MITARSTVA - da li verujete u njih?

[Рапсоди]

Обраћајући се у писму својој умирућој сестри, епископ Теофан вели: „Али ти нећеш умрети. Твоје ће тело умрети, а ти ћеш прећи у други свет, жива, свесна себе и свега што те окружује“ (Душекорисно штиво, август, 1894.).
Након смрти, душа је жива и још свеснија него пре смрти. Свети Амвросије Милански учи: „Пошто душа остаје жива и после смрти, и добро остаје живо и не губи се са смрћу, него се још увећава. Душу не задржава никаква препрека коју поставља смрт, него је чини још делатнијом, јер дејствује у „домаћем“ амбијенту, без икакве везе са телом које је за њу терет пре него ли нека корист“. (Свети Амвросије Милански, „Смрт као добро“).
Преподобни ава Доротеј, (6. век) овако сумира учења раних Отаца по овом питању: „Јер, како нам Оци говоре, душе умрлих памте све што се овде збило – и речи, и дела, и помисли – и ништа не могу заборавити. А што је у псалму речено: „У тај дан ће пропасти све помисли његове“ (Пс. 146, 4), речено је о помислима, овога века: о кућама, о имању, о родитељима и деци, о пословима и заради. Све ово пропада чим душа изиђе из тела… А што је учинила у погледу врлине или страсти, она све памти и ништа од тога не пропада… И, као што рекох, душа не заборавља ништа од онога што је учинила у овоме свету, него по изласку из тела, ослободивши се његове земности, све памти још боље и јасније“. (Ава Доротеј, 12. поука).
Одговарајући јеретицима који су веровали да душа после смрти није у свесном стању, велики подвижник V века, преподобни Јован Касијан, јасно износи став о активном, делатном стању душе након смрти тела: „После разлучења од тела, душе нису неделатне, нити без свести; ово потврђује јеванђелска прича о Лазару и богаташу (Лк. 16, 22-28)… Душе преминулих не само да нису лишене свести, него задржавају и своја расположења – наду и страх, радост и тугу, и нешто од онога што очекују за себе на будућем Суду оне већ почињу да предокушају… Оне постају још живље и још ревносније прослављају Бога.
И збиља, ако на основу Светог Писма закључујемо, колико је то у нашој моћи, о природи душе, неће ли бити, да не кажем баш – безумље, али рецимо, будалаштина – и најмање сумњати да најдрагоценији део човека (тј. душа), у којој су, по блаженом Апостолу, садржани лик и подобије Бога (I Кор. 11, 7; Кол. 3, 10), после одлагања телесне огрубелости у којој она пребива у садашњем животу -постаје несвесна, она која, поседујући у себи сву силу разума чини својим присуством да и бесвесна и бесчувствена материја тела буде свесна и чувствена?
Отуда следи, а и разум то налаже, да се дух, одложивши ову телесну огрубелост која га сада раслабљује, не лишава својих разумних сила, него их приводи у боље стање, чинећи их још чистијим и још утанчанијим“. (стр. 178-179).
Савремена „посмртна“ искуства су на потресан начин открила данашњим људима истину о свесном стању душе након смрти, о томе да су њене умне способности тада још изоштреније и префињеније. Ово сазнање није, међутим, само по себи довољно да би онога ко се у том стању налази заштитило од обмана у „вантелесној“ сфери.
Неопходно је у танчине познавати хришћанско учење о овом питању.
 

 Стање душа до Страшног Суда
После четрдесетог дана неке душе пребивају у стању предокушања вечне радости и блаженства, а друге – у страху од вечних мука које ће у потпуности наступити после Страшног Суда.
До Страшног Суда се стање душа још може променити, особито приношењем за њих Бескрвне Жртве (помињањем на Литургији) као и других молитава.
Учење Цркве о стању душа на Небесима и у аду до Страшног Суда детаљније је изложено у речима светога Марка Ефеског (в. прилог бр. 1).
Каква је корист души у аду од молитве, било заједничке, било личне, описано је у житијима Светих, у подвижничким и светоотачким текстовима. У житију мученице Перпетуе (III век) на пример, судбина њеног брата Демократа њој је била откривена кроз представу цистерне пуне воде која се налазила превисоко, тако да је њен брат, из смрадног и неиздрживо врелог места на коме је био затворен, није могао дохватити. Захваљујући њеној усрдној молитви током целог дана и ноћи, он је успео да се домогне цистерне, и она га је угледала на светлом месту. На основу тога она је схватила да је он избављен од казне (Житија Светих, 1. фебруар).
Сличан пример налазимо у житију монахиње Атанасије (Анастасије Логочове), подвижнице која се упокојила у нашем, XX веку: „У то време она је узела на себе подвиг да се моли за рођеног брата Павла који се удавио у пијаном стању. Најпре се упутила блаженој Пелагији Ивановној, која је живела у Дивјејевском манастиру, да се са њом посаветује шта да учини како би олакшала загробну судбину своме брату који је несрећно и нечасно скончао свој земаљски живот.
Договориле су се овако: да се Анастасија затвори у своју келију, да пости и да се моли за њега, прочитавши 150 пута „Богородице Дјево“. По истеку 40 дана, она је видела дубоку провалију, на њеном дну крвав камен на коме лежаху два човека са гвозденим оковима око врата. Један од те двојице био је њен брат.
Када је испричала ово своје виђење блаженој Пелагији, она је посаветова да понови подвиг. По истеку других 40 дана она угледа исту провалију, исти камен и иста два човека са оковима око врата. Само овога пута њен брат устаде, иђаше око камена и опет паде на њега, а окови се опет нађоше на његовом врату.
Пошто опет извести Пелагију Ивановну о овом виђењу, она јој рече да понови подвиг и по трећи пут. После још 40 дана Анастасија виде исту провалију и исти камен, на коме се сада налазио само један, њој непознати човек, док је њен брат отишао некуда и она га није могла видети. Човек који је остао на камену говорио је:
„Благо теби, ти имаш силне молитвенике на земљи“.
После овога, блажена Пелагија је рекла:
„Твој брат се ослободио од мука, али није задобио блаженства“ („Душекорисно штиво“, јун 1902).
Сличних случајева има много у житијима православних Светитеља и подвижника. Онима који су склони да оваква виђења схвате превише буквално требало би можда рећи да форма у којој се ова виђења појављују (обично у сну) није нужно фотографски снимак положаја душе на оном свету, већ пре сликовита представа која саопштава духовну истину да се стање душе поправља молитвама нас који смо остали на земљи.
 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Tanjir рече

Govore oci i 20. veka u Pravoslavlju, ali ne vredi. 

Niko kao ti, jer ne insistiraju na dogmi.

Teologumen.

[Рапсоди]

Управо сада, Tanjir рече

Kakva predivna alegorija, kakav stil, treba to nominovati za Nobelovu Nagradu iz Književnosti.

https://svetosavlje.org/dusa-posle-smrti/12/

Да не буде моја маленкост покрала....ево извор....

[Nebojš.a]

пре 8 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pravoslavlje nema dogmu o mitarstvima

Nema ni dogmu da se krstiš sa tri prsta, pa se krstiš (nadam se).

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Tanjir рече

Ja sam imun na uvrede. Ako ti liturgijske knjige i himnografija nisu dogma, ako ti vizije, pisanja i učenja gotovo svih svetaca nisu dogma, ako ti Sveto Pismo nije dogma, onda tebi ništa nije dogma, jer si protestant. Ti se samo kriješ iza toga da nije dogma, a zapravo infiltriraš Pravoslavnu Crkvu sovjim dušosmrtničkim novotarijama.

Čudno imun si na navodne uvrede a nisi imun da iskrivljuješ pravoslavnu veru.

Ja nisam imun na uvrede da nisam pravoslavan a ti ne znaš šta je dogma, šta je alegorija i šta piše u Pismu i Crkvenim knjigama i na koji način se pisanom pristupa.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, Tanjir рече

 

Kakva predivna alegorija, kakav stil, treba to nominovati za Nobelovu Nagradu iz Književnosti.

Treba na način na koji vi ovome pristupate.

[Ivan Marković]

пре 31 минута, Жичанин рече

Твој млађи брат Аљоша. 

Духовит одговор, признајем. Фали још само да видимо ко је Димитрије па да се комплетирамо. Али, шалу на страну,  без обзира на то, потребно је да не дезавуишемо људе који се са нама не слажу чашћавањем "артемит", осим ако то заиста нису. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, Nebojš.a рече

Nema ni dogmu da se krstiš sa tri prsta, pa se krstiš (nadam se).

Da, krstim se sa tri prsta i?

[Zayron]

O tome šta se dešava poslije smrti:

https://www.youtube.com/watch?v=7aezZKuFAZ0

https://www.youtube.com/watch?v=E5QdLHRKJdw

https://www.youtube.com/watch?v=VQJTMp0KAfs

 

[Nebojš.a]

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

 i šta piše u Pismu i Crkvenim knjigama i na koji način se pisanom pristupa.

Sudeći po tebi po sopstvenm nahođenju.

[Џуманџи]

пре 14 минута, Zayron рече

Opet dislexija! Ja sam čitao i o našem čistilišti i o vašim mitarstvima i nigdje demoni ne sude ljudskim dušama, gdje ste to našli? Kad niste u stanju razumjet ni šta je napisano onda je logično što imate takvu konfuziju u glavi po pitanju mnogihj pojmova od mitarstava i čistilišta pa do primata, bezgrješnog začeca, ex cathedra itd. Vi stvarno mnogi ovdje na forumu, koliko sam primjetio, imate problema s razumijevanjem pročitanih textovva a to je onda stvar dislexie, ne razumijete tomu što ste pročitali a ne nikakve teologije.

Који "они"?  У принципу, оно где се Жичанин није лепо изразио не мења суштину учења о митарствима, а суштина је да је Бог током митарстава пуки посматрач. Мој проблем је што се спасење своди на вагање, прича о митарствима учи о победи квантитета добрих дела.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Tanjir рече

Ja pišem autoritetom argumenata, a ti neautoritetom sopstvene sujete. Shvatili smo, nećeš da veruješ u šta veruje Liturgija naše Crkve i njeni oci, zaista i ne moraš da veruješ, ali to ti nije pametno.

Ti hoćeš da kažeš da se Liturgijski sabiramo da ispovedamo mitarstva jednodušno, što je najveća laž koju sam čuo od vas u poslednje vreme.

Ko vam sve ovo dozvoljava nek je njemu na čast.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Tanjir рече

U Svetom Pismu piše da u raj neće ući ništa nečisto i da će se suditi prema delima. Po čemu bi ti da se sudi, finim pomislima? Mitarstva su uzdizanje duše od tela i zemlje ka Bogu, ako je duša rđava, Bog takvu dušu prepušta demonima da sa njima čeka Strašni Sud. To opisuje apostol Pavle, to opisuje preko 120 otaca Crkve, samo ovaj ovde naš član foruma je rekao da to nije dogma i neće da veruje u to.

Alegorijski.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Tanjir рече

U Svetom Pismu piše da u raj neće ući ništa nečisto i da će se suditi prema delima. Po čemu bi ti da se sudi, finim pomislima? Mitarstva su uzdizanje duše od tela i zemlje ka Bogu, ako je duša rđava, Bog takvu dušu prepušta demonima da sa njima čeka Strašni Sud. To opisuje apostol Pavle, to opisuje preko 120 otaca Crkve, samo ovaj ovde naš član foruma je rekao da to nije dogma i neće da veruje u to.

Tako isto možeš i da se obratiš Mitropolitu Porfiriju.

[Zayron]

пре 15 минута, Џуманџи рече

Који "они"?  У принципу, оно где се Жичанин није лепо изразио не мења суштину учења о митарствима, а суштина је да је Бог током митарстава пуки посматрач. Мој проблем је што се спасење своди на вагање, прича о митарствима учи о победи квантитета добрих дела.

Opet dislexia. Vi uopšte niste shvatili smisao te cijele priče o mitarstvima, mitarstva su u suštini Sveta Tajna, Sakramenat isto kao i Euharistija jer sve Svete Tajne nisu u ušle medju tih 7, inače se njihov broj vrlo mjenjao, bilo ih je dvadesetak pa dvanaest pa sedam. Nijedna Sveta Tajna nije razumom dokučiva i zato služe te "priče" o čistilištu ili mitarstvima. Ustvari radi se o Svetim Tajnama Odpuštanja iz Ljubavi kroz Trpljenje s Hristom.

Ovdje je sve o tome:

https://www.youtube.com/watch?v=7aezZKuFAZ0

https://www.youtube.com/watch?v=E5QdLHRKJdw

https://www.youtube.com/watch?v=VQJTMp0KAfs