Jump to content

Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 2 минута, Bokisd рече

Ali, nekako, zbog toga sto smo slabi i telesni, sa postom dobijamo neku vrstu,  'spoljasnje' pomoci , putem koje mozemo lakse i jasnije da mislimo o dobrim delima i da ih cinimo neprestano. ( sto vise ).

ja sam više "dobrih" dela učinio kad sam bio na dnu i u očajanju nego u "normali" a treba se setiti i da Bog onima koji ga ljube sve okreće na dobro. čak i greh... tako da... ne mora uvek sve da bude podeljeno i definisano

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 185
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 16 минута, Zoran Đurović рече

Тај елемент, као и повезивање са аксетиком која се јавља од 4. века, довели су до неке магијске свести да нас пост повезује са Богом, а заправо је, како се види из Писма и из богослужбене праксе, нешто што нам одузима Бога. Јер је пост туга и лишеност, а не имање. И кад је пост, нема литургије, јер нема ни Бога (Пошто и глупандери читају моје текстове, велим да Бога увек има, али овде говорим о богослужбеном кругу). Ис је одузет. Није са нама. Тада постиш. И то је Велики Петак. А не свако мало... Није 200 дана петак годишње...

да ли ове ваше речи могу некако да се повежу са овим делом Писма?

 

 

14. Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

 

15. А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

 

 

 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, w.a.mozart рече

ja sam više "dobrih" dela učinio kad sam bio na dnu i u očajanju nego u "normali" a treba se setiti i da Bog onima koji ga ljube sve okreće na dobro. čak i greh... tako da... ne mora uvek sve da bude podeljeno i definisano

Razliciti smo, sasvim mi je razumljiva , ova tvoja situacija.

Ali, opet, kako se kaze, sa postom i molitvom, se ugadja i trazi od Boga sve sto nam treba, kako fizicke, tako i duhovne stvari.

Ako postoje posni dani koje je ustanovila crkva, opet, ne znaci, da ne treba rasudjivati o meri koja odgovara za nekog u zavisnosti od situacije u kojoj se neko nalazi. Pa, svako neka u dogovoru sa svojim svestenikom nadje svoju meru posta.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Рапсоди рече

Procitao sam ovde da pise: : " Превасходни циљ поста јесте да нас учини свеснима наше зависности од Бога. Уколико се озбиљно упражњава, уздржавање од хране током поста - а посебно током првих дана - подразумева истинско осећање глади, а такође и осећање замора и физичке исцрпљености. "

Ja danas uneo dva kubika drva, buduci da se otegla ova zima, i pronasao sam se u ovom sto kazu oci o osecanju zamora i fizicke isrpljenosti,

i jedoh za rucak neki paprikas od pecuraka i krompira ali na ulju, sad koliko sam prekrsio post, nisam pametan?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Bokisd рече

ko postoje posni dani koje je ustanovila crkva

Проблем је што то Црква није установила. Постови су установљени канонима. То што неки патријарх каже: Хајде да постимо ово или оно није обавезујуће. И то може да буде обичај, али не и канон. Богородични пост св. Сава није прихватио. Да ли ћеш за њега рећи да је био безбожан као и ја? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jel mi sluzimo i ucestvujemo u Liturgiji svaki dan pa da ne treba da postimo osim na Veliki Petak? U sedmicnom krugu bogosluzenja svaki petak je uspomena i dan i priprema (secanje) na oduzimanje nasega Zenika, toga su i danasnji rimokatolici svesni nemrsom u taj dan, kada ne jedu nikakvo meso. Petak (dan Hristov raspeca) je priprema za subotu i nedelju, za Liturgiju, za susret sa Vaskrsilim Hristom u Liturgiji. Takodje, Zoran Durovic previdja da i onu drugu dimenziju posta i cilj posta...  

\

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Vasa L. рече

Procitao sam ovde da pise: : " Превасходни циљ поста јесте да нас учини свеснима наше зависности од Бога. Уколико се озбиљно упражњава, уздржавање од хране током поста - а посебно током првих дана - подразумева истинско осећање глади, а такође и осећање замора и физичке исцрпљености. "

Ja danas uneo dva kubika drva, buduci da se otegla ova zima, i pronasao sam se u ovom sto kazu oci o osecanju zamora i fizicke isrpljenosti,

i jedoh za rucak neki paprikas od pecuraka i krompira ali na ulju, sad koliko sam prekrsio post, nisam pametan?

 

Pa, recimo, jedan od 'spoljasnjih' ciljeva posta , jeste, da se malo 'stese' i pritegne telo, ...pa, ako si vec fizicki pritegao telo , onda, ne treba dodatno da 'pritezes' telo i postom. Logicno je.

Tako i trudnice, vec imaju 'muku' sa svojim telom, nije potreban bas neki strog post ( mnoge trudnice i ne mogu da poste , sto je razumljivo ).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Џуманџи рече

Да, а суштина помагања* је поистовећење са другима, чисто да не буде забуне. Као што су многи већ истицали - није поента ни "пуко" милосрђе ("треба да дајем јер сам хришћанин и зато што се од мене то очекује"), већ управо поистовећење са другим. 

Umjesto poistovjećenje upotrebio bih ipak izraz "dobre volje", nešto što učinimo zaista u smislu da je učinjeno od srca bez ikakve primjese koristoljublja ili uslovljavanja. Dakle naravno da nije poenta puko milosrđe već neko djelo koje će em biti recimo milosrđe, ali će učiniti i počinioce sretnim i u srcu mirnim što će biti svakako odraz dobre vjere. Kada se vratimo u drevno doba, imati hranu je zaista bilo teško, to nije bil ništa ni blizu danas gdje usljed najgore zimuštine ili suše supermarketi su i dalje punu, dok bi u staro doba ko nije na vrijeme mislio o o zimi, ili ga je suša dočekala prazna ambara, zaista je mogao da gladuje. Te onaj ko je posteći ušićario višak da nahrani onoga ko je bio glada to zaista predstavljalo podvig. Danas su stvari potpuno drugačije. Premda siromaha ima i dalje, ne toliko koliko u drevno vrijeme, ali odricanje od hrane da bi se nekome pomoglo i nije nešto pretjerano velik čin za mnoge ljude. Mnogo ljudi zarađuje toliko da bi mogli komoto i da jedu bez pošćena i da i dalje pomažu siromašne. Prema tome zaista je u moderno doba potreban sveobuhvatan pristup postu i dejan ga je sasvim dobro ubo sa svojim tekstom. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Проблем је што то Црква није установила. Постови су установљени канонима. То што неки патријарх каже: Хајде да постимо ово или оно није обавезујуће. И то може да буде обичај, али не и канон. Богородични пост св. Сава није прихватио. Да ли ћеш за њега рећи да је био безбожан као и ја? 

Pa, da li je kanonima ili predanjem, dodje mu na isto, prihvaceno je, tako kako je.

Ne znam tu' celu pricu oko sv. Save.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Благовесник рече

A vi i oni zapostavljate da post ima za cilj ostvariti i ostale ciljeve, kao sto navedoh: jacanje volje, karaktera, ociscenje tela, uzdizanje duse iznad tela..

Jacanje volje i karaktera nikakve veze nema sa količinom unijete hrane... a ovo o uzdizanju duse iznad tijela...kakva je to blamaza tako nesto izjaviti. Hristos postao tijelo, a neki bi da bjeze iz tog tijela...nemoj nikad reći da se duša uzdiže iznad tijela..ne možeš to postići osim da se naduvaš dobrom drogom. Možeš postići simbozu djestva duše (ma šta to bilo) i tijela u jednakoj mjeri, nikako jednog na teret drugog. 

пре 25 минута, Bokisd рече

Ali, nekako, zbog toga sto smo slabi i telesni, sa postom dobijamo neku vrstu,  'spoljasnje' pomoci , putem koje mozemo lakse i jasnije da mislimo o dobrim delima i da ih cinimo neprestano. ( sto vise ).

Laž...pogledaj na sebe prvog i izvaži, da li si učinio više dobrih dijela isključivo u toku posta, ili su ona podjenako prisutna i mimo posta? 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nisi u pravu. Citaj sta o tome kazu mudriji i od tebe i od mene. Sveti Nikolaj Srpski i drugi...

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Justin Waters рече

Laž...pogledaj na sebe prvog i izvaži, da li si učinio više dobrih dijela isključivo u toku posta, ili su ona podjenako prisutna i mimo posta? 

Kako 'laz' Justine ?

Evo, samo razmisli, da nije post i da ne pricamo i razgovaramo o smislenoj i duhovnoj strani posta, .....da li bi uopste pricali o cinjenju dobrih dela i milostinji ?

Eto, vec neka korist od posnih dana. Bar pricamo  o sustini nase vere , koja je u milosti i dobrim delima prema ljudima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Благовесник рече

Nisi u pravu. Citaj sta o tome kazu mudriji i od tebe i od mene. Sveti Nikolaj Srpski i drugi...

O tome kako se tijelo čisti (i šta to uopšte znači čišćenje tijela) vrlo dobro zna medicina. O tome kako se čisti volja i karakter svakako su napisani tomovi knjiga što pravoslavne literature, što također i psihologije koja također ima što šta reći na ovu temu...o uzdizanju duše nad tijelom rekoh već. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Снежана рече

да ли ове ваше речи могу некако да се повежу са овим делом Писма? 14. Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте? Мар. 2:18, Лука 5:33, Лука 18:12

15. А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити. Лука 17:22, Јован 3:29, Дела 13:2, Дела 14:23, 1 Кор. 7:5

1. Постили су много Јованови. И, гле, ми их не рачунамо већима од апостола, Ис ученика. Зашто ако је пост толико благотворан?

2. Женика су утепали на Велики Петак. Зато се он постио, негде само тај дан, ништа више. Постепено се уводило и по неколико дана пре Васкрса/Пасхе, али никад више од 6. На крају је некоме пало на памет да уведе 40 дана. После тога су неки узели да уведу све ове дане који нису 40, али се називају, због наше перверзне свести, 40нициом. То су набацили због суботе и недеље које се нису постиле, и мрсиле су се. Са Лаодикијом се гледа да се та пракса измени. "да се 40ница не би бешчастила". 

Сасвим је јасан сукоб евхаристијске и аскетске свести. На крају је победила аскетска, иако је сасвим бесмислена. Срећом да смо задржали Пасху од папе Виктора, па да се слави у недељу. Но, у пракси имамо да људи (неки) посте суботу на воду да би се причестили у недељу, а канони их анатемишу. Зато да ми не дође нико да ми каже како Црква мудро поступа. Ово су стихијска и безакона понашања. 

3. Никада ниједан апостол није постио 40 дана. Ис је постио, ако верујемо у Писмо, тих 40 дана само 1 у животу. Ми као да смо упали у Луна парк па се вртимо на оним вртешкама без престанка... 

4. Ако већина верника и свештенства данас вели "Цркви" да су ови постови непримерени, зашто она не реагује? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Bokisd рече

Kako 'laz' Justine ?

Evo, samo razmisli, da nije post i da ne pricmo i o smislenoj i duhovnoj strani posta, .....da li bi uopste pricali o cinjenju dobrih dela i milostinji ?

Eto, vec neka korist od posnih dana. Bar pricamo  o sustini nase vere , koja je u milosti i dobrim delima prema ljudima.

Ne znam za tebe. Za sebe znam da ako išta učinih dobro u životu (hrišćanski dobro) to nije bilo uslovljeno količinom unijete hrane u toku dana. O suštini vjere valjda možemo pričati svaki dan...na poukama vazda piskaramo i u postu i mimo ispisasmo hiljade stranica, od koga se 99% ne kontamo :))

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...