Raskol se zahuktava

[Ivan Marković]

пре 2 часа, Trifke рече

Zacudio sam se ne zbog toga sto nebi trebalo da se pricescujes svake nedelje vec sam se zaprepastio da ti imas takav stav o pricescivanju. Ocekivao sam od teme stva onih cuvenih "duhovnika".  No dobro je. Bas me radujes! 

Онако успут буди речено и Арсеније и Рафаило заговарају сваконедељно причешћивање. Арсенијје притом и дозвољава да се пости на уљу. 

[Ђорђе Р]

пре 17 минута, farisejski.bukvojed рече

To bi znacilo da imamo sizofrenu patrijarsiju, koja u sebi sadrzi dve patrijarsije i dva patrijarha, od kojih je jedna patrijarsija deo druge patrijarsije, a jedan patrijarh potcinjen i svom sinodu i sinodu druge patrijarsije ciji je deo.

Наравно, ЦП мисли на Кијевску митрополију. За ЦП, УПЦ КП је Кијевска митрополија. Не би ЦП доносила ову одлуку да се није договорила са Денисенком, и да Денисенко то неће да прихвати.

[Zoran Đurović]

Денис би да остане Пт, али му то као први корак ЦП неће дати. Дакле, или ће бити Митрополит, или ће се расколити са ЦГ, али да им ЦГ да одмах пуну аутокефалију то је тешко остварив сценарио. Денис је заљубљен у патријаршијство своје и не би дозволио деградацију. Но, какво је ово лудило, сваки сценарио је могућ. 

[невски]

За оне који сматрају да не треба да прекинемо општење са КП питање?

Не буде ништа од тог Сабора, ништа се не догоди као и обично, многе цркве подржавају КП. Зато сумњам да ће се догодити.

СПЦ млако осуди КП у смислу: "Није то лепо, неваљалче један". Настави општење са КП. (што се овде одобрава)

И једног лепог дана Вартоломеј устане "на криву ногу", "или га мучи стомак због лоше пробаве." и доносе одлуку:

1. формирање "Косовске православне цркве" , треба прихватити реалност на терену и слично.

2. Укидање СПЦ и припајање Фанару.

3. Признавање ЦПЦ,МПЦ и које год цркве.

4. можемо тако у недоглед.

Ми онда као по навици, коме ћемо да се жалимо него Русима, а они кажу: "Не знамо, сами се снађите, ми се не налазимо у општењу са КП, када је требало да се заложите за нас, зато што смо суштински ми покушали све вас "мале" да заштитимо, а ви сте изабрали другу страну или сте покушали да балансирате, мислећи да све то неће догодити ".

Такође, уколико буде проблема око било ког дела Србије, на пример КиМ, и ми се обраћамо МП да се заузме код државног врха Русије (који год буде био) ради неке помоћи и заштите, а они кажу: "Ви сте изабрали то што сте изабрали, прво идите код КП, затим у Цркву Еладе да се код Ципраса заузму за вас и ставе вас под свој нуклеарни кишобран ( који немају) или у блажем случају уложи свој (грчки) вето у СБ УН(који немају)  или вето у НАТО (пошто је Грчка чланица ) ".

Може да се пише у недоглед, али укратко би било тако.

По мом мишљењу сасвим би било правилно и оправдано да Руси тако поступе. Уколико наша СПЦ заузме другачији став сама ће бити крива за последице и мени ни најмање неће бити жао, зато што ћемо сами бити криви и то апсолутно. 

 

[Ђорђе Р]

пре 24 минута, невски рече

И једног лепог дана Вартоломеј устане "на криву ногу", "или га мучи стомак због лоше пробаве." и доносе одлуку

Ово је тек вероватније ако прекинемо општење.

Некако ми се чини да ће Мираш бити први на реду. Он га је рашчинио, он може и да га врати у јерархију...

[невски]

пре 44 минута, Zoran Đurović рече

Денис би да остане Пт, али му то као први корак ЦП неће дати. Дакле, или ће бити Митрополит, или ће се расколити са ЦГ, али да им ЦГ да одмах пуну аутокефалију то је тешко остварив сценарио. Денис је заљубљен у патријаршијство своје и не би дозволио деградацију. Но, какво је ово лудило, сваки сценарио је могућ. 

Вероватно ће Јов бити глава УПЦ КП, "Антонов" (то му је име као сарадника КГБ - Филарет) ће бити скрајнут из више разлога. Године,а и компримитованост, није нека тајна да не ужива неку подршку међу својим клером, и има ту  још разноразних разлога....

[Trifke]

1 hour ago, Ivan Marković рече

Онако успут буди речено и Арсеније и Рафаило заговарају сваконедељно причешћивање. Арсенијје притом и дозвољава да се пости на уљу. 

Onako uz put budi receno Rafailo je to poceo od nedavno ali zato pita ljude pre pricesca da li su imali bludne misli pa ako jesu onda im zabrani. Iako to nije tema ovde ja jako volim kada se oni menjaju i kaju za promasaje koje naprave. 

[невски]

пре 20 минута, Ђорђе Р рече

Ово је тек вероватније ако прекинемо општење.

Некако ми се чини да ће Мираш бити први на реду. Он га је рашчинио, он може и да га врати у јерархију...

Прекинули општење или не то може да се догоди. Ко може дати гаранције да се то у сваком случају неће догодити? Овако везујемо нашу "малу лађу" за брод РПЦ, а у другом случају смо у слободном току самостални, али ако задува мало јача бура тешко ће бити. Па када и ако се РПЦ и КП икада договоре ми ћемо лако да следимо РПЦ, све што РПЦ испреговара то ће важити и за нас.

РПЦ само у Русији има више верника, него све остале цркве заједно.

[Ђорђе Р]

пре 41 минута, Zoran Đurović рече

Денис би да остане Пт, али му то као први корак ЦП неће дати. Дакле, или ће бити Митрополит, или ће се расколити са ЦГ, али да им ЦГ да одмах пуну аутокефалију то је тешко остварив сценарио. Денис је заљубљен у патријаршијство своје и не би дозволио деградацију. Но, какво је ово лудило, сваки сценарио је могућ. 

Била би фора да га ЦП рашчини, зато што неће да буде митрополит

[Снежана]

Хибрис аутокефализма

Христо Јанарас

Христо Јанарас

Штампани медији и ТВ програми усмјерени су на то да оставе утисак и обману а не да информишу грађанина. „Природно“ је отуда да игноришу тему, кључну за хеленство, ону о скорашњим изазовима за „васељенскост“ Цариградске Патријаршије на међународном пољу. 

Идући у сусрет стереотипним клишеима наше „прогресивне“ интелигенције, да по ко зна који пут појаснимо: када говоримо о „васељенскости“ (хеленском универзализму) Цариградске Патријршије, значења тог [појма] немају ни најмању везу (концептуалну или практичну) са грчким [ελλαδικό] државотворним провинцијализмом. Она се односе управо на супротно – на космополитску лакоћу и отвореност који су вијековима сачињавали елементарну основу хеленског идентитета – управо оно чега смо се ријешили како би наша ситничарска балканска државица могла да се представи као „европска“.

Ко данас захтијева гашење (и узурпацију) одговорности и службе црквеног „универзализма“ („католичности“) коју је вјековима остваривала Цариградска Патријаршија? Москва је изазивач који увијек иступа са аргументом о квантитативној (демографској) надмоћи и о снази која долази од власти на међународном нивоу. Али Москва је овог пута очигледно испровоцирана од стране америчке (својеврсне) „добре воље“. 

Телеграфски и самим тим систематски речено: овај очигледни страх од Русије, којим је опсједнут амерички политички естаблишмент, ма ко да је предсједник, јесте тешко објашњива загонетка. Изгледа да Американци вјерују да је Русија наставила да буде стаљинистичка Совјетија: пријетња из ноћне море [обиљежена] комунистичким тоталитаризмом. Зато НАТО наставља да буде чврста одбрана удружених земаља против марксистичке опасности!

Одатле и упорна (и стога инфантилна) америчка опсесија да се Украјина учлани у НАТО, како би се војне базе САД установиле у „меком стомаку“ Русије. Да би се то остварило, Украјина се мора лишити њених историјских, народних, културних и црквених веза са Русијом, па се црквена „аутокефалија“ види као кључни корак ка овој независности. Ово је први пут у међународној историји да је секретар за спољње послове америчке суперсиле јасно изјавио да Украјинска Православна Црква треба да буде проглашена „аутокефалном“ како би постала самоуправна у односу на Московску Патријаршију!

„Икуменизам“ Цариградске Патријаршије, такође, подразумијева одговорност (и службу, служење, λειτούργημα) да додјељује (увијек на саборан начин, одлуком сабора епископâ) овлаштења административне аутономије [=самоуправљања] (која се тичу практичних питања одржавања доброг поретка) једној помјесној Цркви – да је учини „аутокефалном“. Дакле, пут за „аутокефалију“ Украјине свакако иде преко Фанара, па Американци имају много могућности да „ромејском“ патријарху ставе „пиштољ на чело“ како би добили оно што желе. Истовремено, кратковида политике САД присиле према Цариградској Патријаршији представља поклањање изврсне прилике Русима: она показује истинитим њихов захтијев да одговорност (и служба) осигуравања јединства православних Цркава „у цијелој васељени“ више не може бити искључиво право шачице биједних Ромеја из Истанбула. Првенство одговорности, улога и титула „васељенског“ морају бити пренесени на Патријарха московског „и цијеле Русије“.

Ипак, трагедија дубоке секуларизације (посебно митско богатство и опијеност влашћу) који су из коријена измијенили Руску Цркву, воде очигледним противрјечностима: Руси оспоравају наднационалну васељенскост епископског сабора у Фанару, али када [патријарх] Цариграда сазива „међуправославне“ саборе или саборе само „предстојатеља“ Православних Цркава, [патријарх] московски демонстративно одбија да у њима учествује и, штавише, присиљава од Москве економски (или политички) зависне „предстојатеље“ да га слиједе у одсуствовању. Црквеним језиком речено, такво понашање би се могло окарактерисати као злоупотреба (τυρεία), а у свакидашњем језику као бешчашће (ατιμία).

У оваквим историјским околностима, најдраматичнији и најболнији изазов јесте неспособност [немоћ] Васељенске Патријаршије да говори језиком Цркве. Она говори користећи ћатински језик религијског интелектуализма и утилитаристичког морализма, језик који игнорише јеванђеоску лудост надања да ће „смрт бити побјеђена смрћу“. Цариград брани своју „васељенскост“ позивајући се на канонске одредбе и на правна тумачења синодских одлука.

Који би могао бити тај „други језик“, црквене а не религијске логике? Да Васељенска Патријаршија саборно прогласи да се „аутокефалија“ даје само архиепископијама, а не националним Црквама. „Црква“ је по дефиницији локални појам, тијело члнова који су у заједници, цјелосност заједница под вођством епископа, на саборни начин усаглашено тијело [које обједињује] више епископа. Не, никада заједничко национално поријекло или припадност држави не сачињавају „Цркву“. 

У фаталним „Синодским томосима“ о границама аутокефалија (фаталним, зато што рашчлањују једно тијело Цркве на државне организације [засноване на] религијској идеологији и моћи, „државне цркве“ – Staatskirchen), Васељенски Патријарх ће унијети кориговано преименовање: „Аутокефалне Архиепископије Москве, Атине, Београда, Букурешта, Софије, Тиране“. Са везама саборног међупрожимања.

Извор: Η ύβρις της αυτοκεφαλίας, www.kathimerini.gr, 7.10.2018.
Превод: Дарко Р. Ђого

http://teologija.net/hibris-autokefalizma/?fbclid=IwAR1e6nf9OVm2nQp_oAuy4CZ-LM9nhd8PJMeEF_7t0-Ek5zGD0xuK6VSCjqE

[Ivan Marković]

пре 22 минута, Trifke рече

Onako uz put budi receno Rafailo je to poceo od nedavno ali zato pita ljude pre pricesca da li su imali bludne misli pa ako jesu onda im zabrani. Iako to nije tema ovde ja jako volim kada se oni menjaju i kaju za promasaje koje naprave. 

Овде чисто да не заборавимо. Постоје греси који одвајају од причешћа: убиство (чак и оно у рату одваја од причешћа три године), абортус, прељуба, хомосексуализам, окултизам и врачање...такви греси се морају исповедити и поднети епитимија (ако је духовник да). Блудне мисли су доста широк појам и оне могу да подразумевају и неки флеш али и дугогодишње интензивно маштање које може полако да уведе у одвајање од реалности и психозу. У првом случају не би требало човека одвојити од причешћа док за други већ нисам сигуран.

[невски]

пре 8 минута, farisejski.bukvojed рече

Не, Мићо, то се тако не ради. То је нецрквено и недипломатски.

 

Москва је тражила од осталих Цркава да реагују. Сада су Москва и Цариград стране у сукобу.

 

СПЦ није страна у сукобу.

 

Антиохија и Александрија су у посети нама и Пољској. Вољне да посредују. "Неутралне". Свеправославни сабор је сазван, седница на Криту (потенцијално разбојничка или актуелно разбојничка) је окончана, а остале теме, међу којима и Диптих, су остале за "неко друго време".

 

СПЦ би требало да ради, заједно са Александријом и Антиохијом, на наставку Свеправославног сабора. Па онда све православне владике буду позване да дођу на одговарајуће место. Нека се одазове пет владика, пуна шака браде! Па онда Кирил изложи "свој случај", па се позове Барт (пожељно и Зизи, али по другој тачки оптужнице) да дође да се изјасни, па се сачека, па се још сачека, па се опет сачека...па кад не дође, онда АНАТЕМА, са све "Босфорски Смрад" у тексту.

 

Тако се то ради.

 

Након тога СПЦ поштује анатему.

 

Битна је и Црна Гора, и Херцеговина и КиМ, и Београд, и Карловци и наши односи са Русима ...али је Православна Вера најбитнија!

СПЦ је можда најзаинтересованија страна у сукобу, зато што ће се последице осетити и преломити на њој.

Колико знам кроз историју Свети Сава никада не би добио аутокефалност да иза њега није стајала држава. Исто тако РПЦ никада не би добила самосталност по том принципу. Рецимо наша Црква је да је било само црквено питање је могла да добије аутокефалност не 1219, а на пример 1119 или 1019. Исто тако Патријаршија је тек призната 1920. не раније. Иста прича је са РПЦ.

Тако да је увек било, колико јака држава толико јака црква, никада се није десило да било ко добије аутокефалију када се држава налази у паду. По правилу у сваком случају је било управо обрнуто.

Друга ствар, јасно јесте да за сада УПЦ КП нема Патријарха, у скорије време неће ни имати. Пошто је скинута анатема са Филарета од стране КП, шта ће се догодити уколико њему на пример буде досадно па хоће да се причести или да служи у некој од цркава и манастира СПЦ као обичан свештеник, не владика ? 

Пошто је ВП скинуо анатему са њега, а ми нормално општимо са њима и он је чедо КП, ми смо онда обавезни да то урадимо или не ?

Треће и најважније, док се та цела процедура испоштује, једном, па други пут, трећи, па онда анатемисање, до тада ће УПЦ КП потпуно преузети све парохије и епархије и тада ће све то бити беспредметно.

[Ведран*]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Денис би да остане Пт, али му то као први корак ЦП неће дати. Дакле, или ће бити Митрополит, или ће се расколити са ЦГ, али да им ЦГ да одмах пуну аутокефалију то је тешко остварив сценарио. Денис је заљубљен у патријаршијство своје и не би дозволио деградацију. Но, какво је ово лудило, сваки сценарио је могућ. 

Зато се ја молим да Денисенка Бог поживи. 

Јер његово лудило може бити фактор у решавању овога проблема. 

Можда га тако Бог накани спасити, и поред лудила које је учинио и чини. 

Ко разуме схватиће. 

[Ведран*]

1 hour ago, Ђорђе Р рече

Ово је тек вероватније ако прекинемо општење.

Некако ми се чини да ће Мираш бити први на реду. Он га је рашчинио, он може и да га врати у јерархију...

Није вероватније. Једнако је вероватно. У ствари извесно је да ће кренути са тим. Једини фактор који још то може да спречи јесте солидарност свих помесних Цркава и инсистирање на Сабору. Мада је то мало вероватна опција, да се сви солидаришу, и то чак ни по тој тако очигледној тачки као што је Сабор. 

Али први на реду су Македонци. Сам п. Вартоломеј их је најавио. Не треба у пасуљ да гледамо. 

[Ведран*]

1 hour ago, Trifke рече

Onako uz put budi receno Rafailo je to poceo od nedavno ali zato pita ljude pre pricesca da li su imali bludne misli pa ako jesu onda im zabrani. Iako to nije tema ovde ja jako volim kada se oni menjaju i kaju za promasaje koje naprave. 

Душо, какве везе имају насртаји мисли? Знаш ли ти или си питао Рафаила?

Зар нису чули за отачке примере као онај када је монаху речено да рашири мантију и заустави ветар, што је немогуће, као аналогију томе да је мисли немогуће зауставити. Квака је у другоме, а не у томе да ли се мисли појављују или не. 

Да не пита ипак нешто друго, а не за мисли?