Raskol se zahuktava

[srb_Lo]

Има у Атинској Архиепископији доста паметних људи који су чврсто против овога . До краја ове годије видећемо отприлике како ствари стоје . Ако Атинска Архиепископија призна УПЦ мислим да ће одређен број људи у Грчкој прећи код старокалендарца и све више Грка са којима сам у контакту не подноси Вартоломеја . Али тако то иде из једног раскола вућеш верне у екстрему и они због твојих дела падну у други раскол тако да ће Вартоломеј  за све ово одговарати најкасније на суду Господњем 

[александар живаљев]

Титуларни митрополит једренски ЦП Амфилохије је непријатно изненадио патријрха- католикоса грузијског Илију Другог изјавом: "Сматра се да је глава цркве Христос, али у стварности то је Васељенска патријаршија."

Више се, бојим се, не ради о споровима око канонске јурисдикције, већ о јереси Фанара.

Фанар уверен, что Церковь возглавляет не Христос, а патр. Варфоломей, – СМИ

•  10 июня 2019, 19:30
•  
•  Елена Константинова
• 3459

Митрополит Адрианопольский Амфилохий. Фото: Ромфея

На встрече с Патриархом Грузии митрополит Амфилохий заявил: «Бытует мнение, что Церковь возглавляет Христос. Но на самом деле Церковь возглавляет Вселенский патриарх».

Независимое издание Modern Diplomacy, называющее себя платформой для «оценки сложных международных вопросов», которые не попадают в повестку главных западных СМИ, опубликовалостатью американки грузинского происхождения Тамар Ломидзе под названием: «Признает ли Грузинская Православная Церковь первенство патриарха Варфоломея в православном мире?».

Анализируя позицию Грузинской Церкви в вопросе признания или непризнания ПЦУ, Тамар Ломидзе сообщает, что «во время предыдущей встречи константинопольских иерархов с Илией II в Тбилиси один из представителей Вселенского Патриархата, митрополит Адрианопольский Амфилохий, как говорят, начал свою речь словами: "Существует мнение, что Православную Церковь возглавляет Иисус Христос. Но на самом деле Церковь возглавляет Вселенский Патриарх"». По словам журналистки, «Католикос-Патриарх, похоже, не согласился с таким утверждением». 

Тамар Ломидзе – журналистка американского издания Brentwood News (Лос-Анджелес), которая занимается освещением некоторых событий православной жизни и церковно-государственных отношений в своем личном блоге. В статье, опубликованной Modern Diplomacy, она пытается ответить на вопрос о перспективах признания ПЦУ со стороны Грузинской Православной Церкви. 

Известно, что в ближайшие дни соберется Синод Грузинской Церкви. Автор подчеркивает, что Константинополь особенно заинтересован в признании ПЦУ, потому что в этом можно будет «усилить власть Вселенского патриархата в православном мире, ослабить влияние Московского Патриархата и позволить Константинопольскому патриарху единолично принимать решения по чрезвычайно важным вопросам для Православия».

С другой стороны, говорит журналистка, «Поместные Церкви сомневаются: несмотря на давление, ни одна из них еще не признала ПЦУ». Наоборот, они задают множество вопросов, среди которых: «как можно было предоставить автокефалию Украинской Церкви, если ей все еще не хватает единства, а некоторые общины захватывают храмы других общин? Почему автокефалия была предоставлена исключительно патриархом Варфоломеем, без каких-либо обсуждений с другими Поместными Церквями? Почему с Томосом было так много спешки? Почему это произошло незадолго до избирательной кампании бывшего президента Украины Порошенко? Может ли украинская автокефалия вызвать раскол в православном мире?». 

Тамар Ломидзе подчеркивает, что «некоторые Поместные Церкви выступили против политики патриарха Варфоломея – в том числе Антиохийский Патриархат, который однажды предоставил автокефалию Грузинской Православной Церкви; а также Патриархия Сербии, которая утверждала, что иерархия ПЦУ не получила каноническую преемственность».

Кроме того, говорит журналистка, «Архиепископ Кипрский Хризостом и Архиепископ Албании Анастасий попросили патриарха Варфоломея созвать Синаксис Предстоятелей Поместных Церквей, но он решительно отказался».

Она пишет, что на сегодняшний день «будущее ПЦУ туманно, потому что отношения между группами, которые сформировали эту организацию, неустойчивы. Даже сейчас существует конфликт между Филаретом Денисенко, почетным патриархом ПЦУ, и его формальным главой Епифанием. Этот конфликт подрывает единство ПЦУ и может привести к ее расколу в ближайшем будущем».

Тамар Ломидзе подчеркивает, что «если Грузинская Православная Церковь признает ПЦУ, то она не сможет самостоятельно решать свои проблемы». Дело в том, что «абхазы уже попросили Вселенский патриархат об автономии. Митрополит Галльский Эммануил однажды намекнул Патриарху Грузинскому на тот факт, что абхазская просьба может получить положительный ответ, если Грузинская Церковь не поддержит Константинополь».

Автор сообщает, что «теперь Константинополь делает вид, что имеет право предоставлять автокефалию в любой точке мира». Это означает, что если Грузинская Церковь признает ПЦУ, то она впустит греков на свою каноническую территорию.

Свою статью Тамар Ломидзе заканчивает словами о том, что «Православная Церковь никогда не следовала примеру католиков, а те, кто обладает духовной ясностью, понимают, что Православная Церковь сталкивается с новой масштабной угрозой, и украинская проблема – только ее часть».

Ранее СПЖ писал, что представитель Грузинской Православной Церкви митрополит Ахалкалаки, Кумурдо и Кари Николай (Пачуашвили) считает, что нельзя спешить с признанием ПЦУ, а сначала необходимо установить каноничность ее духовенства и внимательно изучить текст Томоса.

[dragisa]

klasičan papizam

[Bokisd]

пре 4 минута, dragisa рече

klasičan papizam

Update V2... 

[Bokisd]

пре 16 часа, farisejski.bukvojed рече

пре 23 часа, Bokisd рече

Ajd' videcemo sta znace svi ovi poljubci... 

Значе управо оно што македонствујушћи расколник каже да значе.

Da, vrlo je moguce da stoji sve to sto pises (uzroci i posledice), ali, eto, ja tako kazem, sve se nadajuci da ce se nekako mozda preokrenuti malo na bolje,... licno, neki put sam optimista, (tako me udari ) ajd, kao ono bice valjda malo bolje, ali vise sam pesimista,  (na osnovu cinjenica) tesko moze da bude bolje.

[Августин]

са сајта Видовдан

Бранко Радун: Три НАТО владике у служби разбијања СПЦ под изговором очувања Косова!

13. јуна 2019.

Поделите:

FacebookTwittergoogle_plusEmailViberFacebook MessengerCopy Link

 

Први од ових владика је Амфилохије.

Уочи изгласавања новог закона у Црној Гори којим ће имовина СПЦ Митрополије црногорско-приморске бити стављена под државну контролу, односно биће одузета Српској цркви, митрополит Амфилохије се састао са Милом Ђукановићем. Преговори ове двојице отаца модерне и шизофрене Црне Горе одвијали су се на броду, према нашим сазнањима, нека три дана, далеко од очију јавности.

Иако смо волели да слушамо његове «његошевске беседе» да видимо каква су му дела и какви су плодови његове политике. Треба се присетити само како је уз подршку Митрополита Мило пре две деценије победио Момира. Затим како је пацификовао протесте опозиције позивом да се остане кућама и да се не иде на улицу. Више пута је Амфилохије директно спасио или помогао Милу да дође или да се одржи на власти. Амфилохијеве закаснеле критике на рачун антисрпских потеза државног врха Црне Горе, попут критике уласка Црне Горе у НАТО две недеље након уласка, или критике отцепљења Црне Горе након отцепљења, су у служби замађијавања српског народа у Црној Гори. Митрополит себе представља као великог српског патриоту који се својски бори за националне интересе али ето “зла судба” му не даде да ишта избори. Велике речи, а последице су готово увек ишле на руку антисрпског режима Мила Ђукановића.

Амфилохије, који је себи већ узео титулу првог архиепископа Црне Горе, крајем прошле године се састао са цариградским патријархом Вартоломејом који је под контролом Запада. Посета Цариграду је практично била туристичка јер како објаснити да високи клирик СПЦ није најавио ову посету ни патријаршији нити у медијима, већ је наводно кренуо за Молдавију па му онда успут било да сврати до Цариграда. „Логично“ као кад кренете у Москву преко Њујорка. Спекулише се да је на том састанку пао договор о признавању црногорске цркве као аутокефалне од стране Цариграда. Амфилохије је имао кључну улогу у организацији одласка СПЦ на тзв критски сабор који су организовали Грци предвођени патријархом Вартоломејем, а скуп је обезбеђивао и надзирао амерички ФБИ. Због те и такве превртљиве политике у којој је предњачио наводно русофилски Амфилохије је руска црква била огорчена на Митрополита јер је управо тај несрећни сабор био почетак савременог раскола Москве и Цариграда. Тако је наводно велики Србин више пута политички спасавао антисрпског диктатора Мила са којим има врло блиске односе (такорећи духовничке) или пак наводно велики русофил огорчио Русе и РПЦ антируском црквеном политиком према тзв критском сабору у режији цариградског патријарха и америчких структура моћи. НАТО је клео али кад су већ црногорци ушли у НАТО. Све ово је превише чак и за «Његошем надахнутог» Амфилохија. Да ли треба рећи да је ово антињегошевска политика коју би и сам свети мудрац цетињски разобличио и проклео.

Цариград има проблем да подржи Мираша Дедеића, кога је претходно управо Цариград рашчинио. Бившег Мирашевог свештеника Лава Лајовића исто није захвално подржати, мада га је државна црногорска служба већ отпремила у Украјину на обуку код расколника. На крају као трећа варијанта остаје ипак митрополит Амфилохије, који је свакако хтео да буде патријарх српски, управо попут Денисенка украјинског расколника, који када га нису изабрали за московског патријарха прогласи себе лепо украјинским патријархом. Мило ће узети имовину СПЦ, то је извесно, и онда ће је вратити митрополиту Амфилохију, првом архиепископу аутокефалне црногорске цркве. Такав је план. Но људи снују, а Бог одлучује.

Други је Григорије.

До прошле године херцеговачки епископ, једнако предан конфедерализацији СПЦ зарад сопствених интереса и под палицом НАТО. Епископ Григорије је, ако се још неко сећа, позивао Радована Караџића и Ратка Младића да се предају Хашком трибуналу. Некадашњи млади ученик пензионисаног епископа Атанасија Јевтића изазвао је негодовање код српског народа у Републици Српској а и широм Србије када је позвао Младића и Караџића да се предају Хашком трибуналу. Нико није очекивао од ученика владике Атанасија да се овако постави.

Исто тако је волео више да се дружи и слика са католичким бискупима и муслиманским верским вођама но са неким српским владикама. После је Григорије редовно богослужио заједно са католицима у Дубровнику и широм Херцеговине, што му тврђи верници никад нису заборавили. А данас се исти Григорије позива на патријарха Павла када говори о Косову и тврди како му је патријарх Павле насамо говорио да је судбина Косова у рукама Американаца. То је наравно тешко проверити па епископ Григорије данас може да каже и како му је патријарх Павле лично рекао да треба подржати НАТО пакт. Проблем је што је злосрећни Григорије прећутао да је он заправо био у сукобу са патријархом Павлом, него данас, користећи се популарношћу покојног патријарха окреће воду на своју воденицу.

Некадашњи младић Младен, садашњи Григорије, скрива да је у време студентског протеста са садашњим Максимом, тада Миланом, уређивао Логос часопис студената Богословског факултета, који је водио систематску кампању против миротворне политике патријарха Павла. Први је тражио да се патријарх Павле смени, пензионише, а онда је лио крокодилске сузе над њим, па му и подигао споменик у Требињу. И сада се позивао на наводне Павлове изјаве, само њему речене, да ће Американци одлучити судбину Косова. Свима који иоле познају Григорија је јасно да је њему на првом месту пословна политика а тек потом интерес цркве. Исто тако никад није крио своје екуменистичке, прозападне и проамеричке ставове које готово увек потврђује у медијским наступима. Познато је да је он био жељени избор за Патријарха од стране тадашњег председника Тадића званог Клуни. Но СПЦ се одупрла притиску власти и странаца јер је Григорије био избор који у том моменту готово нико у Цркви не би прихватио. Последњих година се везао за проамеричког политичара Вука Јеремића кога је и подржавао на председничким изборима где је овај остварио мршавих 5 посто.

Трећи је Максим.

Млађахни Максим је од критског сабора, на који је митрополит Амфилохије „нерадо“ отишао први, и тако уценио СПЦ, која је већ била одустала од одласка на тај фингирани сабор Цариграђана, велики поборник Цариграда и Фанара. Како је само писао слаткоречиве хвалоспеве о критском сабору, на свом блогу, све стајлингом Зизиуласовим. По одласку у Америку, Максим постаје отворени поборник интереса Фанара и зизијевског ружичастог хришћанства по мери новог светског поретка. Стога није ни мало случајно што изражава невероватно разумевање за украјинске расколнике. Делује унутар СПЦ као човек Фанара намерно покушавајући да увуче СПЦ у сукобе са Московском патријаршијом непримереним критикама на рачун руске цркве. У Блицу га промовишу као део екипе младих и прогресивних епископа, ваљда то треба да значи да су ови остали стари и затуцани.

Тај тројац епископа уз повремену асистенцију владике Теодосија рашко-призренског, поставља себе као мерило патриотизма у СПЦ, све остале проглашавајући режимским људима. На удару њихове подле пропаганде су пре свега епископи Иринеј Бачки и митрополит Порфирије али и Патријарх Иринеј. Главни међу њима је епископ Григорије који је отишао за богату катедру Немачку а оставио свог човека у Требињу. Под изговором одбране Косова и Метохије од Вучићеве предаје Косова, увлаче СПЦ под скуте НАТО Цариграда. Колико су они заправо родољуби, најбоље говори Максимова недавна изјава да је Свети Сава на превару издејствовао аутокефалију за српску цркву. Класично шлихтање Фанару и шетање папуча окупаторима. Каква су они будућност Српске цркве, кад они лично српску цркву ни не претпостављају другачије сем као исцепкану, унижену, покрадену, попаљену и разорену, слушкињу Цариграда и НАТО-а. Но једну ствар заборављају да се изразимо речима Светог Николаја – тешка је рука Немањића Саве, нарочито према онима који руше његово дело.

Бранко Радун

Поделите:

FacebookTwittergoogle_plusEmailViberFacebook MessengerCopy Link

[Ивановић]

Митрополит галски Емануил "саслуживао" са "архимандритом ЦПЦ" у Кијеву!!!

[Milan Nikolic]

Што се тиче Мила Ђукановића и његовог плана за аутокефалију црногорске цркве, сматрам да је Вучић лепо реаговао. За сада је замолио да то не чине ,тј. да не заплењују имовину СПЦ и томе слично, а у супротном такви поступци ће реално пореметити однос међу нашим државама.

[Milan Nikolic]

Волео бих ми неко разјасни, можда нисам у току јер сам био неко време одсутан, откуд толико подвајање међу нашим епископима? Нисам испратио ''алтернативна'' саопштења мајског сабора. Шта је ту конкретно проблематично, какве су разлике и у чему је неслагање?

[Рисбо]

@farisejski.bukvojed Управо тако. Да ли би сујета митрополита Амфилохија могла поднијети пензионисање без покретања раскола. Црногорци су сујетни на квадрат. Код мене још има наде и молитве за м.Амфилохија .

[Bokisd]

пре 3 минута, Milan Nikolic рече

Волео бих ми неко разјасни, можда нисам у току јер сам био неко време одсутан, откуд толико подвајање међу нашим епископима? Нисам испратио ''алтернативна'' саопштења мајског сабора. Шта је ту конкретно проблематично, какве су разлике и у чему је неслагање?

Uf, moze da bude teska prica, jednostavno izgleda da su se formirale neke 'struje' na Saboru i posle (sabora.... a mozda i pre sabora) gde svaka strana ima svoju neku crkvenu politiku i neku svoju perspektivu gledanja na postojanje i nacin zivota nase crkve (eklisiologija).

Deluje da je 'frka' oko fanara i cele price oko njegove eklisiologije ali verovatno i nesto vise ... to je nesto malo ukratko... 

[Vladan :::.]

пре 46 минута, Milan Nikolic рече

Волео бих ми неко разјасни, можда нисам у току јер сам био неко време одсутан, откуд толико подвајање међу нашим епископима? Нисам испратио ''алтернативна'' саопштења мајског сабора. Шта је ту конкретно проблематично, какве су разлике и у чему је неслагање?

Било је Саопштење са Сабора у којем је био пасус о покајању е. Максима око глупости са српском аутокефалијом, затим је тај пасус нестао без објашњења до данас како је до тога дошло. Истовремено је м. Амфилохије објавио Саопштење у којем нема пасуса о Максиму али има о посети а. Кипарског који је дошао да представи идеје за решење украјинске кризе и за које је Амфилохије написао да се са тим СПЦ слаже.

https://sozercanje.wordpress.com/2019/05/23/саопштење-на-саопштење/

[александар живаљев]

 

[srb_Lo]

Ако не стигне одговор са наше стране за који дан онда можемо и одмах да признамо ове расколнике из Кијева 

[Vladan :::.]

пре 1 минут, srb_Lo рече

Ако не стигне одговор са наше стране за који дан онда можемо и одмах да признамо ове расколнике из Кијева 

Мислиш нека два-три Саопштења?