Raskol se zahuktava

[Ведран*]

Еј @Isusovo magare

[Zoran Đurović]

пре 16 минута, Ведран* рече

Само, тешко ће успети осим ако Филарет не крепане. 

А тамо се као тешко умире!

[Ведран*]

Управо сада, Zoran Đurović рече

А тамо се као тешко умире!

Па Филарет, тако му Исидора апостате, тешко. 

Има му већ 90 љета. 

[Ведран*]

Једино ако му Драбинко скува чашку чаја 

[Ведран*]

Знимљиво?

http://www.spc.rs/sr/promocija_pochasnog_doktora_univerziteta_u_beogradu_mitropolita_volokolamskog_g_dr_ilariona_alfejeva

Ја велим аксиос, зато што је Иларион  али није ми јасно ово око доприноса на српском говорном подручју. Стварно? Па ни његов докторат који је јако добар и врло значајан, није преведен, колико знам? А шта је то друго објављено на српском? Ја ни за шта не знам осим можда Тајна Вере.

[Isusovo magare]

пре 29 минута, Ведран* рече

Еј @Isusovo magare

Vaše visočanstvo,uz dužno poštovanje i uza sve te Vaše titule,Vi niste normalni!!!

[Zayron]

пре 10 часа, Zoran Đurović рече

А тамо се као тешко умире!

To čeka na sve nas a svima nam bude hej!  

Až to se mnu sekne

Kiedy kitę odwalę

[Zayron]

пре 1 сат, Isusovo magare рече

Vaše visočanstvo,uz dužno poštovanje i uza sve te Vaše titule,Vi niste normalni!!!

Vidiš da je primio u audijenciju Dalaj Lamu pa ga pozdravlja po tibetski: 

https://www.youtube.com/watch?v=rMmyMA8oI3U

 

[Zayron]

пре 2 часа, Ведран* рече

Једино ако му Драбинко скува чашку чаја 

http://sprotyv.info/en/node/83746

https://tinyurl.com/y985n43n

[Ведран*]

Питали Денисенка да је којим случајем изабран за патријарха Московског на изборима 1990, пошто би још био на трону, да ли би он дао аутокефалност УПЦ? 

Денисенко рече: НЕ ЗНАМ. 

https://echo.msk.ru/programs/beseda/2281192-echo/ 

[Августин]

Занимљиво да је међу архонтима-шта год то значило цариградске патријаршије и један тако интересантан лик као Михаил Горбачов

http://katehon.com/ru/article/kto-vy-otec-aleks

[Леон Професионалац]

On 18.9.2018. at 9:54, Ведран* рече

Па Москва је Москва 

Иста Москва која је дала Томос АПЦ. 

Поента је да није тако како Цариград жели да представи. Украинци њима писали па ови одлучили да им се смилују и одговоре након 25 година (!) а сад је хитно за две недеље да се заврши ствар.  

А при томе годинама причали да признају само УПЦ(МП).

Што би рекао њихов цариградски геронта архиепископ: "коме они причају, људима без мозга". 

Иста или не, та УПЦ је ћерка Цариграда и њено потпадање под Москву Царуград није аминовао.

[Zayron]

пре 8 часа, Леон Професионалац рече

Иста или не, та УПЦ је ћерка Цариграда и њено потпадање под Москву Царуград није аминовао.

Jest, Carigrad je to Moskvi aminovao ali pod sljedećim uslovima koji imaju suvislost s tadašnjim slabim političkim i diplomatskim položajem Carigradske patrijaršije i ostalim političkim i istorijskim okolnostima koje su je prinudile na taj korak. A koji to tačno korak? Majka Crkva je Carigradska patrijaršija a Moskva je takav zakoniti staratelj i tutor.

Ukratko, Moskva će PRIVREMENO (od 17. vijeka prema tomosu od 1685.g ) obavljati jurisdikcijsku dužnost na tom teritoriju koji nediskutabilno pripada Carigradskoj patrijaršiji u njeno ime a čim se Carigrad nadje u takvim okolnostima u kojim će biti sposoban nastaviti vršiti svoju jurisdikciju, ima mu se vratiti nazad. Problem komplikuje to što se nekoliko crkvenih tijela glasi istovremeno ka kanonskom nasljedstvu, sukcesiji i kontinuitetu s Kijevskom Mitrpolijom a to su UPC (MP) koja je već autonomna u okviru RPC i ne traži autokefaliju, UPC (KP), UAPC koje traže autokefaliju a za sada su kanonski nepriznate i još tri zagranične ukrajinske crkve u 1. Americi, u 2. Kanadi i 3. u dijaspori koje su sve tri (te posljednje navedene, dakle američka, kanadska i dijasporna u rasijanju) danas pod jurisdikcijom Carigradske patrijaršija i u kanonskom opštenju s njom a preko nje i sa cijelom Pravoslavnon Crkvom (to se odnosi na te tri posljednje nabrojene, ne na UPC (KP) i UAPC). Dakle Moskva je tamo bila u ulozi modernim rječnikom rečeno v.d. direktora (vršilac dužnosti) ili prinudnog upravitelja a na privremenu dobu koja je potrajala tačno 333 godine (1685-2018) ali za Crkvu su to sasvim normalna razdoblja i za Istočnu i za Zapadnu. I kod nas su sasvim normalni takvi jurisdikcijski dekreti (kod vas su to ti tomosi) koji potom važe po nekoliko stotina godina. I u takvoj situaciji se samo od sebe nameće rješenje da Carigrad koji je dakle jurisdikcijski nadležan na tom prostoru arbitrira u tako komplikovanom sporu gdje nekoliko crkvenih tijela istovremeno pretenduju na sukcesiju s Kijevskom Mitropolijom i neka traže (UPC KP i UAPC) a neka ne traže (UPC MP) autokefalnost.

[Ведран*]

пре 7 часа, Леон Професионалац рече

Иста или не, та УПЦ је ћерка Цариграда и њено потпадање под Москву Царуград није аминовао.

Колико ми је познато, Цариград јесте аминовао да московски патријарх поставља кијевског митрополита. Зар не? Али ту могу да се књишки траже и зачкољице. 

Међутим, оно што је мени битније од копања по архиву, јесте живи однос међу браћом. А ако је до јуче Цариград признавао (литургијски и у братском односу) само једну канонску цркву у Украјини а то је УПЦ(МП), а данас тој Цркви прави раскол ту ствари нису "с Божије стране" што би рекао простодушни народ. Они сада праве раскол, они чак не легитимишу ни већ постојећи раскол, него га или преформатирају у нови, или праве нови. А зашто? Па само да би Цариград наметнуо своју власт, не над Украјинцима (којима као дају аутокефалију) него над нама осталима, и само зато јер им је тако дошло, из не знам чега у не знам шта, након векова што се нису сећали своје ћерке, нарочито кад је патила под бременом безбожне власти.  

То није нормално, то није братски однос, то није сестрински однос, то је по најмање мајчински однос. Не може мати да остави ћерку стотинама година и да онда дође кад је ћерка већ стара и да јој каже, е знаш ћери моја мила ја ћу сад теби да будем мама, дај да те подојим.  

Ово није питање, томоса, канона, историјских докумената, него питање јединства у вери, питање братске љубави која кућу гради (или руши, када је нема). 

Да су документи чак 100% на страни Цариграда, а ја мислим да нису, ово би био проблем од којег Цариград не може да се опере. 

Јер ако кажемо да Цариград није нешто аминовао, можемо поставити и питање, на који начин, и да ли уопште Цариград (данас Истанбул) треба и може нешто да аминује и на који начин. На то питање није дат одговор још од великог раскола. А Цариград је први (уместо Рима) само захваљујући љубави осталих Цркава. А на ту љубав су ударили. На овакав начин како то данас ради и са оваквим тумачењем својих овласти да ли може и даље да ужива ту љубав која је темељ њихових "овласти". Јер Цариград нема чак ни аргумент да је Богом дан (како римокатолици сматрају за Папу)? Даље, ако постављамо то питање, онда се јавља и питање наше легитимности у очима данашњег Истанбула. Јер Истанбул не аминује ни неке друге ствари. На пример, Цариградски патријархат, нашег времена, више не аминује ни да су мој епископ, а ни многи други наши епископи, епископи својих епархија (митрополија) него да су они епископи У земљи икс и граду ипсилон, фалш епископи (глумци), или ако смо великодушнији у опису, нешто као викари. Они не аминију ни да је наш патријарх, ни московски патријарх, ни други неки патријарх, Свјатјејши патријарх, јер им је сјатјејши само Цариградски, Васељенски, Новога Рима итд итсл, Божанствени и СВЕсвјатјејшиј Вартоломеј, а наши су фалш-патријарси, тек "блажени". Да ли смо ми онда аутокефални, и до краја "аминовани"? И ако ја кажем да је мој Иринеј свјатјејши, а Цариград ми вели да није, смем ли да га зовем Свјатјејши јер ми Цариград није аминовао? А да ми је пре тога, исти Цариград то аминовао? И који Цариград да слушам онај који ми је аминовао, или овај који ми сад не аминује? И ко ће ми рећи у томе замешатељству кога у ствари да слушам? Ко има ту власт да ми то каже, када никога нема изнад Цариграда који је сам узрок замешатељства?

Тужна туга је све ово. Овде само Бог може да нас спаси од нас самих.  

Срећан вам празник. 

[Православни Србин]

Нажалост, мислим да је политика овде умешала своје прсте.