Raskol se zahuktava

[Августин]

Ово није добро

 

[Августин]

Засшто наши ћуте

[Milan Nikolic]

Врата ЕУ и НАТО-а воде у исту собу, чим дођете у Брисел, упали сте у клопку

У православљу је покренута ланчана реакција раскола и ствара се чак интернационала расколника, а ма како чудно звучало, на челу те интернационале је васељенски патријарх Вартоломеј, тврди председник Фонда јединства православних народа Валериј Алексејев.

Православљу је, каже овај руски историчар и филозоф, нанета огромна рана, а на удару су пре свега и истовремено Руска и Српска православна црква. Међутим, истиче Алексејев, поступци васељенског патријарха везани за непризнату украјинску православну цркву, којој је у јануару дао тзв. томос, тичу се и других цркава: Бугарске, јер се македонско црквено питање односи и на њу, Грузијске, јер су се расколници појавили и у Абхазији тражећи од Вартоломеја да и њима дâ аутокефалност...

„Патријарх Вартоломеј, пошто је направио најгрубљи антиканонски прекршај, постао је талац те ружне ситуације и не знам како ће се из тога извући. А он није глуп и могао је да претпостави куда то води“, констатује у интервјуу за Спутњик Алексејев, који је у Београду боравио ради промоције књиге „Традиције, вредности, смисао. Хришћанска димензија“.

Председник Фонда православних народа и професор Московског државног универзитета указује на велики значај Српске православне цркве, која је, каже, централна на Балкану.

Српска црква је одувек била матица, основа идентитета православља на Балкану и отуда кључни фактор за његово јачање, или пак слабљење, сматра Алексејев, који Србе види као „суперетнос“ у региону.

„Међутим, одавно су подељени на, да тако кажемо, национално-верске стамбене јединице, не само на националне. Чим желе да поделе један народ, а Срби су добар пример, мењају му веру. Један језик, једна култура су и Хрвати, и Срби и Бошњаци, али их дели вера. Испада да су Срби остали Срби зато што су православни. То је можда тешко да схвате Немци или неки други западни народи, али ми Руси се са Србима разумемо у пола речи и одлично схватамо да ако Србима, баш као и нама, одузмете православље, изгубиће свој идентитет, а можда и нестати са карте света“, верује руски филозоф.

Коментаришући ситуацију са украјинском црквом, он каже да је томос који је Вартоломеј дао Петру Порошенку, бившем председнику Украјине тешко пораженом на недавним изборима, само безвредан папир.

„Могу да напишу сто томоса, да их дају на брзину неком политичком банкроту попут Порошенка и да сматрају да је формирана нова црква, али то је само нова расколничка група“, објашњава наш саговорник, подсећајући да је ово трећи покушај расколништва у Украјини: слично се, такође уз учешће константинопољског патријарха, догађало 1917-1918. током Бољшевичке револуције и грађанског рата, а затим у време немачке окупације 1942. године, када је украјинске расколнике подржавао Гестапо.

Говорећи о ситуацији на Балкану, Алексејев оцењује да је почев од разбијања Југославије корен свих проблема настојање Американаца да створе „планирани хаос“ у региону и тиме направе проблеме својим економским конкурентима.

„А Европска унија им је јак конкурент на светској економској сцени. Даље, постоје неке претпоставке да би Американци, или неке снаге које се крију иза те фирме, веома желели да се формира велика Албанија. И то није фантазија него пројекат, а последњи догађаји на Косову и Метохији јасно показују да тај пројекат постоји“, истиче саговорник Спутњика.

Он упозорава да би даљи след догађаја могао да буде распарчавање Македоније и албанизација Македонаца, а како каже, та опасност прети и Црној Гори.

„Власти Црне Горе или не схватају шта раде, или то раде свесно. А Косово активно провоцира тај процес. Наравно, иза тога стоје утицајне снаге. Знамо да је војска Косова прављена од америчких пара. А ако се формира велика Албанија, то ће стварати огромне проблеме за Европу током више деценија. То ће бити огромна рана на телу Европе“, наводи Алексејев.

Управо је Европа, уверен је руски историчар, мета свих тих процеса, баш као што је и распад Југославије значио стварање проблема у њеном „меком трбуху“. Земље ЕУ никада неће моћи да постигну јединствено решење за проблеме у овом региону и зато ће им, прогнозира он, проблем миграната изгледати као дечја шала када се у потпуности испољи албански екстремистички национализам.

Алексејев подсећа и на једну од „балканских лекција“ ненаучених од Првог светског рата — да догађаји од пре сто година у већини случајева прецизно кореспондирају са савременим.

„Те лекције нису научене само зато што многи нису схватили да се историја креће, али да глобални интереси глобалних актера остају исти. А ти актери су Енглеска, Америка, Немачка, Француска, то је и Русија — и она има своје интересе на Балкану и они нису нигде нестали“, каже он, напомињући да нас историја и Балкана, али и постсовјетског простора учи да се „нерешена питања враћају као кошмар у све ужаснијој варијанти“.

Алексејев се у свом научничком опусу бавио и питањем утицаја евроинтеграција на национални идентитет.

„Тема је добила на актуелности када су очеви ЕУ, преко националних елита које су ангажоване и у Бриселу и у Вашингтону, а међу којима се многи понашају издајнички према свом народу, активно почели да гурају, или чак да своје народе супротно њиховој вољи насилно увлаче у те европске структуре“, каже наш саговорник, примећујући да нема много разлике између европских и евроатлантских структура.

„НАТО и ЕУ имају различита врата, али та врата воде у исту собу. Ако улазите кроз врата ЕУ, неизбежно ћете се наћи у НАТО-у и обрнуто. Обмана је кад кажу да ћемо ући кроз једна врата, али ћемо сачувати и нешто своје. Није него“, наводи Алексејев, уз опаску да је тако и фигуративно и фактички, јер се у Бриселу налазе седишта и НАТО-а и ЕУ.

„Зато, чим дођете у Брисел, ви сте упали у клопку“, закључује председник Фонда јединства православних народа.

 

https://rs.sputniknews.com/intervju/201906161120107182-vrata-eu-i-nato-a-vode-u-istu-sobu-cim-dodjete-u-brisel-upali-ste-u-klopku/

[feeble]

пре 16 минута, farisejski.bukvojed рече

Proucavaju gradjevisnke propise koji vaze u opstini Tivar, drzava Montengro. Zauzeti su.

Napao na Amfilohija kao smrt na babu. Pa, je li on alfa i omega SPC? Ima li jos neko da nesto kaze? Koliko imamo vladika, ono kad citaju poslanice za Bozic i Vaskrs nikad im kraja.

[Вукашин]

@dilic Polako sa katakombama 

[Августин]

пре 15 минута, dilic рече

Све личи на одвајање жита од кукоља. Све ресурсе које су православни хришћани направили тако да могу да буду извор профита и сваке врсте манипулације биће одузето и припојено некој светској парацркви, сви велики храмови, велелепни манастири, све што се може претворити у туризам и "сервис за манипулисање религиознима".. Преузеће продају сувенира, верског туризма, бесплатног крштења, венчања и сахрана, дотираних од режима и сл. С.Македонија је добар пример. За њом је Украјина, па Милогора, за њим иде Хрватска и Косово. Касније ће доћи на ред и остале помесне цркве где је дошло до цепања држава или нациналних раскола. Црква христова ће сачувати мање, углавном сеоске, и монтажне и девастиране храмове, где ће служити док не буде морала да крене у катакомбно деловање, што није далеко. Након тога долази Господ и свеопште Васкрсење и радост сви који су истрпели до краја и свих које Господ својом љубављу прими.

Pretera ga Ti.

[Vladan :::.]

1 hour ago, dilic рече

Све личи на одвајање жита од кукоља. Све ресурсе које су православни хришћани направили тако да могу да буду извор профита и сваке врсте манипулације биће одузето и припојено некој светској парацркви, сви велики храмови, велелепни манастири, све што се може претворити у туризам и "сервис за манипулисање религиознима".. Преузеће продају сувенира, верског туризма, бесплатног крштења, венчања и сахрана, дотираних од режима и сл. С.Македонија је добар пример. За њом је Украјина, па Милогора, за њим иде Хрватска и Косово. Касније ће доћи на ред и остале помесне цркве где је дошло до цепања држава или нациналних раскола. Црква христова ће сачувати мање, углавном сеоске, и монтажне и девастиране храмове, где ће служити док не буде морала да крене у катакомбно деловање, што није далеко. Након тога долази Господ и свеопште Васкрсење и радост сви који су истрпели до краја и свих које Господ својом љубављу прими.

Не бих баш журио са катакомбама и Другим доласком али такав сценарио би довео до тога да из Цркве малене у потпуности нестану поповски и епископски каријеристи а то је оно што нас је углавном и довело до овог распада у којем се налазимо, не само у СПЦ него и у целом православљу.
 

[dragisa]

пре 2 минута, Vladan :::. рече

Не бих баш журио са катакомбама и Другим доласком али такав сценарио би довео до тога да из Цркве малене у потпуности нестану поповски и епископски каријеристи а то је оно што нас је углавном и довело до овог распада у којем се налазимо, не само у СПЦ него и у целом православљу.
 

postavio sam pitanje ocu savi, a možda možeš i ti da pomogneš.

možda pitanje zvuči glupo i ne realno ali svedoci smo do čega dovode trvenja o autokefalnosti, dakle pitanje je sledeće:

da li je moguće zamisliti uspešno funkcionisanje pravoslavlja bez autokefalija?

пре 4 минута, dragisa рече

poštovani oče Savo,

bez namere da vas uvlačim u aktuelne političko-crkvene teme vezane za davanje autokefalije, moje pitanje je hipotetičke prirode možda čak i ne realno:

- da li je moguće zamisliti Pravoslavlje bez autokefalnih crkava?

naime svedoci smo da insitucija autokefalnosti koja (koliko razumem) ima smisao da olakša funkcionisanje verujućih a da pri tome obezbedi bratske veze sa drugima pravoslavnima, postaje alatka, ako ne i oružije vancrkvenih interesa, i na određen način postaje alatka za udaljavanje mržnju ili hegemoniju među pravoslavnima umesto za zbližavanje.

da li je možda došao trenutak da pravoslavna crkva samožrtveno iznađe novi način organizovanja (po cenu ukidanja postojeće strukture) kako bi "svetu" izbili iz ruku bilo kakvu želju i mogućnost za uplitanje u crkvene stvari. koliko smo sami odgovorni za ovo što nam se dešava i koliko sami imamo mogućnosti da ponudimo nešto novo?

znamo iz istorije crkve da stvari oko ustrojstva nisu ne promenljive, dobar primer je prevazilaženje apostolskog uputstva da episkop bude dobar domaćin muž jedne žene...itd., da bi se kasnije usled objetivnih razloga i problema prešlo na totalnu suprotnost biranje episkopa isključivo iz monaškog reda. da li je neki takav radikalan rez moguć i potreban danas?

 

[Августин]

пре 1 минут, dragisa рече

postavio sam pitanje ocu savi, a možda možeš i ti da pomogneš.

možda pitanje zvuči glupo i ne realno ali svedoci smo do čega dovode trvenja o autokefalnosti, dakle pitanje je sledeće:

da li je moguće zamisliti uspešno funkcionisanje pravoslavlja bez autokefalija?

 

Па то Цариград и хоће.

[dragisa]

Управо сада, Августин рече

Па то Цариград и хоће.

pogrešno si me razumeo, ne to što Carigrad hoće nego nešto novo

[Vladan :::.]

пре 16 минута, dragisa рече

pogrešno si me razumeo, ne to što Carigrad hoće nego nešto novo

Питање је на шта мислиш тј. какву идеју имаш, рецимо на брзину:

- један епископ за цео свет, али тако ни у првој цркви није било а и практично је неизводљиво

- један патријарх за цео свет са пуно митрополита и мноштвом епископа (и разним нивоима овлашћења тог патријарха), еклисиолошка јерес (ако је као бартизам) или практично неизводљиво јер тај патријарх само митрополитске и епископске зафрканције не би стигао да реши а камоли остало

- један патријарх са митрополитима који би имали иста овлашћења као садашњи патријарси да би практично могли да постигну а да се еклисиолошки не оде у проблем, али то је исто као сада само што су ти митрополити патријарси...

- више патријараха/архиепископа али не националних него територијалних, али и то већ имамо да су неке Цркве само територијалне, неке само националне а неке мешано.

Испада да је ово сада најмање лоше практично/еклисиолошко решење а можда би могло да се побољша евентуално на неком Сабору.

 

[Bokisd]

пре 20 минута, dragisa рече

da li je moguće zamisliti uspešno funkcionisanje pravoslavlja bez autokefalija?

Pretpostavljam sta hoces da kazes, radi nekog mozda boljeg funkcionisanja PC, ali, tesko realno u ovom trenutku.

Autokefalija se gradila dugo u crkvi, kao nezavisnost crkvena prvo preko episkopija, mitropolija i na kraju arhiepiskopija i patrijarsija jer kako kazu kanoni,.... svaka crkvena oblast treba da ima jednog koga ce prepoznati kao prvog u casti i autoritetu i tako je islo od najmanje crkvene oblasti do najvise .... sve to u odredjenim oblastima i na kraju su te oblasti poistovecene sa narodom koji zivi u toj oblasti i tako je valjda nastala i specificna autokefalija i nezavisnost crkve u drzavi u kojoj je vecinski odredjeni narod, Jermeni, Kipar, Bugari, Rusi, mi Srbi, Rumuni, Cesi ... itd....

I, sve je to kanonski uredjeno i mislim da ovi svi problemi koji su nastali nisu nastali zbog autokefalije kao takve, nego zbog krsenja kanona koji regulisu nezavisnot i autokefaliju crkve u Ukrajini od strane VP. 

 

[Августин]

пре 18 минута, dragisa рече

pogrešno si me razumeo, ne to što Carigrad hoće nego nešto novo

Нисам ја рекао да Ти хоћеш исто што и Цариград али они хоће да укину аутокефалије

 

[Vladan :::.]

пре 6 минута, Bokisd рече

i mislim da ovi svi problemi koji su nastali nisu nastali zbog autokefalije kao takve, nego zbog krsenja kanona koji regulisu nezavisnot i autokefaliju crkve u Ukrajini od strane VP. 

Јесу мислим проблеми настали због разних компликација (дијаспора, (национални) идентитет, језик, организација, мисија) које доноси аутокефалија као таква али и због жеље фанариота да те проблеме "реше" у своју корист.
 

[dragisa]

пре 3 минута, Vladan :::. рече

Питање је на шта мислиш тј. какву идеју имаш, рецимо на брзину:

- један епископ за цео свет, али тако ни у првој цркви није било а и практично је неизводљиво

- један патријарх за цео свет са пуно митрополита и мноштвом епископа (и разним нивоима овлашћења тог патријарха), еклисиолошка јерес (ако је као бартизам) или практично неизводљиво јер тај патријарх само митрополитске и епископске зафрканције не би стигао да реши а камоли остало

- један патријарх са митрополитима који би имали иста овлашћења као садашњи патријарси да би практично могли да постигну а да се еклисиолошки не оде у проблем, али то је исто као сада само што су ти митрополити патријарси...

- више патрирараха/архиепископа али не националних него територијалних, али и то већ имамо да су неке цркве само територијалне, неке само националне а неке мешано.

Испада да је ово сада најмање лоше практично/еклисиолошко решење а можда би могло да се побољша евентуално на неком Сабору.

 

pazi moram da priznam da nemam konkretnu ideju, i da nemam pojma o ustrojstvu crkve, jednostavno razmišljam. dakle imamo probleme kakve imamo: lične sujete, etnofilizam, sklonosti ka dominaciju, koketiranje sa državom, posledično "interesovanje" države u crkvene stvari, optužbe za okoštalost (ruka ruku mije) itd itd jednom rečju bezbroj problema i ogromna energija koja se troši na sporedna pitanja

šta je temelj crkve? BogoČovek Hristos. bratske veze koje trebaju da postoje su zasnovane samo na toj činjenici da svi opitujemo taj temelj, međutim koliko naše "bratske veze" to svedoč? odnosno koliko svedoče da jelin ipak ostaje jelin, judej ipak ostaje judej, rus ipak ostaje rus... koliko postojeća forma organizacije pravoslavlja ipak podupire to da ostajemo to što smo a koliko podupire ono što bi trebalo po Jevanđelju?

samo razmišljam na glas: šta je ono bez čega ne možemo? 1) svedočenje Hrista Spasitelja i 2) pare sa ikone i od vodica. Daj da to nekako spojimo, dakle da imamo ljude koji od svedočenja i propovedanja mogu da žive i da im je to životni poziv i da sa druge strane imamo Crkvu kao telo koje čine verujući. sledeći stepen iznad sveštenika da bude episkop po recimo nekom demografskom ključu: na svakih 200.000 vernih jedan episkop (valjda je to dovoljno). sledeći stepen da bude sabor tih episkopa i to je to. nikakve etničke/državne/nacionalne oznake, samo pravoslavna eparhija ta i ta.

(verovatno sam se nalupetao najstrašnije)