Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА

[Леон Професионалац]

пре 17 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ja ako čujem još jedan komentar posle 8 strana govoreći o postu o hrani, ja bi odmah ovu temu prebacio u zonu sumraka

То управо говори на ком нивоу смо и даље. Кад чујемо реч пост - аутоматски помислимо на храну. Заиста жалосно! 

[Bokisd]

пре 27 минута, Рапсоди рече

Па  ја причам о договору...

Izmedju supruznika, ....( i, malo'  dogovor,  sa Crkvom,....   )...

[Џуманџи]

пре 2 минута, Жичанин рече

Требало би свињска маст бити посна а шугави зејтин мрсан.... ради здравља 

А и боље је јести вруће јагњеће печење неголи гледати Жикину Шареницу или Парове

Једном сам терала друга да прави мрсан ручак за себе и своје, није 'тео, вели:"прави ми мајка посне пите". (што он да се помучи, реално? )

[kopitar]

1 hour ago, Рапсоди рече

ВСБ нисам сигурна да те капирам, шта си ми хтио касти... ?

 

[Vladan :::.]

1 hour ago, Жичанин рече

Требало би свињска маст бити посна а шугави зејтин мрсан.... ради здравља 

И још гори маргарин и паштете...

[Zoran Đurović]

пре 3 часа, Рапсоди рече

Уз дужно уважавање, вама све што мирише на Митрополију црногорску-проморску  делује наопачно ...ма има наши верници сви до једног да се душевно поразбољевају од  читанија оваквог  штива 

Ви не можете да се душевно разболите јер сте већ болесни!

Наравно да се шалим са вама, а са Митрополитом се чујем. Не саблажњава се о мене као његова чада... 

Текст ми се није допао, и лош је из више разлога, а само је један тај где говори да се брачници не доваћају током поста. Паучина би ти се наватала, разни полипи и хоботнице би тамо почели да гмижу...  Даље, да ти кажеш нормалном човеку (а ви нисте нормални) да то правило важи само за 40ницу, некако би се и прогутало, али, како сте ви из  Митрополије, разуме се да ћете ви то проширити на сваки пост, а онда на дане пред литурђију и литурђијске, па вам остане јако мало дана у години да покушате да се размножите. Муж који би то упражњавао, а подразумева се да не одржава кондицију рукоблудија, са 40 година би постао Сека Перса, а онда би жена поред њега повиленела! Зато онда оне хистеришу и по форумима позивају на строге постове, јер што би другима било лепо? То је као кад 4-5 жењених другара наговарају једног нежењеног да се ожени, јер зашто он да не буде мучен?

[Zoran Đurović]

пре 4 часа, kopitar рече

Pročitaj , buš se iznenadil.

Читао одавно, Милојко је мој друг. 

[Zoran Đurović]

пре 4 часа, Рапсоди рече

Ништа слађе од ускршњег јаја.    

Није ваљда да на ускрс фарбаш јаја?!

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, kopitar рече

 

Грунтовчане гледао у Сиску-Глини кад сам имао 5-6 година... И јео сам врхње! Живех тамо нешто мало више  од годину дана...

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 4 часа, Рапсоди рече

ВСБ нисам сигурна да те капирам, шта си ми хтио касти... ?

Hoću da postanem svetitelj ili mitroplolit I onda ti I neće biti važno šta sam hteo kazti, jer ćeš sve razumeti I prihvatiti odmah.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dragi oci I braćo.

Bog je stvorio Adama I Evu I postavio ih gospodarima vrta. rekao I'm je, jedite sa svakog drveta ali ne jedite sa drveta poznanja I zla.

Svako drvo je bilo dobrih plodova, nije I'm rekao da poste, nego da jedu sa svakog drveta, Bog je stvorio drvo I plodove da bi se čovek naslađivao u vrtu, da bi osetio Božje stvaranje koje je čoveka radi, jedino drvo koje I'm je bilo zabranjeno, bilo je otrovno drvo.

Čovek se nije plodovima drveta iz edemskog vrta udaljavao od Boga, šta više približavao se Bogu, što više ukusnih plodova je jeo, to više je slavio boga koji je sve stvorio čoveka radi.

Jedno drvo, otrovno drvo bilo je smrtonosno, ne zbog toga što bi se čovek mogao prejesti ili što bi bio prehedonistički nastrojen u odnosu na prirodu koju mu je Bog dao u izobilju, nego zato što je zasita bilo smrtonosno.

Kako može hrana koju mi unosimo a koja nije smrtonosna udaljiti čoveka od Boga, kad je čovek I u rajskom stanju uživao u blagodati hrane u izobilju I slavio I voleo je Boga zbog toga. Kako ne smrtonosne stvari koje  čovek praktikuje poput seksa mogu čoveka udaljiti od Boga,kako može, mleko sir, tog istog čoveka udaljiti od Boga    kako     , meso,i sve ostale blagodati koje su stvorene radi čoveka, I koje nisu smrtonosne mogu čoveka udaljiti od Boga?

Jedino što može čoveka udaljiti od Boga, je zatvorenost u sopstveno spasenje, koje ni u kom slučaju ne može biti spasenje ako ne uključuje ljubav prema drugome a mi smo sveli ljubav prema drugome u kršenju zapovesti iz edemskog vrta da jedemo sa svih drveta I njegovih plodova, veseleći se ljubavi Božje koje stvori sve radi čoveka.

 

Post, neka je bogat, oni bogati neka pozovu siromašne da jedu sa njima, oni siromašni, neka napune tanjire, jer ionako poste tokom cele godine.

Post je poziv na deljenje izobilja kojeg nam je Bog darovao a ne na smanjenje izobilja I gomilanja ostatka u zamirzivače kad se post završi.

Ne vidim smisao posta u hrani ali vidim smisao posta, da se zajednica tih 40 dana toliko zbliži, da postane jedan tanjir, tanjir deljenja, tanjir oko koga će se pričati životne price, slaviti Bog, pomoći bolesnima, obući siromašne.

Znam, zahtevam mnogo više novaca, od novaca koje bi inače svako od nas potrošio u individualnom upodobljavanju Hrsitu I sticanju Hristovih vrlina, znam da je teško jesti jeftinu piletinu I parizer a dati mnogo više novaca za ogrev porodici kojoj fali po neki metar drva zimi, kkao I'm se deca ne bi smrzavala, znam da je teže jesti suvu kobasicu, nego odvesti u kupovinu dva siromašna deteta iz naše parohije I kupiti I toplu čizmu, znam da je teže otići u posetu staroj majci I ocu, jer post ipak nije to, nego je pirinač I sardine, znam da je i blagougodnije da jedemo krompir na vodi, umesto da pojurimo I 200 kilomatara daleko da se pomirimo sa bratom,sve znam a znam I to da parohijski sveštenik neće spomenuti te loodorije na kraju posta već će pohvaliti one koji su izdržali podvig I odrekli se deo sebe posteći ne jedući njihovu omljenu čokoladu.

Koji deo sebe smo se u postu zaista odrekli I kojim Hristovim vrlinama smo se zaista približili?

[Нифада]

On 25.2.2018. at 1:45, Јанко рече

Да ли је сличнији Христу физички радник, који у краткој паузи једе паризер, да би уштедио за своју породицу, или они који испод његове скеле пролазе и улазе у ресторан у коме једу егозотичне морске плодве у сред Београда? Ко од њих заиста пости? 

 

Неки су од поста направили идеологију,култ...

 

[Нифада]

Уочи почетка актуелног поста,добих поруку на вибер од пријатељице која слови као пријатељица.али никада нема времена да се јави

Она:Срећан почетак поста.

Ја:Хвала,такође.

То је све.

И то је припрема за пост.Али ће зато наћи времена да комуницира са вама ,или преко ње неко комуницира са вама,преко фб,постављајући лекције из енглеског са као случајно изабраним примерима.Е за такву комуникацију,има се времена.

Људи тако пазе да не наруше пост неким мрсним залогајем,а бесмислена комуникација ни да им падне на памет као нарушавање истог.

 

[Vladan :::.]

On 2/25/2018 at 3:02, Vladan3 рече

1) Покушавам да замислим нашу СПЦ да направи неки списак скупе хране од које би се уздржавали током поста да би се дала сиромашнима.

2) Онда једино да се каже свако нека види сам за себе али као генерална препорука нешто што би био неки луксуз да буде "мрсно", рецимо месо и сухомеснато, слаткиши, алкохол и шта ти ја знам...

3) Али онда ко ће стварно у данашње лудо време јурцања да одваја ту храну у кући па да увече или ујутро да иде негде другде да је носи људима... да би некима лакше било да се израчуна месечни луксуз и уплати у добротворне сврхе и то је то.... 

Оно што сам се запитао на првој страни нашао сам обрађено у предавању које је поставио један од чланова.

Предавање траје скоро сат и по, има доста тога занимљивог, по садржају је као скраћена верзија чланка који је написао Дејан а по суштини је све исто.

Учесници су предавач доцент Растко Јовић, владика Јован шумадијски, професор Зоран Крстић. Ко нема времена да гледа цело предавање ево делова које сам извадио. Они имају везе са мојим размишљањима која сам цитирао горе и иду истим редоследом, наведена су и временска места на јутјуб снимку.

ПОСТ: КАКО СМО СТИГЛИ ДОВДЕ? https://www.youtube.com/watch?v=bMFzFF0pQ_E

1) 

31:58 Крстић:

"Сво ово посматрање разноликости и вишедимензионалности поста нема за циљ ... да нешто омаловажи или евентулано, не знам, некакве промене правила  тако нешто уопште није циљ и ми нисмо ни власни да тако нешто урадимо..."

1:11:45 Растко:

"Али, свакако чини ми се да је то јако битно и на жалост то нисмо успели, надам се да ћемо успети у једном тренутку, да неке ствари променимо и да можда ствари вратимо на канонску норму, односно да васкршњи пост оставимо а да ове посебне постове ставимо као постове који немају општеобавезујући карактер.

Тако би сам Васкршњи пост добио једну димензију догађаја који је и те како важан у нашем животу, јер као што на почетку рекох, толико смо умножили постове да смо самим тим девалвирали њихову вредност, и зато имамо оволика предавања о посту, јер све нам је теже да уопште нађемо ишта у том посту, да нађемо било какву вредност која би била значајна и на који начин да је објаснимо људима. Тако, мислим мораћемо да се крећемо у будућности ка нечему новом јер ово више вероватно нема неког великог смисла на овакав начин....

(епископ Јован нешто разговара са Растком и Растко затим додаје:)

Ево владика ме сад подсетио, то је јако лепо... пост је постао многима циљ а не средство, ето, то је кључно можда и заиста јако битно рећи. (Јер) када ви поставите пост као циљ онда читав ваш смисао хришћанског живота добија сасвим нови карактер."

2)

53:29 Крстић:

"... Многе ствари се решавају на појединачном нивоу, дакле врло тешко је наћи једно решење, посебно данас, које би обухватало велики број људи. Јер и само друштво се данас раслојило, и даље ће то да иде тако, као што видимо постаје обележје некаквог животног стила како се храниш, тако да ће ја мислим бити и у будућности још теже да нађемо нешто што ће обухватити све људе заједно. Али на појединачном нивоу ствари могу врло лепо да се реше, ја сам зато и почео све ово (низ теолошких предавања).

(Даље говори о гостујућем монаху из Русије) који је решио једну ситуацију али на појединачном нивоу не правећи од тога никакво правило које би сада за све важило. (Описује пример девојке која је том духовнику предложила да се у време поста одрекне фејсбука и чоколаде) јер то доживљава као своју највећу жртву и он је пристао на тако нешто, али кажем то је појединачни ниво и многе ствари могу на том нивоу да се реше.

Дакле када видимо једну конкретну ситуацију, како неко живи, шта му се дешава у животу, је ли болестан или није, све то зависи од узраста, и мислим да ће многе ствари у Цркви заправо морати на том нивоу да се решавају све више и више а не тражењем некаквих општих правила. Јер чим општа правила постоје онда некоме то буде прелако некоме претешко и улазимо у ову ситуацију коју је отац Петар поменуо и оно што је Растко рекао, дакле, једну поновну религизацију Хришћанства и повратка на старе јеврејске моделе."

3)

15:45 Растко:

"... Тако да ако бисмо некако покушали да сублимирамо ово, можда је то преоштро рећи, али се мени чини да је највећи проблем данас што ми заправо нисмо у стању да преведемо пост на данашњи језик и да га учинимо релевантним данас. И даћу вам један пример. Ако схватимо све ово, дакле, о чему се радило у току поста и да је то био искорак наш изван нас самих и помоћ другима и тако даље, онда бисмо данас можда могли ... (напомиње да смо данас бројнији и богатији од раних хришћана ) ... много више инсистирати на томе да људи посте на тај начин што ће се одрећи апсолутне добити. Дакле постите одричући се апсолутне добити. И оно што имате, један део тих прихода које привређујете, учините таквима да буду од користи вашој заједници да буду активни за вашу заједницу.

Мислим да би то било јако корисно, јер ако неког богатог човека који је још при томе хришћанин, ако се будете само ограничили на то да он пости што се тиче хране да ли ће јести уље воду и тако даље ви заправо ускраћујете Цркву - хришћанску заједницу дела љубави и затварате ту особу у неку његову индивидуалну борбу, која се заправо више не тиче никога и ничега, што је можда много већа издаја и саме идеје поста него што ми то мислимо."

 

Аскетске димензије поста

Што се тога тиче Растко напомиње да има много аспеката а истиче следеће 1:08:46 (описно):

- ускраћујући себе за одређене ствари које су нам битне долазимо у ситуацију да више ценимо са захвалношћу оно што од Бога имамо

- постом чувамо тело од неумерености у јелу и пићу, тиме пазимо своје тело а тиме и волимо ближње јер смањујемо вероватноћу да им будемо на терету ако због неумерности и порока изгубимо здравље

- пост као борба са собом и напредовање у способности да се одрекнемо онога што желимо уопштено а не само везано за врсту хране

- (на другом предавању) издвајање из себичног потрошачког менталитета наметнутог у данашње време.

- - - - - - - - -

По мом мишљењу примедба професора Крстића о не мењању правила говори о томе да код нас на епархијском нивоу за сада неће бити промена правила поста док Сабор не донесе неку одлуку, а он то мислим неће урадити док то не буде на неком наредном васељенском, а Критски је то оставио помесним црквама да саме уреде... То значи да остаје овакво стање иако је јасно констатовано да то више нема много смисла.

Ако би се нека промена икада десила Растко предлаже да 40 остане како јесте а да остали постови буду необавезни, а п. Павле је предложио да васкршњи такође остане како јесте а да се остали скрате: божићни и успењски на 2 недеље а апостолски 1 недеља.

Као практично решење се предлаже делање и саветовање на индивидуалном нивоу.

Једно од тих решења је да се у току поста новчано помаже заједници или појединцима без много гледања на начин и врсту хране од које се уздржавамо.

 

[Агница]

Да ли је сличнији Христу физички радник, који у краткој паузи једе паризер, да би уштедио за своју породицу, или они који испод његове скеле пролазе и улазе у ресторан у коме једу егозотичне морске плодве у сред Београда? Ко од њих заиста пости? 
 

то не можемо знати...само видимо да једу различиту храну, а срца им не видимо...