Миљан Митић: Архимандрит Андреј Вујисић – Са Истока на Запад, мада не потпуно!

[Miljan123]

Архимандрит Андреј Вујисић, клирик Грчке Православне Архиепископије Мексика, Централне Америке и Кариба.

 

Андреј је 2009. године изабран за епископа Васељенске Патријаршије. После конслултација са Васељенским Патријархом , Андреј је одлучио да се хиротонија одложи. У међувремену је постао архијерејски заменик архиепископа Атинагоре, задужен за пријем 527.000 католика у Православље у Јануару 2010. године.

Међутим…

Архимандрит Андреј је одлучио да са читавом својом паством пређе у католицизам.

Његовим преласком је основана прва Источно-Католичка парохија у Порто Рику. 10. јуна 2017. године , парохија Светог Спиридона Порто Рика је примљена у потпуно општење са Папом Фрањом, током свете Литургије коју је служио отац Алберто Моралес, викар Римокатоличке дијецезе Сан Хуана. Литургија је одслужена у цркви у Сан Хуану где се заједница окупљала задњих 10 година.

Заједница је званично проглашена после потисивања документа о приступању Католичкој Цркви. Документ су пописали представници Римокатоличке дијецезе и парохије оца Андреја. Клир парохије је исповедио Римокатоличку веру током церемоније у просторијама парохије, а верници су то урадили током Литургије која је одржана 10. јуна. Исповедање вере је укључивало и помињање Папе Фрање и надбискупа дијецезе којој је парохија приступила.

У Католичку цркву су и поред оца Андреја примљени и оци Петар Вулић и Христофер Грист. У овом случају је занимљиво да парохија оца Андреја задржава све теолошке, литургијске , духовне традиције и праксе.

Отац Максим, католички монах је дугогодишњи пријатељ оца Андреја. Он каже да је отац Андреј замољен да дође у Порто Рико да би служио тамошњој заједници Грчких и Словенских верника.

Отац Максим каже да никада није било покушаја прозелитизма. Али како је пријатељство између оца Андреја и Максима расло, расло је и занимање за католицизам. Као део процеса преласка, парохија оца Андреја је изучила Брест-Литовску унију, кроз коју су православни приступили католицизму 1596. године. 33.члан Брестовске уније тачно одсликава нашу ситуацију, наглашава отац Андреј.

Недељне Литургије посећује редовно око 30 људи. Литургије су углавном на Црвенословенском, са предходећим Вечерњем.

Отац Максим каже да нема притиска ни обавезе да парохија оца Андреја прихвати Латинску традицију и обичаје. Отац Петар Вулић каже да је тренутно 16 свештеника у процесу приступања Католичкој цркви. Отац Петар каже да је парохија Светог Спиридона највећа на острву. Такође постоји и парохија Руске Цркве. 

[Вилер Текс]

Ужас и туга.

[Goku]

Свако иде где може и хоће

(никог нема да обере воће)

[Miljan123]

sve je isto ostalo samo umesto epikopa pominju papu, tako pise u clanku, sve ostalo, pa i teologija pravoslavna

to se dogadja kada grkokatolicka parohija predje u latinsku dijecezu

 

[о.Небојша]

Можда је одлучио да му је лакше да ради изнутра.

[Danijela]

Како је и када бивши еп. Андреј прешао у римокатолицизам? – (коментар на вест о томе)

 

 

Овај текст је коментар и одговор на жељу више православних хришћана који су се јавили, саблажњени чињеницом да је некада православни епископ Андреј Вујисић прешао у римокатолицизам. Текст који је објавио ову вест на српском језику, из које су верујући људи и сазнали за ову новост је прилично кратак, некомплетан и не пружа много информација. Написан је више у сензационалистичком тону, што никако не приличи теми којом се бави, па и не чуди питање људи који су нам се обраћали са жељом да пре свега провере да ли је то аутентично или не.

Јесте, тачно је да је бивши православни епископ Андреј сада члан римокатоличке заједнице али то уопште није нова вест. То се догодило још прошле, 2017. године, пре тачно годину дана, почетком јуна 2017. године. И има још ствари које нису тачне у поменутој вести која се раширила интернетом, о томе у тексту детаљније.

Други разлог због којих желимо да објаснимо и покажемо зашто се ово догодило јесте пример како не треба да се врши православна мисија. А бивши еп. Андреј је прави пример како не треба да се мисионари. Пре него што наставите да читате, желели бисмо да вас обавестимо да чињенице у овом тексту знамо директно од људи који се баве мисијом тамо, који су и сами испитивали ову тему још много пре него што је објављен онај сензационалистички текст.

 

Све је почело још 90-их година прошлог века. У грчкој парохији Светог Спиридона која је основана на Порторику су тада служили јеромонах Петар и архимандрит Андреј. Њихова мисија је почела сарадњом са римокатолицима, францисканцима, који су им уступили место за службу. Све у духу љубави и сарадње, међутим… ‘Љубав’ се показала у тренутку када су свештеници Петар и Андреј присајединили Православљу једну Порториканку, супругу православног Румуна. Тада су их францисканци избацили из храма (у коме су им уступили место за службу) и ‘љубазно’ препустили да служе при психијатријској болници у који нико не долази. Такође су им забранили да служе на шпанском, не шире православну литературу на шпанском, нити да обраћају локално становништво у Православље.

Оно што шокира је што су се оци Петар и Андреј сложили са овим условима римокатолика?! Нормално, након тога се нису бавили мисијом међу староседеоцима, већ само служили за странце који су ту радили, били на одмору… Ипак, формирала се заједница од око 30-ак људи, састављена од Грка, мало Руса, Молдовљана, Бугара. Било је мало и Порториканаца, углавном оних који су се сами обратили.

Свештеници Петар и Андреј су желели да изграде православни храм, (за разлику од о. Григорија из Антиохијске патријаршије са којим наш мисионарски центар успешно сарађује, који је кренуо самостално да се труди на пољу мисије, очекујући помоћ од Господа сразмерно свом труду и залагању, а који тренутно служи на другом спрату своје куће), чекали су да им ‘са врха’ неко просто пошаље новац да подигну храм.

Када су схватили да им Цариградска патријаршија неће послати новац, они су почели да моле да буду примљени у Руску Цркву. У Руску Заграничну Цркву је примљен само о. Андреј али је након неколико година на захтев Цариградске патријаршије и враћен. Тада је и хиротонисан за епископа и тада су и хтели да му дају високи статус, да га поставе за главног човека за Карибе, међутим, еп. Андреј није желео. У међувремену је његова сарадња са римокатолицима још више снажила, они су почели да се активно друже и сарађују са једним унијатским украјинским монахом који је почео и да проповеда у њиховој парохији, да би на крају и прешли у римокатолицизам средином прошле године.

Друга нетачна вест о којој пише поменути чланак на српском јесте да су о. Петар и еп. Андреј у римокатолицизам прешли заједно са својом парохијом. То је нетачно, чак су поуздане информације да они нису ни рекли својим парохијанима да су прешли у римокатолицизам, да се они и даље изјашњавају пред парохијанима да су православни, људи који долазе у њихов храм и даље мисле да су они православни! То је оно што је тужно и што показује сво лицемерје врлих мисионара и лукавство римокатолика. Један од парохијана тог храма је тек са интернета, током свог боравка у САД сазнао шта се догодило, и од тада више и не одлази тамо. Притом му је пре одласка у Америку, о. Петар рекао да би било добро да њихова парохија оствари сарадњу са Православном Црквом у Америци… Оно што је такође врло значајно је да и о. Петар и о. Андреј избегавају о. Григорија из Антиохијске патријаршије већ годину дана, не желе да се виде са њим, што је и разумљиво из њиховог угла.

У суштини трагична прича која још једном потврђује чињеницу у којој је раније писао о. Георгије Максимов. Мисија је директна заповест Господа (Мт: 28:19-20) али ако желиш да се бавиш мисијом супротно томе како је Господ заповедио, упропастићеш и своју душу и душу ближњих. Бивши еп. Андреј је само један од примера.

Ако неко искрено жели да помогне мисију на Порторику (као и свуда у свету), нека се прикључи нашој листи приложника, ускоро ћемо ако Бог да, помоћи православнима тамо са два бисера православне литературе која су писала два велика Светитеља наше Цркве – Серафим Вирицки и Николај Жички.

http://www.svedokverni.org/kako-je-i-kada-bivsi-ep-andrej-presao-u-rimokatolicizam-komentar-na-vest-o-tome/

[Stanoje Stankovic]

On 30.5.2018. at 14:10, Miljan123 рече

Архимандрит Андреј Вујисић, клирик Грчке Православне Архиепископије Мексика, Централне Америке и Кариба.

 

Андреј је 2009. године изабран за епископа Васељенске Патријаршије. После конслултација са Васељенским Патријархом , Андреј је одлучио да се хиротонија одложи. У међувремену је постао архијерејски заменик архиепископа Атинагоре, задужен за пријем 527.000 католика у Православље у Јануару 2010. године.

Међутим…

Архимандрит Андреј је одлучио да са читавом својом паством пређе у католицизам.

Његовим преласком је основана прва Источно-Католичка парохија у Порто Рику. 10. јуна 2017. године , парохија Светог Спиридона Порто Рика је примљена у потпуно општење са Папом Фрањом, током свете Литургије коју је служио отац Алберто Моралес, викар Римокатоличке дијецезе Сан Хуана. Литургија је одслужена у цркви у Сан Хуану где се заједница окупљала задњих 10 година.

Заједница је званично проглашена после потисивања документа о приступању Католичкој Цркви. Документ су пописали представници Римокатоличке дијецезе и парохије оца Андреја. Клир парохије је исповедио Римокатоличку веру током церемоније у просторијама парохије, а верници су то урадили током Литургије која је одржана 10. јуна. Исповедање вере је укључивало и помињање Папе Фрање и надбискупа дијецезе којој је парохија приступила.

У Католичку цркву су и поред оца Андреја примљени и оци Петар Вулић и Христофер Грист. У овом случају је занимљиво да парохија оца Андреја задржава све теолошке, литургијске , духовне традиције и праксе.

Отац Максим, католички монах је дугогодишњи пријатељ оца Андреја. Он каже да је отац Андреј замољен да дође у Порто Рико да би служио тамошњој заједници Грчких и Словенских верника.

Отац Максим каже да никада није било покушаја прозелитизма. Али како је пријатељство између оца Андреја и Максима расло, расло је и занимање за католицизам. Као део процеса преласка, парохија оца Андреја је изучила Брест-Литовску унију, кроз коју су православни приступили католицизму 1596. године. 33.члан Брестовске уније тачно одсликава нашу ситуацију, наглашава отац Андреј.

Недељне Литургије посећује редовно око 30 људи. Литургије су углавном на Црвенословенском, са предходећим Вечерњем.

Отац Максим каже да нема притиска ни обавезе да парохија оца Андреја прихвати Латинску традицију и обичаје. Отац Петар Вулић каже да је тренутно 16 свештеника у процесу приступања Католичкој цркви. Отац Петар каже да је парохија Светог Спиридона највећа на острву. Такође постоји и парохија Руске Цркве. 

Колико нетачних информација у тако малом тексту.

1. Никаквих 527 000 католика није примљено у Православље. Једини масовни прелазак у Православље се одвио и сада се одвија у Гватемали, али то не из римокатолицизма већ из неканонске 'Православне цркве Гватемале' оца Андреса Жирона који се упокојио пре годину и више дана. Али у питању је максимално до 150 000 људи, никаквих пола милиона. Како људи воле да се бацају цифрама ...

2. Никаква паства није прешла са њима у ркц, чак он и о. Петар и дан данас крију од својих бивших парохијана да су католици и праве се да су и даље православни.

3. Никаквих 16 свештеника тамо није у процесу приступања, из простог разлога што тамо нема 16 свештеника, било је раније њих двојица и о. Григорије из Антиохијске патријаршије.

4. Руска Црква тамо нема мисију.

5. Ако заиста хоћете да знате шта се тамо дешава прочитајте целу историју око овог срамотног пада:

 

http://www.svedokverni.org/kako-je-i-kada-bivsi-ep-andrej-presao-u-rimokatolicizam-komentar-na-vest-o-tome/

 

 

 

 

 

 

[Zayron]

Šta dramite, kod nas na Karpatima i prikarpatju (istočnoj Slovačkoj, zapadnoj Ukrajini) svakih nekoliko godina neka grkokatolička parohija predje komplet na pravoslavlje ili neka pravoslavna postane komplet greckokatolicka (neka vrsta lokalnog sporta ili folklora). To ne biste ostali živi kad bi to tako sve uzimali k srcu i smrtno ozbiljno, svi biste počinili harakiri, sepuku ili šta? Dole je par primjera što sam na brzinu povadio, inače su ih stotine samo za posljedni period od kraja 2ww tj. od 1945. Ljudi preozbiljno shvatili ekumenizam, pa šta sad s njima? Kod nas i cijele eparhije šetaju tamo vamo a da ne bi parohije!

História krypty je spojená so vznikom obce Osadné (do roku 1948 Telepovce) a náboženstvom tunajších obyvateľov. Prvá písomná zmienka pochádza z roku 1543, kedy ju oficiálne založili Rusíni pravoslávneho vierovyznania. Tí boli v roku 1726 tunajšími zemepánmi nútení prijať úniu s Rímom v 19. storočí nesprávne nazvanú ako gréckokatolícka cirkev. V roku 1926 vznikol v obci spor s miestnym gréckokatolíckym kňazom, ktorý vyžadoval od veriacich vysoké poplatky. Žiadosti miestnych o zníženie poplatkov sa vysmial a zo žartu ich poslal za pravoslávnym duchovným, ktorý im bude slúžiť zadarmo. Ľudia jeho „radu“ prijali a tak presne po 200 rokoch po spomínanom násilnom prechode do únie s Rímom sa celá obec vrátila k pravoslávnej viere.

Gréckokatolícke biskupstvo však s týmto stavom nebolo spokojné a prisľúbilo každému, kto sa vráti k ich viere, bezplatne pôdu. Tá mala v tom čase vysokú hodnotu a tak ich ponuku prijalo 14 z 81 rodín. Došlo tak k situácii, že pravoslávni, hoci ich bolo v obci viac, museli opustiť miestny chrám a vykonávať bohoslužby v miestnej škole a súkromnom dome. Rozhodli sa preto postaviť si vlastný chrám, čo však v tom čase nebolo vôbec jednoduché.

https://sk.wikipedia.org/wiki/Krypta_Osadné

https://www.zaluzice.sk/greckokatolicka-farnost-najsvatejsej-trojice.html

http://www.grkatza.sk/historia-farnosti/

http://www.kojsov.sk/?page_id=75

Osim toga ti tamo parohijani svejedno nisu iz SPC već "Grci":

https://neoskosmos.com/en/43163/greek-orthodox-and-catholic-church-merge-in-puerto-rico/

https://parma.org/news/puerto-rico-welcomes-first-ever-eastern-catholic-parish

https://tinyurl.com/yccvfcp8

[Stanoje Stankovic]

пре 4 часа, Zayron рече

Šta dramite, kod nas na Karpatima i prikarpatju (istočnoj Slovačkoj, zapadnoj Ukrajini) svakih nekoliko godina neka grkokatolička parohija predje komplet na pravoslavlje ili neka pravoslavna postane komplet greckokatolicka (neka vrsta lokalnog sporta ili folklora). To ne biste ostali živi kad bi to tako sve uzimali k srcu i smrtno ozbiljno, svi biste počinili harakiri, sepuku ili šta? Dole je par primjera što sam na brzinu povadio, inače su ih stotine samo za posljedni period od kraja 2ww tj. od 1945. Ljudi preozbiljno shvatili ekumenizam, pa šta sad s njima? Kod nas i cijele eparhije šetaju tamo vamo a da ne bi parohije!

História krypty je spojená so vznikom obce Osadné (do roku 1948 Telepovce) a náboženstvom tunajších obyvateľov. Prvá písomná zmienka pochádza z roku 1543, kedy ju oficiálne založili Rusíni pravoslávneho vierovyznania. Tí boli v roku 1726 tunajšími zemepánmi nútení prijať úniu s Rímom v 19. storočí nesprávne nazvanú ako gréckokatolícka cirkev. V roku 1926 vznikol v obci spor s miestnym gréckokatolíckym kňazom, ktorý vyžadoval od veriacich vysoké poplatky. Žiadosti miestnych o zníženie poplatkov sa vysmial a zo žartu ich poslal za pravoslávnym duchovným, ktorý im bude slúžiť zadarmo. Ľudia jeho „radu“ prijali a tak presne po 200 rokoch po spomínanom násilnom prechode do únie s Rímom sa celá obec vrátila k pravoslávnej viere.

Gréckokatolícke biskupstvo však s týmto stavom nebolo spokojné a prisľúbilo každému, kto sa vráti k ich viere, bezplatne pôdu. Tá mala v tom čase vysokú hodnotu a tak ich ponuku prijalo 14 z 81 rodín. Došlo tak k situácii, že pravoslávni, hoci ich bolo v obci viac, museli opustiť miestny chrám a vykonávať bohoslužby v miestnej škole a súkromnom dome. Rozhodli sa preto postaviť si vlastný chrám, čo však v tom čase nebolo vôbec jednoduché.

https://sk.wikipedia.org/wiki/Krypta_Osadné

https://www.zaluzice.sk/greckokatolicka-farnost-najsvatejsej-trojice.html

http://www.grkatza.sk/historia-farnosti/

http://www.kojsov.sk/?page_id=75

Osim toga ti tamo parohijani svejedno nisu iz SPC već "Grci":

https://neoskosmos.com/en/43163/greek-orthodox-and-catholic-church-merge-in-puerto-rico/

https://parma.org/news/puerto-rico-welcomes-first-ever-eastern-catholic-parish

https://tinyurl.com/yccvfcp8

Друже, чисто узми у обзир да код православних постоји другачије схватање Цркве па се ето, зато и схвата то озбиљно. Ако је некоме боравак у цркви 'изађем, прошетам, па се вратим' код православних није тако.

Претпостављам да зато и изгледа, гледано са стране, да се драми.

 

[Zayron]

пре 1 сат, Stanoje Stankovic рече

Друже, чисто узми у обзир да код православних постоји другачије схватање Цркве па се ето, зато и схвата то озбиљно. Ако је некоме боравак у цркви 'изађем, прошетам, па се вратим' код православних није тако.

Претпостављам да зато и изгледа, гледано са стране, да се драми.

 

Nije tako ni kod nas, no, mi smo tolerantni prema takvima koji od nas odu pa razgledaju gdje im je bolje, uvijek se mogu vratiti u svoju kuću. Ne šaljemo ih u gulag na Sibir ko vi. Inače ja to hodanje medju katoličanstvom, protestantizmom i pravoslavljem ne smatram nekom katastrofom niti računam za ne znam kakvo veliko "prelaženje" ili kao nešto nad čim treba lomit i kršit ruke i čupat kosu. Na islam, jehoviste, sajentologe, budizam, hinduizam, paganizam, satanizam, ateizam itd. - to je potom već nešto sasvim drugo.  

https://www.catholicscomehome.org/

[Zayron]

Inače "preletači" su zdrava stvar, pokazateljem su toga da u Crkvi nije baš sve ok. To je više naša greška, nas članova i hijerarhije koji tamo ostajemo, nego njihova, tih koji odlaze. Oni samo traže ono što nisu našli tamo gdje su bili a nedostaje im to. Ili se jednostavno ne slažu s nečim za njih važnim a kad više nisu u stanju trpjeti to ili uraditi nešto na ispravci toga stanja onda jednostavno odu. Slično kao višečlana porodica sa mnogo djece i bez stana, u podstanarstvu koja ne može da preživi sa svojim primanjima, kad nije u stanju promjeniti platnu, socijalnu i stambenu politiku u toj zemlji gdje se nalaze onda  jednostavno potrpaju to što imaju u kofere i odu tamo gdje su plate veće, pridavci na djecu štedriji, socijalna politika velikodušnija i stanovi odmah slobodni na useljenje. U svakom slučaju Evandjelje nam preporučuje saradnju a ne rivalstvo i ljubav i podršku a ne neprijateljstvo i mržnju. Evo jednog jevandjeljskog primjera saradnje, medjusobnog uvažavanja, poštovanja i prijateljstva a ne rivalstva i trvenja medju Crkvama.

 

[Miljan123]

@Stanoje Stankovic ovde se nigde ne pominje Ruska Crkva, samo Carigradska

[Августин]

Све некако али стварно је ово невероватно 527.000 из католика у православне па опет у католике.Па да су овце било би много а не људи.

[Zayron]

пре 2 часа, Августин рече

Све некако али стварно је ово невероватно 527.000 из католика у православне па опет у католике.Па да су овце било би много а не људи.

Da, tako obludno i čudovišno velike cifre nemaju danas čak ni Jehovah's Witnesses! I oni bi prvi takav skore vrlo rado postigli da mogu! I za njih je tako nešto previše. Da su muslimani  u pitanju ne bih se čudio. Jedino kod njih takve cifre letaju sasvim normalno.   

 

 

[Stanoje Stankovic]

On 12.6.2018. at 19:38, Miljan123 рече

@Stanoje Stankovic ovde se nigde ne pominje Ruska Crkva, samo Carigradska

Да, то сам и рекао, да на Порторику не постоји мисија РПЦ.

Тренутно постоји само мисија Антиохијске патријаршије.