Правилно место емоција у животу

[Grizzly Adams]

Инспирисано другом темом, да се не би расправљали, боље да покушам да разјасним свој став.

Човек је свакако емотивно биће, у смислу да има емоције, али није "састављен (само) од емоција". Емоције су само један део који има своје место и улогу. Јесте важан, али није најважнији. Утиче на доста тога, али не дефинише ко смо и наш однос према свету. Само помаже или штети, зависно од тога како их користимо.

Овде се већ види разлика у ставу који примећујем код многих људи који сматрају да су емоције оно што их чини особом која јесу. Они осећања виде као "дефиницију" - "осећам се тако, зато радим то и то". Емоције су им апсолут, не доводе се у питање. Једноставно су ту као "виша сила" коју је немогуће контролисати, већ јој се треба прилагодити.

А написах изнад да емоције - по мом мишљењу - треба користити. Шта то значи? То значи увежбати себе довољно да "одвојиш" своју свест, разум, од емотивног и инстинктивног дела личности. Кључ је научити да се не реагује на "прву лопту". Кад се нека емоција појави, не кренути одмах за њом, него је пустити и посматрати са стране. Не потискивати, али истовремено не дозволити да те обузме. Неко те изнервира, ОК. Приметиш да ти се узбуркало у грудима, љут си. Али не дозвлиш да те то обузме и управља твојим поступцима. Јер разумно си биће, твојим поступцима треба да управља ум. Наљутио сам се, али нећу да поступим по "осећају", него по ономе што мислим да је добро.

То исто значи, очигледно, да емоцијама не треба придавати превелики значај. Оне су само "сигнали" који нам нешто говоре, али их треба интерпретирати правилно. Некад су и погрешни. Јер емоције долазе из несвесног дела наше личности на који нажалост премало обраћамо пажњу и не практикујемо "менталну хигијену" па се ту нађе све и свашта што би требало и што не би.

Даље, у неком свом свакодневном самонализирању посматрам личност на три нивоа:

1. Физиологија
2. Психологија
3. Филозофија

Први ниво је телесни. Ту спада шта једеш, колико си активан, одморан, уредан итд. Делује банално, али одатле долази доста ствари које обично зовемо "емоције". Често сам "нерасположен" зато што сам јео нешто безвезе или превише или нисам био довољно активан у току дана, нисам се одморио довољно или једноставно треба да одем под туш. Ако си тога свестан, препознаш "емоцију" онда је обично веома лако решити проблем. Многи људи који имају проблема са "емоцијама" једноставно само треба да промене исхрану, буду активнији или мало уредније живе.

Други део је психологија, где спадају навике - пре свега "менталне". Подсвест стално ради, као неки неуморни компјутер који избацује случајне слике на екран. То утиче на наш ум и расположење. Али исто тако, што изгледа многи занемарују, наш ум утиче на подсвест. Ствар је само што се то не дешава одједном, него захтева мало дисциплине. Да би "променио програм" који иде на том ТВ каналу мораш мало да се потрудиш, не постоји даљински "на дугме". Прво треба обратити пажњу какав се "програм" врти - али пустити га, не можеш да га "зауставиш" - само буди свестан. Онда му "подметнеш" друге ствари који ти хоћеш. Нпр. ако ти се стално врти незадовољство животом, направи план да сваког дана изјутра и увече седнеш и напишеш на папир шта ти је све добро и лепо у животу. И мало размислиш о томе, освежиш лепе емоције на нешто чиме си задовољан.

Трећи део је филозофија, тј. вредности и ставови које си из њих логички развио. То је мапа коју користиш да управљаш животом, јер прави пут на свакој раскрсници у ствари не знаш. Мораш да га одредиш на основу неких генералних принципа. Хоћеш ли преузети неки ризик или нећеш? Мислим да такве одлуке не би требало да се доносе "по осећају", већ на основу животне филозофије. Онда како год испадне си задовољан јер знаш да си поступио у складу са својим уверењима. Имаш оно што се обично зове "интегритет". Човек који нема кохерентну филозофију је стално у конфузији - "да ли сам урадио добро или нисам..." Стално збуњен и несигуран.

Ето за почетак.

["Tamo daleko"]

пре 46 минута, Grizzly Adams рече

него захтева мало дисциплине. Да би "променио програм" који иде на том ТВ каналу мораш мало да се потрудиш, не постоји даљински "на дугме". Прво треба обратити пажњу какав се "програм" врти - али пустити га, не можеш да га "зауставиш" - само буди свестан. Онда му "подметнеш" друге ствари који ти хоћеш.

Dopada mi se tvoj racionalan I razlozan stav na ovu temu. Ima dosta stabilnosti (ravnoteze) I osecaja sigurnosti koju svaki covek zeli/trazi. Kakvu vrstu truda bi predlozio za autosugestivne primere kod "promene programa". Skoro sve sto si naveo, odise zreloscu licnosti, a sta cemo sa mladim adolescentima, millennium generaciji, kojoj je jedan od najvecih uticaja social media, virtual technologies, etc....; imam utisak da takvi uticaji nadilaze one koje ponesu od kuce, iz porodice (govorimo o prosecnoj porodici); koliko je to jako, mozda moze da se ilustruje tako sto sada imamo prakticno bebe koje nezasito traze da pipaju, igraju se na mobilnim telefonima, racunarima I sl.. kazemo u zargonu, deca rodjena sa mobilnim.... oko nas sve sami zavisnici. Kako roditelj moze da razoblici ove adiktivne pojave I usmeri na poznatu stvar da sve sto je preterano - ne valja...?

[Paradoksologija]

Grizli, ladno se u velikoj meri slažem s ovim što si ovde napisao - ali mi neka tvoja prethodna razmišljanja na temu ne liče previše na ovo. No dobro.

Jedna stvar u kojoj nisam sigurna da se izvorni tekst ne preklapa sa tvojim stavom: integritet bukvalno i izvorno znači celovitost. Biti svestan svojih emocija nije isto što i biti im rob. Integritet nije moguć ukoliko moramo da se lažemo da neku emociju nemamo.

Recimo: svestan si da si ljut ili tužan. Ta emocija je činjenica. Ona može poticati iz različitih izvora, koje si lepo naveo, mogu se izvori racionalno analizirati, može se doći do zaključka da ta konkretna emocija nije adekvatan odgovor na trenutno postojeće stimulanse (nije te šef stvarno toliko izbedačio ni dete naljutilo, ima to neki drugi izvor) i svakako da sama emocija ne povlači sa sobom bilo kakvu nužnu reakciju niti je opravdava.

Ali ostaje činjenica. Kao što je činjenica oluja koja je napolju, a koja te ne mora sprečiti da izađeš i obaviš nešto što je bitno. E sad, ako moraš da se praviš da sija sunce da bi obavio svoju dužnost, onda to i nije integritet. A ozbiljno nije dobro ni za koga. 

[Grizzly Adams]

пре 43 минута, "Tamo daleko" рече

Kako roditelj moze da razoblici ove adiktivne pojave I usmeri na poznatu stvar da sve sto je preterano - ne valja...?

Ех, ко реши родитељске муке треба да добије Нобелову награду, тј. неколико...

Нисам паметан. Тинејџери, а сви се сећамо тих година, једноставно немају осећај за време. Колико га имамо мало и колико је драгоцено. Њима изгледа да све може "сутра". А и ми се старији некад занесемо... Помаже кад имаш неки конкретан циљ који хоћеш да постигнеш до тад и тад, па онда видиш да нема времена. Мораш да га користиш пажљиво.

[Жика]

Добро си ово написао Гризли. Слично сам читао код Екарта Тола. Он каже да не треба да се поистоветимо са емоцијама и мислима већ да их посматрамо.

[Grizzly Adams]

пре 47 минута, Paradoksologija рече

ali mi neka tvoja prethodna razmišljanja na temu ne liče previše na ovo

Баш сам изненађен. Шта на пример?

пре 47 минута, Paradoksologija рече

Jedna stvar u kojoj nisam sigurna da se izvorni tekst ne preklapa sa tvojim stavom: integritet bukvalno i izvorno znači celovitost. Biti svestan svojih emocija nije isto što i biti im rob. Integritet nije moguć ukoliko moramo da se lažemo da neku emociju nemamo.

Интегритет сам дефинисао као "доследност својим вредностима у поступцима". Значи, да то што радиш буде у складу са оним што верујеш да је исправно. Зато је повезано са филозофијом. Јер ако немаш неке вредности и на њима развијену филозофију не можеш да имаш ни интегритет. Поступање "по осећају", без обзира како се човеку чинио "племенит", није интегритет. То је насумично пуцање у мрак.

Самообмани ту нема места. Овде се управо ради о "свесном животу", поента је бити свестан себе и свог ума. Сад, ја не могу да знам какав је ко изнутра, али по поступцима рекао би да многи људи уопште нису свесни шта их покреће и зашто нешто раде. Они у ствари себе лажу да раде "добро", а у ствари све што постижу је Брауново кретање лево-десно без циља и јасне путање.

А повезано је са емоцијама јер особа која нема филозофију и не поступа у складу са њом је стално конфузна, несигурна, збуњена. То је неопходно за емотивну стабилност у животу.

пре 47 минута, Paradoksologija рече

Recimo: svestan si da si ljut ili tužan. Ta emocija je činjenica. Ona može poticati iz različitih izvora, koje si lepo naveo, mogu se izvori racionalno analizirati, može se doći do zaključka da ta konkretna emocija nije adekvatan odgovor na trenutno postojeće stimulanse (nije te šef stvarno toliko izbedačio ni dete naljutilo, ima to neki drugi izvor) i svakako da sama emocija ne povlači sa sobom bilo kakvu nužnu reakciju niti je opravdava.

Ali ostaje činjenica. Kao što je činjenica oluja koja je napolju, a koja te ne mora sprečiti da izađeš i obaviš nešto što je bitno. E sad, ako moraš da se praviš da sija sunce da bi obavio svoju dužnost, onda to i nije integritet. A ozbiljno nije dobro ni za koga. 

Па мислим да смо овде дошли до једне битне ствари где се не слажемо. Што је добро.

Као што рекох (помало критички) на почетку - неки људи виде емоције као "апсолут". Непроменљиву "вишу силу" која управља нашим животима. Чини ми се да си и ти овде изнела нешто слично - "емоција је чињеница".

Емоција није "чињеница". Она само тако изгледа из угла можда уморне и свакодневним обавезама оптерећене особе која је "жртва" емоције. Иначе емоције уопште нису "урезане у камену". Иначе се не би мењале стално. Значи, ако могу да се мењају саме од себе сваки дан или сат, зашто онда не можемо ми свесно да утичемо да се промене?

Чини ми се да данашња преовлађујућа култура мало томе и доприноси, у неком смислу "глорификује емоције", проповеда их као неку велику и битну силу. У ствари су емоције ништа друго неко мали импулси у нашем нервном систему. Како рекох на почетку, неке долазе из физиологије. Јер наш мозак није "одвојен" од остатка нервног система, већ је то једна целина. Промени исхрану или пости недељу дана, приметићеш разлику у "емоцијама". Просто ко пасуљ, дословно.

Исто важи и за ове мало "дубље" емоције. Нису оне никакве "чињенице", већ само покрети у нашем мозгу на које можемо да утичемо ако хоћемо и ако се потрудимо. Релативно једноставне вежбе као "mindfulness" могу да те покрете смире и поравнају веома добро. Оне су и те како променљиве, нису "виша сила".

[Paradoksologija]

пре 7 минута, Grizzly Adams рече

Као што рекох (помало критички) на почетку - неки људи виде емоције као "апсолут". Непроменљиву "вишу силу" која управља нашим животима. Чини ми се да си и ти овде изнела нешто слично - "емоција је чињеница".

Емоција није "чињеница". Она само тако изгледа из угла можда уморне и свакодневним обавезама оптерећене особе која је "жртва" емоције. Иначе емоције уопште нису "урезане у камену". Иначе се не би мењале стално. Значи, ако могу да се мењају саме од себе сваки дан или сат, зашто онда не можемо ми свесно да утичемо да се промене?

Чини ми се да данашња преовлађујућа култура мало томе и доприноси, у неком смислу "глорификује емоције", проповеда их као неку велику и битну силу. У ствари су емоције ништа друго неко мали импулси у нашем нервном систему. Како рекох на почетку, неке долазе из физиологије. Јер наш мозак није "одвојен" од остатка нервног система, већ је то једна целина. Промени исхрану или пости недељу дана, приметићеш разлику у "емоцијама". Просто ко пасуљ, дословно.

Исто важи и за ове мало "дубље" емоције. Нису оне никакве "чињенице", већ само покрети у нашем мозгу на које можемо да утичемо ако хоћемо и ако се потрудимо. Релативно јендоставне вежбе као "mindfulness" могу да те покрете смире и поравнају веома добро. Оне су и те како променљиве, нису "виша сила".

Емоција је чињеница као што је пролазна временска непогода чињеница. Не мора ништа значити и не мора те ни издалека омести у вршењу онога што верујеш да је битно. Али није добро негирати да у датом тренутку постоји - а то није ни одраз снаге ни интегритета.

Уопште нисам ни издалека мислила на оно што ми изгледа овде импутираш. Нисам ти ја неки претерани емотивац, заменио си ме с неким. Само мислим да не ваља правити се да ми нисмо љути јер не смемо да будемо љути јер то није лепо а ми нисмо такви па своју љутњу увијамо у неке обланде а и даље је ипак упућујемо ка својим жртвама... јок, буди човек и признај себи тачно шта тренутно осећаш.

 

[Grizzly Adams]

пре 7 минута, Paradoksologija рече

Емоција је чињеница као што је пролазна временска непогода чињеница. Не мора ништа значити и не мора те ни издалека омести у вршењу онога што верујеш да је битно. Али није добро негирати да у датом тренутку постоји - а то није ни одраз снаге ни интегритета.

Уопште нисам ни издалека мислила на оно што ми изгледа овде импутираш. Нисам ти ја неки претерани емотивац, заменио си ме с неким. Само мислим да не ваља правити се да ми нисмо љути јер не смемо да будемо љути јер то није лепо а ми нисмо такви па своју љутњу увијамо у неке обланде а и даље је ипак упућујемо ка својим жртвама... јок, буди човек и признај себи тачно шта тренутно осећаш.

Па изгледа да си и мене заменила с` неким, јер нигде нисам рекао да емоције треба негирати или не признавати.

Рекао сам да их прво треба препознати (тј. прихватити, признати), а онда поступити по разуму. Јер емоција нема толику моћ над нама колико се то обично мисли. Она није "временска непогода" изван наше контроле, већ само покрет у нашем нервном систему. Електрични импулс који долази из неког несвесног дела мозга. Ми над тим делом немамо директну контролу, али имамо индиректну. То је као мишић - ако га вежбаш он ојача и може да подигне већу тежину.

[Paradoksologija]

Управо сада, Grizzly Adams рече

Па изгледа да си и мене заменила с` неким, јер нигде нисам рекао да емоције треба негирати или не признавати.

 

Па што си онда толико негативно реаговао на изворни текст? Колико се сећам, није ништа много више од овога ни говорио...

Емоција није увек баш ни под нашом тоталном контролом, али то није ни толико битно, битно је где стремимо и шта урадимо. Али емоција може и променити, некад на боље, суманут систем вредности. Некад нам рацио није на месту. Ако емоција сажаљења спречи терористу да побије гомилу људи и тиме можда измени своју филозофију и рационални поглед на свет, је ли то лоше у твом систему размишљања?

Христос је изнад свега овога, свакако изнад подела човека на рационално и емотивно.

[Зосима]

пре 5 минута, Grizzly Adams рече

Јер емоција нема толику моћ над нама колико се то обично мисли. Она није "временска непогода" изван наше контроле, већ само покрет у нашем нервном систему. Електрични импулс који долази из неког несвесног дела мозга. Ми над тим делом немамо директну контролу, али имамо индиректну. То је као мишић - ако га вежбаш он ојача и може да подигне већу тежину.

Како се индиректно контролише емоција у рецимо случају смрти блиске вољене драге особе ?

Јер треба да вежбам да будем "хладан" према особи коју волим свим срцем ?

 

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Paradoksologija рече

Па што си онда толико негативно реаговао на изворни текст? Колико се сећам, није ништа много више од овога ни говорио...

Како није? Мени је онај текст потпуно претеран и нелогичан. Почев од наслова. Какво бре "самоубиство"...

[Paradoksologija]

пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Како није? Мени је онај текст потпуно претеран и нелогичан. Почев од наслова. Какво бре "самоубиство"...

Мени се чини да се пре свега односи на оне који гуше сваку емоцију.

Неки су тако и васпитани.

Можда је мало драматичан наслов, али текст не одудара много од твог.

["Tamo daleko"]

Moguce je da se radi o dva razlicita aspekta: pozivitizam I cvrstog drzanja realizma; mislim da ste oboje u pravu sa ovakvim gledistima kada je u pitanju kontrola emocija, njihovo usmeravanje na korisne, pozitivne ishode, a ne da se postane rob emocija kao sto si pomenula. Nije Grizli govorio o prenebregavanju realnost stanja emocija, vec na svesno kanalisanje.

Mene interesuje kako treba da shvatimo, ali mozda najbitnije kako predociti recimo tinejdzerima ovaj "mindfulness" meditacije a da ne upadnu u Budizam?

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Зосима рече

Како се индиректно контролише емоција у рецимо случају смрти блиске вољене драге особе ?

Јер треба да вежбам да будем "хладан" према особи коју волим свим срцем ?

Ај сад... Нисам нигде рекао да треба да будеш безосећајан.

Треба да вежбаш да тешке тренутке у животу преживиш и пребродиш тако да не нашкодиш себи и ближњима. Нормално је бити тужан у таквој ситуацији, али није добро да човек падне у депресију или слично. Живот и радост морају да буде јачи од туге. Посебно код нас хришћана.

[Зосима]

Овај одговор ти је много бољи,него сам увод у тему...