукоби на релацији првог поглавара нове ПЦУ Епифанија Думенка и Филарета Денисенка, незадовољног односом Константинопоља према њему. Филарет сматра условним укидање УПЦ Кијевског Патријархата, које је својеручно потписао у децембру, тврдећи да УПЦ КП „постоји де факто, иако не де јуре“ .
• Незадовољан положајем „почасног патријарха“ (што не препознаје сам новонаписани Устав) у ПЦУ на челу са Епифанијем, Филарет Денисенко (српској јавности познат по „евхаристијској заједници“ са расколничком Црногорском православном Црквом Мираша Дедеића) крајем јуна ове године, опет формира „нову цркву“, обнављајући рад, такође, расколничке УПЦ Кијевског Патријархата, о чему на нашу жалост, извештава афирмативно и званични сајт Српске Православне Цркве (овде).
• Званични државни органи Украјине стају, наравно, на страну главног пројекта, тојест Православне Цркве Украјине, на челу са Епифанијем.
• Нови моменат је 12. јул 2019. када је након сусрета новог председника Украјине Зеленског и цариградског патријарха Вартоломеја бива испостављен рачун Епифанију из ПЦУ у виду тога да је сваки приход ПЦУ у обавези исплаћивати Константинопољу десетак у размери од минимум 4 хиљаде евра до максимално 20 хиљада евра, што је практично нови финансијски данак за парохије. То се десило као потез након што је нови украјински председник Зеленски одбио да се предају Константинопољу „украјинске реликвије“, у чему га је подржао, увелико огорчени „расколник од расколника“ Филарет Денисенко.
• Да се ништа не препушта случају види се и из наредних потеза, где се од стране САД и Цариградске Патријаршије даје подршка млађаном Епифанију и ПЦУ, као главном пројекту. Стигла је вест 25 августа ове године, на основу писања медија на француском језику (видети овде) да је Митрополит Епифаније, примас нове Украјинске аутокефалне цркве, добитник „Награде за људска права Атинагора 2019“. Архиепископ Америке Елпидифор (из Васељенска патријаршија) са др Антонијем Ј. Лимберакисом уручиће, како је најављено, ту награду митрополиту Епифанију, у хотелу Хилтон Мидтаун у Њујорку, 19. октобра 2019. Елпидифор поздравио је избор речима: „Његово Преосвештенство митрополит Епифаније био је снажни заговорник верских слобода и Васељенске патријаршије, иако су њени прерогативи били оспоравани или чак категорички одбачени. Патријаршија је била под великим притиском. У Украјини је показао мудрост достојну Соломона, која је била потребна да се Црква поново уједини, врати у евхаристијско јединство и васпостави као саставни члан групе аутокефалних православних цркава широм света.“ Иначе, награда носи име по некадашњем цариградском патријарху Атинагори, екуменисти и присталици обнове заједништва са Римском Црквом.

И тако стижемо до догађаја који су и повод поднаслова овог текста, јер се догађаји убрзавају.

Први случај, долази из блиског суседства, тачније из турског града Једрена. За многе неочекивано 30. септембра 2019. бугарском митрополиту Кипријану из Старе Загоре, који је требало да служи Свету Литургију поводом 150 година бугарског храма „Светих Константина и Јелене“ у Једрену, на уредно поднесен захтев недељу дана раније из Цариградске патријаршије писмом одговорено да могу да служе само 4 бугарска свештеника и 2 појца, али не и сам митрополит Кипријан, који је председник бугарске синодалне комисије по питању црквених проблема у Украјини, а БПЦ није подржала Цариградску Патријаршију по питању Украјине. Сам митрополит Кипријан, поштујући ту одлуку, јер је на територији друге епархије, дошао је у православни једренски храм, након Литургије, и поздравио присутне вернике, углавном Бугаре. Може се рећи да је цариградски патријарх Вартоломеј казнио или блаже речено ускратио гостопримства бугарског митрополита Кипријана, јер БПЦ није стала на страну Фанара у питању украјинске аутокефалије.

Ако се то дешава бугарским владикама, логично је питање када ће сличне потезе доживети и српски архијереји? Видимо и да се од стране утицајног прозападног Блица, малтене прети последицама оним владикама, који нису на линији Фанара (овде). У Једрену су Срби и Бугари били заједно 1912. и можда има симболике да је баш у том граду показано да ће и БПЦ бити третирана као и СПЦ, ако не буде послушна Фанару.

Други актуелни случај, нам стиже са севера, из Шведске. Антје Јакелан, шведска архиепископеса Лутеранске Цркве Шведске, наградила је 1. октобра 2019. током посете патријарха Вартоломеја Орденом Св. Ерика за заслуге „привржености религиозним слободама и правима човека“, како извештава Светска лутеранска федерација (овде). Неколико занимљивих података о домаћину врло су илустративни. Та шведска црква, која је 2007. благословила једнополне бракове и дозволила службу гејевима и лезбијкама, од 1. новембра 2009. почела је регистровати једнополне бракове, поставши прва у свету која мења појам традиционалног хетеросексуалног брака, а већ 8. новембра 2009. у чин епископесе Стокхолма увели су отворену лезбијку Еву Бруне. Бруне, која живи у једнополном браку са Хунилом Линден, такође свештеницом, постала је пета жена-епископ у Шведској и прва отворена лезбијка, која заузима положај епископесе у Лутеранској Цркви. Током 2018. године, у једној од парохија, сада већ планетарно познату ученицу и еколошку активисткињу, Грету Тунберг, прогласили су наследницом Исуса Христа (овде).

Трећа актуелност, везана је за надгледање процеса признавања украјинске аутокефалије. Наиме, 3. октобра 2019. поглавар новообразоване Православне Цркве Украјине Епифаније Думенко срео са привременим повереником САД Вилијемом Тејлором, који му је честитао награду (Athenagoras Human Rights Award) и пожелео му угодан предстојећи боравак у САД. Епифаније је известио америчког званичника како иде процес признавања аутокефалије Православне Цркве Украјине, на чијем је челу.

Док смо писали овај текст, сачекала нас је вест агенције Ромфеа, о томе да је 12. октобра 2019. Грчка православна црква признала Православну Цркву Украјине, на ванредном заседању Синода којим је председавао атински архиепископ Јероним. Архиепископ је предложио признање аутокефалне православне цркве Украјине, на чијем је челу Епифаније, што је већина чланова Синода прихватила јавним гласањем, при чему од 82 епископа, само осморо је имало другачије мишљење.

П. С.

Да бисте били информисани, важно је знати чињенице.

Ево неколико текстуалних и видео-материјала на тему раскола на руском језику:

1. Емисија Радар: „Томос раздора и православни булинг у школама“

2. Препоручујемо вашој пажњи и документарни филм Аркадија Мамонтова „Спец-пројекат Раскол“ где се говори почетку новог крсташком походу на Москву, где су се објединили Стејт департмент, Васељенски Патријарх и украјински политичари:

3. О томе како се напада Православље имате анализу у тексту: „Агенти раскола: Како и са којим циљем Стејт департмент САД руши Православље“.

Из свега овога произилази да ће бити притисака на помесне православне цркве, рецимо на Српску Православну Цркву или Бугарску Православну Цркву да се приволе признавању аутокефалије ПЦУ, онако како жели Васељенска Патријаршија. Ситуација ће сигурно и даље бити све компликованија, али је важно за нас православне вернике у Србији да будемо обавештени о дешавањима у православном свету, који се на наше очи, дроби и ломи. Ипак, сам Господ је рекао у Новом Завету: „Сазидаћу цркву своју и врата адова неће је надвладати“, тако да је наше да се држимо канонске истине и да будемо светолазаревског опредељења.

Аутор је дипл. филолог и новинар из Кикинде. Краћа верзија овог текста објављена је на сајту Србин.инфо

 

[Vladan :::.]

пре 7 минута, The Godfather рече

Док смо писали овај текст, сачекала нас је вест агенције Ромфеа, о томе да је 12. октобра 2019. Грчка православна црква признала Православну Цркву Украјине, на ванредном заседању Синода којим је председавао атински архиепископ Јероним. Архиепископ је предложио признање аутокефалне православне цркве Украјине, на чијем је челу Епифаније, што је већина чланова Синода прихватила јавним гласањем, при чему од 82 епископа, само осморо је имало другачије мишљење.

Добро је што је направио хронологију али ово последње још увек поуздано не знамо иако је Јероним служио са Бартом који је поменуо Епимафија.

 

[The Godfather]

Christ Says to the Greeks, “Behold: Your House is Forsaken”

You did not feel the taste of Judas in the kiss of Patriarch Bartholomew ... After this, you will kiss the slippers of the Pope of Rome and then you will kiss the slippers of the Antichrist himself!

- Metropolitan Luke of Zaporozhye

Metropolitan Luke of Zaporozhye17 hours ago 

NEWS

Metropolitan Luke of Zaporozhye has provided an uncompromising and courageous statement regarding the Greek Church's recognition of the schismatic group in Ukraine. Translation provided by Fr. Zechariah Lynch. 

---

Metropolitan Luke of Zaporozhye

My dear readers, Christ is in our midst!

Christ says to the Greeks, “behold your house is forsaken.”

I stand with trepidation before the awesome truthfulness of prophecy in Gospel history, of which we witnesses. The events leading to the coming of the Antichrist are the mirror opposite of the earthly events in the life of our Savior.

The Jews, who were the chosen race of God, and who were faithful to the Law and the Prophets, and to whom it was given to first know the coming of Christ to the world, became those who fight against God, slaves of the devil, and crucified the Messiah. The Pharisees and Scribes, who scrupulously studied the Holy Scriptures and who philosophized over the meaning of the Lord's teaching, were the very ones who crucified the Savior of the world.

The Gentile Greeks of the Hellenic world were the first to receive the seed of faith and thereby became the new chosen people who took the place of the Jewish people who had betrayed God. And here again, as it was then, “at the end of time” these people are – in a mirror-like fashion – repeating the history of their predecessors. Only this time they could not recognize the spirit of antichrist; yet again such “hypocrites” could not discern “the signs of the times” (Matt. 16:3).

The Jewish Sanhedrin condemned Christ to death for one simple and banal reason – so as to not lose the comforts of life. “It is better for one man to die” (Jn. 18:12). The Greek Bishops are doing the same thing. It is better for the Body of Christ, the Church, to suffer than we lose our European wages, comforts, and good relations with those pockets from which we receive our wages. This way is simple.

Like Pilate, you have washed your hands and yet your hearts have become defiled. Our Churches are being seized, our faithful are beaten, and our land is covered in blood. And this is “only the beginning of the birth pains” (Matt. 24:8). They will kill us for Christ, with your help, while you are philosophizing and theologizing about God in your comfortable halls.

Long ago the Lord warned us of the leaven of your hypocrisy (cf. Matt. 16:6), and yet again we have become witnesses to the truth of His words. You did not feel the taste of Judas in the kiss of Dimitry Archondonis [translator's note: this was the name of Patriarch Bartholomew before his ordination]. Having agreed to “A,” you now have to confirm “B,” and will continue the journey down the prearranged plan which is created by the rulers of the New World Order.

After this, you will kiss the slippers of the Pope of Rome and then you will kiss the slippers of the Antichrist himself!

This is your choice this day. “You serpents, you brood of vipers, how will you escape being sentenced to hell” (Matt. 23:33)? “Behold, your house is forsaken” (Lk. 13:35). As you will remember, betrayal did not save the Jews. A little time passed and the judgment of God came swiftly.

God has but two words – Yes and No. The slick, streamlined, and veiled betrayal defined by your Sanhedrin will not save you. God hears you, and you have said no to the Truth. You consciously went against the Truth: this is the blasphemy against the Spirit which will never be forgiven you (Matt. 12:32).

Yet we continuously give thanks to God that He has chosen us as a sacrifice for the Truth. Most likely, this is because of the prayers of the Mother of God. Throughout the whole world, only our holy land has three Lavras dedicated to Her. For us, to suffer for Christ is the greatest honor. Thank God for this great gift – not only to believe in Him but to suffer for Him (cf. Phil. 1:29).

I would like to say of you to God, “Forgive them for they know not what they do.” But I cannot, for then I would be like you in your hypocrisy. I know this for sure – you see clearly and have nevertheless carried out your actions.

Metropolitan Luke of Zaporozhye 

[The Godfather]

LITTLE PHILARET: ROCOR ARCHIMANDRITE LEAVES FOR CONSTANTINOPLE AFTER BEING PASSED OVER FOR BISHOP

 

Miami, October 18, 2019

Photo: eadiocese.orgThe Eastern American Diocese of the Russian Orthodox Church Outside of Russia issued a sorrowful statement on Wednesday, “informing the hierarchs of the Canonical Churches of the Eastern Seaboard of the United States, their clergymen and faithful” that Archimandrite Alexander (Belya), a cleric of the diocese, “betraying the trust and love of his archpastors, led the Cathedral of Blessed Matrona of Moscow in Dania Beach, FL, and St. Nicholas Monastery in North Fort Myers, FL, out of the structure of the canonical authority of the Russian Orthodox Church.”

The open letter notes that Belya was suspended from his priestly duties but refused to submit to his ruling hierarch and that he and his younger brother Ivan Belya, who is forbidden to commune, have ignored summons to be questioned by a diocesan investigative committee.

Fr. Alexander was suspended from priestly duties on September 1/14, released as dean of the Florida Deanery of the diocese, and suspended from his duties as rector of the cathedral and monastery for the duration of the investigation. Ivan was suspended from Holy Communion at the same time and suspended from his duties as warden at the ROCOR cathedrals in Brooklyn and Miami.

The investigation against the Belyas began when Archimandrite Alexander managed to get his name sent to Moscow as a nominee for vicar bishop of Miami in ROCOR, despite the fact that he had not been nominated. Elections to the episcopate for ROCOR must be confirmed by the Holy Synod in Moscow, and the matter caused no small amount of confusion when the Synod met on August 30 to confirm the election of Archimandrite James (Corazza) as bishop of Sonora and also had the name of Belya before them.

According to sources in ROCOR, this is not the first time the Belya brothers have caused problems. Fr. Alexander is known to dodge diocesan dues and bring clergy to America without the proper paperwork. Ivan has even been implicated in the trafficking of women.

Not only have the Belyas ignored summons to be questioned, but members of the investigative committee were even prevented from entering the Cathedral of St. Matrona by armed guards, “which is an unheard-of occurrence in the Orthodox community of the United States.”

Ignoring his suspension, Belya celebrated the Divine Liturgy on Sunday, October 13, commemorating Archbishop Elpidophoros of the Greek Archdiocese of America and Patriarch Bartholomew of Constantinople.

In his “pastoral word” preached on Sunday, October 13 and published on the sites of both the St. Matrona Cathedral and the St. Nicholas Monastery, Belya states that the Greek Orthodox Archdiocese of the Patriarchate of Constantinople has taken control of the parish and he has retained the priesthood and the right to serve.

And Belya notes an interesting connection: “You and I have been granted not only the protection of the Patriarchate in which Mt. Athos is located, but also the protection of the government of the United States.”

Thus, Fr. Alexander is something like a “little Philaret” in America. “Patriarch” Philaret Denisenko also left the Russian Orthodox Church 30 years ago when he was not chosen to be the next Patriarch of Moscow. Unable to humble himself, Denisenko instead departed into schism, where he has remained to this day, despite being given canonical protection by Constantinople last year.

Offended at not being chosen as a bishop, Belya has also departed from the Russian Church, to Constantinople.

Belya begins his “pastoral word” with a seeming apology for the pain and suffering that the parish has undergone in recent weeks. “I am sorry that for the sake of me, a sinner, you had to go through a humiliating unjust interrogation,” he writes. However, it quickly becomes apparent that his “apology” is a sarcastic attack against the hierarchs of ROCOR who he attempts to paint as his persecutors.

He writes that he was in Moscow “in search of the protection of His Holiness Patriarch Kirill, who blessed me this summer to become the bishop of Miami,” “But now in a situation of persecution, our second meeting did not take place,” he writes.

The cathedral and monastery websites now feature several articles about clergy being persecuted by ROCOR authorities.

All the clerics of the cathedral, where Belya was rector, and of the monastery, where he was abbot, have remained faithful to the Russian Church and refuse to participate in Belya’s services. Archimandrites Stefan (Khilchuk) and Siluan (Lembai) were forcibly removed from the monastery by the brothers Belya. Mitred Archpriest Serge Prisacaru was not allowed to bid farewell to his flock as he was ejected from the cathedral.

The Eastern American Diocese thus warns its flock of the spiritual danger Belya is placing himself in, along with any who follow him.

“All the devoted children of the Russian Church Abroad are given blessing to depart from the Cathedral of Blessed Matrona and St. Nicholas Monastery, and cease prayerful communion with the suspended Archimandrite Alexander and those with him. From the point of view of the Russian Church Abroad, the Sacraments and prayers performed there do not lead to salvation into Eternal Life,” the statement reads.

Follow us on Facebook and Twitter!

 

10/18/2019