MITARSTVA - da li verujete u njih?

[Јанко]

Pa, Janko, ako postoje, a, verujemo da ( postoje ), negde ti duhovi moraju da opstoje i egzistiraju. Po pismu i ocima, to je vazdusno prostranstvo pod nebom. O toj realnosti pricamo.

Oni su bestelesni i mogu da zaposednu coveka u brojevima legiona. Tako da, ko zna kakvo je stanje u vazduhu, kada dusa krene ka' gore. Eno, sta se kaze u zitiju sv. Antonija Velikog. Da li je to' tamo, izmisljeno ili fatamorgana ?  Ili , je to' tajna,  neiskaziva ljudskim recima ?   

 

 

Негде МОРАЈУ да постоје...па на небу, у ваздуху...

 

Боки, то ти је друга, парлелна реалност, (један од) паралелни(х) универзум(а) у мултиверзуму (Један припада творцу, један анђелима, други демонима, трећи нама... А сви се негде, на неким "фреквенцијама" наше душе додирују). О томе причају оци. Њима је то вас-дух, све од духовне материје. Али као што није могао Мојсије говорити о елеметима Мендељејевим речником већ говорио о светлости, ваздуху, води, земљи... тако су и оци говорили у складу са знањима свог времена. Да буде јасно просечном човеку свога доба. Ништа квантна физика.

Теби данас не би требало (крај свих СФ филмова) разумети паралелно постојање духовног света...

 

[Desiderius Erasmus]

пре 43 минута, Јанко рече

Боки, то ти је друга, парлелна реалност, (један од) паралелни(х) универзум(а) у мултиверзуму (Један припада творцу, један анђелима, други демонима, трећи нама... А сви се негде, на неким "фреквенцијама" наше душе додирују). О томе причају оци. Њима је то вас-дух, све од духовне материје. Али као што није могао Мојсије говорити о елеметима Мендељејевим речником већ говорио о светлости, ваздуху, води, земљи... тако су и оци говорили у складу са знањима свог времена. Да буде јасно просечном човеку свога доба. Ништа квантна физика.

OndaK se, dakleM, postavlja pitanje da li nas uopšte demoni napadaju nakon što riknemo (pod uslovom da smo spaseni)? Da li ih uopšte vidimo? Nebitno da li u ovoj ili u nekoj drugoj dimenziji... Ja sam sklon da mislim da ne. Opet, ne možemo negirati da je podosta otaca verovalo da ih srećemo. Nebitan je i redosled mitarstava; pitanje je samo da li ih uopšte susrećemo, ili je cela ta živopisna koreografija tu jedino da bi nas upozorila da se moramo očistiti od greha? Meni je bliže ovo drugo, ali mogu da razumem ljude koji prihvataju ono prvo.

[Матусал]

пре 2 часа, Bokisd рече

Pa, Janko, ako postoje, a, verujemo da ( postoje ), negde ti duhovi moraju da opstoje i egzistiraju. Po pismu i ocima, to je vazdusno prostranstvo pod nebom. O toj realnosti pricamo.

Oni su bestelesni i mogu da zaposednu coveka u brojevima legiona. Tako da, ko zna kakvo je stanje u vazduhu, kada dusa krene ka' gore. Eno, sta se kaze u zitiju sv. Antonija Velikog. Da li je to' tamo, izmisljeno ili fatamorgana ?  Ili , je to' tajna,  neiskaziva ljudskim recima ?   
 

У књизи ,, духовне беседе,, од Макарија Великог постоје одговори на ова питања. По њему сатана је засео у човековом срцу као на престолу и поробио све душевне функције,ум, разум, осећања, слободну вољу...итд. Када говори о месту његовог обитавања више говори о засебном духовном простору видљивом само истанчаном духовном оку. Постоји посебан простор где су анђели, демони и овај наш свет. Бог је свуда присутан у свим световима па и тамо где ја сатана али он не може да прими и осети Божију благодат. Демони су много јачи од људи и само Христос који је поразио сатану може да ослободи човека и да се зацари у њему на умном престолу душе који је и саздан испочетка да на њему почива Бог.  Имаш нешто у другој беседи, шестој , седмој и иначе разбацано по целој књизи.

из 6-те

Питање: Будући да неки говоре да су престоли и венци вештаствене творевине, а не духовна суштаства, како да ово разумемо?
Одговор: Престо Божанства јесте наш ум и обрнуто: престо ума су Божанство и Дух. Слично томе су и сатана и силе и кнежеви таме од времена преступања заповести засели у Адамовом срцу, уму и телу као на свој сопствени престо. Због тога је напослетку дошао Господ и примио тело од Дјеве, јер, да је Њему било угодно да дође као непокривено Божанство, ко би то могао да поднесе? Насупрот томе, Он је посредством овог оруђа, тј. тела, говорио људима. Господ је најзад збацио са престола злобне духове који су засели у тело, тј. појмове и помисли којима су они управљали, а такође је и очистио савест, учинивши ум, помисли и тело Својим сопственим престолом.

  из седме

Питање: Да ли је сатана заједно са Богом, или је у ваздуху, или међу људима?
Одговор: Ако сунце сија, будући творевина, и обасјава и нечиста места а да од тога не трпи никакву штету, онда утолико пре Божанство, обитавајући и тамо где је сатана, не може тиме да се запрља нити да се оскрнави. Он је допустио злу да постоји ради вежбања људи. Зло се, међутим, помрачује и ослепљује и не може да види чистоту и истанчаност Божанства. Ако неко каже да сатана има своје, а Бог своје место, он онда наводи на мисао да је Бог ограничен оним местом на којем обитава сатана. Како онда кажемо да је добро неописиво и необухватно, да све у њему обитава и да зло не скрнави добро? Да ли то значи да су небо, сунце и горе, будући да постоје у Самом Богу и да их Он подржава, и сами постали богови? Створења су постављена према свом сопственом поретку, а Створитељ који обитава међу тварима јесте Бог.

 

Ево из 14-е беседе

Свака животиња, ма где да се родила – на земљи или у ваздуху, тамо има станиште, храну и починак. На тај начин, постоји и сатанска земља и област, тј. место где живе, ходају и почивају тамне силе и зли духови, а постоји и лучезарна земља Божанства, где ходају и почивају војске анђела и светих духова. И као што мрачна земља не може да буде видљива или примећена очима овога тела, тако је и лучезарна земља Божанства и неприметна и невидљива телесним очима, али је видљива за људе духовне; чистом оку срца су, пак, видљиви и сатанска земља таме и лучезарна земља Божанства.

[Јанко]

OndaK se, dakleM, postavlja pitanje da li nas uopšte demoni napadaju nakon što riknemo (pod uslovom da smo spaseni)? Da li ih uopšte vidimo? Nebitno da li u ovoj ili u nekoj drugoj dimenziji... Ja sam sklon da mislim da ne. Opet, ne možemo negirati da je podosta otaca verovalo da ih srećemo. Nebitan je i redosled mitarstava; pitanje je samo da li ih uopšte susrećemo, ili je cela ta živopisna koeografija tu jedino da bi nas upozorila da se moramo očistiti od greha? Meni je bliže ovo drugo, ali mogu da razumem ljude koji prihvataju ono prvo.

Ово не би уопште требало да се довиди у питање. Као што је Бог неким светима отварао духовни вид да виде анђеле или демоне (да будем прецизан, открива им по рецепту из Тропара Преображења "...колико су могли (да приме)", дакле ипак не у пуноћи већ делимично) тако ће нам се тада свима отворити духовни вид и познаћемо истиниту стварност око себе. Не само ово делимично што мислимо да опажамо...

[Desiderius Erasmus]

пре 3 минута, Јанко рече

Ово не би уопште требало да се довиди у питање. Као што је Бог неким светима отварао духовни вид да виде анђеле или демоне (да будем прецизан, открива им по рецепту из Тропара Преображења "...колико су могли (да приме)", дакле ипак не у пуноћи већ делимично) тако ће нам се тада свима отворити духовни вид и познаћемо истиниту стварност око себе. Не само ово делимично што мислимо да опажамо...

Šta se konkretno ne dovodi u pitanje? Da ih vidimo, ili da ih srećemo i bivamo napadani?  Mada, ja ne vidim šta ima i da ih gledamo...

[Матусал]

Лакше је борити се и савладати непријатеља кога видиш него оног скривеног што напада из потаје.

[Desiderius Erasmus]

пре 2 минута, Матусал рече

Лакше је борити се и савладати непријатеља кога видиш него оног скривеног што напада из потаје.

Ok, ali da li to onda znači da se ipak susrećemo i "sukobljavamo" sa njima nakon smrti? Meni je najlogičnije da odmah nakon smrti bivamo "preneseni" u tu dimenziju koja se u Bibliji naziva "nebesima nad nebesima", naravno, ukoliko smo uopšte spašeni...

[Јанко]

Да ћемо их видети. Нема нападања, само опадања. Или јеси или ниси њихов. Опет говорим, према настројењу душе. Оне који су се свим срцем окренули ка Господу овај призор неће интересовати, нити ће му придавати значај. Њихов пут је стрмоглаво и небопарно "горе" кроз светлост и у светлости.
Наравно, ја том моменту дајем знак = Другом Доласку. Време тад не постоји...

[Матусал]

пре 1 минут, Desiderius Erasmus рече

Ok, ali da li to onda znači da se ipak susrećemo i "sukobljavamo" sa njima nakon smrti? Meni je najlogičnije da odmah nakon smrti bivamo "preneseni" u tu dimenziju koja se u Bibliji naziva "nebesima nad nebesima", naravno, ukoliko smo uopšte spašeni...

Ја бих више разумео да са оним светом са којим смо по својој слободи остварили однос овде на земљи у времену где су могуће промене, настављамо општење, само што нам се можда демон као отац лажи који нас је заводио да угађамо његовом царству сада појављује са својим истинским намерама и показује какав смо ми у ствари избор направили. Он је човекоубица али се стално претвара у анђела светлости мамећи и заводећи људе да иду његовим путем држећи их у лажној нади и машти а на крају их одводћи у ад. Нас и сада свакодневно окружују духови и имамо константан однос или са Богом или са овим другим и не постоји духовни вакум ни у једном тренутку, смрт само прекида ову игру и престаје могућност покајања и промене а нама се суди спрам затеченог стања с тим што наша дела увек ходе са нама.

Свако учење о митарствима је засновано на виђењима и откривењима и обојено је са индивидуалношћу онога који прима виђење и прилагођено његовој личности, стога постоје различити извештаји о овоме и нема неког јединственог мишљења а такође је немогуће спровести једно учење коме су извор само појединачна откривења о свету о којем не знамо скоро ништа а ни Господ ни апостоли нису спомињали тако нешто. Дух и речи јевањђеља чак на појединим местима сведоче другачије. Оци говоре о овом сукобљавању али неки говоре о тренутку смрти, неки непосрдно после, неки говоре о месту покоја а неки опет да упокојени одмах одлази у рај или пакао. Стварно не знам у овом замешатељству како да размишљам. Моја логика је евхаристијска и литургијска а она је најприближнија јевањђељу. Ако смо у цркви и учествујемо у евхаристији и нама се зацарио Христос и настанио Дух Свети онда верујемо у васкрсење живимо са васкрслим Господом и упокојењем прелазимо из смрти у живот. Ми у ствари сада војујемо да задобијемо ову благодат то говори и Никола Кавасила у књизи ,, о животу у Христу,, прва беседа.

[Bokisd]

пре 2 часа, Јанко рече

 

Негде МОРАЈУ да постоје...па на небу, у ваздуху...

 

Боки, то ти је друга, парлелна реалност, (један од) паралелни(х) универзум(а) у мултиверзуму (Један припада творцу, један анђелима, други демонима, трећи нама... А сви се негде, на неким "фреквенцијама" наше душе додирују). О томе причају оци. Њима је то вас-дух, све од духовне материје. Али као што није могао Мојсије говорити о елеметима Мендељејевим речником већ говорио о светлости, ваздуху, води, земљи... тако су и оци говорили у складу са знањима свог времена. Да буде јасно просечном човеку свога доба. Ништа квантна физика.

Теби данас не би требало (крај свих СФ филмова) разумети паралелно постојање духовног света...

 

Pa, ne znam, ne razumem, u cemu je onda nerazumevanje ? 

Ako se slazemo, da duhovi i onaj svet, moraju da postoje. Kao realnost i neophodnost, po prirodi stvari. Jer, i same duse, posle smrti tela, nastavljaju da postoje i egzistiraju. I, to , sasvim logicno, na nivou stvarnosti u kojoj prebivaju i ovi duhovi. Sa kojima, po toj neophodnosti, treba da se susretnu , u vazduhu i podnebesju, tog drugog sveta.

Sad, neke duse, primaju andjeli , neke, se suocavaju sa zlim duhovima. I, sve posle sledi , kako su videli oci u svojim duhovnim i misticnim vidjenjima.
 

[елТорнеро]

пре 1 сат, Desiderius Erasmus рече

Meni je najlogičnije da odmah nakon smrti bivamo "preneseni" u tu dimenziju koja se u Bibliji naziva "nebesima nad nebesima", naravno, ukoliko smo uopšte spašeni...

Каква је онда сврха четрдесетодневних молитава за душу која је отишла?

[Bokisd]

пре 1 сат, Desiderius Erasmus рече

OndaK se, dakleM, postavlja pitanje da li nas uopšte demoni napadaju nakon što riknemo (pod uslovom da smo spaseni)? Da li ih uopšte vidimo? Nebitno da li u ovoj ili u nekoj drugoj dimenziji... Ja sam sklon da mislim da ne. Opet, ne možemo negirati da je podosta otaca verovalo da ih srećemo. Nebitan je i redosled mitarstava; pitanje je samo da li ih uopšte susrećemo, ili je cela ta živopisna koreografija tu jedino da bi nas upozorila da se moramo očistiti od greha? Meni je bliže ovo drugo, ali mogu da razumem ljude koji prihvataju ono prvo.

Dobro, ako se izvuce neka duhovna korist, i shvati se, da trebamo raditi na sebi i cistiti se od greha, koji moze da nas odvede u propast, onda, .....i, ne mora se verovati u mitarstva.

Samo, sigurno je delotvornije , ....kada je covek, uhvacen duboko u grehovni san, da se trezni i krepi na podvig, putem nekih stvari, koje su realne i objektivne , po svojoj sustini. To je kao neka bitna napomena.
 

[Desiderius Erasmus]

пре 7 часа, елТорнеро рече

Каква је онда сврха четрдесетодневних молитава за душу која је отишла?

Pretpostavljam da molitve za upokojene povezuju Crkvu i na nebu i na zemlji u prisniju zajednicu sa Gospodom.

[Desiderius Erasmus]

Управо сада, ana čarnojević рече

ali zašto 40 dana, kada u večnosti nema vremena.

Nemam pojma, verovatno zbog toga što je Isus nakon vaskrsenja ostao još 40 dana na Zemlji. 

[Јанко]

https://svetosavlje.org/davanje-pomena-za-upokojene/

 

Додаћу да је погрешно наречено да у 40. дан душа излази први пут пред Бога. То није догматско учење Цркве. То је несрећно уметнут додатак у одличан текст.