Jump to content

Raskol se zahuktava

Оцени ову тему


Препоручена порука

Какав раскол. Нема правог раскола без анатема; као што није било ни мира ни рата без Јасера Арафата. Овај прекид општења са ВП је само први жути картон Барту за клизећи старт и опасну игру. Други жути повлачи аутоматски искључење ако могу да се изразим фудбалски.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 11.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 1 сат, Ведран* рече

Душо, какве везе имају насртаји мисли? Знаш ли ти или си питао Рафаила?

Зар нису чули за отачке примере као онај када је монаху речено да рашири мантију и заустави ветар, што је немогуће, као аналогију томе да је мисли немогуће зауставити. Квака је у другоме, а не у томе да ли се мисли појављују или не. 

Да не пита ипак нешто друго, а не за мисли?

Pita bas za misli a ne za nesto drugo. Ima vise primera.  Ti si mi duso suvise naivan i neznas o kakvim se tipovima radi. Arsenije ispoveda iako nije svestenik i daje epitimije i pravila i nalaze da se pricescuju ili ne da samo puca na sve strane. No ja bih da zacutim vise o tim "duhovnicima". Nemoj da me vise vuces za jezik. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Trifke рече

Nemoj da me vise vuces za jezik. 

tongue_pull.thumb.png.1968010ed72331f8b7885f07de452166.png
 

пре 6 минута, Trifke рече

Arsenije ispoveda iako nije svestenik

Па шта? :)) Свети Симеон вели да може. :)))

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, farisejski.bukvojed рече

Anateme ne zapocinju "pravi" raskol, nego ga zavrsavaju. Posle anatema vise nema raskola. Pre nego sto bi da poducavas druge, prvo proveri sopstveno neznanje.

Не дај Боже да ја неког поучавам оче буквоједе само сам изрекао своје скромно мишљење. Мислио сам да до 1054 није било раскола него је настао после бацања анатемà. Али хвала Богу ти си ту да нас незнавене подучиш.

 

Раскол је наступио 16. јула 1054. године, када су тројица легата римског папе Леона IXнакон доласка у Цариград одлучили да екскомуницирају цариградског патријарха Михаила Керуларија и охридског архиепископа Леона.[2][1][3] Легати су претходно затражили од патријарха и архиепископа да признају римског папу за врховног поглавара Цркве и одобре извесна западна учења и обреде, али православни јерарси на то нису пристали. Правна ваљаност екскомуникације која је изречена 16. јула показала се као упитна, пошто се римска катедра у међувремену нашла у стању упражњености, пошто је папа Леон IX умро још 19. априла, а његов наследник је коначно изабран тек у пролеће наредне 1055. године. 

Услед таквог поступања римских легата, патријарх Михаило је сазвао сабор који је одржан 20. јула у Цариграду.[4][3] На овом сабору је донета одлука да се поступци папских легата одбаце и осуде, а на саме легате је бачена анатема.[5] Саборске одлуке су потом свечано обнародоване 24. јула у цариградском храму Свете Софије. Узајамне екскомуникације из 1054. године означиле су прекид литургијске заједнице између католичког запада и православног истока.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

https://www.interfax.ru/world/633541

Цитат

Известный иерарх Украинской православной церкви Московского патриархата, бывший секретарь ныне покойного митрополита Киевского Владимира митрополит Александр (Драбинко) объявил себя клириком Константинопольского патриархата.

U8iCWt_5aded50e324e93_43090506-tmb-750x4

Познати јерарх Украјинске православне церкве МП, бивши секретар сада покојног митрополита Кијевског Владимира митрополит Александар је објавио себе клириком Константинопољског патријархата.

Значи почело је.

То је митрополит Перејаслављско-Хмељницки.

Пошто ми и даље општимо са КП, да ли је ми њега признајемо или не? Овде ми више ништа није јасно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, невски рече

https://www.interfax.ru/world/633541

U8iCWt_5aded50e324e93_43090506-tmb-750x4

Познати јерарх Украјинске православне церкве МП, бивши секретар сада покојног митрополита Кијевског Владимира митрополит Александар је објавио себе клириком Константинопољског патријархата.

Значи почело је.

То је митрополит Перејаслављско-Хмељницки.

Ово писах на једну вест 20. сеп. а важи и сада за ову вест.

On 20.9.2018. at 21:28, Ведран* рече

Драбинко! А ко би други! Чим сам прочитао наслов знао сам о коме је реч.

Ма знао сам и пре него што је вест написана. ...

Али оно што је важније што такође написах на шале да Денисенко тешко умире јер има 90 љета а виталан је, јесте следеће.

On 20.9.2018. at 22:01, Ведран* рече

Једино ако му Драбинко скува чашку чаја :))

Зато вам ваља усугубити молитве за госпон Денисенка, да ми се макар ово пророштво не оствари. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Srdjan61 рече

Шта да очекујеш мој брате невски од силе од владике хиротонисан ог у 30 години живота и са једнодневним монашким искуством. Духовна громада.

Нажалост ништа брате не очекујем(ништа добро), они су рекли да ће их до тог сабора бити 10, ово је "прва ласта", има још доста кандидата међу архијерејима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

http://standard.rs/2018/10/16/americki-radio-dosao-red-na-autokefalnost-crnogorske-crkve/?fbclid=IwAR0ghprvkm-0hTwv57-Ai8JK7xOdaH9HQnYP5GZQQ9hqrPRa9RQFXXopjFI

Амерички радио: Дошао ред на аутокефалност „Црногорске цркве“

 
уторак 16. октобар 2018. 12:01

Вучинић: САД и ЕУ подстичу афирмацију европских вриједности код православних цркава које желе да их прихвате: украјинске, црногорске и македонске

miras-dedeic1.jpg

Одлука која је као никада до сада уздрмала црквени православни свијет о признању Украјинске цркве утицаће на статус Црногорске православне цркве (ЦПЦ) коју Српска православна црква (СПЦ) не признаје, сагласни су домаћи и регионални религиолози.

Хоће ли и каквих импликација бити по статус ЦПЦ, коју не признаје СПЦ, послије одлуке васељенског патријарха Вартоломеја да се призна независност Украјинске православне цркве и је ли одлука Цариградске патријаршије отворила простор за другачији однос државе Црне Горе у процесу обнове аутокефалности ЦПЦ, који је покренут 90-их година прошлог вијека?

„Импликације послије одлуке васељенског патријарха Вартоломеја биће веома снажне и оставиће дубок и огроман утицај на православни свијет и на Црногорску цркву“, оцјењује за Радио Слободна Европа (РСЕ) предсједник Савјета Митрополије ЦПЦ, Стево Вучинић.

„Из простог разлога што је ЦПЦ у литургијском заједништву са Украјинском црквом и добиће шансу и биће, наравно, у литургијском заједништву и са другим неким православним црквама које је Васељенска признала као такве и са њима литургијски саобраћа“, каже Вучинић.

Већ се осјећају импликације у црквеном православном свијету као резултат одлуке Васељенског патријарха да се да сагласност за признање Украјинске православне цркве, сматра религиолог из Новог Сада Мирослав Кевежди.

Он за РСЕ наводи да „сада многе главе отварају књиге канонског права и историје и разматрају и капацитет Васељенског патријарха да доноси овакве одлуке“. Кевежди мисли да предстоји дуго и заморно и „свакако потребно разјашњавање“ шта се догађа и ко ће и у ком статусу сјутра да се појави.

„Постоје импликације већ сада у оном смислу да се код неких који су заговорници ЦПЦ појављује одређена нада да ће и они заправо успјети да свој канонски статус подигну. Исто тако, појављује се забринутост код оних који су припадници Српске православне цркве (СПЦ). Зато што нека рјешења која се огледају у Украјини у статусу Украјинске православне цркве, Московског патријархата, заправо би могла да буду примијењена и на Митрополију црногорско приморску (МЦП) или, рецимо, на, Охридску архиепископију“, закључује религиолог Мирослав Кевежди.

Аутокефалност ЦПЦ укинута је указом регента Александра Карађорђевића 1920. године, објављивањем декрета о „Уједињењу свих православних црквених области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (СХС)“. Међутим, већина историчара сматра да је до стварног укидања дошло још 1918. одлуком Подгоричке скупштине.

Процес обнове ЦПЦ везује се за почетак 90-их година, а формализован је 31. октобра 1993. године, у пријестоници Цетиње, када је за првог поглавара изабран епископ Антоније Абрамовић. Њега је након смрти на тој позицији наслиједио актуелни митрополит Михаило. ЦПЦ није канонски призната.

Стево Вучинић каже да су у Црногорској цркви „и задовољни и незадовољни досадашњим односом државе“, а није се много тога промијенило ни од обнављања црногорске независности 2006. године.

„Задовољни смо јер је то релативно кратак рок ако се размишља у црквеним категоријама, а овако грађански посматрано то је 27 година. У дијелу нашег незадовољства, то је питање државе која не показује довољно бриге за сопствену Цркву и на неки начин омета њен рад док се један дио државне администрације понаша веома непријатељски“, каже Вучинић, који очекује да ће се то стање промијенити.

Група јавних личности доставила је у априлу ове године премијеру Душку Марковићу иницијативу приједлога за поништење декрета краља Александра Карађорђевића из 1920. године, којим је укинута аутокефална Црногорска (православна) црква.

„Наиме, полазећи од чињенице да је Црна Гора, 21. маја 2006. обновила независност и добила међународно признање, а у сусрет годишњици, како наводе, трагичног догађаја нестанка Црне Горе као независне државе 1918. године, када је нелегално и нелегитимно анектирана од Србије, обавеза је Владе да ову иницијативу прихвати и упути одговарајући акт приједлога Скупштини Црне Горе да се поништи декрет краља Александра Карађорђевића“, наведено је у тексту иницијативе.

Предсједник Савјета Митрополије ЦПЦ Стево Вучинић сматра да ће одлука васељенског патријарха Вартоломеја о признању Украјинске цркве утицати и „на бољи и другачији однос државе“ Црне Горе према ЦПЦ.

„То је читав један процес на свјетском нивоу, у коме САД и Европска унија (ЕУ) подстичу да дође, на неки начин до афирмације европских вриједности код православних цркава које су спремне да их прихвате. А то су: Украјинска, то је очито и неспорно Црногорска а вјероватно и Македонска црква. А онда ће то, наравно, бити тежак ударац за цркве са великим империјалним амбицијама, као што су Руска и Српска црква, које у суштини и нијесу цркве него су политичке организације. Или су параполитичке које имају за циљ да обезбиједе империјалне амбиције сопствених држава и народа којима припадају“, казао је, између осталог, Вучинић.

 

Извор Радио Слободна Европа, 16. Октобар 2018.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Srdjan61 рече

Пази молим те митрополита. 

Срђане не тражи. Можеш свашта наћи. :tongue:

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Ведран* @Zoran Đurović Pre 5 ili 6 godina pisao je Tasa u nekim Grckim casopisimma a i u nekom Ruskom o losoj eklesioloskoj praksi Vaseljenske i Mooskovske patrijarsije. Ispade da je prakticno prorocki najavio ovo sto se dogadja. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Trifke рече

@Ведран* @Zoran Đurović Pre 5 ili 6 godina pisao je Tasa u nekim Grckim casopisimma a i u nekom Ruskom o losoj eklesioloskoj praksi Vaseljenske i Mooskovske patrijarsije. Ispade da je prakticno prorocki najavio ovo sto se dogadja. 

О чему конкретно?

Чу писао Таса! Каки чоче само Таса! :)) Писао и ја :)) по форумима за руско "великаго господина....." и за архијерејско љубљење руку патријарху, и тако то, давнијех дана.  Но, ми на форумима ти нисмо ауторитетни ван своје форумске канонске јурисдикције. :D

Шалу на страну, сећаш ли се шта је говорио?

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Ведран* рече

О чему конкретно?

Чу писао Таса! Каки чоче само Таса! :)) Писао и ја :)) по форумима за руско "великаго господина....." и за архијерејско љубљење руку патријарху, и тако то, давнијех дана.  Но, ми на форумима ти нисмо ауторитетни ван своје форумске канонске јурисдикције. :D

Шалу на страну, сећаш ли се шта је говорио?

Pa onako kao  kroz maglu. Kritikovao Carigradsko nametanje prvenstva i Moskovski  sindrom treceg Rima. Ne secam se detalja. Znam samo da su se nervirali zbog toga i u Carigradu i u Moskvi. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...